ݺߣ

ݺߣShare a Scribd company logo

нафта, земни гас и угаљ 3.

•Download as PPTX, PDF•
•
V
vvlivvli

nafta

1 of 24
Downloaded 11 times
МАЈА АНЂИЋ АЊА БИЛАНОВИЋ VIII-4 2014/15 Нафта, земни гас и угаљ
-Нафта, земни гас и угаљ су најважнији извори енергије на нашој планети. -Оно што објашњава толику енергију у овим једињењима је њихово органско порекло. -Распадањем организама у дубини Земље, под дејством велике температуре, високог притиска и у одсуству кисеоника настала су ова једињења. -Они садрже једињења у којима је нагомилана велика количина хемијске енергије. -При њиховом сагоревању, та енергија се ослобађа у виду топлотне енергије.
НАФТА Употребљава се као извор енергије, а значајна је за добијање многих органских једињења. -Нафта је,по хемијском саставу, сложена смеша засићених ацикличних, цикличних и ароматичних угљоводоника и једињења која, осим угљеника и водоника, садрже кисеоник, азот и сумпор. -Једињења АЗОТА и СУМПОРА дају нафти непријатан мирис.
нафта, земни гас и угаљ 3.
-Фракциона дестилација је најбољи начин за раздвајање и добијање састојака смеше. -Како је нафта смеша таквих састојака, њена прерада у рафинеријама обавља се у фракционим колонама. -Добијене фракције у првој фази прераде још увек су веома сложене. -Даљом дестилацијом и прерадом оне се раздвајају на састојке који служе као сировина у производњи многих органских једињења. -Сирове фракције нафте прерађују се у процесима рафинације и крековања.
-Нафта је основна сировина за велики део хемијске индустрије. -Бензин је фракција нафте која се данас највише користи. -Мерило квалитета горива је октански број. То је мерило отпорности бензина на самоексплозију. -И остале фракције добијене из нафте имају широку примену. -Познато је око 3 000 производа који се добијају из нафте као основне сировине. -Од тих производа се праве: вештачки каучук, пластичне масе, лекови, детерџенти, боје, лакови, инсектициди... -Иако је нафта од непроцењиве важности за индустрију у
нафта, земни гас и угаљ 3.
ВРАТА ДО ПАКЛА -Туркменистан је земља богата нафтом и природним плином... -Совјетски научници су 1971. године открили неисцрпно налазиште нафте у пустињи Каракуми. Поставили су камп, припремили бушилице и радне стројеве. -Започето је испитивање количине нафте, након ког су схватили да се не ради о нафти већ о природном плину. Ипак су се определили за вађење и складиштење природног плина. -Убрзо након почетка вађења, испод бушилица се отворио велики кратер. А онда су почеле да истичу велике количине метана. -Бојећи се катастрофе великих размера, научници су
нафта, земни гас и угаљ 3.
НАЈВИШЕ НАФТЕ ИМА У: 1)Саудијској Арабији, 2)Венецуели, 3)Канади, 4)Ирану, 5)Ираку, 6)Кувајту, 7)Уједињеним Арапским Емиратима, 8)Русији, 9)Либији, 10)Нигерији.
НАФТОНОСНО ПОЉЕ КАШАГАН
НАФТНА ПЛАТФОРМА
ЗЕМНИ ГАС -Земни гас је природно фоислно гориво, са великим уделом метана - CH4. -То је гас без боје, укуса и мириса, неотрован је и гори плавим пламеном. -Подземна налазишта природног гаса су тврђена на дубинама од неколико метара па до више од 5 000 метара, под притиском некад вишем и од 300 b. и температурама вишим и од 180 C, зависно од дубине налазишта. -Јавља се самостално (суви земни гас), или заједно са нафтом,
нафта, земни гас и угаљ 3.
НАЛАЗИШТА -Највећа налазишта земног гаса су у Русији, САД-у, Ирану, Холандији, Алжиру и на Блиском истоку... -У Србији:Војводина(Кикинда,Елемир и Пландиште...). ПРИМЕНА 1) У енергетске сврхе као горива: За грејање или покретање мотора са унутрашњим сагоревањем. 2) У неенергетске сврхе: Као сировина у хемијској индустрији (при производњи азотних ђубрива, метанола, сирћетне киселине и других хемијских једињења). -Користи се у домаћинству, као енергент за грејање и хлађење, припрему топле воде и припрему хране, као и у
УГАЉ -Угаљ је црна или црно-смеђа седиментна стена органског порекла која има способност грејања, користи се као фосилно гориво које се вади из земље рударским методама. -Састоји се од угљеника и водоника, али и других супстанци. -Веома је важно гориво и извор електричне енергије.
нафта, земни гас и угаљ 3.
ВРСТЕ УГЉА - Лигнит: Одликује се очуваном дрвенастом структуром, Бледо је мрке или прљаво жуте боје. Најрационалније се користи као енергетско гориво за производњу енергије. Садржи велике количине влаге око 60% и висок садржај пепела. -Мрки угаљ: Одликује се слабије одржано дрвенастом структуром, мрке је, до црне боје. -Разликује се од каменог угља по томе што садржи и хумусну киселину.
ЛИГНИТ МРКИ УГАЉ
-Камени угаљ: Се дели на више подгрупа. Критеријум за класификацију је количина испарљивих супстанци. Антрацит има од 4 до 7% испарљивих супстанци, полуантрацит од 8 до 12%, мршави камени угаљ од 12 до 18%, масни камени угаљ од 18 до 35%,гасни камени угаљ од 33 до 38% и гаснопламени камени угаљ са од 37 до 45% испарљивих супстанци. Камени угаљ садржи велике количине угља и пепела, а мале количине водоника и кисеоника.
КАМЕНИ УГАЉ
РЕЗЕРВЕ УГЉА -Највеће резерве угља су на северној хемисфери првенствено између 35 и 50 степени северне географске ширине. -Резерве угља су добро истражене, поготово у развијеним земљама. Са тренутном годишњом потрошњом од око 3,7 милијарди тона годишње (каменог и мрког угља) и 0,9 милијарди тона лигнита има довољно угља за неколико стотина година експлоатације. -Расподела резерви овог енергента је неравномерна. Свега 6 земаља располаже са 75% свих светских резерви.
-САД-(25%) -Русија-(16%) -Кина-(12%) -Аустралија-(9%) -Индија-(7,5%) -Немачка-(6%) -У електричној енергији угаљ учествује са око 40%.
нафта, земни гас и угаљ 3.

More Related Content

нафта, земни гас и угаљ 3.

  • 2. -Нафта, земни гас и угаљ су најважнији извори енергије на нашој планети. -Оно што објашњава толику енергију у овим једињењима је њихово органско порекло. -Распадањем организама у дубини Земље, под дејством велике температуре, високог притиска и у одсуству кисеоника настала су ова једињења. -Они садрже једињења у којима је нагомилана велика количина хемијске енергије. -При њиховом сагоревању, та енергија се ослобађа у виду топлотне енергије.
  • 3. НАФТА Употребљава се као извор енергије, а значајна је за добијање многих органских једињења. -Нафта је,по хемијском саставу, сложена смеша засићених ацикличних, цикличних и ароматичних угљоводоника и једињења која, осим угљеника и водоника, садрже кисеоник, азот и сумпор. -Једињења АЗОТА и СУМПОРА дају нафти непријатан мирис.
  • 5. -Фракциона дестилација је најбољи начин за раздвајање и добијање састојака смеше. -Како је нафта смеша таквих састојака, њена прерада у рафинеријама обавља се у фракционим колонама. -Добијене фракције у првој фази прераде још увек су веома сложене. -Даљом дестилацијом и прерадом оне се раздвајају на састојке који служе као сировина у производњи многих органских једињења. -Сирове фракције нафте прерађују се у процесима рафинације и крековања.
  • 6. -Нафта је основна сировина за велики део хемијске индустрије. -Бензин је фракција нафте која се данас највише користи. -Мерило квалитета горива је октански број. То је мерило отпорности бензина на самоексплозију. -И остале фракције добијене из нафте имају широку примену. -Познато је око 3 000 производа који се добијају из нафте као основне сировине. -Од тих производа се праве: вештачки каучук, пластичне масе, лекови, детерџенти, боје, лакови, инсектициди... -Иако је нафта од непроцењиве важности за индустрију у
  • 8. ВРАТА ДО ПАКЛА -Туркменистан је земља богата нафтом и природним плином... -Совјетски научници су 1971. године открили неисцрпно налазиште нафте у пустињи Каракуми. Поставили су камп, припремили бушилице и радне стројеве. -Започето је испитивање количине нафте, након ког су схватили да се не ради о нафти већ о природном плину. Ипак су се определили за вађење и складиштење природног плина. -Убрзо након почетка вађења, испод бушилица се отворио велики кратер. А онда су почеле да истичу велике количине метана. -Бојећи се катастрофе великих размера, научници су
  • 10. НАЈВИШЕ НАФТЕ ИМА У: 1)Саудијској Арабији, 2)Венецуели, 3)Канади, 4)Ирану, 5)Ираку, 6)Кувајту, 7)Уједињеним Арапским Емиратима, 8)Русији, 9)Либији, 10)Нигерији.
  • 13. ЗЕМНИ ГАС -Земни гас је природно фоислно гориво, са великим уделом метана - CH4. -То је гас без боје, укуса и мириса, неотрован је и гори плавим пламеном. -Подземна налазишта природног гаса су тврђена на дубинама од неколико метара па до више од 5 000 метара, под притиском некад вишем и од 300 b. и температурама вишим и од 180 C, зависно од дубине налазишта. -Јавља се самостално (суви земни гас), или заједно са нафтом,
  • 15. НАЛАЗИШТА -Највећа налазишта земног гаса су у Русији, САД-у, Ирану, Холандији, Алжиру и на Блиском истоку... -У Србији:Војводина(Кикинда,Елемир и Пландиште...). ПРИМЕНА 1) У енергетске сврхе као горива: За грејање или покретање мотора са унутрашњим сагоревањем. 2) У неенергетске сврхе: Као сировина у хемијској индустрији (при производњи азотних ђубрива, метанола, сирћетне киселине и других хемијских једињења). -Користи се у домаћинству, као енергент за грејање и хлађење, припрему топле воде и припрему хране, као и у
  • 16. УГАЉ -Угаљ је црна или црно-смеђа седиментна стена органског порекла која има способност грејања, користи се као фосилно гориво које се вади из земље рударским методама. -Састоји се од угљеника и водоника, али и других супстанци. -Веома је важно гориво и извор електричне енергије.
  • 18. ВРСТЕ УГЉА - Лигнит: Одликује се очуваном дрвенастом структуром, Бледо је мрке или прљаво жуте боје. Најрационалније се користи као енергетско гориво за производњу енергије. Садржи велике количине влаге око 60% и висок садржај пепела. -Мрки угаљ: Одликује се слабије одржано дрвенастом структуром, мрке је, до црне боје. -Разликује се од каменог угља по томе што садржи и хумусну киселину.
  • 20. -Камени угаљ: Се дели на више подгрупа. Критеријум за класификацију је количина испарљивих супстанци. Антрацит има од 4 до 7% испарљивих супстанци, полуантрацит од 8 до 12%, мршави камени угаљ од 12 до 18%, масни камени угаљ од 18 до 35%,гасни камени угаљ од 33 до 38% и гаснопламени камени угаљ са од 37 до 45% испарљивих супстанци. Камени угаљ садржи велике количине угља и пепела, а мале количине водоника и кисеоника.
  • 22. РЕЗЕРВЕ УГЉА -Највеће резерве угља су на северној хемисфери првенствено између 35 и 50 степени северне географске ширине. -Резерве угља су добро истражене, поготово у развијеним земљама. Са тренутном годишњом потрошњом од око 3,7 милијарди тона годишње (каменог и мрког угља) и 0,9 милијарди тона лигнита има довољно угља за неколико стотина година експлоатације. -Расподела резерви овог енергента је неравномерна. Свега 6 земаља располаже са 75% свих светских резерви.