ݺߣ

ݺߣShare a Scribd company logo

Komparaciona analiza predviđenih inovacija za održivim upravljanjem prirodnim resursima

•Download as PPTX, PDF•
•
Ana-Marija Djuric
Ana-Marija Djuric

Komparaciona analiza predviđenih inovacija za održivim upravljanjem prirodnim resursima / Comparison analysis of anticipated innovations for the sustainable management of natural resources

1 of 35
Komparaciona analiza predloženih inovacija za održivo upravljanje prirodnim resursima Ana-Marija Đurić A 010/10
UVOD • Do 2050.godine, broj stanovnika naše planete preći će broj od 10 milijardi • Neefikasna preraspodela prirodnih resursa i njihovo neodrživo upravljanje, bezobzirnost i nepromišljenost nas je dovela u ovu situaciju gde pojedinci imaju previše, dok masa ima premalo, ili često ostaje i praznih ruku. Primera radi, kada bi se polovina vremena, energije i resursa koji se koriste za naoružanje država i izgradnju vojnih baza, upotrebili za proizvodnju domova i hrane, veliki broj stanovništva bi se spasio nemaštine. • Naucnici traže odgovore u raznim „zelenim projektima”, ali zapravo naša budućnost leži u inovacijama koje smo kao čovečanstvo spremni da primenimo tj. koliko smo spremni da udemo u dubinu problema i iznedrimo što efikasnija rešenja.
• Ako želimo bolji život, neminovne su radikalne promene. Glavni problem je taj što ljudi očekuju da će se “pojaviti” jedan projekat budućnosti koji će rešiti sve naše probleme od prenaseljenosti, preko nedostatka energije do ogromnog siromaštva. • Ono što je čovečanstvu zaista potrebno je niz projekata koji ce lančano doneti balans među ljudima čiji broj ubrzano raste.
Inventivnost i inovativnost • Potrebno je napraviti ključnu razliku između pojmova inventivnost i inovativnost. • Invencija predstavlja neko otkriće, bilo ono načno ili tehničko. Inventivni proces ne sledi logiku razmatranja poznatih činjenica i vezuje se, često za ono što se naziva „apstraktnim mišljenjem”. Iz tog razloga se invencija čvrsto vezuje za proces kreativnog i kritičkog mišljena tj. inteligencije pojedinca. • Inovacija je prva primena starih ili novih ideja, odnosno otkrića i u vidu novog proizvoda ili procesa. • U tehnološkom smislu, tehnološka inovacija je prva primena nauke i tehnologije u novom smeru sa komercijalnim uspehom.
Za koju od mnoštva današnjih ili budućih inovacija možemo reci da je uspešna? Inovacija čijom komercijalizacijom možemo povratiti sredstva koja su investirana u njen razvoj a pritom ostvariti odgovarajući profit, čini inovaciju uspešnom. U razmatranju inovativnih aktivnosti postoje tri modela – linearni, model “inovativnog susreta” i model lančanih veza  Linerani model je, gotovo, sada u praksi napušten zbog turbulentnih promena koje se dešavaju i na polju inovacija  Model “inovativnog susreta” je moderniji i efikasniji proces inovacije i odvija se u sveukupnom okruženju – tehničkotehnološkom, kulturnom, socijalnom, ekonomskom, ekološkom itd.  Model lančanih veza predstavlja konkretizaciju “inovativnog susreta” sa procedurama, povratnim vezama i lancem pojedinih aktivnosti.
Model lančanih veza – interaktivni model inovacionog procesa
Klasifikacija inovacija Klasifikacija je izvršena na osnovu uticaja na produktivnost, značaj i obim promena, rezultat, ukupni uticaj. 1. Po uticaju na produktivnost: • radno intezivne • kapitalno intezivne 2. Po znacaju i obimu promena koje izazaivaju u proizvodu: • inkrementalne • modularne • arhitekturne • radikalne
3. Prema rezultatu inovacione aktivnosti: • proces • proizvod ili usluga 4. Prema ukupnom uticaju na dve oblasti poslovanja: • tehnološke • tržišne Poimanje inkrementalnih i radikalnih inovacija je od posebnog značaja. Radikalne inovacije se odnose na uvođenje potpuno novih proizvda i usluga i/ili novih sistema proizvodnje i distribucije i čini postojeće proizvode i usluge nekonkurentnim. One obuhvataju radikalno nove tehnologije, ali i kombinaciju sa već postojećim tehnologijama. Inkrementalne inovacije uključuju adaptaciju, poboljšanje i usavršavanje postojećih proizvoda i usluga i/ili postojećih sistema proizvodnje i distribucije i njihova primena ne čini postojeće proizvode nekonkurentnim.
Koja je naša uloga u razvoju inovacija? Čovek je glavni nosilac i pokretač svih promena, ali i uživalac plodova razvoja. Na osnovu ovoga mogao bi se pretpostaviti odredeni automatizam na relaciji „čovek-razvoj-čovek“ Razvoj je složen proces, uključuje niz problema, tako da kao celina izmiče iz ruku čoveka ukoliko se on ozbiljno ne pozabavi usmeravanjem i upravljanjem razvoja ka ciljevima koje želi da postigne na svim nivoima i u svim oblastima svog delovanja. Razvoj nauke, sve veći nivo znanja i obrazovanosti stanovništva uz praktično iskustvo predstavljaju osnovnu pokretačku snagu i faktor tehnološkog napretka. U praksi treba nastojati da se čoveku pruţi mogućnost da svesnom akcijom usmerava budući razvoj, prvenstveno ka humanim ciljevima.
Tehnološko predviđanje inovacija Od najranijeg doba pa sve do danas razvijene su brojne tehnike i metode kojima je moguće predskazati budući događaj, a sve one imaju za cilj da se smanji nesigurnost i neizvesnost budućih događaja. Početni korak ka uspostavljanju naučnih predviđanja odigrao je istorijskobibliografski metod. Istorijski put nastanka naučnih predviđanja mogao bi se prikazati u najstarijem dobu kroz pojave magije i vračeva i njihova nastojanja da utiču na budućnost. Može se reći, da su predviđanja prošla kroz tri faze: religijsku, filozofsku i naučnu.
Od osnovnih naučnih predviđanja bitne su četiri i to: 1. Aksiom kontinuiteta - koji govori o kontinuiranosti u razvoju pojava i koji pruža osnove da se budućnost i prošlost sagledaju kao kontinuirana celina. 2. Aksiom rasta - koji polazi od cinjenice da su pojave i dogadaju na uzlaznoj liniji i da se u budućnosti javljaju sve savršeniji i progresivniji oblici pojava i događaja. 3. Aksiom kompleksnosti - koji ukazuje na istinu da su pojave u svom razvoju sve složenije i da je realno ocekivati da će se u budućnosti razviti kompleksniji i složeniji oblici pojava i događaja. 4. Aksiom nezavisnosti bliskog i daljeg reda - koji ukazuje na nepovezanost i nezavisnost u ponašanju pojava na kraći ili duži rok. Ovaj aksiom je od posebnog značaja kod odabiranja metoda predviđanja u konkretnim situacijama prakse, jer su sve metode uglavnom definisane i razvijene za potrebe strogo određenog vremenskog perioda posmatranja događaja i pojava u budućnosti.
Vrste predviđanja inovacija Predviđanja mogu se obavljati na nivou preduzeća, regiona, privredne grane i nacionalne privrede. U organizaciji značajne oblasti predviđanja su sledeće: 1. Predvidanje resursa: efikasna upotreba resursa iziskuje neophodna predviđanja u okviru proizvodnog sistema (unutrašnij transport, kadrovi, kontrola, održavanje sredstava, tehnologija, zaštita na radu i sl.) pre nego što se planira određeni nivo proizvodnje, materijala finansija itd. 2. Predvidanje budućih potreba: vreme potrebno za nabavku novih materijala, zapošljavanje novih kadrova, kupovina opreme i mašina, jer je za sve to potrebno vreme od nekoliko dana do nekoliko godina. 3. Definisanje ţeljenih resursa: neophodno je da svaka organizacija postavi zahteve za odredenim resursima u budućnosti. Sve to zavisi od prilika na tržištu, sopstvenog razvoja finansijskih, tehnoloških i ljudskih resursa, kao i od faktora okruženja.
Pojam održivosti Industrijska revolucija je otvorila novu stranicu ljudske istorije u kojoj se čovečanstvo nosilo sa izazovima prirode i preživljavalo njene pretnje. Današnje, tzv. rizično društvo, mora svoje mesto naći u budućnosti analizirajući globalne rizike i tražeći nove modele razvoja i života sa prirodom. Pri tome polazna tačka koncepta održivog razvoja treba biti da se razmišljanja o zaštiti životne sredine integrišu u proces donošenja razvojnih i opšte prihvaćenih društvenih odluka. Prvo ozbiljnije i značajnije pominjanje održivog razvoja prikazano je u tzv. Brundtland izveštaju Svetske komore za zaštitu životne sredine UN-a i objavljen je pod nazivom „Naša zajednicka buducnost“ (eng. Our Common Future) 1987. godine. U toj studiji održivi razvoj je definisan kao “razvoj koji zadovoljava potrebe današnje generacije bez ugroţavanja budućih generacija”.
Osnovni postulat održivog razvoja
Stanje resursa na Zemlji Raspoloživost prirodnih resursa je određena ponudom i tražnjom. Prema predviđanjima Nemačkog Saveznog zavoda za geonauku i prirodne resurse ( BGR ) i Američkog geološkog instituta , javiće se u doglednoj budućnosti opšti i apsolutni manjak prirodnih resursa zbog ograničenih zaliha. Međutim, zbog relativne oskudice , može doći do problema snabdevanja pojedinih resursa , kao što su olovo,bakar, kalaj i cink . Za ključne industrijske sektore kao što su elektronska industrija i industrija čelika, pojaviće se pitanje nestašice . Situacija je posebno kritčna u vezi sa određenim strateškim metalima koji će i dalje biti od suštinskog značaja za razvoj ključnih tehnologija u doglednoj budućnosti , a koji sve više streme poskupljenju (nekima se cena povećala 1000 % i više u poslednjih pet godina ).
Evropska asocijacija rudarske industrije prognozira povećanje stope uvoza metala iz šest zemalja u razvoju i novo industrializovanih zemalja kao što su: Brazil, Čile, Peru, Juţna Afrika, Demokratska Republika Kongo i Zambija. Ovih šest zemalja će sve više dominirati u snabdevanju mineralnih resursa u budućnosti. Rastući značaj zemalja u razvoju u snabdevanju sirovinama Proizvodnja mineralnih resursa zemalja u periodu od 1900-2030. godine
Komparaciona analiza predviđenih inovacija za održivim upravljanjem prirodnim resursima
Analizirajući savremene publikacije stanja sveta današnjice i predloge za budućnost izdvajaju se vodćci autori, koji sa velikom preciznošću daju prognozu naše budućnosti i moguća alternativna rešenja iz naučnotehološke, ekonomske i društvene sfere delovanja čovečanstva. Inovacije koje oni predlažu kao idejna rešenja su u opsegu od odmah izvodljivog do, gotovo, utopijskog. No, to samo tako izgleda na prvi pogled, bez poznavanja potrebnih informacija i sagledavanja činjenica i procene relevantnost i (izvodljivost i) ne može se proniknuti u kojim pravcima nas vodi budućnost. Autori kao što su Mičio Kaku, futuristi Ţak Fresko i Dţon Nezbit kao i ekonomisi teoreticar Ţak Atali, sa velikom sigurnošcu opisuju kako će izgledati naša bliža budućnost do 2050.godine i koji su trendovi koji će postati naša svakodnevna realnost.
Pogled u istoriju - Isak Asimov Isak Asimov rođen je početkom 20.veka u bivšem SSSR-u, današnja Rusija. Umro 1992.g. u Njujorku. Bio je predavač na Bostonskom univerzitetu, gde 1955. stiče zvanje profesora biohemije. Godine 1958. napušta ovaj posao i potpuno se posvećuje pisanju naučno-popularnih i naučno-fantastičnih dela. Iza sebe je ostavio brojna dela koja su za vreme kada su nastala predstvaljala čistu načnu fantastiku i gotovo nezamislive situacije, a koje su se u današnjem vremenu i tek kako obistinile. Primera radi kako je njegov um bio u stanju da sagleda buduću situaciju gotovo 50 godina unapred vidi se iz članka koji nedavno obajvljen pod nazivom “Šta je sve Asimov znao još 1964.godine.” • • 1964 “Misao koja mi se stalno javlja je da ce ljudi da se povuku iz prirode kako bi stvorili okruženje koje im bolje odgovara.“ 2014 Sa pojavom neta, mnogi se zavlace u domove i istražuju putem neta, umesto da uživaju u prirodi.
• • • • • • • • 1964 “Do 2014. mnogi ureĎaji neće imati električne kablove.“ 2014 Bežicna tehnologija deo je naše svakodnevice, bez koje ne možemo da zamislimo život. 1964 “Dosta truda će biti uloženo u proizvodnju vozila sa “robot-mozgom”. Ta vozila će moći da idu bez mešanja ljudskog vozača.“ 2014 Zasad se još uvek radi na pametnim automobilima koji ce voziti ljude bez njihovog ucešca. 1964 “Ljudi ce moći da vide osobu s kojom razgovaraju telefonom.“ 2014 Smart telefoni već uveliko nude mogućnost gledanja sagovornika. 1964 “Roboti u 2014. neće biti odlični, ali će postojati.“ 2014 Kako tehnologija napreduje, uskoro ćemo imati robote koji ce obavljati poslove umesto nas. Uprkos svim ovim prognozama koje su se u većoj meri ostvarile ili će se tek ostvariti Asimov ističe i socijalnu dimenziju koja će biti ugrožena zbog sve većeg broja izuma -“Uprkos svim izumima, čovečanstvo će patiti od neverovatne dosade.“
Inovacije za budućnost po Dr. Mičio Kaku-u Dr. Mičio Kaku je profesor teorijske fizike na Gradskom njuroškom univerzitetu, koautor je teorije o polju struna i pisac nekoliko veoma priznatih naučnih publikacija kao što je Fizika budućnosti. Na veoma zanimljiv način predstavlja revolucionarni razvoj medicine, informacionih tehnologija, kvantne fizike i putovanja u svemir koja će zauvek izmeniti budućnost civilizacije. Inovacije po Mičio Kaku – Globalna mreža u kontaktnom sočivu Kola bez vozača Solarna/vodoonična privreda Nanotehnologija- naša šansa za produžetak ljudske vrste
Izgled internet kontaktnog sočiva Primena kontaktnog sočiva u praksi
Tehnike magnetne levitacije Prikaz nanočestice u ljudskom krvotoku
Alternativna rešenja – Venus projekat Žak Fresko je industrijski dizajner, društveni inženjer i inovator u raznim oblastima, od biomedicine do totalno integrisanih društvenih sistema. Idejni je tvorac i začetnik, globalno poznatog, Venus projekta, koji predstavlja integraciju onog što je najbolje u nauci i tehnologiji i jasan plan za novo društvo koje je zanosvano na principima humanosti i brige za životnu sredinu. Žak Fresko je dao definiciju ekonomije zasnovane na resursima poznatije kao RBE. To je sistem u kome su sva dobra i usluge dostupni bez upotrebe novca, kredita, razmene robe ili bilo kog drugog sistema duga. Inovacije po Žak Fresku – Mašinska inteligencija – Zamenjivanjem ljudskog rada mašinama i uvoĎenjem ekonomije zasnovane na resursima svako bi živeo bolje od najbogatijih ljudi današnjice. Kibernetska vlada - u budućnosti imati tzv.kibernetsku vladu, odnosno kompjutere povezane sa automatizovanim sistemima Maglev vozovi VPIS vozila Automobili Energija- geotermalna- bismo razvili potencijal geotermalne energije i koristili samo 1% ukupno dostupne količine, energteski deficit bi zauvek bio rešen.
Maglev voz sa odvojivim delovima VPIS letelice Automobili prema Venus projektu
Naša budućnost po Dţonu Nezbitu “Ne vode nas kroz ţivot noge, već um!”-stara kineska poslovica Nezbit našu budućnost jednostavno naziva „rezervoarom inovacija.” U svom delu je citirao Pitera Drukera da je ovo vreme, vreme “diskontinuirane promene”. Znači diskontinuirane promene su promene koje naizgled nisu povezane jedna sa drugom, stvari koje dolaze kao grom iz vedra neba, radikalno novi koncepti, iznenađenja i preokreti koji u političkim, socijalnim i ekonomskim tokovima traže niz godina za prilagođavanje. Svet se lagano menja iz diskontinuirane promene u dugi period kontinuirane promene. Tehnologija omogućava velika dostignuća, ali samo ako je u ravnoteži sa potrebama i mogućnostima naše ljudske prirode. Svaki kamen bačen u vodu pravi krugove, tako i svaka nova tehnologija ima posledice koje se retko istražuju. Prilikom uvodenja nove tehnologije treba postaviti pitanja kao što su – šta ce njome biti unapreĎeno, šta će nestati, šta će biti zamenjeno, i koje su nove mogućnosti koja ona pruža?
Inovacioni proces po Džonu Nezbitu (primer zmije i slona) “Nemojte se zavaravati, čak i dok se proces evolucije ubrzava, mnogi revolucionarni prodori su i dalje u prilično primitivnoj fazi. Malo je verovatno da će se uskoro pojaviti neka revolucionarno nova stvar, mada ubrzanjem promena naredna grupa pronalazaka može nastupiti za oko 75 godina pa čak i 50, ali svakako ne tako skoro. Evolucioni trendovi su zapušili cevi, i bićemo njima zauzeti tokom prve polovine 21.veka, šireći ih i usavršavajući ih. To je kao slon u utrobi zmijskog cara. Zmijski car je progutao slona, i mi vidimo veliku izbočinu na zmiji, dok slon prolazi kroz njeno telo, baš kao što velika gromada revolucionarnih pronalazaka lagano vari i usavršava, postajući sve manje i manje hranjiva kako se lagano pomera sve dok, na kraju, ne naiĎe novi slon.“
Osvrt na ekonomsku budućnost – Ţak Atali Bivši vršilac dužnosti predsednika Evropske banke za obnovu i razvoj, može se kazati da je izvanredni poznavalac kako sadašnjih tako i budućih ekonomskih prilika u svetu. Atali navodi da sledećih 50 godina možemo podeli u 5 faza: pre 2035.godine okončaće se dominacija Američke imperije, koja će biti privremena. Nakon toga će nastupiti faza deobe moći između jedanaest naroda i tržišta, a nakon toga će jedan za drugim naići tri velika talasa budućnosti – hiperimperija, hiperkonflikt i hiperdemokratija. Prva dva talasa su a priori smrtonosna a treći je a priori nemoguć. Tih 5 budućnosti će se bez sumnje pomešati. III talas – Hiperimperija - Treća etapa budućnosti će biti obeležena lojalnošću prema samom sebi, preduzeća više neće nositi nacionale etikete a siromašni će imati pravo na svoje tržište. Zakone će zameniti ugovori. Predviđa se da će ogromne mase siromašnih nomada, prelaziti granice u potrazi za poslom. Resursi će se prorediti a roboti namnožiti. IV talas – Hiperkonflikt - najkrvaviji rat od svih, u kom će se kristalizovati svi drugi konflikti, a mogu dovesti čak i do nestanka čovečanstva. V talas – Hiperdemokratija - Usled novonastale situacije, doći će do uspostavljanja nove ravnoteže, na planetarnom nivou, između tržišta i demokratije.
Komparaciona analiza predviđenih inovacija za održivim upravljanjem prirodnim resursima
Zaključna razmatranja • Ključne oblasti, izdvojene kao inovativne oblasti su informacione tehnologije, transport, izvor energije i nanotehnologija koje su od presudnog značaja za optimalno upravljanje prirodnim resursima, njihovo efikasnije korišcenje i racionalniju ekspolataciju. • Mičio Kaku i Žak Fresko, kao futuristi, predviđaju brojne inovacije koje će u budućnosti postati naša svakodnevica a evidentno je da postoji par preklapanja kod oba autora što nam govori da je naša budućnost u pojedinim oblastima već sada izvesna. • Džon Nezbit bez tačno definisanih i predloženih inovacija, ali sa pojedinim deskripcijama budućih stvari, dodatno podupire predviđanja Žaka Freska. • U oblasti informacionih tehnologija Mičio Kaku predviđa da će celokupna globalna mreža stati u maleno kontaktno sočivo i da ćemo uz pomoć njega imati „ceo svet” pred očima. Na ovaj način bismo mogli i da zadajemo pojedine komande koje bi bile izvršene samo jednim treptajem, što drugim recima možemo nazvat i upravljanjem pomoću mikročipa smeštenog u sočivu.
• Sa druge strane, Žak Fresko u ovoj oblasti spominje tzv.kibernetsku vladu, odnosno centralni kompjuterski sistem koji bi upravljao svim resursima na planeti i ujedno pratio zalihe resursa i sprovodio potrebne akcije za zaštitu, korišćenje i skladištenje resursa. Zajedničko kod oba autora jeste da će se bitnije aktivnosti ljudskog života prepustiti računarima, a da će čovek za to vreme biti maksimalno osloboden teškog, mukotrpnog rada i moći će da se posveti umnom radu i usavršavanju. • U oblasti transporta Mičio Kaku napominje kao jednu od bitnijih inovacija, automobile bez vozača. Ovakav auto, takođe, predviđa i Žak Fresko, ali pored automobila, navodi i Maglev vozove. Upravo Maglev tehnologija je zastupljena i kod Mičio Kaku-a, a imajući u vidu da se jednako uspešno i danas koristi u Japanu i Kini, dolazimo do zaključka da će prevozna sredstva konstruisana po Maglev principima biti naša budućnost. • Znajući da se danas svet suočava sa energetskim deficitom, a da je najveći procenat potrošnje energije zasnovan na fosilnim gorivima, jasno je da moramo što pre da se okrenemo obnovljivim izvorima energije, kao što su energija Sunca, vetra, vode, geoteralnoj energiji kao neiscrpnom izvoru i drugim oblicima koje svaki od ova dva autora posebno objašnjava. Oba autora se slažu da našu budućnost čini nepresušna Sunčeva energija kao i ogromni potencijal vodonika.
• Nanotehnologija je svakako nešto na šta treba obratiti posebnu pažnju jer ćemo uz pomoć nje rešiti mnoge probleme za koje danas nemamo rešenja. Mičio Kaku ističe nanotehnologiju kao našu šansu za izlečenje i produžetak ljudskog veka, dok Žak Fresko navodi da ćemo uz pomoc nanotehnologije moći da stvaramo strukture koje su nam potrebne, po principu, atom po atom. Još jedno podudaranje izmedu, danas dva živa futurologa. Slučajnost ili naša bliska budućnost? • Ovaj komparativni pregled ne bi bio potpun kada ne bismo izvršili još jednu komparaciju, poređenje ekonomskih inovacija Žaka Freska i Žaka Atalija. Naime, Žak Fresko ističe da je naša budućnost ekonomija zasnovana na resursima, dok sa druge strane Žak Atali daje prognozu ekonomske budućnosti sveta kroz tri glavna talasa a to su – hiperimperija, hiperkonflikt i hiperdemokratija.
• Hiperimperija je već pred vratima, i pored toga što predviđa slabost Amerike i izmeštanje centra moći na druge krajeve sveta, postoje brojne karakteristke koje je bliže opisuju a ona kao takva neizbežno vodi u sukob svetskih razmera, nazvanim hiperkonflikt. Ako pravimo poređenje između današnjeg stanja, resursno bazirane ekonomije i ekonomskih talasa budućnosti po Ataliju uočavamo da dolazi do izvenih preklapanja. Naime, da bi se stvorila podloga za resursno baziranu ekonomiju, koja je u današnjem monetarnom svetu nemoguća, potrebno je da se desi krah na globalnom nivou koji ce zahtevati novi sistem za ponovno uspostavljanje društvene ravnoteže. Taj krah, ili slom monetarnog sistema, može se poistovetiti sa hiperkonfliktom. Nakon pomenutnog talasa nastupice hiperdemokratija za koju je karakteristično favorizovanje besplatnosti, promovisanje znanja i relacionalna ekonomija a sve ove karakteristike su jako slične, ako ne i iste, sa karakteristikama resursno bazirane ekonomije koja sve resurse na planeti tretira kao zajedničko nasleđe svih ljudi. U resursno baziranoj ekonomij i resursi su besplatni, dostupni bez monetranih ograničenja. Ljudsko znanje je predstavljeno kao ključni resurs, a sa druge strane Žak Atali kao karakteristiku hiperdemokratije navodi sve veći pristup znanju i stvaranje univerzalne inteligencije. Iz navedenog možemo zaključiti da je resursno bazirana ekonomija ili hiperdemokratija naša budućnost ali da se do nje stiže, nažalost, težim putem, kroz svetski slom ili hiperkonflikt.
Sa razvojem i napretkom nauke i tehnologije, u budućnosti, sve više ćemo donošenje odluka prepuštati mašinama. Putevi koje mi odaberemo konačno će odlučiti u kom pravcu ćemo se kretati. Na posletku treba imati na umu i činjenicu da se istorija odvijala u ciklusima, uz manje ili više sličnih pojava, te stoga možemo našu budućnost predvideti i ako sagledamo istorijske tokove. „Utopije ne postoje. Sam pojam utopije je statičan. Nema krajnjih granica. Jedina ograničenja su ona koja postavljamo sebi...“ Ţak Fresko
HVALA NA PAŽNJI

More Related Content

Komparaciona analiza predviđenih inovacija za održivim upravljanjem prirodnim resursima

  • 1. Komparaciona analiza predloženih inovacija za održivo upravljanje prirodnim resursima Ana-Marija Đurić A 010/10
  • 2. UVOD • Do 2050.godine, broj stanovnika naše planete preći će broj od 10 milijardi • Neefikasna preraspodela prirodnih resursa i njihovo neodrživo upravljanje, bezobzirnost i nepromišljenost nas je dovela u ovu situaciju gde pojedinci imaju previše, dok masa ima premalo, ili često ostaje i praznih ruku. Primera radi, kada bi se polovina vremena, energije i resursa koji se koriste za naoružanje država i izgradnju vojnih baza, upotrebili za proizvodnju domova i hrane, veliki broj stanovništva bi se spasio nemaštine. • Naucnici traže odgovore u raznim „zelenim projektima”, ali zapravo naša budućnost leži u inovacijama koje smo kao čovečanstvo spremni da primenimo tj. koliko smo spremni da udemo u dubinu problema i iznedrimo što efikasnija rešenja.
  • 3. • Ako želimo bolji život, neminovne su radikalne promene. Glavni problem je taj što ljudi očekuju da će se “pojaviti” jedan projekat budućnosti koji će rešiti sve naše probleme od prenaseljenosti, preko nedostatka energije do ogromnog siromaštva. • Ono što je čovečanstvu zaista potrebno je niz projekata koji ce lančano doneti balans među ljudima čiji broj ubrzano raste.
  • 4. Inventivnost i inovativnost • Potrebno je napraviti ključnu razliku između pojmova inventivnost i inovativnost. • Invencija predstavlja neko otkriće, bilo ono načno ili tehničko. Inventivni proces ne sledi logiku razmatranja poznatih činjenica i vezuje se, često za ono što se naziva „apstraktnim mišljenjem”. Iz tog razloga se invencija čvrsto vezuje za proces kreativnog i kritičkog mišljena tj. inteligencije pojedinca. • Inovacija je prva primena starih ili novih ideja, odnosno otkrića i u vidu novog proizvoda ili procesa. • U tehnološkom smislu, tehnološka inovacija je prva primena nauke i tehnologije u novom smeru sa komercijalnim uspehom.
  • 5. Za koju od mnoštva današnjih ili budućih inovacija možemo reci da je uspešna? Inovacija čijom komercijalizacijom možemo povratiti sredstva koja su investirana u njen razvoj a pritom ostvariti odgovarajući profit, čini inovaciju uspešnom. U razmatranju inovativnih aktivnosti postoje tri modela – linearni, model “inovativnog susreta” i model lančanih veza  Linerani model je, gotovo, sada u praksi napušten zbog turbulentnih promena koje se dešavaju i na polju inovacija  Model “inovativnog susreta” je moderniji i efikasniji proces inovacije i odvija se u sveukupnom okruženju – tehničkotehnološkom, kulturnom, socijalnom, ekonomskom, ekološkom itd.  Model lančanih veza predstavlja konkretizaciju “inovativnog susreta” sa procedurama, povratnim vezama i lancem pojedinih aktivnosti.
  • 6. Model lančanih veza – interaktivni model inovacionog procesa
  • 7. Klasifikacija inovacija Klasifikacija je izvršena na osnovu uticaja na produktivnost, značaj i obim promena, rezultat, ukupni uticaj. 1. Po uticaju na produktivnost: • radno intezivne • kapitalno intezivne 2. Po znacaju i obimu promena koje izazaivaju u proizvodu: • inkrementalne • modularne • arhitekturne • radikalne
  • 8. 3. Prema rezultatu inovacione aktivnosti: • proces • proizvod ili usluga 4. Prema ukupnom uticaju na dve oblasti poslovanja: • tehnološke • tržišne Poimanje inkrementalnih i radikalnih inovacija je od posebnog značaja. Radikalne inovacije se odnose na uvođenje potpuno novih proizvda i usluga i/ili novih sistema proizvodnje i distribucije i čini postojeće proizvode i usluge nekonkurentnim. One obuhvataju radikalno nove tehnologije, ali i kombinaciju sa već postojećim tehnologijama. Inkrementalne inovacije uključuju adaptaciju, poboljšanje i usavršavanje postojećih proizvoda i usluga i/ili postojećih sistema proizvodnje i distribucije i njihova primena ne čini postojeće proizvode nekonkurentnim.
  • 9. Koja je naša uloga u razvoju inovacija? Čovek je glavni nosilac i pokretač svih promena, ali i uživalac plodova razvoja. Na osnovu ovoga mogao bi se pretpostaviti odredeni automatizam na relaciji „čovek-razvoj-čovek“ Razvoj je složen proces, uključuje niz problema, tako da kao celina izmiče iz ruku čoveka ukoliko se on ozbiljno ne pozabavi usmeravanjem i upravljanjem razvoja ka ciljevima koje želi da postigne na svim nivoima i u svim oblastima svog delovanja. Razvoj nauke, sve veći nivo znanja i obrazovanosti stanovništva uz praktično iskustvo predstavljaju osnovnu pokretačku snagu i faktor tehnološkog napretka. U praksi treba nastojati da se čoveku pruţi mogućnost da svesnom akcijom usmerava budući razvoj, prvenstveno ka humanim ciljevima.
  • 10. Tehnološko predviđanje inovacija Od najranijeg doba pa sve do danas razvijene su brojne tehnike i metode kojima je moguće predskazati budući događaj, a sve one imaju za cilj da se smanji nesigurnost i neizvesnost budućih događaja. Početni korak ka uspostavljanju naučnih predviđanja odigrao je istorijskobibliografski metod. Istorijski put nastanka naučnih predviđanja mogao bi se prikazati u najstarijem dobu kroz pojave magije i vračeva i njihova nastojanja da utiču na budućnost. Može se reći, da su predviđanja prošla kroz tri faze: religijsku, filozofsku i naučnu.
  • 11. Od osnovnih naučnih predviđanja bitne su četiri i to: 1. Aksiom kontinuiteta - koji govori o kontinuiranosti u razvoju pojava i koji pruža osnove da se budućnost i prošlost sagledaju kao kontinuirana celina. 2. Aksiom rasta - koji polazi od cinjenice da su pojave i dogadaju na uzlaznoj liniji i da se u budućnosti javljaju sve savršeniji i progresivniji oblici pojava i događaja. 3. Aksiom kompleksnosti - koji ukazuje na istinu da su pojave u svom razvoju sve složenije i da je realno ocekivati da će se u budućnosti razviti kompleksniji i složeniji oblici pojava i događaja. 4. Aksiom nezavisnosti bliskog i daljeg reda - koji ukazuje na nepovezanost i nezavisnost u ponašanju pojava na kraći ili duži rok. Ovaj aksiom je od posebnog značaja kod odabiranja metoda predviđanja u konkretnim situacijama prakse, jer su sve metode uglavnom definisane i razvijene za potrebe strogo određenog vremenskog perioda posmatranja događaja i pojava u budućnosti.
  • 12. Vrste predviđanja inovacija Predviđanja mogu se obavljati na nivou preduzeća, regiona, privredne grane i nacionalne privrede. U organizaciji značajne oblasti predviđanja su sledeće: 1. Predvidanje resursa: efikasna upotreba resursa iziskuje neophodna predviđanja u okviru proizvodnog sistema (unutrašnij transport, kadrovi, kontrola, održavanje sredstava, tehnologija, zaštita na radu i sl.) pre nego što se planira određeni nivo proizvodnje, materijala finansija itd. 2. Predvidanje budućih potreba: vreme potrebno za nabavku novih materijala, zapošljavanje novih kadrova, kupovina opreme i mašina, jer je za sve to potrebno vreme od nekoliko dana do nekoliko godina. 3. Definisanje ţeljenih resursa: neophodno je da svaka organizacija postavi zahteve za odredenim resursima u budućnosti. Sve to zavisi od prilika na tržištu, sopstvenog razvoja finansijskih, tehnoloških i ljudskih resursa, kao i od faktora okruženja.
  • 13. Pojam održivosti Industrijska revolucija je otvorila novu stranicu ljudske istorije u kojoj se čovečanstvo nosilo sa izazovima prirode i preživljavalo njene pretnje. Današnje, tzv. rizično društvo, mora svoje mesto naći u budućnosti analizirajući globalne rizike i tražeći nove modele razvoja i života sa prirodom. Pri tome polazna tačka koncepta održivog razvoja treba biti da se razmišljanja o zaštiti životne sredine integrišu u proces donošenja razvojnih i opšte prihvaćenih društvenih odluka. Prvo ozbiljnije i značajnije pominjanje održivog razvoja prikazano je u tzv. Brundtland izveštaju Svetske komore za zaštitu životne sredine UN-a i objavljen je pod nazivom „Naša zajednicka buducnost“ (eng. Our Common Future) 1987. godine. U toj studiji održivi razvoj je definisan kao “razvoj koji zadovoljava potrebe današnje generacije bez ugroţavanja budućih generacija”.
  • 15. Stanje resursa na Zemlji Raspoloživost prirodnih resursa je određena ponudom i tražnjom. Prema predviđanjima Nemačkog Saveznog zavoda za geonauku i prirodne resurse ( BGR ) i Američkog geološkog instituta , javiće se u doglednoj budućnosti opšti i apsolutni manjak prirodnih resursa zbog ograničenih zaliha. Međutim, zbog relativne oskudice , može doći do problema snabdevanja pojedinih resursa , kao što su olovo,bakar, kalaj i cink . Za ključne industrijske sektore kao što su elektronska industrija i industrija čelika, pojaviće se pitanje nestašice . Situacija je posebno kritčna u vezi sa određenim strateškim metalima koji će i dalje biti od suštinskog značaja za razvoj ključnih tehnologija u doglednoj budućnosti , a koji sve više streme poskupljenju (nekima se cena povećala 1000 % i više u poslednjih pet godina ).
  • 16. Evropska asocijacija rudarske industrije prognozira povećanje stope uvoza metala iz šest zemalja u razvoju i novo industrializovanih zemalja kao što su: Brazil, Čile, Peru, Juţna Afrika, Demokratska Republika Kongo i Zambija. Ovih šest zemalja će sve više dominirati u snabdevanju mineralnih resursa u budućnosti. Rastući značaj zemalja u razvoju u snabdevanju sirovinama Proizvodnja mineralnih resursa zemalja u periodu od 1900-2030. godine
  • 18. Analizirajući savremene publikacije stanja sveta današnjice i predloge za budućnost izdvajaju se vodćci autori, koji sa velikom preciznošću daju prognozu naše budućnosti i moguća alternativna rešenja iz naučnotehološke, ekonomske i društvene sfere delovanja čovečanstva. Inovacije koje oni predlažu kao idejna rešenja su u opsegu od odmah izvodljivog do, gotovo, utopijskog. No, to samo tako izgleda na prvi pogled, bez poznavanja potrebnih informacija i sagledavanja činjenica i procene relevantnost i (izvodljivost i) ne može se proniknuti u kojim pravcima nas vodi budućnost. Autori kao što su Mičio Kaku, futuristi Ţak Fresko i Dţon Nezbit kao i ekonomisi teoreticar Ţak Atali, sa velikom sigurnošcu opisuju kako će izgledati naša bliža budućnost do 2050.godine i koji su trendovi koji će postati naša svakodnevna realnost.
  • 19. Pogled u istoriju - Isak Asimov Isak Asimov rođen je početkom 20.veka u bivšem SSSR-u, današnja Rusija. Umro 1992.g. u Njujorku. Bio je predavač na Bostonskom univerzitetu, gde 1955. stiče zvanje profesora biohemije. Godine 1958. napušta ovaj posao i potpuno se posvećuje pisanju naučno-popularnih i naučno-fantastičnih dela. Iza sebe je ostavio brojna dela koja su za vreme kada su nastala predstvaljala čistu načnu fantastiku i gotovo nezamislive situacije, a koje su se u današnjem vremenu i tek kako obistinile. Primera radi kako je njegov um bio u stanju da sagleda buduću situaciju gotovo 50 godina unapred vidi se iz članka koji nedavno obajvljen pod nazivom “Šta je sve Asimov znao još 1964.godine.” • • 1964 “Misao koja mi se stalno javlja je da ce ljudi da se povuku iz prirode kako bi stvorili okruženje koje im bolje odgovara.“ 2014 Sa pojavom neta, mnogi se zavlace u domove i istražuju putem neta, umesto da uživaju u prirodi.
  • 20. • • • • • • • • 1964 “Do 2014. mnogi ureĎaji neće imati električne kablove.“ 2014 Bežicna tehnologija deo je naše svakodnevice, bez koje ne možemo da zamislimo život. 1964 “Dosta truda će biti uloženo u proizvodnju vozila sa “robot-mozgom”. Ta vozila će moći da idu bez mešanja ljudskog vozača.“ 2014 Zasad se još uvek radi na pametnim automobilima koji ce voziti ljude bez njihovog ucešca. 1964 “Ljudi ce moći da vide osobu s kojom razgovaraju telefonom.“ 2014 Smart telefoni već uveliko nude mogućnost gledanja sagovornika. 1964 “Roboti u 2014. neće biti odlični, ali će postojati.“ 2014 Kako tehnologija napreduje, uskoro ćemo imati robote koji ce obavljati poslove umesto nas. Uprkos svim ovim prognozama koje su se u većoj meri ostvarile ili će se tek ostvariti Asimov ističe i socijalnu dimenziju koja će biti ugrožena zbog sve većeg broja izuma -“Uprkos svim izumima, čovečanstvo će patiti od neverovatne dosade.“
  • 21. Inovacije za budućnost po Dr. Mičio Kaku-u Dr. Mičio Kaku je profesor teorijske fizike na Gradskom njuroškom univerzitetu, koautor je teorije o polju struna i pisac nekoliko veoma priznatih naučnih publikacija kao što je Fizika budućnosti. Na veoma zanimljiv način predstavlja revolucionarni razvoj medicine, informacionih tehnologija, kvantne fizike i putovanja u svemir koja će zauvek izmeniti budućnost civilizacije. Inovacije po Mičio Kaku – Globalna mreža u kontaktnom sočivu Kola bez vozača Solarna/vodoonična privreda Nanotehnologija- naša šansa za produžetak ljudske vrste
  • 22. Izgled internet kontaktnog sočiva Primena kontaktnog sočiva u praksi
  • 23. Tehnike magnetne levitacije Prikaz nanočestice u ljudskom krvotoku
  • 24. Alternativna rešenja – Venus projekat Žak Fresko je industrijski dizajner, društveni inženjer i inovator u raznim oblastima, od biomedicine do totalno integrisanih društvenih sistema. Idejni je tvorac i začetnik, globalno poznatog, Venus projekta, koji predstavlja integraciju onog što je najbolje u nauci i tehnologiji i jasan plan za novo društvo koje je zanosvano na principima humanosti i brige za životnu sredinu. Žak Fresko je dao definiciju ekonomije zasnovane na resursima poznatije kao RBE. To je sistem u kome su sva dobra i usluge dostupni bez upotrebe novca, kredita, razmene robe ili bilo kog drugog sistema duga. Inovacije po Žak Fresku – Mašinska inteligencija – Zamenjivanjem ljudskog rada mašinama i uvoĎenjem ekonomije zasnovane na resursima svako bi živeo bolje od najbogatijih ljudi današnjice. Kibernetska vlada - u budućnosti imati tzv.kibernetsku vladu, odnosno kompjutere povezane sa automatizovanim sistemima Maglev vozovi VPIS vozila Automobili Energija- geotermalna- bismo razvili potencijal geotermalne energije i koristili samo 1% ukupno dostupne količine, energteski deficit bi zauvek bio rešen.
  • 25. Maglev voz sa odvojivim delovima VPIS letelice Automobili prema Venus projektu
  • 26. Naša budućnost po Dţonu Nezbitu “Ne vode nas kroz ţivot noge, već um!”-stara kineska poslovica Nezbit našu budućnost jednostavno naziva „rezervoarom inovacija.” U svom delu je citirao Pitera Drukera da je ovo vreme, vreme “diskontinuirane promene”. Znači diskontinuirane promene su promene koje naizgled nisu povezane jedna sa drugom, stvari koje dolaze kao grom iz vedra neba, radikalno novi koncepti, iznenađenja i preokreti koji u političkim, socijalnim i ekonomskim tokovima traže niz godina za prilagođavanje. Svet se lagano menja iz diskontinuirane promene u dugi period kontinuirane promene. Tehnologija omogućava velika dostignuća, ali samo ako je u ravnoteži sa potrebama i mogućnostima naše ljudske prirode. Svaki kamen bačen u vodu pravi krugove, tako i svaka nova tehnologija ima posledice koje se retko istražuju. Prilikom uvodenja nove tehnologije treba postaviti pitanja kao što su – šta ce njome biti unapreĎeno, šta će nestati, šta će biti zamenjeno, i koje su nove mogućnosti koja ona pruža?
  • 27. Inovacioni proces po Džonu Nezbitu (primer zmije i slona) “Nemojte se zavaravati, čak i dok se proces evolucije ubrzava, mnogi revolucionarni prodori su i dalje u prilično primitivnoj fazi. Malo je verovatno da će se uskoro pojaviti neka revolucionarno nova stvar, mada ubrzanjem promena naredna grupa pronalazaka može nastupiti za oko 75 godina pa čak i 50, ali svakako ne tako skoro. Evolucioni trendovi su zapušili cevi, i bićemo njima zauzeti tokom prve polovine 21.veka, šireći ih i usavršavajući ih. To je kao slon u utrobi zmijskog cara. Zmijski car je progutao slona, i mi vidimo veliku izbočinu na zmiji, dok slon prolazi kroz njeno telo, baš kao što velika gromada revolucionarnih pronalazaka lagano vari i usavršava, postajući sve manje i manje hranjiva kako se lagano pomera sve dok, na kraju, ne naiĎe novi slon.“
  • 28. Osvrt na ekonomsku budućnost – Ţak Atali Bivši vršilac dužnosti predsednika Evropske banke za obnovu i razvoj, može se kazati da je izvanredni poznavalac kako sadašnjih tako i budućih ekonomskih prilika u svetu. Atali navodi da sledećih 50 godina možemo podeli u 5 faza: pre 2035.godine okončaće se dominacija Američke imperije, koja će biti privremena. Nakon toga će nastupiti faza deobe moći između jedanaest naroda i tržišta, a nakon toga će jedan za drugim naići tri velika talasa budućnosti – hiperimperija, hiperkonflikt i hiperdemokratija. Prva dva talasa su a priori smrtonosna a treći je a priori nemoguć. Tih 5 budućnosti će se bez sumnje pomešati. III talas – Hiperimperija - Treća etapa budućnosti će biti obeležena lojalnošću prema samom sebi, preduzeća više neće nositi nacionale etikete a siromašni će imati pravo na svoje tržište. Zakone će zameniti ugovori. Predviđa se da će ogromne mase siromašnih nomada, prelaziti granice u potrazi za poslom. Resursi će se prorediti a roboti namnožiti. IV talas – Hiperkonflikt - najkrvaviji rat od svih, u kom će se kristalizovati svi drugi konflikti, a mogu dovesti čak i do nestanka čovečanstva. V talas – Hiperdemokratija - Usled novonastale situacije, doći će do uspostavljanja nove ravnoteže, na planetarnom nivou, između tržišta i demokratije.
  • 30. Zaključna razmatranja • Ključne oblasti, izdvojene kao inovativne oblasti su informacione tehnologije, transport, izvor energije i nanotehnologija koje su od presudnog značaja za optimalno upravljanje prirodnim resursima, njihovo efikasnije korišcenje i racionalniju ekspolataciju. • Mičio Kaku i Žak Fresko, kao futuristi, predviđaju brojne inovacije koje će u budućnosti postati naša svakodnevica a evidentno je da postoji par preklapanja kod oba autora što nam govori da je naša budućnost u pojedinim oblastima već sada izvesna. • Džon Nezbit bez tačno definisanih i predloženih inovacija, ali sa pojedinim deskripcijama budućih stvari, dodatno podupire predviđanja Žaka Freska. • U oblasti informacionih tehnologija Mičio Kaku predviđa da će celokupna globalna mreža stati u maleno kontaktno sočivo i da ćemo uz pomoć njega imati „ceo svet” pred očima. Na ovaj način bismo mogli i da zadajemo pojedine komande koje bi bile izvršene samo jednim treptajem, što drugim recima možemo nazvat i upravljanjem pomoću mikročipa smeštenog u sočivu.
  • 31. • Sa druge strane, Žak Fresko u ovoj oblasti spominje tzv.kibernetsku vladu, odnosno centralni kompjuterski sistem koji bi upravljao svim resursima na planeti i ujedno pratio zalihe resursa i sprovodio potrebne akcije za zaštitu, korišćenje i skladištenje resursa. Zajedničko kod oba autora jeste da će se bitnije aktivnosti ljudskog života prepustiti računarima, a da će čovek za to vreme biti maksimalno osloboden teškog, mukotrpnog rada i moći će da se posveti umnom radu i usavršavanju. • U oblasti transporta Mičio Kaku napominje kao jednu od bitnijih inovacija, automobile bez vozača. Ovakav auto, takođe, predviđa i Žak Fresko, ali pored automobila, navodi i Maglev vozove. Upravo Maglev tehnologija je zastupljena i kod Mičio Kaku-a, a imajući u vidu da se jednako uspešno i danas koristi u Japanu i Kini, dolazimo do zaključka da će prevozna sredstva konstruisana po Maglev principima biti naša budućnost. • Znajući da se danas svet suočava sa energetskim deficitom, a da je najveći procenat potrošnje energije zasnovan na fosilnim gorivima, jasno je da moramo što pre da se okrenemo obnovljivim izvorima energije, kao što su energija Sunca, vetra, vode, geoteralnoj energiji kao neiscrpnom izvoru i drugim oblicima koje svaki od ova dva autora posebno objašnjava. Oba autora se slažu da našu budućnost čini nepresušna Sunčeva energija kao i ogromni potencijal vodonika.
  • 32. • Nanotehnologija je svakako nešto na šta treba obratiti posebnu pažnju jer ćemo uz pomoć nje rešiti mnoge probleme za koje danas nemamo rešenja. Mičio Kaku ističe nanotehnologiju kao našu šansu za izlečenje i produžetak ljudskog veka, dok Žak Fresko navodi da ćemo uz pomoc nanotehnologije moći da stvaramo strukture koje su nam potrebne, po principu, atom po atom. Još jedno podudaranje izmedu, danas dva živa futurologa. Slučajnost ili naša bliska budućnost? • Ovaj komparativni pregled ne bi bio potpun kada ne bismo izvršili još jednu komparaciju, poređenje ekonomskih inovacija Žaka Freska i Žaka Atalija. Naime, Žak Fresko ističe da je naša budućnost ekonomija zasnovana na resursima, dok sa druge strane Žak Atali daje prognozu ekonomske budućnosti sveta kroz tri glavna talasa a to su – hiperimperija, hiperkonflikt i hiperdemokratija.
  • 33. • Hiperimperija je već pred vratima, i pored toga što predviđa slabost Amerike i izmeštanje centra moći na druge krajeve sveta, postoje brojne karakteristke koje je bliže opisuju a ona kao takva neizbežno vodi u sukob svetskih razmera, nazvanim hiperkonflikt. Ako pravimo poređenje između današnjeg stanja, resursno bazirane ekonomije i ekonomskih talasa budućnosti po Ataliju uočavamo da dolazi do izvenih preklapanja. Naime, da bi se stvorila podloga za resursno baziranu ekonomiju, koja je u današnjem monetarnom svetu nemoguća, potrebno je da se desi krah na globalnom nivou koji ce zahtevati novi sistem za ponovno uspostavljanje društvene ravnoteže. Taj krah, ili slom monetarnog sistema, može se poistovetiti sa hiperkonfliktom. Nakon pomenutnog talasa nastupice hiperdemokratija za koju je karakteristično favorizovanje besplatnosti, promovisanje znanja i relacionalna ekonomija a sve ove karakteristike su jako slične, ako ne i iste, sa karakteristikama resursno bazirane ekonomije koja sve resurse na planeti tretira kao zajedničko nasleđe svih ljudi. U resursno baziranoj ekonomij i resursi su besplatni, dostupni bez monetranih ograničenja. Ljudsko znanje je predstavljeno kao ključni resurs, a sa druge strane Žak Atali kao karakteristiku hiperdemokratije navodi sve veći pristup znanju i stvaranje univerzalne inteligencije. Iz navedenog možemo zaključiti da je resursno bazirana ekonomija ili hiperdemokratija naša budućnost ali da se do nje stiže, nažalost, težim putem, kroz svetski slom ili hiperkonflikt.
  • 34. Sa razvojem i napretkom nauke i tehnologije, u budućnosti, sve više ćemo donošenje odluka prepuštati mašinama. Putevi koje mi odaberemo konačno će odlučiti u kom pravcu ćemo se kretati. Na posletku treba imati na umu i činjenicu da se istorija odvijala u ciklusima, uz manje ili više sličnih pojava, te stoga možemo našu budućnost predvideti i ako sagledamo istorijske tokove. „Utopije ne postoje. Sam pojam utopije je statičan. Nema krajnjih granica. Jedina ograničenja su ona koja postavljamo sebi...“ Ţak Fresko