Nafta, ugalj i zemni gas 4.
- 1. Radile: Jelena Milievi Aleksandra kundri VIII-4 2014/15
- 2. Nafta, ugalj i zemni gasu najva転niji izvor energije na planeti Zemlji. Prisustvo energije u njima se mo転e objasniti njihovim organskim poreklom. Raspadanjem organizama u dubini Zemlje, pod dejstvom visoke temperature, visokog pritiska u odsustvu kiseonika, nastali su nafta, ugalj i zemni gas. Oni sadr転e organska jedinjenja u kojima je nagomilana hemijska energija, koja se tokom njihovog sagorevanja oslobaa u vidu toplotne energije.
- 3. Nafta je veoma va転na kao izvor energije, ali njena primena ima mnogo vei znaaj, koristi se za dobijanje mnogih organskih jedinjenja. Po hemijskom sastavu, nafta je veoma slo転ena sme邸a zasienih aciklinih, ciklinih i aromatinih ugljovodonika i jedinjenja koja pored ugljenika i vodonika sadr転e kiseonik, azot i sumpor (邸to nafti daje neprijatan miris).
- 4. Nafta je sme邸a sastojaka koji imaju pribli転ne temperature, pa se njena prerada obavlja u frakcionim kanalima. Frakcije koje se dobijaju u prvoj fazi prerade nafte su veoma slo転ene i dalje se prerauju destilacijom i preradom ime se razdvajaju na sastojke koji slu転e kao sirovina u proizvodnji organskih jedinjenja. Sirove frakcije nafte prerauju se u procesima rafinacije (uklanjanje nepotrebnih primesa iz frakcije nafte) i krekovanja (razlaganje molekula vi邸ih ugljovodonika na zasiene i nezasiene ugljovodonike sa manjim brojem ugljenikovih atoma na visokim temperaturama u prisustvu katalizatora) .
- 5. Frakcija nafte koja se najvi邸e koristi je benzin. Oktanski broj benzina je merilo otpornosti benzina na samoeksploziju, 邸to je merilo i za kvalitet benzina. Frakcije dobijene iz nafte imaju primenu u razliitim privrednim granama. Pored direktne primene frakcija koje se dobijaju iz nafte kao osnovne sirovine, od njih se prave ve邸taki kauuk,plastine mase, lekovi, boje, eksplozivi, lakovi, kozmetiki preparati. Nafta je osnovna sirovina za veliki deo hemijske industrije. Iako je nafta veoma va転na za industriju i za svakodnevni 転ivot, nepa転njom mo転e da postane zagaiva prirode. Ogromne su posledice koje mo転e izazvati zagaivanje vode naftom.
- 6. Ugalj je crna stena ili crno-smea sedimentna stena organskog porekla koja ima sposobnost gorenja, pa se koristi kao fosilno gorivo koje se vadi iz zemlje rudarskim metodama. Sastoji se primarno od ugljenika i ugljovodonika, ali i drugih supstanci. Postoje razne metode za klasifikaciju prema poreklu, nameni, starosti, toplotnoj moi i drugim osobinama uglja. Lignit se odlikuje ouvanom i drvenastom strukturom, bledo su mrke i prljavo 転ute boje. Sadr転aj ugljenika je od 60 do 65%, izuzetno do 70%. Mrki ugalj se odlikuje slabije odr転anom drvenastom strukturom, mrke je do crne boje. Sadr転aj ugljenika je od 65 do 80%. Kameni ugalj se deli na vi邸e podgrupa. Kriterijum za klasifikaciju je koliina ispirljivih supstanci.
- 7. Proces nastanka uglja nije u potpunosti obja邸njen. Konvencionalna teorija proces nastanka deli na dve faze: Pripremna faza ili faza humifikacije- u ovoj fazi se vr邸i akumulacija, izmena i transformacija organske supstance u treset. Faza traje desetinama hiljada godina. Faza ugljenifikacije (karbonizacije)- ova faza obuhvata procese u kojima se treset pretvara u lignit, mrki ugaj, kameni ugalj i antracit (vrsta kamenog uglja) .
- 8. Zemni (prirodni) gas je prirodno i gasovito fosilno gorivo, sa velikim udelom metana. Javlja se samostalno (suvi zemni gas), ili zajedno sa naftom, obino u gasnoj kapi iznad nafte (vla転ni zemni gas) . Zemni gas se koristi kao gorivo (npr. za grejanje motora), u hemijskoj industriji (npr. kao izvor vodonika pri proizvodnji azotnih ubriva), u domainstvima (kao energent za grejanje,kuvanje), u industriji (kao energent za grejanje)...