�ݺ�ߣ

Sremska Mitrovica

Tamo kud idem, beskrajem plove, jata belih zdralova,zamisli svetlost kako te nosi kao da si prasinaaaa...poleti i pevaj, dok letis neka zvoni tvoj glas, i nek svemir cuje nemir nebo peva sa nama... „Moj život je neprestano boleo.Menjala sam se, postajala drugačija,ali sam ostala dete.Nikad nisam odrasla.Stigla sam jednom do vrata kroz koja se ulazi u svet odraslih,otvorila ih i videla: prezir u pogledima, ljutnju,strah, mržnju,neku čudnu vrstu ljubavi,ljubavi sa predumišljajem... deca to ne znaju. Nisam se uplašila,jednostavno mi se nije ulazilo. Zatvorila sam tiho vrata i sišla spiralnim stepenicama dole.Ne verujem da ću se ikada više popeti uz te stepenice.Jedna stvar je bila