狠狠撸

Sremska Mitrovica

Tamo kud idem, beskrajem plove, jata belih zdralova,zamisli svetlost kako te nosi kao da si prasinaaaa...poleti i pevaj, dok letis neka zvoni tvoj glas, i nek svemir cuje nemir nebo peva sa nama... 鈥濵oj 啪ivot je neprestano boleo.Menjala sam se, postajala druga膷ija,ali sam ostala dete.Nikad nisam odrasla.Stigla sam jednom do vrata kroz koja se ulazi u svet odraslih,otvorila ih i videla: prezir u pogledima, ljutnju,strah, mr啪nju,neku 膷udnu vrstu ljubavi,ljubavi sa predumi拧ljajem... deca to ne znaju. Nisam se upla拧ila,jednostavno mi se nije ulazilo. Zatvorila sam tiho vrata i si拧la spiralnim stepenicama dole.Ne verujem da 膰u se ikada vi拧e popeti uz te stepenice.Jedna stvar je bila