狠狠撸

狈颈拧

Ponekad sanjam predele koje nisam video, a odnekud ih znam? Sanjam tiha blagozelena prostranstva bez puteva i ljudi, visije oble i meke kao d啪inovske mahovine, sanjam ih, kao da letim nad njima, neke polegle bezvrhe bregove koji se grani膷e sa Nedogledom, i na koje se iz ravnice mora拧 penjati, a sa planine silaziti do njih? I ja sam lagan, a silan, nedodirivi Stepski Galeb od kog maleni ne zaziru, a grabljivci se na njega ne usu膽uju, di啪em se do visina sa kojih odjednom, kao morske trave na dnu, razaznajem makove, paprat, i 沤utu (koja probija iz dubine kao pesak), pa onda ponirem do visoke lelujave trave, otiru膰i vetar iz krila, i nastavljam nisko, znaju膰i da letim daleko, a na mom ko