際際滷

際際滷Share a Scribd company logo
Igor Milosevic-Peric 428/15
1. Razvoj raunara
 Tokom vremena razvijan je 邸irok spektar alata i tehnika od
mehanikih alata za raunanje  Abacusa, preko
mehanikih i elektromehanikih kalkulatora do prvih
elektronskih i savremenih mikroprocesorskih digitalnih
raunara.
 Na evoluciju savremenog raunara presudno su uticale
revolucionarne tehnolo邸ke promene  od telegrafskog
releja, preko elektronske cevi i tranzistora do otkria
integrisanih kola i savremenih mikroprocesorskih ipova
velikog stepena integracije (VLSI) koji su omoguili
proizvodnju monih raunara razliitih veliina i
performansi, vrlo fleksibilnih za raznovrsne primene
kreiranja, skladi邸tenja, obrade i distribucije podataka i
informacija.
Monitori, nekad I sad
2. Savremeni raunarski sistemi
 C. Babagge Analitika ma邸ina
 Vi邸enamenska upotreba raunara se zasniva na hardveru,
programu (softveru) i operacijama raunarskog sistema.
Meutim, fleksibilnost namene raunara krije se vi邸e u
programu nego u hardveru raunara
 Hardver : ulazni ureaji, izlazni ureaji, i ulazno-izlazni.
 Program raunara je op邸ti termin koji se koristi za
opisivanje skupa raunarskih programa, procedura i
dokumentacije koji izvr邸avaju neke zadatke u raunarskom
sistemu.
3. Razvoj programa
 Operativni sistemi:Linux, Mac OS X, Microsoft Windows i
Solaris
 Microsoft je prvi put uveo operativni sistem pod imenom
Windows u novembru 1985. kao dodatak MSDOS i
odgovor na porast interesovanja za GUI interfejs (graphical
user interfaces). Zatim su sledili OS: Win 3.0 i Win 3.1,
1990/92, 16/32bitni OS; Win 3.11, Win 95, Win 98, Win
Me, 32bitni OS; Win NT, 64bitni OS i WIN XP, Windows
Server.
 Primeri aplikativnih programa su tekst procesori (word
processors), pregledne tabele (spreadsheets), medija plejeri
i dr. Vi邸e aplikativnih programa esto se vezuju u jednu
celinu i nazivaju se aplikativni paketi (application suite).
Windows 10, najnovija verzija
4. Umre転avanje raunara i Internet
revolucija
 Paralelno sa razvojem mikroraunarske revolucije
odvijala se revolucija umre転avanja raunara. Poetkom
1990tih, razvojem desktop PC, javlja se potreba
meusobnog povezivanja raunara i deljenja resursa
monijih servera u prvim lokalnim mre転ama  LAN
(LocalArea Networks). Kada se umre転i klaster servera,
LAN mre転a mo転e zameniti skupe mone raunare i
druge resurse (mainframe tipa).
 ARPANET 1969. godina-WAN-Internet
 1990. godine masovna upotreba Interneta
 Stvara se World Wide Web (WWW)
 Povezivanje pomou Hypertext Transfer Protocol (HTTP)
 Kako Internet osvaja svet, sve vi邸e organizacija prepravljaju
svoje IKT sisteme, bazirane na mainframe ili PC
raunarskim sistemima u Intranet sisteme  privatne
interorganizacijske mre転e na bazi Internet tehnologija.
 Nekoliko organizacija (IBM, Sun i HP) razvija i promovi邸e
raunare dizajnirane da funkcioni邸u kao mre転ni terminali
Internet of things, ilustracija
5. Raunari u svakodnevnom 転ivotu
 Obrada teksta i stono izdava邸tvo su kritine ve邸tine za
svakog korisnika koji pismeno komunicira. Programi za
stono izdava邸tvo transformi邸u pisani tekst u obraenu i
vizuelno ureenu publikaciju.
 Tabelarni pregledi (spreadsheets) i druge numerike
aplikacije su personalne raunarske aplikacije koje sa
statistikim programima poma転u da se analiziraju i
posmatraju brojani podaci sa razliitih pogleda.
 Baze podataka, glavna aplikacija u mainframe raunarima,
koriste se i u PC (npr. Access u Windows OS). Sa funkcijom
pretra転ivanja korisnici mogu pronalaziti bilo 邸ta u bazama
podataka na Internetu.
 Raunarska grafika omoguava proizvodnju i
manipulisanje sa svim vrstama grafike, ukljuujui
dijagrame, crte転e, digitalne fotografije i 3D animacije.
 Multimedija omoguava razvoj potencijalnih kreativnih
sposobnosti umetnika i amatera svake vrste
 Telekomunikacije i umre転avanje su ulazna vrata u svet
epo邸te, diskusionih grupa, web izdava邸tva i deljenja
brojnih baza podataka na Internetu.
 Ve邸taka inteligencija je grana nauke o raunarima koja
istra転uje kori邸enje raunara u zadacima koji zahtevaju
inteligenciju, imaginaciju i dubinski uvid, a koje
tradicionalno izvr邸avaju ljudi, a ne ma邸ine.
Neki od programa u paketu Microsoft Office
Hvala na pa転nji!

More Related Content

Informatika

  • 2. 1. Razvoj raunara Tokom vremena razvijan je 邸irok spektar alata i tehnika od mehanikih alata za raunanje Abacusa, preko mehanikih i elektromehanikih kalkulatora do prvih elektronskih i savremenih mikroprocesorskih digitalnih raunara. Na evoluciju savremenog raunara presudno su uticale revolucionarne tehnolo邸ke promene od telegrafskog releja, preko elektronske cevi i tranzistora do otkria integrisanih kola i savremenih mikroprocesorskih ipova velikog stepena integracije (VLSI) koji su omoguili proizvodnju monih raunara razliitih veliina i performansi, vrlo fleksibilnih za raznovrsne primene kreiranja, skladi邸tenja, obrade i distribucije podataka i informacija.
  • 4. 2. Savremeni raunarski sistemi C. Babagge Analitika ma邸ina Vi邸enamenska upotreba raunara se zasniva na hardveru, programu (softveru) i operacijama raunarskog sistema. Meutim, fleksibilnost namene raunara krije se vi邸e u programu nego u hardveru raunara Hardver : ulazni ureaji, izlazni ureaji, i ulazno-izlazni. Program raunara je op邸ti termin koji se koristi za opisivanje skupa raunarskih programa, procedura i dokumentacije koji izvr邸avaju neke zadatke u raunarskom sistemu.
  • 5. 3. Razvoj programa Operativni sistemi:Linux, Mac OS X, Microsoft Windows i Solaris Microsoft je prvi put uveo operativni sistem pod imenom Windows u novembru 1985. kao dodatak MSDOS i odgovor na porast interesovanja za GUI interfejs (graphical user interfaces). Zatim su sledili OS: Win 3.0 i Win 3.1, 1990/92, 16/32bitni OS; Win 3.11, Win 95, Win 98, Win Me, 32bitni OS; Win NT, 64bitni OS i WIN XP, Windows Server. Primeri aplikativnih programa su tekst procesori (word processors), pregledne tabele (spreadsheets), medija plejeri i dr. Vi邸e aplikativnih programa esto se vezuju u jednu celinu i nazivaju se aplikativni paketi (application suite).
  • 7. 4. Umre転avanje raunara i Internet revolucija Paralelno sa razvojem mikroraunarske revolucije odvijala se revolucija umre転avanja raunara. Poetkom 1990tih, razvojem desktop PC, javlja se potreba meusobnog povezivanja raunara i deljenja resursa monijih servera u prvim lokalnim mre転ama LAN (LocalArea Networks). Kada se umre転i klaster servera, LAN mre転a mo転e zameniti skupe mone raunare i druge resurse (mainframe tipa). ARPANET 1969. godina-WAN-Internet
  • 8. 1990. godine masovna upotreba Interneta Stvara se World Wide Web (WWW) Povezivanje pomou Hypertext Transfer Protocol (HTTP) Kako Internet osvaja svet, sve vi邸e organizacija prepravljaju svoje IKT sisteme, bazirane na mainframe ili PC raunarskim sistemima u Intranet sisteme privatne interorganizacijske mre転e na bazi Internet tehnologija. Nekoliko organizacija (IBM, Sun i HP) razvija i promovi邸e raunare dizajnirane da funkcioni邸u kao mre転ni terminali
  • 9. Internet of things, ilustracija
  • 10. 5. Raunari u svakodnevnom 転ivotu Obrada teksta i stono izdava邸tvo su kritine ve邸tine za svakog korisnika koji pismeno komunicira. Programi za stono izdava邸tvo transformi邸u pisani tekst u obraenu i vizuelno ureenu publikaciju. Tabelarni pregledi (spreadsheets) i druge numerike aplikacije su personalne raunarske aplikacije koje sa statistikim programima poma転u da se analiziraju i posmatraju brojani podaci sa razliitih pogleda. Baze podataka, glavna aplikacija u mainframe raunarima, koriste se i u PC (npr. Access u Windows OS). Sa funkcijom pretra転ivanja korisnici mogu pronalaziti bilo 邸ta u bazama podataka na Internetu.
  • 11. Raunarska grafika omoguava proizvodnju i manipulisanje sa svim vrstama grafike, ukljuujui dijagrame, crte転e, digitalne fotografije i 3D animacije. Multimedija omoguava razvoj potencijalnih kreativnih sposobnosti umetnika i amatera svake vrste Telekomunikacije i umre転avanje su ulazna vrata u svet epo邸te, diskusionih grupa, web izdava邸tva i deljenja brojnih baza podataka na Internetu. Ve邸taka inteligencija je grana nauke o raunarima koja istra転uje kori邸enje raunara u zadacima koji zahtevaju inteligenciju, imaginaciju i dubinski uvid, a koje tradicionalno izvr邸avaju ljudi, a ne ma邸ine.
  • 12. Neki od programa u paketu Microsoft Office