狠狠撸

Belgrade, Serbia

majko oprosti, ljudske pakosti vise ne umem da premostim, a lesinari zele kosti, sad su gosti za mojim stolom, spucan i sjeban alkoholom, oprostajno pismo potpisano bolom, nisam bio srecan svojom rolom, istinom golom, i pricom sto odavno moja nije, mucim se kao prebijen, a krijem, pijem, bijem se s' uspomenama, na cijem jastuku je sad ona, pitam se, dok na crkvi zvone ponocna zvona, reci sta ti znaci razum u tacki gde ljubav prestaje, zoves slike nazad, al' secanje bezi, nestaje, a noc gluva za jecaje, u ogledalu krivi odrazi, sve moje male ljubavi, bile su veliki porazi, odlazim, i svu tugu sa sobom odnosim, nek' svet bude srecan, neka bol ne bude vecan, i ne znam sta je s'