Векови су за нама Zdenka MilivojevicИнтерактивност садржаја омогућује изградњу већине појмова које стичу у чулним сазнањима-у ономе што се видело слушало, гледало, доживело, посматрало помоћу анимација,звучних приказа, филмова, интерактивних мапа... Кроз игру,сценске приказе,виртуалну стварност можемо приближити прошлост која је за децу апстрактна и тешко схватљива. Векови су за нама и није лако замислити и доживети далеки средњи век
GS-128-131-Privreda Srbije - razvoj i osnovne karakteristike privrede SrbijeTeacherDNPrivreda Srbije - razvoj i osnovne karakteristike privrede Srbije.
Привреда Србије - развој и основне карактеристике привреде Србије.
Развој српске државе четврти разредОсновна школа "Олга Милошевић" Смед. ПаланкаПрезентација урађена у циљу, да помогне четвртом разреду Основне школе, боље разумевање настанка и историјата Србије до данашњих дана.
Намењена је и свим заинтересованима.
Корени и цветовиSrpska škola u inostranstvuУ организацији Центра за одрживи развој и безбедност у саобраћају из Београда, Допунска школа на српском језику у Хамбургу реализовала је пројекат „Корени и цветови". Одржане су две радионице са квизом.
2. •
Добијањем унутрашње аутономије 1830.
године Кнежевина Србија је исказала знатну
тежњу за одступањем од оријенталног
наслеђа и приближавањем важећим
европским кретањима.
•
Стицањем политичке независности појачала
се тежња Србије ка приближавању западу и у
привредном, финансијском, трговинском и
архитектонском облику.
3. Село и град
•
Победама српске кнежевске војске и
одлукама Берлинског конгреса Србија је
увећана и до балканских ратова се
простирала на површини од приближно
54.000 квадратних километара.
•
Број становника је стално растао, што
природним прираштајем што насељавањем
из Старе Србије, Македоније, Херцеговине,
Босне и Црне Горе.
•
По националном саставу становништво којег
је 1900. године у Србији било око 2,5 милиона
било је углавном српско
5. Село и град
•
86% становништва живи на селу, док је
остатак живео у варошима и варошицама које
су по многим одликама биле више села него
градови.
•
Градови су се од села разликовали најчешће
по томе што су били седишта државних или
војних и управних надлештава.
•
Пописом из 1890. године утврђено је да само
5 градова (Београд, Ниш, Крагујевац,
Лесковац, Пожаревац) броји изнад 10000
становника.
7. Пољопривреда
•
Живот на селу представљао је
пољопривреду као главну привредну грану.
•
Као земља у којој доминира ситан сељачки
посед до 5 хектара, без примене
механизације и адекватне технологије, Србија
је могла створити вишак пољопривредних
производа првенствено великим радом
земљорадника.
8. Пољопривреда
•
Најпаспрострањеније пољопривредне
културе су: кукуруз, пшеница, јечам, овас,
хељда и раж.
•
Док се ратарска производња увећава, сточни
фонд се смањује.
•
Мења се састав пољопривредних површина
- расте удео ораница, а опада удео шума и
пашњака.
9. Новчарство и банкарство
Кнез Михаило ствара националну валуту,
која се у апоенима од 1, 5 и 10 пара појавила
1868. године.
По угледу на средњовековну Србију законом
из 1873. године за националну валуту
проглашен је динар, који се први пут у
оптицају појављује 1875. године, кованицама
у сребру.
Појава домаћег новца била је потребна ради
стабилизације тржишта, јер је на простору
Кнежевине Србије олало 38 различитих
11. Индустрија
•
Осамдесете године XIX века могу се
сматрати периодом када почиње
интензивнији развој индустрије и рударства.
•
Потребе осавремењивања војске довеле су
до развоја Војно-техничког завода у
Крагујевцу, а убрзано се развијају пиварска,
млинска и текстилна индустрија.
•
Прве велике фабрике чоје, штофа и шибица
основане су Немачким, Чешким и Белгијским
капиталом.
•
Јављају се и веће фабрике текстила и кокса
12. Рударство
Подстицај за покретање рударске
производње дао је рударски закон из 1866.
године.
За руднике метала били су заинтересовани
првенствено Енглези, па су први рудници у
Мајданпеку, Рудној глави испитивани
њиховим капиталом
Исплативи рудници (угља) били су Рековац,
Костолац, Ресава и Алексиначки рудници.
13. Саобраћај
•
Изградња магистралних железница је
најбољи пример преображаја Србије након
стицања независности.
•
Подршку Србији на конгресу Аустро-
Уграска је условила изградњом пруге
Београд-Ниш, којом би се Аустроугарске
железнице везале за османске.
•
Србија је до 1884. завршила пругу на
релацији Београд-Ниш, да би након пар
година успоставила и правце према Врању и
Османској граници, Пироту и Бугарској
14. Саобраћај
•
Велики напредак у градском саобраћају
омогућила је појава првог електричног
трамваја у Београду 1894.
•
Ипак, највише пажње привукао је
аутомобил, кога су Београђани први пут
угледали почетком априла 1903.
15. Трговина
•
Ослобођена одређених стега стицањем
независности трговина у Србији доживљава
свеукупни преображај.
•
класичан вид трговања на панађурима
(вашарима) опадао је а осетно се повећавао
број трговаца на велико (гросиста) и на мало
(детаљиста).
•
Трговина се осавремењивала, а изградња
саобраћајница у многоме је убрзала проток
робе, па ради свакодневног снабдевања граде
се складишта за робу којом се тргује.
17. Српско друштво на прелому
векова
•
Детињство у Србији на размеђу векова се
знатно разликовало од данашњег и у
многим областима је поређење немогуће.
18. Детињство
•
Породице у Србији XIX века карактерисао је
велики број деце, којих је често било и
више од пет.
19. Детињство
•
Посебно је био тежак живот деце на селу
чија су прва радна задужења почињала са
4-5 година, на шта су се настављали
пастирски послови, чување оваца, свиња и
коза.
20. Детињство
•
Са 10-ак година почињало се с обављањем
физичких послова, а девојчице су учене
припремању хране, справљању млечних
производа, бризи о млађима, биле су
задужене за доношење воде и чишћење куће.
•
Последице тешког живота била је велика
смртност у раним годинама живота, као и
теже болести.
21. Детињство
•
Деца су у градским породицама имала
више времена за игру. Били су им
доступни различити облици културног
живота (позоришта, хорови, културна
удружења).
22. Школство
•
Податак да је у Србији крајем XIX века било
86% неписменог становништва јасно даје
слику о стању у школству.
•
Све до средине века писменост се стицала
по црквеним школама и манастирима, а
број државних установа за образовање није
био довољан за потребе појединаца и
друштва.
24. Школство
•
Основно образовање у трајању од 4 године
уведено почетком 1883. године обухватало је
тек шестину деце приспеле за школовање,
док су Гимназије имале осам разреда.
•
Ученици су основну школу завршавали са 12
година, а њихово знање сводило углавном на
читање и писање, што је било довољно за
обављање оних послова који нису захтевали
већу стручност.
•
Осим тога неравноправан положај жена у
погледу могућности запошљења и у друштву
25. Школство
•
Дечаци и девојчице нису ишли у заједничке,
већ одвојене школе.
•
Прва основна школа за девојчице је
основана 1845. године у Параћину, док су
наставни програми у мушким и женским
школама изједначени 1871. године.
•
Напредак у школству постигнут је почетком
XX века отварањем народних школа.
•
Основна школа је у складу са ранијим
законом трајала 6 година, од којих су прва 4
разреда обавезна, а настава је била
26. Друштво, наука, култура и
спорт
•
Поновни долазак династије Обреновић на
српски престо, израженија национална
настојања и жеља кнеза Михаила да подигне
ниво културе у Србији, утицали су да се
током његове владавине покрене и културно-
научни живот земље.
•
Стеван Тодоровић је организовао прву јавну
уметничку изложбу у Србији, изграђено је
Народно позориште, отворена је прва женска
виша школа, основана Велика школа.
27. Друштво, наука, култура и
спорт
•
Значајну одлуку у олакшавању рада на
описмењавању представљала је одлука
заступника министра просвете Косте Цукића
да се прихвате нова азбука и ортографија
српског језика, чиме су реформе Вука
Караџића и Ђуре Даничића званично
прихваћене.
•
Од половине века олакшано је и праћење
породичне историје јер се усталио обичај
породичног презимена.
