More Related Content
What's hot (20)
Viewers also liked (7)
Similar to презентација из историје (17)
презентација из историје
- 1. Привредни и друштвени развој Србије крајем XIX и почетком XX века
- 2. • Добијањем унутрашње аутономије 1830. године Кнежевина Србија је исказала знатну тежњу за одступањем од оријенталног наслеђа и приближавањем важећим европским кретањима. • Стицањем политичке независности појачала се тежња Србије ка приближавању западу и у привредном, финансијском, трговинском и архитектонском облику.
- 3. Село и град • Победама српске кнежевске војске и одлукама Берлинског конгреса Србија је увећана и до балканских ратова се простирала на површини од приближно 54.000 квадратних километара. • Број становника је стално растао, што природним прираштајем што насељавањем из Старе Србије, Македоније, Херцеговине, Босне и Црне Горе. • По националном саставу становништво којег је 1900. године у Србији било око 2,5 милиона било је углавном српско
- 5. Село и град • 86% становништва живи на селу, док је остатак живео у варошима и варошицама које су по многим одликама биле више села него градови. • Градови су се од села разликовали најчешће по томе што су били седишта државних или војних и управних надлештава. • Пописом из 1890. године утврђено је да само 5 градова (Београд, Ниш, Крагујевац, Лесковац, Пожаревац) броји изнад 10000 становника.
- 7. Пољопривреда • Живот на селу представљао је пољопривреду као главну привредну грану. • Као земља у којој доминира ситан сељачки посед до 5 хектара, без примене механизације и адекватне технологије, Србија је могла створити вишак пољопривредних производа првенствено великим радом земљорадника.
- 8. Пољопривреда • Најпаспрострањеније пољопривредне културе су: кукуруз, пшеница, јечам, овас, хељда и раж. • Док се ратарска производња увећава, сточни фонд се смањује. • Мења се састав пољопривредних површина - расте удео ораница, а опада удео шума и пашњака.
- 9. Новчарство и банкарство Кнез Михаило ствара националну валуту, која се у апоенима од 1, 5 и 10 пара појавила 1868. године. По угледу на средњовековну Србију законом из 1873. године за националну валуту проглашен је динар, који се први пут у оптицају појављује 1875. године, кованицама у сребру. Појава домаћег новца била је потребна ради стабилизације тржишта, јер је на простору Кнежевине Србије олало 38 различитих
- 10. Новчарство и банкарство Ова новчаница је била наплатива у сребру.
- 11. Индустрија • Осамдесете године XIX века могу се сматрати периодом када почиње интензивнији развој индустрије и рударства. • Потребе осавремењивања војске довеле су до развоја Војно-техничког завода у Крагујевцу, а убрзано се развијају пиварска, млинска и текстилна индустрија. • Прве велике фабрике чоје, штофа и шибица основане су Немачким, Чешким и Белгијским капиталом. • Јављају се и веће фабрике текстила и кокса
- 12. Рударство Подстицај за покретање рударске производње дао је рударски закон из 1866. године. За руднике метала били су заинтересовани првенствено Енглези, па су први рудници у Мајданпеку, Рудној глави испитивани њиховим капиталом Исплативи рудници (угља) били су Рековац, Костолац, Ресава и Алексиначки рудници.
- 13. Саобраћај • Изградња магистралних железница је најбољи пример преображаја Србије након стицања независности. • Подршку Србији на конгресу Аустро- Уграска је условила изградњом пруге Београд-Ниш, којом би се Аустроугарске железнице везале за османске. • Србија је до 1884. завршила пругу на релацији Београд-Ниш, да би након пар година успоставила и правце према Врању и Османској граници, Пироту и Бугарској
- 14. Саобраћај • Велики напредак у градском саобраћају омогућила је појава првог електричног трамваја у Београду 1894. • Ипак, највише пажње привукао је аутомобил, кога су Београђани први пут угледали почетком априла 1903.
- 15. Трговина • Ослобођена одређених стега стицањем независности трговина у Србији доживљава свеукупни преображај. • класичан вид трговања на панађурима (вашарима) опадао је а осетно се повећавао број трговаца на велико (гросиста) и на мало (детаљиста). • Трговина се осавремењивала, а изградња саобраћајница у многоме је убрзала проток робе, па ради свакодневног снабдевања граде се складишта за робу којом се тргује.
- 16. Поштанске марке
- 17. Српско друштво на прелому векова • Детињство у Србији на размеђу векова се знатно разликовало од данашњег и у многим областима је поређење немогуће.
- 18. Детињство • Породице у Србији XIX века карактерисао је велики број деце, којих је често било и више од пет.
- 19. Детињство • Посебно је био тежак живот деце на селу чија су прва радна задужења почињала са 4-5 година, на шта су се настављали пастирски послови, чување оваца, свиња и коза.
- 20. Детињство • Са 10-ак година почињало се с обављањем физичких послова, а девојчице су учене припремању хране, справљању млечних производа, бризи о млађима, биле су задужене за доношење воде и чишћење куће. • Последице тешког живота била је велика смртност у раним годинама живота, као и теже болести.
- 21. Детињство • Деца су у градским породицама имала више времена за игру. Били су им доступни различити облици културног живота (позоришта, хорови, културна удружења).
- 22. Школство • Податак да је у Србији крајем XIX века било 86% неписменог становништва јасно даје слику о стању у школству. • Све до средине века писменост се стицала по црквеним школама и манастирима, а број државних установа за образовање није био довољан за потребе појединаца и друштва.
- 23. Однос писмених и неписмених
- 24. Школство • Основно образовање у трајању од 4 године уведено почетком 1883. године обухватало је тек шестину деце приспеле за школовање, док су Гимназије имале осам разреда. • Ученици су основну школу завршавали са 12 година, а њихово знање сводило углавном на читање и писање, што је било довољно за обављање оних послова који нису захтевали већу стручност. • Осим тога неравноправан положај жена у погледу могућности запошљења и у друштву
- 25. Школство • Дечаци и девојчице нису ишли у заједничке, већ одвојене школе. • Прва основна школа за девојчице је основана 1845. године у Параћину, док су наставни програми у мушким и женским школама изједначени 1871. године. • Напредак у школству постигнут је почетком XX века отварањем народних школа. • Основна школа је у складу са ранијим законом трајала 6 година, од којих су прва 4 разреда обавезна, а настава је била
- 26. Друштво, наука, култура и спорт • Поновни долазак династије Обреновић на српски престо, израженија национална настојања и жеља кнеза Михаила да подигне ниво културе у Србији, утицали су да се током његове владавине покрене и културно- научни живот земље. • Стеван Тодоровић је организовао прву јавну уметничку изложбу у Србији, изграђено је Народно позориште, отворена је прва женска виша школа, основана Велика школа.
- 27. Друштво, наука, култура и спорт • Значајну одлуку у олакшавању рада на описмењавању представљала је одлука заступника министра просвете Косте Цукића да се прихвате нова азбука и ортографија српског језика, чиме су реформе Вука Караџића и Ђуре Даничића званично прихваћене. • Од половине века олакшано је и праћење породичне историје јер се усталио обичај породичног презимена.