ݺߣ

ݺߣShare a Scribd company logo
четинари
 Четинари су група голосеменица која обухвата 631
  савремену врсту.
 Име су добили по игличастим асимилационим
  органима - четинама које карактерише већину врста.
 Четинари расту углавном као шумско дрвеће, мада се
  неки јављају и у форми ниског растиња (жбуње).
 У четинаре спадају познате биљке као што
  су борови, јеле, смрче, кедрови, клеке, чемпреси...
  Ендемити Балканског полуострва су
  борови молика и муника, као и врста смрче панчићева
  оморика.
 листови многих четинара имају дуге и танке иглице, али други,
    имају равне листове, троугластог облика,а мали број њих имају
    широке, равне листове у облику трака.
   четинари су највише дрвеће, већина има моноподилну
    форму раста (једно, право стабло са
    бочним гранама). Многи четинари лучу изразито мирисну смолу
    да заштити дрво од инсеката и гљивичне инфекције рана.
   Величина зрелих четинара варира од мање одједног метра, до
    преко 100 метара.
   Највише је дрво Слоноваче (Sequoia sempervirens) са висином
    од 115.55 метара.
   Најстарији је Велики басен Бристлецоне Бор (Pinus longaeva)-
    4.700 година.
 Углавном расту на
 Северној Хемисфери у
 субарктичкој зони и
 заузимају огромна
 пространства
 Скандинавије, Русије и
 Канаде — тајге.
 Цвет четинара је увек једнополан: мушки груписан у шишаричасте
    цвасти(микростробиле), а женски у шишаричасте цвасти
    (макростробиле) или је појединачни (тиса, тореја, цефалотаксус).
   У мушким шишаркама образују се поленова зрна. Она су код
    четинара прилагођена опрашивању помоћу ветра или животиња.
   У женским шишаркама формирају се семени замеци који су голи, а
    по оплођењу дају семе у шишарици или појединачно.
   Појединачно семе најчешће је у меснатом омотачу -арилусу.
   Четинари могу да буду једнодоми (обе врсте цветова на истој
    индивидуи) и дводоми (мушки цветови на мушким индивидуама,
    женски на женским).
   За оплођење четинара није неопходна вода. Шишарице четинара
    могу да буду различитог облика (купастог, ваљкастог, лоптастог),
    димензија мање од 1 cm (Chamaecyparis pisifera) до 30 - 60 cm
    (Pinus lambertiana) и конзистенције (одрвењене, кожасте, меснате
    – бобичасте).
• четинари се састоје од шест до
              осам породица, са укупно 65-70 родова
Систематика   и врста (600-630) ,696 прихваћене имена.

              •Cephalotaxaceae могу бити укључени
              у Taxaceae а неки
              аутори додатно препознају да
              Phyllocladaceae не припада са
              Podocarpaceae (са ким је овде укључен).
              Породица Taxodiaceae је овде укључена
              у породицу Cupressaceae.
 http://en.wikipedia.org/wiki/Pinophyta#Morphology
 http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A7%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0
  %BD%D0%B0%D1%80%D0%B8
 Такође помогао http://translate.google.com/?hl=en&tab=TT
Катарина Месарић
Ивана Стаменковић   I-1

More Related Content

четинари

  • 2.  Четинари су група голосеменица која обухвата 631 савремену врсту.  Име су добили по игличастим асимилационим органима - четинама које карактерише већину врста.  Четинари расту углавном као шумско дрвеће, мада се неки јављају и у форми ниског растиња (жбуње).  У четинаре спадају познате биљке као што су борови, јеле, смрче, кедрови, клеке, чемпреси... Ендемити Балканског полуострва су борови молика и муника, као и врста смрче панчићева оморика.
  • 3.  листови многих четинара имају дуге и танке иглице, али други, имају равне листове, троугластог облика,а мали број њих имају широке, равне листове у облику трака.  четинари су највише дрвеће, већина има моноподилну форму раста (једно, право стабло са бочним гранама). Многи четинари лучу изразито мирисну смолу да заштити дрво од инсеката и гљивичне инфекције рана.  Величина зрелих четинара варира од мање одједног метра, до преко 100 метара.  Највише је дрво Слоноваче (Sequoia sempervirens) са висином од 115.55 метара.  Најстарији је Велики басен Бристлецоне Бор (Pinus longaeva)- 4.700 година.
  • 4.  Углавном расту на Северној Хемисфери у субарктичкој зони и заузимају огромна пространства Скандинавије, Русије и Канаде — тајге.
  • 5.  Цвет четинара је увек једнополан: мушки груписан у шишаричасте цвасти(микростробиле), а женски у шишаричасте цвасти (макростробиле) или је појединачни (тиса, тореја, цефалотаксус).  У мушким шишаркама образују се поленова зрна. Она су код четинара прилагођена опрашивању помоћу ветра или животиња.  У женским шишаркама формирају се семени замеци који су голи, а по оплођењу дају семе у шишарици или појединачно.  Појединачно семе најчешће је у меснатом омотачу -арилусу.  Четинари могу да буду једнодоми (обе врсте цветова на истој индивидуи) и дводоми (мушки цветови на мушким индивидуама, женски на женским).  За оплођење четинара није неопходна вода. Шишарице четинара могу да буду различитог облика (купастог, ваљкастог, лоптастог), димензија мање од 1 cm (Chamaecyparis pisifera) до 30 - 60 cm (Pinus lambertiana) и конзистенције (одрвењене, кожасте, меснате – бобичасте).
  • 6. • четинари се састоје од шест до осам породица, са укупно 65-70 родова Систематика и врста (600-630) ,696 прихваћене имена. •Cephalotaxaceae могу бити укључени у Taxaceae а неки аутори додатно препознају да Phyllocladaceae не припада са Podocarpaceae (са ким је овде укључен). Породица Taxodiaceae је овде укључена у породицу Cupressaceae.
  • 7.  http://en.wikipedia.org/wiki/Pinophyta#Morphology  http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A7%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0 %BD%D0%B0%D1%80%D0%B8  Такође помогао http://translate.google.com/?hl=en&tab=TT