Значај и загађење мора
- 3. Извор слатке воде • Процесом десалинизације морска вода се ослобађа соли и постаје погодна за било какву употребу.
- 4. Предности и недостаци десалинизације
- 5. Дневна количина производње десалинизиране воде у свету
- 7. • Осим морских доба и морски таласи и морске струје, би такође, могле да послуже као извор енергије. Електрана на морске таласе у Баскији Електрана функционише по принципу ветрењаче, само што се ротор покреће под водом.
- 8. Извор хране • Из мора се највише користе риба и алге • Алге се користе у исхрани становништва, прехрамбеној, фармацеутској, текстилној и хемијској индустрији.
- 9. Извор минералних сировина Кихињска со, песак и шљунак, циркон, злато, дијаманти, нафта, гас угаљ, гвожђе...
- 10. Саобраћајни значај • Поморски саобраћај учествује у међународном превозу терета са 75 %. Највише се превозе нафта, гвоздена руда, угаљ и житарице. • Највеће луке су Ротердам, Сингапур, Хамбург... Ротердам Сингапур
- 11. Најпрометнији морски путеви северноатлантски далекоисточни индијски далекоисточни Кроз Суецки канал годишње прође 20.000, а кроз Панамски канал до 15.000 бродова.
- 13. Најопаснији загађивач Светског мора је нафта Један литар испуштене нафте може да загади милион литара воде. Нафта плива по води ремети размену гасова и енергије између воде и атмосфере и штетно утиче на живот морских организама.
- 14. Цветање мора Многе реке сакупљају отпадне воде из градова, индустријских и пољопривредних региона. Оне у мора уносе детерџенте, фосфате, пестициде и друге материје које изазивају ,,цветање мора”. То је бујање алги и фитопланктона при чему се стварају желатинозне материје које падају на морско дно и распадањем троше кисеоник. То изазива смрт неких морских организама.
- 16. Отпад у мору
- 17. Радиоактивни отпад у мору Најзагађенија мора