ݺߣ

ݺߣShare a Scribd company logo

Обликовање рељефа дејством ледника и крашки облици рељефа

•Download as PPT, PDF•
•
P
prijicsolar

Обликовање рељефа дејством ледника и крашки облици рељефа

1 of 16
Downloaded 13 times
 Sne na granica je nadmorskaž visina iznad koje dolazi do stalnog nagomilavanja snega i leda.  Oko polova sne na granica je už nivou mora, na Alpima na 3.000 m a na Ekvatoru na preko 6.000 m.  Sneg ne mo e da se otopi, paž se nagomilava i pretvara u led.Pod dugotrajnim pritiskom led gubi vrstinu i po inječ č polako te i u vidu lednika.ć .
ELEMENTI LEDNIKA Erozivni oblici -Cirk je udubljenje iz kojeg kreće lednik Lednički valov je udubljenje kroz koje se kreće lednik Akumulativni oblici- čeone i bočne morene koje nastaju ispod snežne granice
Lednik Franc Jozef Grenland, AntarktikAleč Malaspin- Aljaska Platoski (Skandinavski) tip
Ako fosilni ledni i valovč ispuni voda nastaje fjord.
U zaleđu čeonih morena nalazi se terminalni basen u kome se po otapanju lednika obično obrazuje jezero. Na taj način je nastalo Plavsko jezero.
 PROCES OBLIKOVANJA RELJEFA RASTVARANJEM KRE NJA KIH STENA NAZIVA SE KRAŠKA EROZIJA.Č Č  NA POVRŠINI KRASA VLADA VELIKA OSKUDICA U VODI.SVE PADAVINSKE VODE PRODIRU KROZ PUKOTINE.  KRAŠKI PREDELI
 POVRŠINSKI OBLICI RELJEFA NASTALI KRAŠKOM EROZIJOM SU:ŠKRAPE,VRTA E,UVALE I KRA KA POLJAČ Č ,A PODZEMNI SU: JAME I PE INE.Ć  ŠKRAPE SU UZANE BRAZDE DUBINE DESETAK CENTMETARA KOJE SE OBRAZUJU NA STRMIM I GOLIM KRE NJA KIM POVRŠINAMA.Č Č
 VRTA E SU LEVKASTA UDUBLJENJA NASTALA PROŠIRIVANJEMČ PUKOTINA KROZ KOJE VODA PONIRE.VRTA E IMAJU PRE NIKČ Č I DUBINU OD NEKOLIKO DO NEKOLIKO DESETINA METARA. TO SU NAJ EŠ I OBLICI KRAŠKOG RELJEFA.Č Ć
 Srastanjem više vrtača nastaju uvale, prečnika od nekoliko stotina metara do 1 km.
 Dužina kraških polja može iznositi i po više desetina kilometara. Popovo polje BiH Peštersko polje Srbija Livanjsko polje BiH
 Jame su vertikalni kanali u krečnjaku duboki od desetak do više stotina metara. Škocijanska jama
 Pećine su manje- više horizontalni hodnici u podzemlju koji mogu biti dugački i više od 100km. Ulaz u Stopića pećinu Resavska pećina
 Akumulacijom bigra u koritima i na vrelima kraških reka i sige u pećinama nastaju akumulativni kraški oblici.
Stalagmiti nastaju na podu. 
Nastaju talo enjemž kalcijum karbonata na pe inskojć tavanici
Обликовање рељефа дејством ледника и крашки облици рељефа

More Related Content

Обликовање рељефа дејством ледника и крашки облици рељефа

  • 1.  Sne na granica je nadmorskaž visina iznad koje dolazi do stalnog nagomilavanja snega i leda.  Oko polova sne na granica je už nivou mora, na Alpima na 3.000 m a na Ekvatoru na preko 6.000 m.  Sneg ne mo e da se otopi, paž se nagomilava i pretvara u led.Pod dugotrajnim pritiskom led gubi vrstinu i po inječ č polako te i u vidu lednika.ć .
  • 2. ELEMENTI LEDNIKA Erozivni oblici -Cirk je udubljenje iz kojeg kreće lednik Lednički valov je udubljenje kroz koje se kreće lednik Akumulativni oblici- čeone i bočne morene koje nastaju ispod snežne granice
  • 3. Lednik Franc Jozef Grenland, AntarktikAleč Malaspin- Aljaska Platoski (Skandinavski) tip
  • 4. Ako fosilni ledni i valovč ispuni voda nastaje fjord.
  • 5. U zaleđu čeonih morena nalazi se terminalni basen u kome se po otapanju lednika obično obrazuje jezero. Na taj način je nastalo Plavsko jezero.
  • 6.  PROCES OBLIKOVANJA RELJEFA RASTVARANJEM KRE NJA KIH STENA NAZIVA SE KRAŠKA EROZIJA.Č Č  NA POVRŠINI KRASA VLADA VELIKA OSKUDICA U VODI.SVE PADAVINSKE VODE PRODIRU KROZ PUKOTINE.  KRAŠKI PREDELI
  • 7.  POVRŠINSKI OBLICI RELJEFA NASTALI KRAŠKOM EROZIJOM SU:ŠKRAPE,VRTA E,UVALE I KRA KA POLJAČ Č ,A PODZEMNI SU: JAME I PE INE.Ć  ŠKRAPE SU UZANE BRAZDE DUBINE DESETAK CENTMETARA KOJE SE OBRAZUJU NA STRMIM I GOLIM KRE NJA KIM POVRŠINAMA.Č Č
  • 8.  VRTA E SU LEVKASTA UDUBLJENJA NASTALA PROŠIRIVANJEMČ PUKOTINA KROZ KOJE VODA PONIRE.VRTA E IMAJU PRE NIKČ Č I DUBINU OD NEKOLIKO DO NEKOLIKO DESETINA METARA. TO SU NAJ EŠ I OBLICI KRAŠKOG RELJEFA.Č Ć
  • 9.  Srastanjem više vrtača nastaju uvale, prečnika od nekoliko stotina metara do 1 km.
  • 10.  Dužina kraških polja može iznositi i po više desetina kilometara. Popovo polje BiH Peštersko polje Srbija Livanjsko polje BiH
  • 11.  Jame su vertikalni kanali u krečnjaku duboki od desetak do više stotina metara. Škocijanska jama
  • 12.  Pećine su manje- više horizontalni hodnici u podzemlju koji mogu biti dugački i više od 100km. Ulaz u Stopića pećinu Resavska pećina
  • 13.  Akumulacijom bigra u koritima i na vrelima kraških reka i sige u pećinama nastaju akumulativni kraški oblici.