�ݺ�ߣ

I OBLAST: STRUKTURA ATOMA, IZOTOPI, Ar, EL.
KONFIGURACIJA, ENERGIJA JONIZACIJE, KVANTNI BROJEVI
1

STRUKTURAATOMA I JONA, IZOTOPI, RELATIVNAATOMSKA MASA,
ELEKTRONSKA KONFIGURACIJA, ENERGIJA JONIZACIJE, AFINITET
PREMA ELEKTRONU, KVANTNI BROJEVI
I OBLAST: STRUKTURA ATOMA, IZOTOPI, Ar, EL. KONFIGURACIJA, ENERGIJA JONIZACIJE, AFINITET PREMA ELEKTRONU, KVANTNI BROJEVI
2
STRUKTURAATOMA
JEZGRO (lat. nucleus) sadrži protone (p+) i neutrone (n0); zajedničko ime – nukleoni.
Zbog protona, jezgro je pozitivno naeletrisano.
ELEKTRONSKI OMOTAČ: elektroni (e-), omotač ima negativno aelektrisanje.
ATOM – nenaelektrisana, tj. elekroneutralna čestica – isti broj p+ i e-!!!
Oznaka za elemente: 𝐸
𝑍
𝐴
Z – redni broj koji označava broj p+, odnosno e-
A – maseni broj koji označava zbir p+ i n0
Z, A – odnose se na atome!
𝑁𝑎
11
23
11 protona; 11 elektrona; neutrona= 23-11=12; 23nukleona
NASTAJANJE JONA (KATJONA I ANJONA)
Katjoni (+ naelektrisani joni) nastaju tako što atom nekog elementa odbaci odreĎen broj
elektrona. Tada je broj protona u jezgru veći od broja elektrona u omotaču zbog čega je sada
čestica pozitivno naelektrisana. Naelektrisanje čestice označava broj protona kojih ima više u
odnosu na broj elektrona ili broj elektrona koji su odbačeni.
𝑁𝑎
+
11
23 11 protona; 10 elektrona; neutrona= 23-11=12; 23 nukleona
𝐴𝑙3:
13
27
13 protona; 10 elektrona; neutrona= 27-13=14; 27 nukleona
𝐴𝑔
47
108
𝐵𝑟
35
79
𝑆𝑏
51
121
𝐶𝑎2 +
20
40
𝐾
+
19
39
Sa prijemnog ispita:
Koliko nukleona, elektrona i neutrona sadrži jon 𝐴𝑙
13
27 3+?
1) 27 nukleona, 10 elektrona, 14 neutrona
Zadaci CZ: 1, 8

3
Anjoni (– naelektrisani joni) nastaju primanjem elektrona. Tada je broj elektrona veći od broja protona, te jon ima negativno naelektrisanje.
Naelektrisanje označava koliko je elektrona došlo, odnosno koliki je broj elektrona koji su višak u odnosu na broj protona.
𝐶𝑙
17
35
Atom: 17 protona; 17 elektrona; 35-17=18 neutrona; 35 nukleona
𝐶𝑙
−
17
35
Anjon: 17 protona; 18 elektrona; 35-17=18 neutrona; 35 nukleona
𝑂2 −
8
16 𝐵𝑟
−
35
80 𝑁3 −
7
14
IZOTOPI
Izotopi su atomi istog elementa (imaju isti broj protona i elektrona) koji se razlikuju po broju neutrona (isti redni, a različit maseni broj).
Maseni broj (relativna atomska masa) svakog pojedinačnog izotopa se računa kada se masa atoma podeli sa 1/12 mase ugljenikovog izotopa 12C
(unificirana jedinica u=1,67·10-27kg)
H
1
1.008
Relativna atomska masa izotopa se računa prema izrazu:
Ar=
𝑚𝑎𝑡𝑜𝑚𝑎
𝑢
𝑘𝑔
𝑘𝑔
=/
Primer 1. Izračunati relativnu atomsku masu atoma čija je masa 3.848· 10-20 mg.
ma= 3.848· 10-20 mg= 3.848· 10-23 g= 3.848· 10-26 kg
Ar=
3.848∙10−26 𝑘𝑔
1.67∙10−27𝑘𝑔
= 23
Primer 2. Kolika je masa atoma (mg) ugljenikovog izotopa
13C?
𝑚𝑎 = 𝐴𝑟 ∙ 𝑢 = 13 ∙ 1.67 ∙ 10;27
𝑘𝑔 = 21.58 ∙ 10;27
𝑘𝑔 =
2.158 ∙ 10;26
𝑘𝑔 = 2.158 ∙ 10;23
𝑔 = 2.158 ∙ 10;20
𝑚𝑔
1.Kolika je masa atoma (mg, g, kg) sledećih
izotopa:
a) 27Al; b) 7Li; c) 65Cu?
2. Izračunati Ar izotopa čija je masa atoma:
a) 1.66·10-20 mg
b) 1.046·10-25 kg
James Chedvik
otkrio neutrone
m(p+)~m(no)

4
Relativna atomska masa elementa računa se u odnosu na procentnu zastupljenost
izotopa, na osnovu izraza:
Izračunati relativnu atomsku masu litijuma, ako je njegov izotop 6Li u prirodi zastupljen 7.59%,
dok je izotop 7Li zastupljen 92.41%.
Ar(Li)=
(7.59% ∙6):(92.41%∙7)
100
= 6.92
Primer 1.
Primer 2. Neon je u prirodi zastupljen u obliku dva izotopa 20Ne i 22Ne. Izračunati
procentnu zastupljenost izotopa u prirodnoj smeši, ako je relativna atomska masa
neona 20.2.
20.2 =
20∙𝑥 :(22∙𝑦)
100
=
20𝑥:22(100;𝑥)
100
=
20𝑥 :2200;22𝑥
100
1)
2) x + y =100
y =(100 – x)
20.2 ∙ 100 =20x+2200-22x
22𝑥 − 20𝑥 =2200-2020
2x=180
x=90; y=10%
Zadaci CZ: 13, 15, 16
20Ne x – procentna zastupljenost 22Ne y – procentna zastupljenost

S-ORBITALA (PODNIVO) ima oblik sfere. Pojavljuje se od prvog nivoa, sastoji se od jedne atomske orbitale i maksimalno prima 2 elektrona.
Oznaka 1s2 znači da se na prvom nivou (n=1)
u s orbitali (podnivo) nalaze 2 elektrona.
1s2
3s2
5s1
4s3 ?
I OBLAST: STRUKTURA ATOMA, IZOTOPI, Ar, EL. KONFIGURACIJA, ENERGIJA JONIZACIJE, KVANTNI BROJEVI
5
STRUKTURA ELEKTRONSKOG OMOTAČA
Energetski nivoi predstavljaju putanje kretanja elektrona (sfere,ljuske, slojevi). Označavaju se brojem n (glavni kvantni broj) i mogu imati vrednosti 1-7. Mogu
biti obeleženi i slovima: K, L, M, N, O, P и Q.
n= 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7
K, L, M, N, O, P, Q
Elektroni svojim kretanjem zauzimaju odreĎeni prostor koji se naziva atomska orbitala (predstavlja deo prostora u atomu gde je verovatnoća nalaženja elektrona
najveća). Postoje s, p, d i f – orbitale.
P-ORBITALA (PODNIVO) se pojavljuje od drugog nivoa. Sastoji se od maksimalno 3 atomske orbitale koje se predstavljaju na osama koordinatnog sistema i
shodno tome, označavaju se px, py, pz. U p podnivo masimalno staje 6 elektrona, koji se rasporeĎuju poštujući Hundovo pravilo.
Hund: Orbitale jednakog sadržaja energije (degenerisane orgitale), popunjavaju se tako što više podorbitala bude najpre delimično popunjeno jednim
elektronom I to istog spina, a tek tada započinje potpuno popunjavanje podorbitala. Takvo popunjavanje je energetski najpovoljnije.
px py pz

6
4p4
4 nivo
p podnivo
4 elektrona
Hund
4px 4py 4pz
4px 4py 4pz
2 nesparena elektrona 0 nesparenih elektrona
5p3
5px 5py 5pz
3 nesparena elektrona
5px 5py 5pz
1 nesparen elektron
3p2
3px 3py 3pz – ne postoji!
2 nesparena elektrona
Ukoliko nema elektrona, atomska orbitala ne postoji!
Zbog toga kažemo da p podnivo sadrži maksimalno 3
atomske orbitale!
2p6
2px 2py 2pz
2px 2py 2pz
PARAMAGNETICI – supstance koje sadrže
nesparene elektrone - ponašaju se kao magneti,
magnetno polje ih privlači!
DIJAMAGNETICI – supstance kod kojih su svi
elektroni spareni - magnetno polje ih odbija!

7
D-ORBITALA (PODNIVO) se pojavljuje od trećeg nivoa. Sastoji se od 5 atomskih orbitala u koje maksimalno staje 10 elektrona, koji se smeštaju u skladu sa
Hundovim pravilom.
dxy dyz dxz dx2-y2 dz
2
4d5
2
nd8
2
nd4 – 1 elektron nedostaje da d nivo bude polupopunjen
nd9 – 1 elektron nedostaje da d nivo bude popunjen
Nestabilna stanja d podnivoa! Trebaće nam malo kasnije!
f-ORBITALA (PODNIVO) se pojavljuje od četvrtog nivoa. Sastoji se od 7 atomskih orbital u koje max. staje 14 elektrona
4f 5
4 nivo
f podnivo
5 elektrona
fz
3, fyz
2, fxz
2, fxyz, fz(x
2
-y
2
), fy(3x
2
-y
2
), fx(x
2
-3y
2
)

8
Nivo Podnivo Ukupan (max) broj a.o. Max broj e–
1 s 1 2
2 s, p 4 8
3 s, p, d 9 18
4 s, p, d, f 16 32
5 s, p, d, f 16 32
6 s, p, d, f 16 32
7 s, p, d, f 16 32
1. Koliki je maksimalni broj atomskih orbitala na trećem energetskom nivou?
a) 3 b) 9 c) 18 d) 32 e) 16
2. Koliki je maksimalni broj elektrona na četvrtom energetskom nivou?
3. Koliki je maksimalan broj podnivoa na četvrtom energetskom nivou?
IZGRADNJA ELEKTRONSKOG OMOTAČA
Elektroni se smeštaju u orbitale po sledećem redosledu:
1s, 2s, 2p, 3s, 3p, 4s, 3d, 4p, 5s, 4d, 5p, 6s
Vežbanje 1.
Napisati najstabilnije elektronske konfiguracije atoma datih elemenata:
• 19X 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s1
• 36E 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s2 3d10 4p6
• 15Y
• 18N
• 32L
• 20K
• 24G
• 36S
• 39W
s - blok
p - blok
p - blok
s - blok d - blok
f - blok
Zadaci CZ: 2, 27, 28

I OBLAST: STRUKTURA ATOMA, IZOTOPI, Ar, EL. KONFIGURACIJA, ENERGIJA JONIZACIJE, KVANTNI BROJEVI 9
ODREĐIVANJE PERIODE I GRUPE NA OSNOVU ELEKTRONSKE KONFIGURACIJE
Položaj u PSE (perioda i grupa) odreĎuje se samo za atome elemenata!
Prvo odredi blok kojem element pripada, a zatim primeni odgovarajuće pravilo!
s – blok (A grupe) p – blok (A grupe)
(IA / alkalni, IIA / zemnoalkalni metali): ns≤2
(osim 1s2 – He)
Grupa: broj elektrona iz s orbitale.
Perioda je odreĎena poslednjim energetskim nivoom – n.
• 19X 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s1 IA -grupa
4 (N) perioda
• 20X 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s2
IIA -grupa
4 (N) perioda
• 11X 1s2 2s2 2p6 3s1
IA -grupa
3 (M) perioda
Plemeniti gasovi : 1s2 – He
ns2 np6 Ne, Ar;
ns2 (n-1)d10 np6 – Kr, Xe, Rn
VIIIA /18/0: sabiraju se elektroni iz s i p orbitala istog nivoa.
(IIIA, IVA, VA, VIA / halkogeni, VIIA / halogeni elementi):
ns2 np<6
ns2 (n-1)d10 np< 6
Grupa: broj elektrona iz s i p orbitale najvišeg nivoa.
• 2He 1s2
• 10Ne 1s2 2s2 2p6
• 18Ar 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6
• 36Kr [Ar] 4s2 3d10 4p6
• 54Xn [Kr] 5s2 4d10 5p6
VIIIA/0/18; 1 perioda
2 perioda
3 perioda
4 perioda
5 perioda
• 15P 1s2 2s2 2p6 3s2 3p3
• 9F 1s2 2s2 2p5
• 35Br [Ar] 4s2 3d10 4p5
VIIA/17; 2 perioda
VIIA/17; 4 perioda
VA/15; 3 perioda
Najstabilnije el. konfiguracije u PSE!
Zadaci CZ:
5, 6, 7, 9, 10,
11, 14, 25.
Najizraženija metalna svojstva
pokazuju elementi IA grupe (alkalni),
a zatim IIA grupe (zemnoalkalni).
Najizraženija nemetalna svojstva
pokazuju elementi VIIA grupe
(halogeni), a zatim VIA grupe
(halkogeni).
Elementi koji se nalaze unutar iste grupe imaju najsličnije osobine!!!

10
d - blok
Elementi d-bloka (IIIB, IVB, VB, VIB, VIIB, VIIIB, IB, IIB): ns2 (n-1)d≤8
Grupa: broj elektrona iz ns i (n-1)d orbitala.
• 25Mn 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s2 3d5
• 26Fe 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s2 3d6
• 27Co 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s2 3d7
• 28Ni 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s2 3d8
• 23V 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s2 3d3
• 22Ti 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s2 3d2
IIIB/3; 4 perioda
IVB/4; 4 perioda
VB/5; 4 perioda
VIIB/7; 4 perioda
VIIIB/8; 4 perioda
VIIIB/9; 4 perioda
VIIIB/10; 4 perioda
• 24Cr 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s2 3d4 = 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s1 3d5
VIB/6; 4 perioda
• 29Cu 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s2 3d9 = 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s1 3d10
IB/11; 4 perioda
• 30Zn 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s2 3d10
IIB/12; 4 perioda
!!!!!!
Najstabilnija el. konfiguracija
• 21Sc 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s2 3d1

11
Elektronska konfiguracija jona
Primer : Odrediti položaj u PSE (periodu i grupu) elementa X, ako njegov jon X3- ima elektronsku konfiguraciju 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6.
Pozicija u PSE može da se odredi samo za neutralni atom. Preko broja elektrona u jonu, moramo da shvatimo koliko ima elektrona u atomu i tek onda
da odredimo periodu i grupu.
X3- 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 ; X3- jon sadrži 18 elektrona. Pošto je jon tri puta negativno naelektrisan, jon X3- u odnosu na atom X ima 3 elektrona viška,
što ukazuje da je broj protona u atomu X = 15, a ujedno to je i broj elektrona u neutralnom atomu.
X 1s2 2s2 2p6 3s2 3p3 VA grupa i treća perioda; broj protona je 15, a ujedno to je i redni broj.
Zadaci za vežbanje:
1. Jon Y2+ ima elektronsku konfiguraciju argona. Odrediti periodu, grupu i redni broj elementa Y.
2. Neki element N se nalazi u drugoj periodi i VIA grupi. Napisati el. konfiguraciju njegovog najstabilnijeg jona.
3. Neki element M se nalazi u trećoj periodi i IA grupi. Napisati el. konfiguraciju njegovog najstabilnijeg jona.
4. Ako je el. Konfiguracija jona X2- [Kr] 5s2 4d10 5p6 , odrediti periodu i grupu elementa X.
Zadaci CZ: 24

12
E 1s2 2s2 2p6 3s2 3p5 4s1 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6
+ E
ekscitovano stanje
nestabilna elektronska konfiguracija
osnovno stanje
stabilna elektronska konfiguracija
• Redni broj elementa je 18.
• Prilikom vraćanja elektrona iz 4s u 3p podnivo energija se vezuje.
• Prilikom vraćanja elektrona iz 4s u 3p podnivo energija se emituje (oslobaĎa).
• Element se nalazi u 4. periodi.
• Data elektronska konfiguracija je najstabilnija.
Niels Bohr

13
ENERGIJA JONIZACIJE (Ei)
Energija jonizacije predstavlja energiju koju je potrebno dovesti jednom atomu nekog elementa u gasovitom stanju da bi se iz njegovog poslednjeg nivoa
udaljio najslabije vezan elektron, pri čemu nastaje jon. Ovaj proces se može predstaviti: X(g) + Ei → X+
(g) + e–
DovoĎenjem prve energije jonizacije udaljava se jedan elektron, dok dovoĎenjem sledeće – druge Ei udaljava se sledeći elekron,...
Što je energija jonizacije niža, to atom lakše otpušta elektron. Najveću moć jonizacije imaju dakle oni elementi PSE koji imaju niske energije jonizacije – IA
i IIA grupa. Ei u periodi raste, u grupi opada.
- 1 elektron, I Ei
- 1 elektron, I Ei
11Na 1s2 2s2 2p6 3s1
- 1 elektron, I Ei
11Na+ 1s2 2s2 2p6 [Ne]
3Li 1s2 2s1
3Li+ 1s2 [He]
19K 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s1
19K+ 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 [Ar]
20Ca 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s2
-2 elektrona
I i II Ei
20Ca2+ 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 [Ar]
13Al 1s2 2s2 2p6 3s2 3p1
13Al3+ 1s2 2s2 2p6 [Ne]
-3 elektrona
I, II i III Ei
U kojem od navedenih nizova energija jonizacije raste?
a) He, Ne, O, N, Mg, Na
b) F, Cl, O, Ne, Br, Na, Ar
c) K, Na, Mg, Al, O, Ar
d) H, Li, Na, K, Rb, Mg
Za odgovor na ovo pitanje neophodno je znati poziciju
elemenata u PSE napamet!
Zadaci CZ: 4, 19, 20, 26

14
Molarna energija jonizacije (Ei,mol) predstavlja energiju koju je potrebno dovesti jednom molu atoma nekog elementa u gasovitom stanju, da bi se iz
svakog atoma udaljio electron. 𝐸𝑖,𝑚𝑜𝑙= 𝐸𝑖 ∙ 𝑁𝐴
Ei se izražava u aJ / J / kJ (1 aJ = 1·10-18 J = 1· 10-21 kJ).
NA=6.023·1023 atoma/mol
Primer: Izračunati molarnu energiju jonizacije natrijuma, ako je Ei(Na)=0,82 aJ.
Ei(Na)=0,82 aJ = 0,82·10-18 J = 8,2·10-19 J= 8,2·10-22 kJ
𝐸𝑖,𝑚𝑜𝑙 = 8,2 ∙ 10;19
𝐽
𝑎𝑡𝑜𝑚
∙ 6 ∙ 1023
𝑎𝑡𝑜𝑚
𝑚𝑜𝑙
= 492000
𝐽
𝑚𝑜𝑙
= 492
𝑘𝐽
𝑚𝑜𝑙
Zadaci CZ: 17, 18.
AFINITET PREMA ELEKTRONU (Ea)
Predstavlja energiju koja se oslobaĎa kada atom nekog elementa u gasovitmo
stanju primi elektron i na taj način se stabilizuje. Može se predstaviti jednačinom:
X(g) + e– → X–
(g) + E
Ea je veličina koja je karakteristična za VIIA i VIA grupu elemenata.
Ea u periodi raste, a u grupi opada, a naveću vrednost u PSE imaju:
F>Cl > Br > I > O > S.
Zadaci CZ: 3, 21, 22, 23

15
KVANTNI BROJEVI
Prema Paulijevom principu isključenja ne postoje dva elektrona koja imaju sva četiri kvantna broja ista.
Postoje 4 kvantna broja:
n – glavni kvantni broj
Može imati vrednosti od 1-7 što označava broj energetskog nivoa na kojem se elektron nalazi:
n= 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7
l – orbitalni ili sporedni kvantni broj
Računa se preko n:
l≤ 𝒏 − 𝟏
n = 1
l≤ 𝟏 − 𝟏
l= 𝟎
n = 2
l≤ 𝟐 − 𝟏
l≤ 1
l= 𝟎, 𝟏
n = 3
l≤ 𝟑 − 𝟏
l≤ 2
l= 𝟎, 𝟏, 𝟐
n = 4
l≤ 𝟒 − 𝟏
l≤ 3
l= 𝟎, 𝟏, 𝟐, 3
s-orbitala
s p s p d s p d f
Nivo Podnivo Max broj a.o. Max broj e–
1 s 1 2
2 s, p 4 8
3 s, p, d 9 18
4 s, p, d, f 16 32
5 s, p, d, f 16 32
6 s, p, d, f 16 32
7 s, p, d, f 16 32
n l ml ms

16
ml – magnetni kvantni broj
Pokazuje uticaj magnetnog polja na prostornu orijentaciju
orbitala
Računa se za izabrano l i označava atomsku orbitalu (kućicu) u
kojoj se elektron nalazi: ml= -l, ....., 0, ....., l
jedna orjentacija orbitale
u s-podnivou
l = 0 s –orbitala
ml=0
l = 1 p – orbitala
ml = -1 0 1
px py pz
l = 2 d – orbitala
ml = -2 -1 0 1 2
2
l = 3 f – orbitala
ml = -3 -2 -1 0 1 2 3
 ms – spinski kvantni broj. Označava smer
rotacije elektrona i može imati vrednosti ili ½
ili - ½ .
ms – spinski kvantni broj
Označava smer rotacije elektrona i
može imati vrednosti ili ½ ili - ½ .
4px 4py 4pz
ms = 1/2
ms = -1/2
ms = 1/2
ms = 1/2
n = 4
l = 1
ml = -1(4px) 0 (4py) 1 (4pz)
Zadaci CZ: 12
postoje tri moguće orjentacije
orbitala u p-podnivou
postoji pet mogućih orjentacija
orbitala u d-podnivou
postoji sedam mogućih
orjentacija orbitala u f-podnivou

17
Vežbanje:
U datoj elektronskoj konfiguraciji elementa:
E: 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6
odrediti kvantne brojeve za svaki elektron iz trećeg en. nivoa.
n = 3 l = 0 ml = 0 ms = +1/2
n = 3 l = 0 ml = 0 ms = -1/2
n = 3 l = 1 ml = -1 ms = +1/2
n = 3 l = 1 ml = -1 ms = -1/2
n = 3 l = 1 ml = 0 ms = +1/2
E : 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6
3px 3py 3pz
3s
n = _ l = _ ml = _ ms = _
n = _ l = _ ml = _ ms = _
n = _ l = _ ml = _ ms = _
Primeri zadataka sa prijemnog ispita
1. Kojom od navedenih kombinacija kvantnih brojeva je moguće
opisati energetsko stanje elektrona u atomu?
a) n = 2 l = 2 ml = -1 ms = +1/2
b) n = 3 l = 1 ml = -1 ms = 0
c) n = 0 l = 1 ml = 0 ms = +1/2
d) n = 1 l = 0 ml = 0 ms = +1/2
e) n = 4 l = 3 ml = 3 ms = +1/2
2. Koja od navedenih tvrdnji je tačna?
a) s-Orbitalama odgovara orbitalni kvantni broj 1.
b) Element elektronske konfiguracije 1s2 2s2 2p3 ima jedan
nesparen elektron.
c) Orbitalni kvantni broj odreĎuje prostornu orijentaciju atomskih
orbitala.
d) Prilikom popunjavanja orbitala elektronima, prvo se popunjava
3d, a zatim 4s orbitala.
e) Jedno od mogućih energetskih stanja elektrona je ono sa
kvantnim brojevima: n = 2, l = 1, ml = -1, ms = +1/2.

�ݺ�ߣ

1. Struktura atoma i PSE.pdf

Recommended

More Related Content

What's hot (20)

Similar to 1. Struktura atoma i PSE.pdf (20)

1. Struktura atoma i PSE.pdf