1.Teorijsko metodološki aspekti MuT.ppt
- 1. UNIVERZITET MEDITERAN FAKULTET ZA TURIZAM PODGORICA • MARKETING U TURIZMU • Pripremio: • Prof.dr Darko Lacmanović
- 2. MARKETING UTURIZMU OSNOVNA LITERATURA • Popesku, J., Gajić, J., Marketing u turizmu i hotelijerstvu, 6.izdanje, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2020. • Link: https://singipedia.singidunum.ac.rs/izdanje/40911-marketin g-u-turizmu-i-hotelijerstvu
- 3. MARKETING UTURIZMU DOPUNSKA LITERATURA • Kotler P., Bowen J. & Baloglu S., Marketing for hospitality and tourism, (8th Ed.), Pearson, London, 2022. • George, R., Marketing tourism and hospitality: Concepts and Cases, Palgrave Macmillan, London, 2021. • Minazzi, R., Social media marketing inTourism and Hospitality, Springer, Cham/Heidelberg/NewYork/Dordrecht/London, 2015. • Holloway, C.J., Marketing for tourism, 4th Ed., Pearson, London, 2004. • Bakić, O., Marketing u turizmu, 9.izdanje, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2010. • Lacmanović, D., Marketing planiranje održivog turizma, Univerzitet Mediteran, Podgorica, 2014. • Lacmanović, D., Marketing u turizmu, hrestomatija, Univerzitet Mediteran, Fakultet za turizam, Bar, 2006.
- 4. MARKETING UTURIZMU DOPUNSKA LITERATURA • Časopisi: • Journal ofVacation Marketing; http://jvm.sagepub.com • Cornell Hotel and Restaurant Administration Quarterly; Ithaca; http://cqx.sagepub.com • Journal of Hospitality &Tourism Research; http://jht.sagepub.com • Journal ofTravel research; http://jtr.sagepub.com • Tourism Management; http://www.sciencedirect.com • International Journal of Hospitality Management; http://www.sciencedirect.com • Annals ofTourism Research, http://www.sciencedirect.com
- 5. MARKETING UTURIZMU DOPUNSKA LITERATURA • Tourism and hospitality management, University of Rijeka, Faculty of tourism and Hospitality Management in Opatija; http://www.fthm.hr • Hotellink, Viša hotelijerska škola, Beograd; http://www.vhs.edu.yu
- 6. MARKETING UTURIZMU DOPUNSKA LITERATURA • Web adrese: • http://jvm.sagepub.com • http://jht.sagepub.com • http://www.marketingpower.com • http://www.sciencedirect.com • http://www.chr.cornell.edu ili http://cqx.sagepub.com • http://www.fthm.hr • http://www.vhs.edu.yu • http://www.ahla.com • http://www.hospitalitynet.org. • http://www.hotelexecutive.com • http://www.hotelsmag.com • http://jtr.sagepub.com
- 7. MARKETING UTURIZMU OBLICI PROVJERE ZNANJA I OCJENJIVANJE • Prisustvo predavanjima 0 do 100 % = 0 do 3 poena • Seminarski ili istraživački rad = 7 poena • Kolokvijum I = 11 do 20 poena • Kolokvijum II = 11 do 20 poena • Završni ispit = 0 do 50 poena • Prelazna ocjena se dobija ako se kumulativno sakupi najmanje 51 poen
- 8. MARKETING UTURIZMU OBLICI PROVJERE ZNANJA I OCJENJIVANJE • Rok za predaju seminarskog rada: • ____________
- 9. MARKETING UTURIZMU OBLICI PROVJERE ZNANJA I OCJENJIVANJE • Rokovi (okvirni) i zadata poglavlja za pripremu izrade Kolokvijuma I i II i Završni ispit: • Kolokvijum I • Kolokvijum II • Kolokvijum I: 1., 2. i 3.(3.1.-3.4.; i 3.5.-3.7) • Kolokvijum II: 4., 5. i 6. • Završni ispit: 7., 8. (8.1. i 8.2.), 9., 10. i 11.
- 10. MARKETING UTURIZMU • Teme predavanja: • 1.Teorijsko metodološki aspekti izučavanja marketinga u turizmu (1. i 2.) • 2.Turističko tržište (3.1.-3.4.) • 3.Primjena marketinga kod različitih nosilaca poslovne i turističke politike (3.5.- 3.7.) • 4.Digitalni marketing u turizmu (4.) • 5.Marketing okruženje i marketing informacioni sistem (MIS) u turizmu (5.) • 6.Strateško planiranje marketinga u turizmu (6.) • 7. Formulisanje strategija marketinga u turizimu (7.) • 8. Stvaranje vrijednosti – turistički proizvod kao instrument marketinga u turizmu (8.1.) • 9. Stvaranje vrijednosti – cijena kao instrument marketinga u turizmu (8.2.) • 10. Predstavljanje vrijednosti – promocija kao instrument marketinga u turizmu (9.) • 11. Isporuka vrijednosti – kanali prodaje kao instrument marketinga u turizmu (10.) • 12.Relevantne promjene u budućem razvoju turizma i marketinga u turizmu (11.)
- 11. 1.TEORIJSKO METODOLOŠKI ASPEKTI IZUČAVANJA MARKETINGA UTURIZMU 1.1. PREDMET I CILJ IZUČAVANJA MARKETINGA U TURIZMU • Marketing • »Marketing is the art and science of finding, retaining, and growing profitable customers.« • -Philip Kotler • "Sell the hole, not the drill" - Theodore Levitt • https://www.instagram.com/reel/C70hvjlJTdq/?igsh=NzA5ZnVndnpxdmE0 • Future • »All our dreams can come true, if we have the courage to pursue them.« • - Walt Disney
- 12. 1.TEORIJSKO METODOLOŠKI ASPEKTI IZUČAVANJA MARKETINGA UTURIZMU 1.1. PREDMET I CILJ IZUČAVANJA MARKETINGA U TURIZMU • Podsjećanja radi.... • „Marketing je društveni proces putem kojeg pojedinci i grupe pribavljaju ono što im je potrebno kreiranjem i razmjenom proizvoda i vrijednosti sa drugima” (P.Kotler) • „Marketing podrazumijeva aktivnost, skup institucija i procesa za stvaranje, komuniciranje, isporuku i razmjenu ponuda koje imaju vrednost za kupce, klijente, partnere i društvo u celini“ (AMA) • Osnovni aspekti značenja marketinga: • 1.Ekonomski proces • 2.Poslovna funkcija • 3.Poslovna koncepcija • 4.Naučna disciplina
- 13. 1.TEORIJSKO METODOLOŠKI ASPEKTI IZUČAVANJA MARKETINGA UTURIZMU 1.1. PREDMET I CILJ IZUČAVANJA MARKETINGA U TURIZMU • Predmet izučavanja marketinga u turizmu: • ... pitanje kako i na koji način marketing, posebno kao poslovna koncepcija, može da doprinese da se olakša proces razmjene na međunarodnom i domaćem turističkom tržištu. • Cilj izučavanja marketinga u turizmu: • ...da se ova koncepcija u teorijskom, metodološkom i aplikativnom smislu učini dostupnom i u ovoj djelatnosti.
- 14. 1.TEORIJSKO METODOLOŠKI ASPEKTI IZUČAVANJA MARKETINGA UTURIZMU 1.1. PREDMET I CILJ IZUČAVANJA MARKETINGA U TURIZMU • Osnovni principi marketinga prihvaćeni u “turističkoj industriji”: • potrebe, želje i tražnja; • ciljna tržišta, pozicioniranje i segmentisanje; • ponuda i brendovi; • kanali marketinga; • plaćeni, sopstveni i pridobijeni mediji; • utisci i uključenost; • vrednost i zadovoljstvo; • lanac vrednosti (snabdevanja); • konkurencija; • marketinško okruženje
- 15. 1.TEORIJSKO METODOLOŠKI ASPEKTI IZUČAVANJA MARKETINGA UTURIZMU 1.2. GENEZA I SADRŽAJ MARKETINGA UTURIZMU KAO NAUČNE DISCIPLINE • Bitne osnove za izučavanje marketinga u turizmu: • Zadovoljstvo potrošača • Njegova primjena u kontinuitetu • Sekvencijalna priroda marketinga • Ključnu ulogu ima marketing istraživanje • Međuzavisnost različitih dijelova u turističkom sistemu • Međusobna povezanost napora u svakom pojedinačnom dijelu turističkog sistema
- 16. 1.TEORIJSKO METODOLOŠKI ASPEKTI IZUČAVANJA MARKETINGA UTURIZMU 1.3. SAVREMENETENDENCIJE U PRIMJENI MARKETINGA • Faze razvoja marketinga u odnosu na njegovo ključno usmjerenje: • a) marketing vođen proizvodom – marketing 1.0; • b) marketing usmeren ka potrošačima – marketing 2.0; • c) marketing usmeren ka ljudima – marketing 3.0; • d) marketing koji spaja on-line i off-line međuodnose između preduzeća i potrošača – marketing 4.0 • Osnovne karakteristike marketinga 4.0: • a) preusmeravanje od tradicionalnog ka digitalnom marketingu; • b) integrisanje tradicionalnog i digitalnog marketinga • Digitalna marketinška komunikacija,najnovija i najnaprednija tehnika komunikacije sa ciljnim tržištem, dobija sve značajniju ulogu u vođenju marketinških aktivnosti
- 17. 1.TEORIJSKO METODOLOŠKI ASPEKTI IZUČAVANJA MARKETINGA UTURIZMU 1.3. SAVREMENETENDENCIJE U PRIMJENI MARKETINGA • Faktori promjena u primjeni marketinga: • a) tehnologija; • b) globalizacija; • c) društvena odgovornost • Promjene u primjeni marketinga potiču nove mogućnosti za: • a) potrošače (pretraga info, upoređivanje, mobilnost, izražavanje mišljenja, aktivno komuniciranje, zaštita od neodgovarajućih poruka) • b) kompanije (internet inform. i prod.kanal, market.istraži., doseg kupaca) • c) kanale prodaje (preobražaj malopr., neposredništvo) • d) konkurenciju (privatne robne marke, megabrendovi)
- 18. 1.TEORIJSKO METODOLOŠKI ASPEKTI IZUČAVANJA MARKETINGA UTURIZMU 1.4.MARKETING UTURIZMU KAO PODSISTEM U SISTEMU MARKETINGA USLUGA • Sektor usluga.... • Da se podsjetimo...... • Definicija usluge: • “Uključivanje svih ekonomskih aktivnosti koje za rezultat nemaju fizički proizvod, već se on konzumira u momentu njegove proizvodnje i koji daje dodatne vrijednosti koje su neopipljive za njegova korisnika”. • „Svaka aktivnost ili korist koju jedna zainteresovana strana može ponuditi drugoj i koja je u osnovi neopipljiva i ne rezultira vlasništvom nečega. Stvaranje usluge može ali i ne mora biti povezano sa fizičkim proizvodom“
- 19. 1.TEORIJSKO METODOLOŠKI ASPEKTI IZUČAVANJA MARKETINGA UTURIZMU 1.4.MARKETING UTURIZMU KAO PODSISTEM U SISTEMU MARKETINGA USLUGA • Osnovne specifičnosti usluga: • Neopipljivost usluge • Varijabilnost usluge • Nedjeljivost-simultanost procesa proizvodnje i potrošnje usluge • Kvarljivost -nemogućnost lagerovanja (čuvanja) usluge
- 20. Industrija Usluge OECD 23 57 SAD 19 70 Japan 24 53 Tabela 1. Procentualno učešće sektora usluga u ukupnom broju zaposlenih (u 90-im) Izvor: Bakić, O., Marketing u turizmu, 7.izdanje, Educons University, Novi Sad, 2008. , str. 16.
- 23. Industrija Usluge 1.Proizvod je materijalizovan Proizvod je nematerijalizovan 2.Proizvod može biti preprodan Proizvod se ne može preprodavati 3.Proizvod se može pokazati pre kupovine Najčešće se proizvod ne može pokazati (neopipljivost) 4.Proizvod se može skladišiti Nema skladištenja proizvoda 5.Proizvodnja prethodi potrošnji Proizvodnja i potrošnja se poklapaju 6.Proizvod se može transportovati Proizvod se ne može transportovati 7.Proizvod je najčešće homogen Proizvod je vrlo heterogen Tabela 2. Uobičajene razlike između industrijskog proizvoda i usluga Izvor: Bakić, O., Marketing u turizmu, 7.izdanje, Educons University, Novi Sad, 2008. , str. 16.
- 25. 1.TEORIJSKO METODOLOŠKI ASPEKTI IZUČAVANJA MARKETINGA UTURIZMU 1.4.MARKETING UTURIZMU KAO PODSISTEM U SISTEMU MARKETINGA USLUGA • Pet ključnih kategorija ponude jedne kompanije: • a) čist opipljiv proizvod (sapun, so, pasta za zube), koji ne podrazumeva pružanje nikakvih pratećih usluga; • b) opipljiv proizvod sa pratećim uslugama (automobili, kompjuteri, mobilni telefoni),uz koji postoji garancija sa obavezom pružanja određenih usluga, s tim da tehnološka izvrsnost podrazumeva i viši kvalitet usluga podrške; • c) kombinovana ponuda (ponuda u restoranima i hotelima), koju čine kako robe tako i usluge; • d) glavna usluga koja podrazumeva i manje dodatne usluge i proizvode, (putovanje avionom u okviru kojeg se koristi industrijski proizvod ali je suština sama usluga); • e) čista usluga, koju u osnovi čini neopipljiva usluga (čuvanje dece, psihoterapija, masaža).
- 26. 1.TEORIJSKO METODOLOŠKI ASPEKTI IZUČAVANJA MARKETINGA UTURIZMU 1.4.MARKETING UTURIZMU KAO PODSISTEM U SISTEMU MARKETINGA USLUGA • Sve usluge podrazumevaju određeni broj koristi za potrošače, koji ih procjenjuju u zavisnosti od: • a) korisnosti oblika (materijalni elementi usluge kao što su: hrana, hotelska soba ili bazen u hotelu); • b) korisnosti mjesta (pogodnosti lokacije); • c) korisnosti u vremenu (radno vreme); • d) fizičke korisnosti (osećanje u odnosu na uslugu ili objekt); • e) korisnosti izražene u novcu (troškovi i dobijena vrednost u odnosu na uložena novčana sredstva).
- 28. 1.TEORIJSKO METODOLOŠKI ASPEKTI IZUČAVANJA MARKETINGA UTURIZMU 1.5.MARKETING UTURIZMU NA MIKRO I MAKRO NIVOU • Mikro i makro aspekti marketinga u turizmu..... • Marketing u turizmu - definicija: • “Marketing u turizmu je sistematsko i koordinirano prilagođavanje poslovne politike turističkih preduzeća i turističke politike države na lokalnom, regionalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou, da bi se dostiglo optimalno zadovoljavanje potreba određenih grupa potrošača (segmenata - O.B.) i tako ostvario odgovarajući profit” (J.Kripendorf) • Sinergija efekata - usklađeno i sihronizovano djelovanje na mikro i makro nivou /“dvije strane jednog novčića”
- 29. 1.TEORIJSKO METODOLOŠKI ASPEKTI IZUČAVANJA MARKETINGA UTURIZMU 1.5.MARKETING UTURIZMU NA MIKRO I MAKRO NIVOU • Još definicija o marketingu u turizmu..... • „Marketingom u turizmu i hotelijerstvu možemo smatrati usklađenu aktivnost organizacija privatnog i javnog sektora u cilju utvrđivanja potreba i želja ciljnih trižišta i isporučivanja željenih zadovoljstava potrošačima djelotvornije u odnosu na konkurenciju i na način koji odražava ili poboljšava dobrobit potrošača i društva.“ (Popesku, J., Gajić, J.).
- 30. Teorijski Praktično MIKRO 1. Mikromarketing teorija objašnjava način upravljanja (kako i zašto) marketing procesom u turističkom preduzeću 2.Konstitusianje mikromarketing modela na podlozi korišćenja marketinga u cilju što boljeg dostizanja ciljeva turističkog preduzeća. MAKRO 3.Markomarketing teorija ističe objašnjavanje funkcionisanja kompozitnog marketing mehanizma turizma i kao rezultata, ali i kao determinante ekonomskog i socijalnog okruženja. 4.Konstruisanje makromarketing modela opšteg marketing procesa u turizmu koji bi trebalo da vodi najboljem ispunjenju interesa društva Tabela 3. Marketing u turizmu na mikro i makro nivou Izvor: Bakić, O., Marketing u turizmu, 7.izdanje, Educons University, Novi Sad, 2008. , str. 16.
- 31. 1.TEORIJSKO METODOLOŠKI ASPEKTI IZUČAVANJA MARKETINGA UTURIZMU 1.6.RAZVOJTEORIJETURIZMA I UTICAJ NA MARKETING • Teorijsko tumačenje turizma • Jedan opšti stav: • “turizam zasjeca u sve pore privrednog i društvenog života” • Jedan zajednički imenitelj: • “ekonomski element je zajednički imenitelj psihološkog, sociološkog, geografskog i tehničkog aspekta turizma” (K.Krapf). • Više termina: • Turistička industrija (Tourist industry);Turistička trgovina (Tourist trade); Putnička industrija (Travel industry);Turizam i putovanje (Travel and Tourism); Fremdenverkehrswirtschaft i dr. • Još jedna definicija: • Putnička industrija kao dio nacionalne ekonomije koji vodi računa o putniku koji posjećuje mjesta koja su izvan mjesta gdje on stalno boravi i u kojima radi (Lickorish)
- 32. Elementi Prije ‘90-tih ’80-te i ‘90-te i budućnost Proizvodni Koncept Masovni turizam Fleksibilna putovanja i turizam sa više opcija Proizvodi Masovni standardizovani i rigidno “pakovanje odmora”, masovno tržište Fleksibnilni, segmentirani, sa dosta upliva envajormentalizma Instrumenti Paket aranžmani, čarter letovi, franšiza, marka turističkih proizvoda, poslovnice, hoteli, destinacije Upravljanje prinosima, specijalizovane operacije, destinacijska konkurentnost i kompetencija, nezavisni odmori Organizacija Ekonomija obima važna, anticipiranje rasta tražnje, držanje zaliha (za svaki slučaj) Selektivna ekonomija, fleksibilnost, dijagonalna integracija, striktan kontakt s tržištem Kadrovi/ obuka Sezonska koncentracija, visoki troškovi, nisko plaćeni poslovi, niska fleksibilnost Još uvijek nedovoljna proliferacija značaja strategije ljudskim resursima Marketing Masovni marketing/upotreba propagande Masovna potrošnja Potrošači Relativno nedovoljnog iskustva, djelimično homogeni, movisani cijenom, predvidljivi Sa dosta iskustva nezavisni, fleksibilni, promjenljivih vrijednosti, odgovorni, zreli Tabela 4. Karakteristike turizma do i poslije 90-tih godina Izvor: Bakić, O., Marketing u turizmu, 7.izdanje, Educons University, Novi Sad, 2008. , str. 16.
- 33. 1.TEORIJSKO METODOLOŠKI ASPEKTI IZUČAVANJA MARKETINGA UTURIZMU 1.6.RAZVOJTEORIJETURIZMA I UTICAJ NA MARKETING • Koncept društvenog marketinga • Polazna osnova savremenog shvatanja marketinga u turizmu: • “Marketing u turizmu više ne može biti okrenut od okruženja (prirodnog, kulturno- istorijskog i sl.) i društva već upravo suprotno, on mora biti okrenut i ka okruženju i ka društveno odgovornom razvoju. • Riješenje: • Društveni marketing kao filozofija u kojoj subjekti nastoje da uz integralni marketing generišu dugoročni profit kroz obim prodaje, ali što je važnije, i kroz zadovoljavanje dugoročnih želja potrošača/turista putem adekvatnih proizvoda i usluga i zadovoljavanja društva u cijelini a koje je tangirano ovom aktivnošću.
- 34. 1. MARKETING UTURIZMU – KONCEPT POSLOVANJA • Pitanje za debatu: • 1.Gdje vidite kritične tačke u budućem razvoju i primjeni marketinga u turizmu? • 2.Da li je u hotelskoj industriji Crne Gore moguće primijeniti koncept društvenog marketinga u turizmu?
Editor's Notes
- #11: https://www.instagram.com/reel/C70hvjlJTdq/?igsh=NzA5ZnVndnpxdmE0
- #12: ekonomskog procesa – koji povezuje proizvodnju i potrošnju doprinoseći efektivnosti i efikasnosti obavljanja razmene, a time i čitavog procesa poslovne aktivnosti; poslovne funkcije – koja obuhvata sve neophodne aktivnosti da se identifikuje, predvidi i zadovolji tražnja, uz ostvarenje ciljeva poslovanja, odnosno u ovom značenju marketing treba da doprinese da preduzeće efektivno i efikasno reaguje i menja se u skladu sa promenama na tržištu; poslovne koncepcije – označava stav menadžmenta prema ulozi preduzeća uprivredi i društvu i znači usmerenost ka zadovoljavanju identifikovanih potreba potrošača u određenim proizvodima i uslugama, uz ostvarenje profita i naučne discipline – koja se bavi istraživanjem poslovnih aktivnosti koje omogućuju efektivnost i efikasnost razmene i povezivanje proizvodnjei potrošnje.
- #16: Marketing 3.0 je fokusiran na potrošače/korisnike usluga kao ljude u celini, sa materijalnim, emotivnim i duhovnim potrebama.
- #17: a) nove mogućnosti podrazumevaju da potrošači mogu da: • koriste internet kao snažno pomoćno sredstvo za pronalaženje informacija i kupovinu: za upoređivanje cena i karakteristika proizvoda, upoznavanje sa mišljenjem korisnika, poručivanje robe putem interneta nezavisno od mesta i vremena; • pretražuju, komuniciraju i kupuju u pokretu: korišćenjem pametnih telefona i tableta za istraživanje i kupovinu proizvoda; • koriste društvene medije kako bi preneli svoja mišljenja i pokazali lojalnost: Facebook, YouTube i drugi društveni mediji omogućavajuuspostavljanje i održavanje ličnih veza i postavljanje sadržaja koje sustvorili sami korisnici, pri čemu dobijaju na značaju specijalizovani sajtovi kao što je to na primer u turizmu TripAdvisor; • aktivno komuniciraju sa kompanijama: prijavljivanjem na liste e-pošte u cilju dobijanja marketinških materijala i obaveštenja o posebnim ponudama, skeniranjem bar-kodova i kodova za brzi odziv/QR radi pristupanja sajtovima i drugim informacijama o konkretnom proizvodu; • odbiju marketinške aktivnosti koje smatraju neodgovarajućim: ukoliko smatraju oglašavanje kompanija neprikladnim, potrošači mogu da blokiraju poruke kompanije, kao i da na drugi način kontrolišu komunikaciju sa kompanijom b) nove mogućnosti podrazumevaju da kompanije mogu da: • koriste internet kao snažan informacioni i prodajni kanal, između ostalogi za proizvode koji se mogu individualno diferencirati odnosno prilagoditi željama potrošača: kupovanje proizvoda sa utisnutim imenom ili porukama; • prikupe potpunije i obuhvatnije informacije o tržištima, kupcima, potencijalnim kupcima i konkurentima: korišćenjem marketing istraživanja i interneta mogu se prikupiti informacije o kupovinama, preferencijama kupaca, demografskim karakteristikama kupaca i profitabilnosti za svakog konkretnog kupca, npr. preko tzv. kartica lojalnosti; • dopru do kupaca brzo i efikasno pomoću društvenih medija i mobilnog marketinga, usmeravajući oglase i informacije ka odabranim ciljnim grupama: to se možete činiti, na primer, uz korišćenje GPS tehnologije,oglašavanjem na osnovu lokacije uz dodatno delovanje društvenih medija; • unaprede nabavku, interne i eksterne komunikacije, izbor i obuku zaposlenih: privlačenjem i odabirom zaposlenih preko interneta, kao i komuniciranjem zaposlenih korišćenjem intraneta i baza podataka pomoću kojih mogu međusobno slati upite, razmenjivati informacijei tražiti savete; • unaprede troškovnu efikasnost: korišćenjem interneta u nabavci u cilju upoređivanja cena različitih prodavaca i kupovine pod posebnim uslovima; c) promene u kanalima prodaje: • preobražaj maloprodaje: zbog konkurencije koja počiva na: kataloškoj prodaji, prodaji putem direktne pošte, oglasima u medijima koji su direktno usmereni na kupce, televizijskim kanalima za kupovinu od kuće i na elektronskoj trgovini, maloprodavci pribegavaju unošenju novina u način svoje prodaje; • odstranjivanje posrednika: neke od internet kompanija, kao npr.Amazon.com, su učinile da klasični posrednici nestanu, da bi neke od tradicionalnih kompanija počele ponovo da uvode posrednike; d) pojačana konkurencija • privatne robne marke: moćni maloprodavci plasiraju na tržište svoje robne marke koje se sve manje razlikuju u odnosu na klasične omiljenerobne marke odnosno brendove, kao u Srbiji npr. Premia; • mega brendovi: mnogi snažni brendovi su postali mega brendovi, proširivanjem na srodne vrste proizvoda, ponekad i na one koji spajaju više privrednih delatnosti; • deregulacija: smanjenje regulisanja privrednih aktivnosti zakonskim propisima u cilju povećanja konkurencije i podsticanja privrednog rasta (primer finansijskih usluga, avionskog saobraćaja i telekomunikacija); • privatizacija: posebno javnih preduzeća u cilju povećanja efikasnosti poslovanja (primer telekomunikacionih kompanija u više zemalja).
- #20: One čine 65-80% brutodruštvenog proizvoda (BDP) u najrazvijenijim zemljama sa izuzetkom Južne Koreje gde taj udeo iznosi samo 56,8%, Luksemburg ima privredu sa najvećim učešćemuslužnog sektora u BDP od 79,2% u Evropskoj uniji. U slučaju Crne Gore to učešće je 59,9% u 2021.