�ݺ�ߣ

XXXVI Simpozijum o novim tehnologijama u poštanskom i telekomunikacionom
saobraćaju – PosTel 2018, Beograd, 4. i 5. decembar 2018.
NERELACIONE BAZE PODATAKA:
MOGUĆNOSTI I OGRANIČENJA
Slađana Janković, Snežana Mladenović, Ana Uzelac, Stefan Zdravković
Univerzitet u Beogradu - Saobraćajni fakultet,
s.jankovic@sf.bg.ac.rs, snezanam@sf.bg.ac.rs,
ana.uzelac@sf.bg.ac.rs, s.zdravkovic@sf.bg.ac.rs
Sadržaj: Modeli podataka i tehnologije baza podataka koje su ih pratile doživeli su do
sada tri revolucije. Prvu revoluciju donelo je pojavljivanje hijerarhijskog i mrežnog
modela podataka, drugu - relacioni model podataka, a treću -nerelacione (NoSQL) baze
podataka. Prve NoSQL baze podataka nastale su sa ciljem da zadovolje potrebe Web 2.0,
zbog čega su distribuirane, open-source i horizontalno skalabilne. Danas su ove baze
jedan od nosećih stubova Big Data tehnologija. U poređenju sa relacionim bazama
podataka, one omogućavaju veću raspoloživost, ali se kod ovih baza podataka, ne može
garantovati konzistentnost svih podataka u svakom trenutku. Do danas su razvijeni sledeći
nerelacioni modeli podataka: ključ-vrednost, kolonski, grafovski i model zasnovan na
dokumentima. Ovaj rad opisuje kontekst u kom su nastale nerelacione baze podataka,
predstavlja njihove zajedničke karakteristike, prednosti i ograničenja u korišćenju, a na
primerima demonstrira osobenosti svakog od četiri u ovom trenutku prisutna nerelaciona
modela podataka.
Ključne reči: NoSQL baze podataka, ključ-vrednost baze podataka, kolonske baze
podataka, baze dokumenata, grafovske baze podataka
1. Uvod
Dosadašnji razvoj tehnologija baza podataka jasno je podeljen na tri epohe. Prva
epoha bila je period od nastanka elektronskih računara do pojave relacionog modela
podataka, tj. od 1950-1970. godine. Tokom prve epohe za dominaciju su se borili
hijerarhijski i mrežni modeli podataka i njima odgovarajući sistemi za upravljanje bazama
podataka (SUBP). Engleski matematičar i programer Edgar Frank Codd, zaposlen u
istraživačkoj laboratoriji IBM-a, 1970. godine objavio je naučni rad u kojem je dao osnove
relacionog modela podataka [1]. Objavljivanje ovog rada predstavlja početak druge, do
sada najznačajnije epohe u razvoju baza podataka. Tokom naredne tri decenije dominirale
su relacione baze podataka bez značajnije konkurencije. Prve godine XXI veka donele su
nove modele podataka i nove tehnologije baza podataka, što označava početak treće epohe
u razvoju baza. Baze podataka treće generacije imaju jednu zajedničku karakteristiku –
nisu relacione. Stoga su dobile zajedničko ime – nerelacione baze podataka. Kao sinonim
za nerelacione baze podataka, 2009. godine pojavio se termin NoSQL baze podataka.

- 236 -
Suprotno očekivanom, NoSQL ne znači “Not SQL” već ima značenje “Not only SQL”.
Termin NoSQL ne predstavlja jedan proizvod ili tehnologiju, već klasu proizvoda i
kolekciju različitih, ponekad povezanih koncepata o načinima skladištenja i manipulacije
podacima.
Druga sekcija rada sadrži uporednu analizu relacionog i osnovnih nerelacionih
modela podataka i njima odgovarajućih predstavnika sistema za upravljanje bazama
podataka. Treća sekcija rada ističe prednosti, ali prepoznaje i ograničenja u korišćenju
nerelacionih baza podataka. U poslednjoj sekciji rada dati su zaključci o najistaknutijim
vrstama baza podataka danas, kao i pravci budućih istraživanja.
2. Nerelacione vs. relacione baze podataka
Savremeni internet i njegovi servisi neprekidno generišu ogromne količine
nestrukturiranih ili polustrukturiranih podataka, kao što su: senzorski podaci, podaci koji
se dele putem društvenih mreža, lična podešavanja vezana za različite naloge, fotografije,
informacije o lokaciji uređaja, online aktivnosti i dr. Pokušaji da se skladište, obrade i
analiziraju ovakvi podaci, uz pomoć relacionih baza podataka, otkrili su ograničenja ove
vrste baza.
Osnovni razlozi koji su inicirali razvoj nerelacionih baza podataka su: internetom
izazvana eksplozija količine i vrsta podataka, kao i broja istovremenih zahteva nad bazom
podataka i nepredvidiva dužina trajanja ACID (Atomicity - atomičnost, Consistency -
konzistentnost, Isolation - izolacija, Durability - trajnost) transakcije u Big Data okruženju.
ACID osobine transakcija definisao je američki naučnik Jim Gray krajem 1970-ih godina
[2]. One karakterišu transakcije koje se izvršavaju u relacionim bazama podataka. Kod
nerelacionih baza podataka, da bi se transakcija izvršila u razumnom vremenu, nije uvek
moguće obezbediti da pre početka i posle okončanja transakcije stanje baze podataka
zadovoljava uslove konzistentnosti. Osobine transakcija kod NoSQL sistema biće detaljno
razmatrane u trećoj sekciji rada.
Iako postoje na desetine nerelacionih baza, prema modelu podataka sve se mogu
svrstati u jednu od četiri kategorije: ključ-vrednost baze podataka, kolonske baze podataka,
baze podataka bazirane na dokumentima i grafovske baze podataka. Sledi kratak opis
relacionih i sve četiri kategorije nerelacionih baza podataka.
2.1. Relacione baze podataka
Relacione baze podataka (RBP) predstavljaju poseban tip baza podataka čija je
organizacija podataka zasnovana na relacionom modelu. U ovakvim bazama podataka
podaci se organizuju u skup relacionih tabela (relacija) između kojih mogu biti kreirani
određeni tipovi veza. U RBP svaka relacija mora da ima primarni ključ, odnosno skup
atributa pomoću kojeg se jedinstveno identifikuje svaka n-torka. Skup atributa preko kojih
se ostvaruje veza sa nekom drugom relacijom naziva se spoljni ključ. U relacionim
sistemima za upravljanje bazama podataka (RSUBP) uglavnom se koristi najmoćniji upitni
jezik danas - SQL (Structured Query Language) ili neki od njegovih dijalekata. Važna
prednost RSUBP ogleda se u tome što pružaju izvanrednu sigurnost. Administrator baze
podataka korisnicima može dodeliti određene privilegije kojima ih ovlašćuje za
odgovarajuće operacije u bazi podataka.

- 237 -
Transakcije RBP često su kompleksne jer zahtevaju spajanje tabela i izvršavanje
operacija nad više zapisa. Ukoliko je potrebno izvršiti veliki broj transakcija u jedinici
vremena, kao kod zadataka Big Data analize, kompleksnost transakcija može biti značajan
nedostatak. RBP projektovane su tako da nisu horizontalno već samo vertikalno skalabilne.
U slučaju povećanja opterećenja baze podataka, kod relacionih baza, bolji rezultati se
postižu pojačavanjem resursa servera (hard diska, memorije i procesora), nego deljenjem
opterećenja na više servera. Međutim, ovakva rešenja mogu da budu izuzetno skupa i u
slučaju primene kod Big Data ekonomski su neisplativa. Big Data okruženje podrazumeva
i česta pojavljivanja novih izvora i formata podataka. Nefleksibilan relacioni model
podataka nije odgovarajući izbor u takvim slučajevima.
2.2. Ključ-vrednost baze podataka
Ključ-vrednost baze podataka predstavljaju najjednostavniji tip NoSQL baza
podataka. Svaki zapis se čuva kao par sastavljen od ključa i njemu odgovarajuće vrednosti,
pri čemu je vrednost potpuno nepoznata sistemu i može joj se pristupiti samo putem ključa.
Koristi se za prikaz polimorfnih i nestrukturiranih podataka jer omogućuje skladištenje
podataka bez prethodno definisane šeme, korišćenjem ključ-vrednost parova. Imaju
mogućnost primanja i ažuriranja podataka zasnovanih samo na ograničenom skupu
vrednosti dok je za potrebe upita nad drugim vrednostima neophodno kreirati sopstvene
indekse. Ažuriranje ovakvih sistema zahteva više prolaza kroz bazu: prvi kojim se
pronalazi zapis, drugi kojim se ažurira zapis i treći kojim se ažurira indeks. Koriste se u
slučajevima kada postoji potreba da se podatku pristupi pomoću jedne ključne reči. Ključ-
vrednost baze podataka dozvoljavaju horizontalno skaliranje u meri u kojoj to neke druge
baze ne omogućavaju.
DynamoDB je prva u nizu ključ-vrednost baza podataka i po uzoru na nju su
nastale mnoge druge baze ovog tipa, mada postoji i jedan broj ključ-vrednost baza podataka
koje se dosta razlikuju od nje kao što su Redis i Oracle NoSQL. DynamoDB je napravljen
od strane Amazona sa ciljem da podrži njihovu veliku online prodavnicu. Infrastruktura
DynamoDB se sastoji od desetina hiljada servera i mrežnih komponentni lociranih u
mnogim centrima podataka širom sveta [3]. DynamoDB tabele nemaju fiksnu šemu dok
njeni objekti mogu imati proizvoljan broj atributa. Prednost ove baze podataka je što raste
paralelno sa podacima, a za poboljšanje performansi je dovoljno dodati nove servere. U
DynamoDB, tabela predstavlja kolekciju stavki a svaka stavka predstavlja kolekciju ključ-
vrednost parova koji predstavljaju atribute. U DynamoDB postoji podrška i za primarne
ključeve koji su unutar tabele jedinstveni i služe da jedinstveno odrede stavku. Primarni
ključ je predstavljen putem heša ili putem heša sa opsegom. Heš ključ koristi jedan atribut
od koga se kreira heš indeks. Da bi se pronašla stavka sa ovim ključem, neophodno je znati
njegovu tačnu vrednost. Na primer, ako bi postojala tabela korisnika koja koristi korisnički
UserId kao primarni heš ključ, do podataka o korisniku bi bilo moguće doći korišćenjem
UserId vrednosti. Da bi se kreirali robusniji indeksi koriste se dva atributa: heš i opseg
vrednosti. Pomoću ova dva atributa moguće je obaviti pretragu opsega od neke početne
tačke. Na primer u tabeli gde se čuvaju poruke korisnika može se koristiti UserId kao heš
ključ, a za opseg vremenska oznaka pa bi na taj način bilo moguće doći do poruka datog
korisnika koje su novije od zadate vremenske tačke [4]. Na Slici 1 dat je prikaz tabele
Korisnici u DynamoDB. Tip podataka list u DynamoDB može da čuva uređenu kolekciju

- 238 -
vrednosti različitih tipova. Pogledu u RBP odgovara globalni sekundarni indeks u
DynamoDB.
Slika 1. Primer tabele u DynamoDB
2.3. Kolonske baze podataka
Za razliku od ključ-vrednost baza podataka, u kolonskim bazama podataka
podacima se pristupa po kolonama, a ne po vrednostima. Obrada po kolonama prilikom
paralelnog procesiranja doprinosi boljim performansama. Za čuvanje podataka se koriste
kolonske familije, odnosno multidimenzione sortirane mape. Kolone imaju ime i pamte
veći broj vrednosti po vrsti koje su identifikovane vremenskom oznakom, tako da
predstavljaju trodimenzionalnu strukturu i do svake vrednosti se može doći korišćenjem
ključ-vrste, ključ-kolone i vremenske oznake. Primer ovakve baze podataka je Cassandra
koja predstavlja distribuiranu bazu podataka i koristi se prilikom obrade velike količine
brzorastućih podataka. Na Slici 2 dat je primer tabele u kolonskoj bazi Cassandra. Podaci
su organizovani u particije, svaka particija sadrži više kolona, a particije se skladište u
čvorove [5]. Čvorovi predstavljaju deo klastera gde je svaki čvor zadužen za delić particije.
Svaki ključ particionisanja se sastoji od jedne ili više kolona. Druge popularne baze ovog
tipa su: MariaDB, CrateDB, ClickHouse, Apache HBase, Hypertable, itd.
Slika 2. Primer tabele u kolonskoj bazi Cassandra

- 239 -
2.4. Baze podataka bazirane na dokumentima
Za razliku od prethodno opisanih vrsta baza podataka, ova baza podatke skladišti
u dokumentima. Ovi dokumenti imaju strukturu nalik JSON (JavaScript Object Notation)
formatu. Svaki dokument opisuje jedan objekat, a sadrži jedno ili više polja. Svako polje
sadrži jednu vrednost nekog od predefinisanih tipova: tekstualnog, binarnog, decimalnog,
datumskog ili tipa niza. Ovaj model podiže produktivnost u razvoju baza podataka jer se
podaci mogu unositi onakvi kakvi jesu, bez prethodnih priprema. Model podataka je takav
da obezbeđuje jednostavan i brz pristup podacima.
Najpopularnija među bazama ove vrste danas je MongoDB. MongoDB baza
podataka sastoji se od kolekcija (Collections). U kolekcije se dodaju dokumenti. Ono što
su kod relacionih baza tabele, to su kod MongoDB baze kolekcije, dok zapisima u
relacionim bazama odgovaraju dokumenti kod MongoDB baze. Ključna razlika između
ovih koncepata je u tome što svi zapisi jedne relacione tabele moraju imati istu strukturu,
dok dokumenti jedne kolekcije mogu imati različita polja. Osim toga, istoimena polja u
različitim dokumenta mogu biti različitih tipova podataka, čak i kada modeliraju istu vrstu
objekata. U ovim osobinama ogleda se fleksibilnost modela podataka baziranog na
dokumentima. Između MongoDB dokumenata mogu se kreirati veze tipa 1:1 ili 1:N. Obe
vrste veza mogu se ostvariti na dva načina: uz pomoć ugnježdenih dokumenata (Slika 3)
ili referenciranjem dokumenata (Slika 4). Implementiranjem veza između dokumenata u
MongoDB bazi obezbeđuje se referencijalni integritet podataka.
{
_id: "marko",
ime: "Marko Marković",
adrese: [
{
ulica: "Petra Lekovića 74",
grad: "Užice",
država: "Srbija"
},
{
ulica: "Kostolačka 123",
grad: "Beograd",
država: " Srbija "
}
]
}
Slika 3. Veza 1:N ostvarena uz pomoć
ugnježdenih dokumenata
{
_id: "orm",
naziv: "O'Reilly Media",
godina_osnivanja: 1980,
država: "SAD",
knjige: [123456789, 234567890]
}
{
_id: 123456789,
naslov: "MongoDB: The Definitive
Guide",
autor: [ "Kristina Chodorow", "Mike
Dirolf" ],
broj_strana: 216,
jezik: "Engleski"
}
{
_id: 234567890,
naslov: "50 Tips and Tricks for MongoDB
Developer",
autor: "Kristina Chodorow",
broj_strana: 68,
jezik: "Engleski "
}
Slika 4. Veza 1:N ostvarena
referenciranjem dokumenata

MongoDB pruža bogat skup opcija indeksiranja radi optimizovanja različitih vrsta
upita. Osim standardnih indeksa nad jednim poljem, ovaj proizvod nudi i sledeće vrste
indeksa: složene (Compound), tekstualne (Text), geoprostorne (Geospatial), indekse za
polja koja sadrže nizove (Multikey), indekse koji omogućavaju upravljanje životnim vekom
podataka (Time to Live Indexes), jedinstvene indekse (Unique Indexes) i druge. Uz pomoć
svog Aggregation Framework-a MongoDB omogućava analiziranje podataka u samoj bazi,
bez potrebe za kopiranjem podataka u analitičke softverske sisteme. U Big Data
slučajevima upotrebe ovo je veoma važna osobina baze podataka. Ono što MongoDB bazu
takođe kandiduje za Big Data skladište jeste njena sposobnost skladištenja fajlova bilo koje
vrste i veličine. Fajlovi koji se čuvaju u bazi mogu se povezati sa dokumentima iz
MongoDB kolekcija.
Osim MongoDB baze, trenutno najpopularnije baze ovog tipa su: Amazon
WorkDocs, ArangoDB, Amazon DynamoDB, Azure Cosmos DB, MarkLogic, itd.
2.5. Grafovske baze podataka
Grafovske baze podataka zasnovane su na teoriji grafova uzimajući u obzir veze
između podataka i tipove podataka. Grafovi se sastoje od čvorova (entiteta), koji mogu da
budu međusobno povezani neodređenim brojem veza (grana) i svojstava koja predstavljaju
atribute čvorova ili veza. Cilj projektovanja ovakve baze je čuvanje podataka bez
ograničenja nametnutih unapred definisanim modelom. Umesto toga, podaci se organizuju
na način koji diktiraju priroda podataka i njihovih međusobnih veza. Organizacija podataka
u bazi pokazuje kako se svaki pojedinačni entitet povezuje, odnosno u kakvoj je relaciji sa
drugim entitetima. Samoreferencirajući podaci predstavljaju jedan od značajnih problema
RBP. U grafovksim bazama podataka kao što je npr. Neo4j ovaj problem je prevaziđen
brzim prolaskom kroz čvorove i njihove veze, kako bi se pronašli relevantni podaci [6].
Neo4j predstavlja tipičnu grafovsku bazu podataka koja čuva podatke u formatu koji je
optimizovan za grafovsku obradu u realnom vremenu. To istovremeno znači da ovo nije
baza podataka opšte namene i da ima delimičnu primenu u druge svrhe. Na Slici 5 može
se videti primer čvorova, usmerenih veza i svojstava u grafovskoj bazi podataka.
Slika 5. Primer grafovskog modela podataka [2]
Posebna prednost ovakve baze podataka je čuvanje podataka u obliku u kom su
uneti, kao i korišćenje pokazivača za navigaciju i prolazak kroz graf. U najpopularnije
grafovske baze podataka spadaju još: AllegroGraph, GraphDB Lite, Amazon Neptune,
AnzoGraph, ArangoDB, InfiniteGraph, InfoGrid, HyperGraphDB, itd. Ove baze nastale su

- 241 -
popularizacijom društvenih mreža gde postoji veliki broj korisnika koji poseduje određene
veze sa drugim korisnicima, komentarima, slikama i statusima.
Grafovske baze podataka ne podržavaju deklarativni upitni jezik visokog nivoa
poput SQL-a, kako bi se izbeglo prekovremeno izvršavanje upita. Umesto toga upiti nad
ovakvim bazama zavise od konkretnog modela podataka [7]. Jezici SPARQL, Cypher i
Gremlin su optimizovani za operacije prolaska kroz graf. Oni imaju sintaksu koja
omogućava prolazak kroz graf bez potrebe za rekurzivnim spojevima koji su karakteristčni
za RBP. Retko se koriste u opštoj operativnoj primeni. Umesto toga povezuju se sa
dokumentima ili relacionim bazama podataka u vidu multimodalne baze podatka kako bi
ostvarili specifičnu grafovsku strukturu podataka. Grafovske baze podataka imaju
specifičnu primenu i od njih se ne očekuje da zamene RBP. One predstavljaju dobru
alternativu relacionim bazama u situacijama kada je pored samih objekata od velikog
značaja i analiza odnosa između njih.
3. Mogućnosti i ograničenja u korišćenju nerelacionih baza podataka
Nerelacione baze podataka nastale su kao odgovor na rastuće potrebe Web 2.0
aplikacija, kao što su: društvene mreže, vikipedije, blogovi, folksonomije, online deljenje
video zapisa, web i mobilne aplikacije (“Apss”), itd. U skladu sa njihovom osnovnom
namenom, sposobne su da prihvate velike količine nestrukturiranih, heterogenih podataka
i efikasno se skaliraju po potrebi, ali ne mogu uvek garantovati konzistentnost podataka.
3.1. Mogućnosti
Najvažnije prednosti nerelacionih baza podataka, u poređenju sa relacionim, su:
elastično, horizontalno skaliranje, mnogo bolje odgovaraju zahtevima Big Data, manje su
zahtevne u pogledu održavanja, ekonomičnije su i nude fleksibilnije modele podataka.
Decenijama unazad administratori baza podataka radije su se oslanjali na
vertikalno skaliranje (scale vertically or scale up/down), nego na horizontalno skaliranje
(scale horizontally or scale out/in). To znači da su radije kupovali moćnije servere kako je
opterećenje baza raslo, nego što su distribuirali baze podataka na više čvorova. Jedan od
razloga za to bio je što relacione baze podataka nisu dizajnirane za horizontalno skaliranje.
Ipak, kako su brzine transakcija i zahtevi u pogledu dostupnosti rasli, a posebno kako su
baze podataka preseljene u oblak ili virtuelizovano okruženje, ekonomske prednosti
horizontalnog skaliranja postale su neodoljive. Zbog toga su NoSQL baze projektovane za
horizontalno skaliranje.
Big Data era donela je ogromno povećanje količina podataka koje treba skladištiti
i obraditi. Kapaciteti RSUBP rasli su da bi zadovoljili nove zahteve, ali količina podataka
kojom se praktično može upravljati uz pomoć RSUBP za mnoge organizacije ipak je bila
nedovoljna. Danas, količina podataka kojom može rukovati neki NoSQL sistem, kao što je
Hadoop, daleko prevazilazi mogućnosti najvećih RSUBP.
Uprkos mnogim pobolјšanjima upravlјivosti koje su proizvođači RSUBP postigli
tokom godina, vrhunski RSUBP mogu se održavati samo uz pomoć skupih, visoko stručno
obučenih administratora baza podataka. Administratori su uklјučeni u projektovanje,
instalaciju i tekuća podešavanja sistema. NoSQL baze podataka od samog početka
dizajnirane su tako da im je potrebno manje upravljanja. Automatsko popravljanje i

- 242 -
distribucija podataka i jednostavniji modeli podataka dovode do smanjenja potreba za
administracijom i podešavanjem.
NoSQL baze podataka obično koriste klastere jeftinih servera za upravljanje brzo
rastućim količinama podataka i transakcija, dok se RSUBP oslanjaju na skupe vlasničke
servere i sisteme za skladištenje podataka. Rezultat je da cena po GB ili po broju transakcija
u sekundi, kod NoSQL sistema, može biti mnogo puta manja nego kod relacionih, što
omogućava skladištenje i obradu većih količina podataka po nižoj ceni.
Upravljanje promenama je veliki problem za RSUBP. Čak i manje promene u
relacionom modelu podataka moraju biti pažljivo sprovedene i gotovo uvek zahtevaju
privremeno zaustavljanje rada sistema ili smanjenje nivoa usluga. NoSQL baze podataka
značajno su relaksirane od problema koje nosi menjanje modela podataka – većina gotovo
da i nema ograničenja tog tipa. Ključ-vrednost baze podataka i baze zasnovane na
dokumentima dozvoljavaju aplikaciji da čuva bilo koju strukturu koju želi u elementu
podataka. Čak i strože definisane baze podataka bazirane na BigTable modelu, kao što su
Cassandra i HBase, dozvolјavaju da se kreiraju nove kolone bez dodatnih komplikacija.
Zahvaljujući fleksibilnim modelima podataka NoSQL baze podataka olakšavaju praćenje
evolucije aplikacije kroz njen životni ciklus.
3.2. Ograničenja
Prema CAP (Consistency - konzistentnost, Availability - raspoloživost, Partition
tolerance - tolerancija razdvojenosti) teoremi, primenljivoj na sisteme zasnovane na
distribuiranoj arhitekturi, sistem koji skladišti deljene podatke može obezbediti
istovremeno zadovoljenje najviše dva od sledeća tri uslova: konzistentnost, raspoloživost i
tolerancija razdvojenosti [8]. Sistem poseduje osobinu konzistentnosti ako svako čitanje iz
baze podataka kao rezultat ima najnoviju verziju podataka. Raspoloživost se odnosi na
odziv sistema u garantovanim vremenskim okvirima. Razdvojenost nastupa kada je sistem
podeljen na dve ili više particija između kojih ne postoji komunikacija. Tolerancija
razdvojenosti znači da nijedan skup otkaza, osim potpunog otkazivanja, ne sme da
proizvede neispravan odziv sistema baze podataka. To znači da sistem mora da prihvata
delimične otkaze i nastavlja ispravan rad. Tvrđenje CAP teoreme, primenjeno na
savremene relacione i nerelacione baze podataka, grafički je prikazano na Slici 6.
SUBP dizajnirani tako da ispunjavaju ACID garancije, u Big Data eri ne mogu
uvek istovremeno da obezbede i konzistentnost i dostupnost. U takvim situacijama ACID
sistemi prednost daju konzistentnosti, na račun dostupnosti. Nasuprot njima, NoSQL
sistemi ne ispunjavaju ACID garancije, već su kreirani tako da ispunjavaju BASE (Basically
Available, Soft state, Eventual consistency) garancije:
• suštinski raspoloživ (Basically available): većina podataka je dostupna veći deo
vremena,
• nekonzistentno stanje (Soft state): baza podataka ne mora biti konzistentna u
svakom trenutku,
• konvergentna konzistencija (Eventual consistency): ne postoji garancija da će u
svakom trenutku svi čvorovi sadržati identične kopije podataka. Teži se
vremenskoj tački u kojoj će svi čvorovi sadržati konzistentne podatke.

- 243 -
Slika 6. CAP teorema i savremene baze podataka
4. Zaključak
Nestrukturirani podaci ili česte potrebe za promenom strukture podataka
zahtevaju fleksibilan model podataka, što relacioni model nije. S druge strane, svi
nerelacioni modeli podataka veoma su fleksibilni. Skladištenje podataka u oblaku (Cloud-
based storage) je odlično rešenje koje smanjuje troškove, ali samo ako je obezbeđena
horizontalna skalabilnost sistema, tj. ako se sistem skalira dodavanjem novih servera. Za
razliku od NoSQL sistema koji su horizontalno skalabilni, relacione baze podataka su
vertikalno skalabilne, što znači da njihovo skaliranje zahteva kupovinu moćnijih i skupljih
servera. Velike količine heterogenih podataka zahtevaju efikasne algoritme obrade, kao što
je Apache MapReduce. Obrada podataka u relacionim bazama zasnovana je na zahtevnim
operacijama spajanja. Kompleksni SQL upiti u slučaju sistema distribuiranih na hiljade
servera ne pružaju zadovoljavajuće performanse. Relacioni model podataka i ACID
transakcije sprečavaju brojne anomalije, garantuju konzistentnost i integritet baze
podataka. Nerelacione baze podataka podržavaju BASE transakcije, pa se za njih kaže da
su eventualno konzistentne. Za mnoge aplikacije, kao što su aplikacije elektronske trgovine
i finansijske aplikacije, ACID garancije su neophodne.
Iz svega gore navedenog proizilazi zaključak da ne postoji jedna tehnologija baza
podataka koja zadovoljava sve potrebe. Različiti zadaci zahtevaju da koristimo kako
relacione, tako i nerelacione baze podataka. Integracija nerelacionih i relacionih baza
podataka nameće se kao izazov za neka buduća istraživanja.
Tolerancija razdvojenosti
(Partition tolerance):
sistem radi dobro uprkos
fizičkoj razdvojenosti
njegovih particija
Konzistentnost
(Consistency):
svi klijenti uvek
čitaju istu-
najnoviju
verziju podataka
Raspoloživost (Availability):
svaki klijent u svakom
trenutku može čitati i
upisivati podatke u bazu
RSUBP (SQL Server,
Oracle, MySQL,
Postgres...)
Vertica
Cassandra
SimpleDB
CouchDB
Riak
Dynamo
Voldemort
Tokyo Cabinet
KAI
Relacioni
Ključ-vrednost
Kolonski
Baziran na dokumentima
Modeli
podataka
AP
CA
najviše
dve od tri
osobine
C
A
P
CP
BigTable
Hypertable
HBase
MongoDB
Terrastore
Scalaris
Berkeley DB
MemcacheDB
Redis

- 244 -
Zahvalnost
Ovaj rad delimično je podržan od strane Ministarstva prosvete, nauke i
tehnološkog razvoja Republike Srbije, u okviru projekta pod brojem 032025.
Literatura
[1] E. F. Codd, “A relational model of data for large shared data banks”, Communications
of the ACM, vol. 13 (6), pp. 377-387, 1970.
[2] J. Gray, “The Transaction Concept: Virtues and Limitations”, In Proceedings of 7th
International Conference on Very Large Databases, pp. 144-154, 1981.
[3] G. Harrison, Next Generation Databases NoSQL and Big Data, New York, NC: Apress,
2015.
[4] Amazon DynamoDB. (2018, October 10). [Online]. Available at:
https://aws.amazon.com/dynamodb/
[5] C. Sherman (2017, April 16). Designing a Cassandra Data Model [online]. Available
at: https://shermandigital.com/blog/designing-a-cassandra-data-model/
[6] Neo4j. (2018, October 2). [online]. Available at: https://neo4j.com/developer/graph-
database/
[7] 3pillar global. (2018, October 5). A short history of databases: From RDBMS to
NoSQL & beyond [online]. Available at: https://www.3pillarglobal.com/insights/short-
history-databases-rdbms-nosql-beyond
[8] E. Brewer, “Towards Robust Distributed Systems”, In Proceedings of 19th
Annual ACM
Symposium on Principles of Distributed Computing, pp. 7-10, July 2000.
Abstract: Data models and the technologies that follow databases development went
through three revolutions. The first revolution delivered a hierarchical and network data
model, the second – a relational data model, while the third brought non-relational
(NoSQL) databases. The first NoSQL databases were developed in order to meet the needs
of Web 2.0 which determined them to be distributed, open-source and horizontally
scalable. Today, these databases represent the main pillar of Big Data technology.
Comparing to relational databases, non-relational databases enable high availability
while sacrificing data consistency through time. Till now, the following four non-relational
data models have been developed: key-value, wide column, graph, and document model.
This paper defines a context in which non-relational databases were appear, presents their
common features, demonstrates their advantages and limitations, and describes
characteristics of each data model through examples.
Keywords: NoSQL databases, key-value databases, wide column databases, document
databases, graph databases
NON-RELATIONAL DATABASES: OPPORTUNITIES AND LIMITATIONS
Slađana Janković, Snežana Mladenović, Ana Uzelac, Stefan Zdravković

�ݺ�ߣ

11.JankovicMladenovicUzelacZdravkovic.pdf

More Related Content

11.JankovicMladenovicUzelacZdravkovic.pdf