12 predavanja informaticke tehnologije.pdf
- 1. Poslovna informatika 227 12. PROJEKTOVANJE, PROGRAMIRANJE I UVOENJE INFORMACIONIH SISTEMA U ovom poglavlju nastavlja se razmatranje razvoja informacionih sistema, poev邸i od projektovanja sistema, njegovog programiranja i testiranja, pa sve do uvoenja i odr転avanja. Na kraju, razmatraju se i mogui razlozi zbog kojih mogu da izostanu oekivani efekti od uvoenja informacionog sistema. 12.1. PROJEKTOVANJE SISTEMA Zadatak projektovanja sistema je izrada projektne specifikacije sistema, tako da budu zadovoljeni zahtevi definisani u fazi analize. Na osnovu snimljenog stanja i steenih znanja o funkcionisanju sistema projektant ima zadatak da optimizira informacione tokove u postojeem organizacionom sistemu. Projektna specifikacija je detaljnija od specifikacija izraenih u fazi analize sistema i ona predstavlja osnovni dokument, koji koriste programeri za izradu odgovarajueg programskog re邸enja. Projektna specifikacija treba da sadr転i detaljni opis: programa i svih njihovih modula, dizajna korisnikih interfejsa, dizajna baza podataka, hardverske i softverske platforme na koje se aplikacije oslanjaju. Projektovanje sistema se sastoji od logikog i fizikog projektovanja. Rezultat logikog projektovanja su specifikacije procedura, programa i modula, op邸te specifikacije resursa potrebnih za implementiranje sistema i logiko projektovanje baze podataka. Rezultat fizikog projektovanja je kompletna i detaljna specifikacija komponenti programa (softverskih modula) i baza podataka. Zadatak projektanata za vreme trajanja logikog projektovanja, jeste da predlo転e alternativna re邸enja za probleme koji su uoeni i definisani MTVU lekcije
- 2. 228 Poslovna informatika prilikom analize sistema i da preporue neko od njih, kao najbolje. Glavni zadaci logikog projektovanja su: specifikacija procedura koje e se obavljati; specifikacija programa i odgovarajuih modula informacionog sistema; logiko projektovanje baze podataka; specifikacija korisnikog interfejsa, jer je od izuzetne va転nosti za uspe邸no prihvatanje informacionog sistema u kompaniji stvaranje i dizajniranje korisnikog interfejsa prema zahtevima korisnika; specifikacija bezbednosnih procedura i kontrola koje e biti ugraene u informacioni sistem; specifikacija hardvera i sistemskog softvera koji e se koristiti u informacionom sistemu. Tokom fizikog projektovanja sistema potrebno je definisati: odgovarajue ulaze u sistem, 邸to podrazumeva format i sadr転aj podataka i procedure za njihovu validaciju; izlaze iz sistema, odnosno izgled i format odgovarajuih izve邸taja; module programa i njihove algoritme; potpuni dizajn korisnikog interfejsa, 邸to podrazumeva izgled korisnikih ekrana sa odgovarajuim opcijama koje se nude korisniku; fiziki dizajn baze podataka; hardverske i softverske platforme koje e sistem koristiti; detaljni plan testiranja softverskog re邸enja; plan uvoenja, odnosno nain prelaska sa postojeeg sistema na novi. Projektni tim informacionog sistema treba da ini grupa ljudi razliitih specijalnosti, koja pokriva sva struna podruja potrebna za realizaciju datog informacionog sistema. U projektni tim treba da uu: predstavnik naruioca posla koji poznaje su邸tinu postojeeg poslovnog sistema, budui korisnici informacionog sistema, kao i specijalisti za hardver i softver, da bi predlo転ili optimalnu varijantu za implementaciju projektovanog informacionog sistema. Pored pomenutih, projektni tim treba da sainjavaju i: projektanti informacionog sistema, koji izrauju koncept i defini邸u informacioni sistem, u skladu sa formulisanim zahtevima u fazi analize, MTVU lekcije
- 3. Poslovna informatika 229 sistem analitiari, koji vr邸e analizu pojedinih funkcija sistema, specificiraju programske zahteve, izrauju dokumentaciju za projektovani informacioni sistem i vr邸e obuku korisnika sistema, programeri, koji na osnovu projektne specifikacije izrauju programska re邸enja, testiraju ih i dokumentuju. Da bi se informacioni sistem 邸to bezbolnije i sa 邸to manje primedbi uveo u kompaniju, korisnici se jo邸 u fazi analize i projektovanja sistema moraju informisati, motivisati i obuiti, odnosno pripremiti za planirane promene. 12.2. PROGRAMIRANJE U fazi programiranja informacionog sistema vr邸i se koordinacija i upravljanje stvarnom izgradnjom sistema. Tokom ove faze, programeri pi邸u neophodne programe, vr邸i se njihovo testiranje i razvija se odgovarajua dokumentacija za korisnike. U ovoj fazi se najpre utvruje raspored poslova, a potom, ko e pisati programe, po kom rasporedu i pronalaze naini za testiranje njihove pouzdanosti. Prema specifikaciji koju su dali analitiari i projektanti, programeri pi邸u programski kod. Programeri pi邸u kod koji je potreban za automatizaciju poslovnih procesa i za stvaranje 転eljenih izve邸taja. Za pisanje savremenog aplikacionog softvera koriste se naje邸e programski jezici etvrte generacije i objektno-orijentisani programski jezici. Napisani program treba da bude korektan, pouzdan i dokumentovan. Veliki znaaj za softver imaju komentari, primedbe, preporuke jer je samo sa njima on potpun, lako itljiv i spreman za modifikacije. Zatim sledi programsko testiranje, da bi se dokazalo da program radi kako je nameravano. Testiranje podrazumeva da se ceo sistem ili samo neke od njegovih komponenti puste u probni rad da se u procesu eksploatacije sistema otkriju eventualne gre邸ke. Programeri mogu koristiti realne podatke iz prethodnog sistema za testiranje novog. Dok se poneka testiranja rade za vreme pisanja programa, zavr邸no testiranje se radi tek kad je programiranje u potpunosti zavr邸eno. Zavr邸no testiranje podrazumeva testiranje celog programskog paketa radi otkrivanja gre邸aka. Korisnici ili kadrovi zadu転eni za odr転avanje sistema testiraju sistem uno邸enjem izmi邸ljenih ili stvarnih podataka. MTVU lekcije
- 4. 230 Poslovna informatika Postupak testiranja se bri転ljivo priprema, tako 邸to se donosi plan testiranja koji odreuje redosled kodiranja i testiranja pojedinih modula sistema. Nakon usvojenog plana testiranja, odreuje se procedura testiranja pri emu se za svaku fazu odreuju ulazni podaci i oekivani podaci na izlazu modula. Dobijeni rezultati testiranja se prouavaju. Radi poveavanja efektivnosti procesa testiranja, koristi se niz kvalitetnih alata. Proces testiranja softvera obuhvata (Jokanovi D., 2001): testiranje modula, testiranje integracije, sistemsko testiranje, atestiranje i instalaciono testiranje. Testiranje modula se vr邸i nakon kodiranja modula, kada se vr邸i njegov pregled i testiranje sa unapred odreenom procedurom. Testiranje integracije se vr邸i nakon kodiranja svih modula i njihovog individualnog testiranja. Postupak testiranja se vr邸i tako 邸to se u celinu koja se testira ukljuuju jedan po jedan modul. Postupak testiranja se nastavlja sve dok se ne integri邸u svi moduli u celinu koja se testira. Sistemsko testiranje podrazumeva proveru sistema u odnosu na unapred zadate funkcionalne specifikacije i to u okru転enju i pod uslovima koji odgovaraju onima koji e va転iti u praksi. Tokom sistemskog testiranja vr邸i se provera kompatibilnosti sistema u odnosu na sisteme u njegovom okru転enju, provera na maksimalno optereenje sistema i kontrola i provera njegove pratee tehnike dokumentacije. Atestiranje se sprovodi sa ciljem da se proveri da li su zahtevi svih korisnika zadovoljeni. Tokom testiranja se svi rezultati testiranja bele転e i analiziraju. Instalaciono testiranje se vr邸i ako atestiranje nije vr邸eno u realnom okru転enju. U tom sluaju, sistem se instalira i pu邸ta u rad i vr邸i se zavr邸no atestiranje, ali ovog puta u realnom okru転enju. Tek nakon ovakvog sprovedenog i uspe邸no zavr邸enog testiranja sistem je spreman za rad. 12.3. UVOENJE INFORMACIONIH SISTEMA Nakon zavr邸enog testiranja sistema, nadle転ni organ mo転e prei na uvoenje novog sistema u upotrebu, uz instaliranje hardvera i softvera, obuku korisnika i rukovodstva. Korisnici, rukovodstvo i radno osoblje zaposleno u raunskom centru moraju se upoznati sa radom na novom sistemu. Svaka grupa zahteva specijalno prilagoen program obuke: rukovodstvo hoe da zna koje informacije sistem omoguava, korisnici se MTVU lekcije
- 5. Poslovna informatika 231 obuavaju za rad na sistemu, a tehniko osoblje se osposobljava da odr転ava sistem u ispravnom stanju. Sve tri grupe zahtevaju razliite vrste dokumentacije i prirunika za rad. Pa転ljivom pripremom treba omoguiti da prelazak sa jednog informacionog sistema na drugi informacioni sistem protekne bez veih problema. Postoje tri standardne metode za uvoenje novog informacionog sistema: paralelno, postepeno i direktno uvoenje (slika 12.1). Svaka od metoda ima svoje prednosti i mane, zavisno od konkretne situacije. Paralelno uvoenje zahteva istovremeni rad i starog i novog sistema, sa operatorom koji unosi podatke u oba sistema za obradu i uporeuje dobijene rezultate. Ako oba sistema imaju iste rezultate, tada novi sistem zamenjuje stari. Ako rezultati ne odgovaraju, analitiar mora doraditi sistem i nastaviti testiranje. Paralelno uvoenje se koristi u sluaju kada novi sistem zamenjuje slian stari sistem. On takoe pru転a odreeni nivo sigurnosti. Ako novi sistem padne, stari sistem e nastaviti sa radom. Meutim, opasnost se pojavljuje ako organizacija, oseajui komfor u radu i sa novim i sa starim sistemom, ovu fazu produ転i vi邸e nego 邸to je to potrebno za prihvatanje novog sistema. Tro邸kovi ovakvog uvoenja su visoki, jer bi u tom sluaju radnici obraivali sve podatke dva puta. Postepeno uvoenje omoguava poslovnom sistemu da, postepeno, stari sistem zamenjuje novim. Kada korisnici postanu upoznati sa specifinim delovima funkcionisanja novog sistema, oni mogu napustiti odgovarajui deo starog sistema. Ovakav nain uvoenja ko邸ta manje nego paralelni, zato 邸to se u organizaciji ne duplira unos podataka, odnosno ne obrauju se svi podaci dva puta. Meutim, postepeno uvoenje mo転e zbuniti korisnike ako istovremeno vide rezultate oba sistema. Postepeno uvoenje koi rukovodstvo u ocenjivanju poslovnih osobina sistema, jer ne omoguava lako uporeivanje sistema. Direktno uvoenje podrazumeva potpunu i trenutnu zamenu starog novim sistemom. Zato 邸to elimini邸e svaku rezervnu opremu, ova metoda zahteva pa転ljivo testiranje i nosi vee rizike nego prethodne dve metode. Od ove tri metode, direktno uvoenje ko邸ta najmanje, ali podrazumeva najvei rizik. Iako elimini邸e zbrku koja mo転e nastati oko toga koji sistem stvara koje podatke, nedostatak rezervne opreme mo転e spreiti njenu primenu u organizaciji. MTVU lekcije
- 6. 232 Poslovna informatika Slika 12.1. Metode uvoenja novog informacionog sistema Uvoenje novog informacionog sistema u poslovni sistem predstavlja veoma osetljivu aktivnost. Zbog toga se uvoenje mora vrlo pa転ljivo planirati. Ovo je veoma va転no, jer proma邸aji i gre邸ke na poetku uvoenja novog informacionog sistema mogu da stvore otpor prema njegovom kori邸enju. Na kraju, sistem mora proi i zvanino prihvatanje, 邸to se de邸ava nakon dovoljno dugog rada sistema, kada su korisnici upoznati sa njim. U ovom trenutku korisnici, rukovodstvo i kadrovi za odr転avanje pa転ljivo kritikuju sistem, ukazujui na njegove dobre strane i slabosti. 12.4. FUNKCIONISANJE INFORMACIONIH SISTEMA Tokom funkcionisanja informacionog sistema bie potrebno uraditi odgovarajue promene i modifikacije u sistemu da bi se ispravile gre邸ke, pobolj邸ao rad tekuih funkcija ili se dodale nove mogunosti za rad, ako postoji potreba za pro邸irivanjem sistema. Postoje tri vrste odr転avanja sofvera: korektivno otklanjanje gre邸aka koje su uinili projektanti i programeri, adaptivno izmena softvera zbog izmena u okolini (hardverskoj i softverskoj) u kojoj softver radi i Paralelno uvoenje Stari sistem Novi sistem Direktno uvoenje Stari sistem Novi sistem Postepeno uvoenje Stari sistem Novi sistem Vreme MTVU lekcije
- 7. Poslovna informatika 233 perfektivno izmene softvera zbog izmena zahteva korisnika, pobolj邸avanje i modifkovanje sistema tako da zadovolji nove zahteve korisnika i nove potrebe poslovnog sistema. Perfektivno odr転avanje softvera iziskuje najvei deo tro邸kova odr転avanja, pa je osnovni kriterijum za ocenu kvaliteta dobijenog informacionog sistema, pored produktivnosti koju obezbeuje i stepen izmenljivosti koji pru転a. Da bi lako izdr転avao stalne promene zahteva korisnika, potrebno je da informacioni sistem bude lako izmenljiv. Da bi ohrabrili i dozvolili promene u sistemu, analitiari mogu da daju formular u kome korisnici mogu da opi邸u gre邸ke koje su uoili ili da predlo転e promene i njene efekte na rad organizacije. Ovakav pristup, ohrabrio bi korisnike da razmi邸ljaju o usavr邸avanju sistema, radi poveanja produktivnosti i profitabilnosti. Popunjeni formulari treba da se dostave raunskom centru, iji radnici treba da razmatraju predlo転ene sugestije i modifikacije. Jednostavne promene mogu da se izvr邸e za par dana dok slo転ene zahtevaju i par meseci. Kori邸enjem CASE alata i nove generacije programskih jezika, ove izmene se mogu sprovesti lak邸e i efikasnije. Glavne funkcije raunarskog centra u fazi odr転avanja sistema su: modifikacija postojeeg aplikativnog softvera i izrada novih aplikacija u skladu sa zahtevima korisnika, odr転avanje hardvera i softvera, odr転avanje centralne baze podataka, za邸tita podataka od neovla邸enog kori邸enja i raznih drugih zloupotreba, stalna obuka svih korisnika usluga informacionog sistema. Savremeni raunarski centar obino ima kadrove za odr転avanje i grupu kadrova za razvoj. Kadrovi za odr転avanje obuhvataju onaj deo zaposlenih koji se bave praenjem rada postojeih hardverskih i softverskih resursa. To su, pored tehnikog osoblja, specijalisti, sistem in転enjeri i sistem analitiari. Osnovni zadatak grupe za razvoj jeste razvoj softvera, a u odreenim situacijama i razvoj celokupnog sistema, naje邸e u okviru projektantskog tima. Novi informacioni sistem i nova organizacija koju on zahteva, treba da podr転e kvalitetniju obradu podataka. Ocena funkcionisanja novog informacionog sistema treba da sadr転i kritiko praenje i vrednovanje informacionog sistema kao celine i njegovih podsistema. Kroz ocenu novouvedenog informacionog sistema, ne vrednuje se samo njegova MTVU lekcije
- 8. 234 Poslovna informatika tehnolo邸ka funkcionalnost ve i njegova ekonomska isplativost. Kao posledica uvoenja novog informacionog sistema, sve pojedinane aktivnosti koje se odvijaju u poslovnom sistemu, treba da se kvalitetnije obavljaju. Celovito kori邸enje informacionih sistema u procesu upravljanja preduzeem onemogueno je brojnim i znaajnim ogranienjima organizacione prirode. Slabo kori邸enje informacionih sistema je u sluaju slo転ene organizacione strukture, dezintegracije celine i delova, razuenih funkcija, neadekvatanog naina i sadr転aja rukovoenja, ak i ako se radi o najmodernijim raunarskim tehnologijama. Ako su nestabilni uslovi privreivanja, gde postoji dnevna dinamika cena, nemogue je kori邸enje informacija i iz najopremljenijeg informacionog sistema odnosno, i najbolji informacioni sistemi bivaju vraeni na nivo dorade podataka, 邸to onemoguava proizvodnju bilo kakvih upravljakih informacija. Slu転ba nadle転na za razvoj informacionog sistema mora pratiti realizaciju planiranih ekonomskih efekata funkcionisanja odreenih podsistema i dati analizu tog ostvarenja. Ona je du転na da o ovome obavesti nadle転ne organe upravljanja. Mo転e se doi i u situaciju da 転eljeni efekti izostanu. U tom sluaju neophodno je pronai uzroke. Uzroci su obino (Novakovi J., 2000): Organizacione prirode kada je potrebno pristupiti otklanjanju ovih uzroka i to modifikovanjem informacionog sistema i njegovih podsistema. To je zama邸an posao, ali neophodan u sluaju organizacionih proma邸aja. Kadrovske prirode kada se uzroci mogu nai u otporu primeni informacionog sistema. Ukoliko ljudski faktor ne zadovoljava i ako ne prihvata novi informacioni sistem, ni najbolja oprema i organizacija nee biti delotvorna. Drugi aspekt ovog problema je neodgovarajui kadar ili pak nedostatak odgovarajueg profila kadrova. U tom sluaju se upo邸ljavaju strunjaci sa strane, do邸kolava postojei kadar, stipendira mladi kadar i sl. Spoljni uticaji uzrok su ukoliko kretanja u makro okru転enju ne idu u prilog poslovanju preduzea. U sluaju velikih inflatornih kretanja, recesije, privrednih blokada i dr., ote転ava se rad i poslovanje preduzea, 邸to se direktno prenosi i na funkcionisanje informacionog sistema. Za novi informacioni sistem je bitno da bude fleksibilan, tako da mo転e brzo da se prilagodi promenama poslovnog sistema, da se mo転e uvesti za MTVU lekcije
- 9. Poslovna informatika 235 relativno kratko vreme, da se iz baze podataka mo転e dobiti bilo koja 転eljena informacija koja ima smisla za dati nivo odluivanja i da omoguava racionalno poslovanje. MTVU lekcije