ݺߣ

ݺߣShare a Scribd company logo

2. Оrganske materije u celiji

•Download as PPTX, PDF•
•
L
ltixomir

Organic matter in cell, carbohydrates, lipids, proteins, nucleic acids, aminoacids

1 of 35
Download to read offline
Органске материје у ћелији  Угљеник формира 4 ковалентне везе при чему настају различити молекули  Ланчани низови  Разгранати низови  Затворени (прстенасти) молекули  С + О + Н + N + P + S…
Органске материје у ћелији  Органски молекули се разврставају на основу функционалне групе
Органске материје у ћелији  Функционална група задржава својства на било ком месту у молекулу  Мономери  Макромолекули
Органске материје у ћелији  Угљени хидрати  С, Н, О (однос Н и О као у води 2:1)  Моносахариди  Дисахариди  Олигосахариди  Полисахариди
Органске материје у ћелији  Угљени хидрати-моносахариди  Од три до седам С атома  Триозе  Тетрозе  Пентозе (рибоза, деоксирибоза)  Хексозе (глукоза, фруктоза, галактоза)  Хептозе
Органске материје у ћелији  Угљени хидрати-дисахариди  По два моносахарида везана гликозидном везом  Малтоза  Сахароза  Лактоза
Органске материје у ћелији  Угљени хидрати-олигосахариди  Неколико (3-15) моносахарида повезаних гликозидном везом  Важни конституенти ћелијских мембрана  Пребиотици  Олигогалактоза  Рафиноза
Органске материје у ћелији  Угљени хидрати-полисахариди  Велики број моносахарида повезаних гликозидном везом  Скроб  Гликоген  Целулоза  Хитин  Пептидогликан
Органске материје у ћелији  Липиди  Нерастворљиви у води  Триглицериди  Фосфолипиди  Стероиди  Воскови  Терпени  Простагландини
Органске материје у ћелији  Липиди-триглицериди  Извор енергије  Глицерол + три масне киселине  Масти (засићене масне киселине)  Уља (моно и полинезасићене масне киселине)
Органске материје у ћелији  Липиди-фосфолипиди  Конституенти ћелијских мембрана  Глицерол + две масне киселине + РО4 група
Органске материје у ћелији  Липиди-стероиди  Холестерол  Стероидни (полни) хормони
Органске материје у ћелији  Липиди-воскови  Биљног и животињског порекла  Нерастворљиви у води, растворљиви у неполарним растварачма  Типична тачка топљења на преко 45ºС  Пчелињи восак  Воштане превлаке на листовима биљака
Органске материје у ћелији  Липиди-остали  Терпени-чине основу биолошких пигмената  Простагландини-важни хемијски гласници који контролишу:  контракцију и релаксацију глатких мишића  хормонску регулацију  раст ћелија
Органске материје у ћелији  Протеини  Хетерогена група молекула изграђена из 20 аминокиселина  Грађа аминокиселина:  Амино група  Карбоксилна група  R (бочна) група  Подела према R групи
Органске материје у ћелији  Протеини-примарна структура  Пептидна веза (COO- и NH3+)  Дипептиди  Трипептиди  Полипептиди
Органске материје у ћелији  Протеини-секундарна структура  Везе између бочних група аминокиселина (водоничне, дисулфидне…)  α хеликс (веза на свакој четвртој аминокиселини у низу)  β плоча (између удаљених делова ланца) β плоча α хеликс
Органске материје у ћелији  Протеини-терцијарна структура  α хеликс, β плоча и „неуређени“ делови ланца  Биолошки активан облик протеина  Глобуларни протеини  Фибриларни протеини  Миоглобин (153 аминокиселине)
Органске материје у ћелији  Протеини-квартернарна структура  Више ланаца-олигомерни протеини  Хемоглобин  α ланци (по 146 аминокиселина)  β ланци (по 141 аминокиселина)
Органске материје у ћелији  Протеини-улоге  Градивна (колаген, еластин)  Ензими (пепсин, трипсин)  Хормони (инсулин, хормон раста)  Транспортна (миоглобин, хемоглобин)  Контрактилна (актин, миозин)  Заштитна (имуноглобулини, интерферони)  Резервне материје (албумин, феродоксин)
Органске материје у ћелији  Нуклеинске киселине  DNK и RNK  Изграђене из нуклеотида  Азотна база  Пентозни шећер  Фосфатна група
Органске материје у ћелији  Нуклеинске киселине-грађа нуклеотида  Азотне базе:  Пуринске  Пиримидинске  Пентоза  Рибоза  Деоксирибоза  Фосфатна група (негативан набој)
Органске материје у ћелији  Нуклеинске киселине-типови нуклеотида  Нуклеотиди се разликују према азотној бази и пентози  Укупно 5 азотних база + 2 пентозе = 8 различитих нуклеотида
Органске материје у ћелији  Нуклеинске киселине-примарна структура DNK  Број и редослед нуклеотида  Фосфодиестарске везе-повезују суседне нуклеотиде у ланцу  Одређивање и значај оријентације ланца (5’- 3’ или 3’- 5’)
Органске материје у ћелији  Нуклеинске киселине-секундарна структура DNK  Комплементарност база у дволанчаној завојници  Антипаралелно оријентисани ланци повезани водоничним везама  Двострука веза (A-T)  Трострука веза (G-C)  Денатурација (t°)  Пун круг-10 bp (3,4 nm)  Пречник DNK 2 nm  A, B и Z завојнице
Органске материје у ћелији  Нуклеинске киселине-терцијарна структура DNK  Хроматин  DNK + хистони (H1, H2a, H2b, H3 i H4)  Нуклеозом (октамер од H2a, H2b, H3 i H4)  Нуклеозомски „пакети“  Петље→Хроматин→Хромозоми
Органске материје у ћелији  Нуклеинске киселине-RNK  iRNK (3-5%)  tRNK (10-15%)  rRNK (oko 80%)  микро RNK
Органске материје у ћелији  Нуклеинске киселине- iRNK  На хиљаде различитих iRNK  Редослед аминокиселина  Кодони-триплети на iRNK  На 5’ крају 7-метил-гуанозин  На 3’ крају поли A низ
Органске материје у ћелији  Нуклеинске киселине-tRNK  Шездесетак различитих tRNK  Транспортују аминокиселине до рибозома  Мали број нуклеотида (70-90)  На 3’-крају је триплет 5’-CCA-3’  Примарна структура  Број и редослед аминокиселина
Органске материје у ћелији  Нуклеинске киселине-tRNK  Секундарна структура tRNK  Акцепторски крак на 3’-крају (ССА); аминоацил tRNK синтетаза  Антикодонски крак-7 нуклеотида (3 су антикодон)  D крак-модификован уридин (8-12 нуклеотида)  TΨC крак- садржи псеудоурацил  Варијабилни крак-3-5 нуклеотида
Органске материје у ћелији  Нуклеинске киселине-tRNK  Терцијарна структура tRNK  Водоничне везе између нуклеотида неспарених у секундарној структури  Акцепторски и TΨC крак, управни на D и антикодонски крак  Облик слова Г или L)
Органске материје у ћелији  Нуклеинске киселине-rRNK  Највећа група RNK (oko 80%)  Чине око 65% структуре рибозома (око 35% су протеини)  Код прокариота 5S, 16S i 23S  Код еукариота 5,8S, 18S i 28S  Каталитичка улога
Органске материје у ћелији  Нуклеинске киселине-микро RNK  Мали молекули од око 20-так нуклеотида  Спаривање база са iRNK и контрола експресије гена  Расецање iRNK  Скраћивање поли А репа iRNK  Смањује интензитет транслације са iRNK
Органске материје у ћелији  Нуклеинске киселине-улоге  DNK- носилац гена (нуклеусна, митохондријална и сателитска)  iRNK- преноси информације са DNK до рибозома  tRNK- транспортује аминокиселине до рибозома  rRNK- изграђује рибозоме  микро RNK-регулаторна улога
Органске материје у ћелији  Питања: 1. Која су 4 основна типа органских молекула у ћелији? 2. Из чега су грађени угљени хидрати? 3. Које групе угљених хидрата постоје? 4. Објасни разлику између простих и сложених липида. 5. Наброј групе липида. 6. Које функционалне групе имају аминокиселине? 7. Објасни нивое организације протеина. 8. Које улоге у организму обављају протеини? 9. Из чега су грађене нуклеинске киселине? 10. Наведи и објасни разлике између ДНК и РНК.

More Related Content

2. Оrganske materije u celiji

  • 1. Органске материје у ћелији  Угљеник формира 4 ковалентне везе при чему настају различити молекули  Ланчани низови  Разгранати низови  Затворени (прстенасти) молекули  С + О + Н + N + P + S…
  • 2. Органске материје у ћелији  Органски молекули се разврставају на основу функционалне групе
  • 3. Органске материје у ћелији  Функционална група задржава својства на било ком месту у молекулу  Мономери  Макромолекули
  • 4. Органске материје у ћелији  Угљени хидрати  С, Н, О (однос Н и О као у води 2:1)  Моносахариди  Дисахариди  Олигосахариди  Полисахариди
  • 5. Органске материје у ћелији  Угљени хидрати-моносахариди  Од три до седам С атома  Триозе  Тетрозе  Пентозе (рибоза, деоксирибоза)  Хексозе (глукоза, фруктоза, галактоза)  Хептозе
  • 6. Органске материје у ћелији  Угљени хидрати-дисахариди  По два моносахарида везана гликозидном везом  Малтоза  Сахароза  Лактоза
  • 7. Органске материје у ћелији  Угљени хидрати-олигосахариди  Неколико (3-15) моносахарида повезаних гликозидном везом  Важни конституенти ћелијских мембрана  Пребиотици  Олигогалактоза  Рафиноза
  • 8. Органске материје у ћелији  Угљени хидрати-полисахариди  Велики број моносахарида повезаних гликозидном везом  Скроб  Гликоген  Целулоза  Хитин  Пептидогликан
  • 9. Органске материје у ћелији  Липиди  Нерастворљиви у води  Триглицериди  Фосфолипиди  Стероиди  Воскови  Терпени  Простагландини
  • 10. Органске материје у ћелији  Липиди-триглицериди  Извор енергије  Глицерол + три масне киселине  Масти (засићене масне киселине)  Уља (моно и полинезасићене масне киселине)
  • 11. Органске материје у ћелији  Липиди-фосфолипиди  Конституенти ћелијских мембрана  Глицерол + две масне киселине + РО4 група
  • 12. Органске материје у ћелији  Липиди-стероиди  Холестерол  Стероидни (полни) хормони
  • 13. Органске материје у ћелији  Липиди-воскови  Биљног и животињског порекла  Нерастворљиви у води, растворљиви у неполарним растварачма  Типична тачка топљења на преко 45ºС  Пчелињи восак  Воштане превлаке на листовима биљака
  • 14. Органске материје у ћелији  Липиди-остали  Терпени-чине основу биолошких пигмената  Простагландини-важни хемијски гласници који контролишу:  контракцију и релаксацију глатких мишића  хормонску регулацију  раст ћелија
  • 15. Органске материје у ћелији  Протеини  Хетерогена група молекула изграђена из 20 аминокиселина  Грађа аминокиселина:  Амино група  Карбоксилна група  R (бочна) група  Подела према R групи
  • 16. Органске материје у ћелији  Протеини-примарна структура  Пептидна веза (COO- и NH3+)  Дипептиди  Трипептиди  Полипептиди
  • 17. Органске материје у ћелији  Протеини-секундарна структура  Везе између бочних група аминокиселина (водоничне, дисулфидне…)  α хеликс (веза на свакој четвртој аминокиселини у низу)  β плоча (између удаљених делова ланца) β плоча α хеликс
  • 18. Органске материје у ћелији  Протеини-терцијарна структура  α хеликс, β плоча и „неуређени“ делови ланца  Биолошки активан облик протеина  Глобуларни протеини  Фибриларни протеини  Миоглобин (153 аминокиселине)
  • 19. Органске материје у ћелији  Протеини-квартернарна структура  Више ланаца-олигомерни протеини  Хемоглобин  α ланци (по 146 аминокиселина)  β ланци (по 141 аминокиселина)
  • 20. Органске материје у ћелији  Протеини-улоге  Градивна (колаген, еластин)  Ензими (пепсин, трипсин)  Хормони (инсулин, хормон раста)  Транспортна (миоглобин, хемоглобин)  Контрактилна (актин, миозин)  Заштитна (имуноглобулини, интерферони)  Резервне материје (албумин, феродоксин)
  • 21. Органске материје у ћелији  Нуклеинске киселине  DNK и RNK  Изграђене из нуклеотида  Азотна база  Пентозни шећер  Фосфатна група
  • 22. Органске материје у ћелији  Нуклеинске киселине-грађа нуклеотида  Азотне базе:  Пуринске  Пиримидинске  Пентоза  Рибоза  Деоксирибоза  Фосфатна група (негативан набој)
  • 23. Органске материје у ћелији  Нуклеинске киселине-типови нуклеотида  Нуклеотиди се разликују према азотној бази и пентози  Укупно 5 азотних база + 2 пентозе = 8 различитих нуклеотида
  • 24. Органске материје у ћелији  Нуклеинске киселине-примарна структура DNK  Број и редослед нуклеотида  Фосфодиестарске везе-повезују суседне нуклеотиде у ланцу  Одређивање и значај оријентације ланца (5’- 3’ или 3’- 5’)
  • 25. Органске материје у ћелији  Нуклеинске киселине-секундарна структура DNK  Комплементарност база у дволанчаној завојници  Антипаралелно оријентисани ланци повезани водоничним везама  Двострука веза (A-T)  Трострука веза (G-C)  Денатурација (t°)  Пун круг-10 bp (3,4 nm)  Пречник DNK 2 nm  A, B и Z завојнице
  • 26. Органске материје у ћелији  Нуклеинске киселине-терцијарна структура DNK  Хроматин  DNK + хистони (H1, H2a, H2b, H3 i H4)  Нуклеозом (октамер од H2a, H2b, H3 i H4)  Нуклеозомски „пакети“  Петље→Хроматин→Хромозоми
  • 27. Органске материје у ћелији  Нуклеинске киселине-RNK  iRNK (3-5%)  tRNK (10-15%)  rRNK (oko 80%)  микро RNK
  • 28. Органске материје у ћелији  Нуклеинске киселине- iRNK  На хиљаде различитих iRNK  Редослед аминокиселина  Кодони-триплети на iRNK  На 5’ крају 7-метил-гуанозин  На 3’ крају поли A низ
  • 29. Органске материје у ћелији  Нуклеинске киселине-tRNK  Шездесетак различитих tRNK  Транспортују аминокиселине до рибозома  Мали број нуклеотида (70-90)  На 3’-крају је триплет 5’-CCA-3’  Примарна структура  Број и редослед аминокиселина
  • 30. Органске материје у ћелији  Нуклеинске киселине-tRNK  Секундарна структура tRNK  Акцепторски крак на 3’-крају (ССА); аминоацил tRNK синтетаза  Антикодонски крак-7 нуклеотида (3 су антикодон)  D крак-модификован уридин (8-12 нуклеотида)  TΨC крак- садржи псеудоурацил  Варијабилни крак-3-5 нуклеотида
  • 31. Органске материје у ћелији  Нуклеинске киселине-tRNK  Терцијарна структура tRNK  Водоничне везе између нуклеотида неспарених у секундарној структури  Акцепторски и TΨC крак, управни на D и антикодонски крак  Облик слова Г или L)
  • 32. Органске материје у ћелији  Нуклеинске киселине-rRNK  Највећа група RNK (oko 80%)  Чине око 65% структуре рибозома (око 35% су протеини)  Код прокариота 5S, 16S i 23S  Код еукариота 5,8S, 18S i 28S  Каталитичка улога
  • 33. Органске материје у ћелији  Нуклеинске киселине-микро RNK  Мали молекули од око 20-так нуклеотида  Спаривање база са iRNK и контрола експресије гена  Расецање iRNK  Скраћивање поли А репа iRNK  Смањује интензитет транслације са iRNK
  • 34. Органске материје у ћелији  Нуклеинске киселине-улоге  DNK- носилац гена (нуклеусна, митохондријална и сателитска)  iRNK- преноси информације са DNK до рибозома  tRNK- транспортује аминокиселине до рибозома  rRNK- изграђује рибозоме  микро RNK-регулаторна улога
  • 35. Органске материје у ћелији  Питања: 1. Која су 4 основна типа органских молекула у ћелији? 2. Из чега су грађени угљени хидрати? 3. Које групе угљених хидрата постоје? 4. Објасни разлику између простих и сложених липида. 5. Наброј групе липида. 6. Које функционалне групе имају аминокиселине? 7. Објасни нивое организације протеина. 8. Које улоге у организму обављају протеини? 9. Из чега су грађене нуклеинске киселине? 10. Наведи и објасни разлике између ДНК и РНК.