Profil istrazivaca
•
1 like•341 views
Predavanje održano u Narodnoj biblioteci Srbije 12. aprila 2016.
Convert to study materialsBETA
Transform any presentation into ready-made study material—select from outputs like summaries, definitions, and practice questions.
![Alternative tradicionalnoj bibliometriji
‘Altmetrics: A Manifesto – Altmetrics.org’,
http://altmetrics.org/manifesto
Priem, Jason, Heather A. Piwowar, and Bradley M.
Hemminger, ‘Altmetrics in the Wild: Using Social Media to
Explore Scholarly Impact’, arXiv:1203.4745 [cs], 2012,
http://arxiv.org/abs/1203.4745](https://image.slidesharecdn.com/89491a5e-424d-4725-9fbe-b1e0d1292c22-161211110516/85/Profil-istrazivaca-11-320.jpg)
Profil istrazivaca
- 1. PROFIL ISTRAŽIVAČA Milica Ševkušić bibliotekar Instituta tehničkih nauka SANU biblioteka@itn.sanu.ac.rs Narodna biblioteka Srbije, 12. april 2016.
- 2. Profil istraživača Skup svih strukturisanih i nestrukturisanih „tragova“ koje istraživač tokom karijere (svesno i nesvesno) ostavlja u različitim oblicima i plasira različitim kanalima, ali i informacija koje o njemu ostavljaju drugi akteri Savremeni kontekst: globalna mreža Tradicionalni i savremeni kanali Da bi se tragovi pravilno strukturisali i plasirali pravim kanalima treba poznavati principe funkcionisanja globalne mreže.
- 3. Profil istraživača (na globalnoj mreži) Objavljeni radovi (dostupni na sajtovima izdavača ili deponovani u digitalne repozitorijume); podaci koji se mogu naći u indeksnim bazama podataka; profili koje sami kreiraju na društvenim mrežama za ԲčԾ; lične stranice na zvaničnim sajtovima institucija u kojima rade; profili na društvenim mrežama opšteg tipa; učešće u uređivanju sajtova i blogova; ostali „tragovi“ na globalnoj mreži.
- 5. Globalna mreža i nauka Razvoj globalne mreže izazvao je suštinske promene u svetu nauke. Ova tranzicija još uvek traje. Nielsen, Michael, Reinventing Discovery: The New Era of Networked Science (Princeton University Press, 2012) Karpf, David, ‘Social Science Research Methods in Internet Time’, Information, Communication & Society, 15 (2012), 639–61, http://dx.doi.org/10.1080/1369118X.2012.665468 Linn, Marcia C., Internet Environments for Science Education (Routledge, 2013) Hewson, Claire, Carl Vogel, and Dianna Laurent, Internet Research Methods (SAGE Publications, Limited, 2015)
- 8. Nove sfere naučne komunikacije forumi, blogovi, društvene mreže (opšte i specijalizovane) Blogovi: https://www.theguardian.com/science/blog/2010/jun/03/wanted‐best‐science‐blogs http://www.wired.com/category/science/science‐blogs/ http://www.onlinecollege.org/2011/07/10/20‐best‐blogs‐in‐the‐digital‐humanities‐2/ A. Ivković, Social networks as a source of scientific information, http://www.slideshare.net/Anaivko/oa‐ana‐ivkovic‐social‐ networks‐as‐a‐source‐of‐sci‐info11
- 9. Timski rad i kolaborativno pisanje Schöch, Christof, ‘The Right Tool for the Job: Five Collaborative Writing Tools for Academics.’, Impact of Social Sciences, 2014. http://blogs.lse.ac.uk/impactofsocialsciences/2014/04/04/five‐collaborative‐writing‐tools‐for‐ academics/ ‘Collaborative Writing Tools for Academics and Students’, Strategist.ie, 2014, http://www.strategist.ie/collaborative‐writing‐tools‐for‐academics‐and‐students/ Kouzes, R. T., J. D. Myers, and W. A. Wulf, ‘Collaboratories: Doing Science on the Internet’, Computer, 29 (1996), 40–46, http://dx.doi.org/10.1109/2.532044, https://legion.virginia.edu/people/faculty/pdfs/Collaboratories.pdf Stommel, Jesse, ‘Tools for Collaborative Writing’, Keep Learning, 2014, http://learning.instructure.com/2014/02/tools‐for‐collaborative‐writing/ Schreiber, Danny, ‘A Deep Look at New Collaborative Writing Tools Editorially, Draft and Penflip’, The Zapier Blog, https://zapier.com/blog/collaborative‐writing‐tools‐editorially‐draft‐ penflip/ Bibliografski alati – rad u grupi Zotero: http://www.slideshare.net/bibsekcija/zotero‐rad‐u‐ grupi?ref=http://www.itn.sanu.ac.rs/sekcija/index.php/zotero Mendeley: http://support.mendeley.com/customer/en/portal/topics/76071‐groups
- 10. Nove forme naučne recenzije Birukou, Aliaksandr, Joseph Rushton Wakeling, Claudio Bartolini, Fabio Casati, Maurizio Marchese, Katsiaryna Mirylenka, and others, ‘Alternatives to Peer Review: Novel Approaches for Research Evaluation’, Frontiers in Computational Neuroscience, 5 (2011), http://dx.doi.org/10.3389/fncom.2011.00056 DeCoursey, Thomas, ‘The Pros and Cons of Open Peer Review’, Nature, 2006, http://dx.doi.org/10.1038/nature04991 Frood, Arran, ‘Mentors, Mates or Metrics: What Are the Alternatives to Peer Review?’, EuroScientist Webzine, 2014, http://www.euroscientist.com/mentors‐mates‐or‐metrics‐what‐are‐the‐ alternatives‐to‐peer‐review/ Vesnic‐Alujevic, L., ‘Peer Review and Scientific Publishing in Times of Web 2.0’, Publishing Research Quarterly, 30 (2014), 39–49, http://dx.doi.org/10.1007/s12109‐014‐9345‐8 Ware, Mark, ‘Peer Review: Recent Experience and Future Directions’, New Review of Information Networking, 16 (2011), 23, http://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/13614576.2011.566812 ‘Who’s Afraid of Open Peer Review? – PeerJ Blog’, https://peerj.com/blog/post/100580518238/whos‐afraid‐of‐open‐peer‐ review/
- 11. Alternative tradicionalnoj bibliometriji ‘Altmetrics: A Manifesto – Altmetrics.org’, http://altmetrics.org/manifesto Priem, Jason, Heather A. Piwowar, and Bradley M. Hemminger, ‘Altmetrics in the Wild: Using Social Media to Explore Scholarly Impact’, arXiv:1203.4745 [cs], 2012, http://arxiv.org/abs/1203.4745
- 12. Problemi Naučnici imaju uvid u sve veće količine podataka relevantnih za njihova istraživanja, a istovremeno se suočavaju sa hiperprodukcijom irelevantnih i nekvalitetnih informacija. Istraživanja pokazuju da je kod naučnika primetna doza inercije u prihvatanju tehnoloških inovacija i da se većina drži uhodanih procedura i proverenih metoda sve dok oni daju rezultate. Problem raskoraka između digitalne i informacione pismenosti (zabluda o tzv. Gugl generaciji: Information Behaviour of the Researcher of the Future (London, 2008), http://www2.warwick.ac.uk/study/cll/courses/professionaldevelopment /wmcett/researchprojects/dialogue/the_google_generation.pdf)
- 13. Pisanje i objavljivanje naučnog rada
- 14. Pisanje naučnog rada Relevantna tema Odgovarajuća metodologija Validni rezultati Dobra argumentacija http://www.itn.sanu.ac.rs/sekcija/index.php/kako‐povecati‐vidljivost‐istrazivaca Poštovanje etičkih normi Dobra praksa Ispunjavanje tehničkih standarda Van Gunsteren, Wilfred F., ‘The Seven Sins in Academic Behavior in the Natural Sciences’, Angewandte Chemie International Edition, 52 (2013), 118–22, http://dx.doi.org/10.1002/anie.201204076 McMurrey, David, ‘Online Technical Writing: Free Online Textbook for Technical Writing’, https://www.prismnet.com/~hcexres/textbook/ ‘Writing a Research Paper’, Purdue Online Writing Lab, 2013, https://owl.english.purdue.edu/owl/resource/658/01/ Soule, Daniel P. J., Lucy Whiteley, and Shona McIntosh, eds., Writing for Scholarly Journals: Publishing in the Arts, Humanities and Social Sciences (Glasgow: eSharp, 2007), http://www.gla.ac.uk/media/media_41223_en.pdf Whitesides, G. M., ‘Whitesides’ Group: Writing a Paper’, Advanced Materials, 16 (2004), 1375–77, http://dx.doi.org/10.1002/adma.200400767 ‘Writing in the Humanities and Arts ‐ UCLA Graduate Writing Center’, http://gsrc.ucla.edu/gwc/resources/writing‐ in‐the‐humanities‐and‐arts.html
- 15. Ilustracije Biegel, Constance, and Prashant V. Kamat, ‘Graphical Excellence in Scientific Presentations and Papers’, http://www3.nd.edu/~pkamat/pdf/graphs.pdf Frow, Emma K., ‘Drawing a Line: Setting Guidelines for Digital Image Processing in Scientific Journal Articles’, Social Studies of Science, 42 (2012), 369–92, http://dx.doi.org/10.1177/0306312712444303 ‘How to Set up the Correct Print Resolution for a Scientific Figure’, somersault 18:24, http://www.somersault1824.com/how‐to‐set‐up‐the‐correct‐print‐resolution‐for‐a‐scientific‐figure/ Rolandi, Marco, Karen Cheng, and Sarah Pérez‐Kriz, ‘A Brief Guide to Designing Effective Figures for the Scientific Paper’, Advanced Materials, 23 (2011), 4343–46, http://dx.doi.org/10.1002/adma.201102518 Rossner, Mike, and Kenneth M. Yamada, ‘What’s in a Picture? The Temptation of Image Manipulation’, The Journal of Cell Biology, 166 (2004), 11–15, http://dx.doi.org/10.1083/jcb.200406019 Rougier, Nicolas P., Michael Droettboom, and Philip E. Bourne, ‘Ten Simple Rules for Better Figures’, PLOS Comput Biol, 10 (2014), e1003833, http://dx.doi.org/10.1371/journal.pcbi.1003833 M. Nešić, Upotreba multimedija u istraživačkom radu, http://www.itn.sanu.ac.rs/sekcija/index.php/predavanje‐i‐radionica‐upotreba‐multimedija‐u‐ istrazivackom‐radu
- 17. Izbor časopisa/izdavača Relevantan časopis Dobro rangiran Pouzdan izdavač Proverite postupak recenzije i njegovo trajanje. Pažljivo čitajte propozicije i ugovor o prenosu autorskih prava. Proverite da li izdavač dopušta deponovanje prihvaćene/recenzirane verzije rada u institucionalne i tematske repozitorijume, kao i dužinu embargo perioda (http://www.sherpa.ac.uk/romeo/index.php) Naučite da prepoznate i izbegavajte predatore i potencijalne predatore (http://scholarlyoa.com/). Proverite da li se časopis pominjao u negativnom kontekstu na forumima i blogovima, da li su korisnici ukazivali na negativne prakse itd. (http://retractionwatch.com/, http://scholarlyoa.com/, https://pubpeer.com/) Pitajte bibliotekare.
- 18. Izbor izdavača Proverite kvalitet publikacija koje je izdavač ranije objavio. Proverite vidljivost ranijih izdanja izdavača na internetu, u referentnim bazama, na sajtovima koji se bave prodajom knjiga... Proverite da li se izdavač pominje u negativnom kontekstu na forumima i blogovima, da li su korisnici ukazivali na negativne prakse ili iskustva. Raspitajte se kod kolega iz neposrednog okruženja i na društvenim mrežama. Često se dešava da OA izdavači prilikom uspostavljanja kontakta ne kažu dovoljno jasno da se od autora očekuje da snose troškove izdavanja publikacije, a naročito se ne pominje iznos koji treba da plate. Pažljivo čitajte ponuđeni ugovor. Obratite pažnju na modul Creative Commons licence koju vam izdavač sugeriše (ili zahteva). Birajući najliberalnije CC licence izdavaču dajete pravo da vaše delo ili neke njegove delove bez vašeg znanja ponovo objavi ili prevede. Birajte takve licence samo kada ste sasvim sigurni da vam takva mogućnost odgovara!
- 19. Predatorski izdavači i časopisi http://scholarlyoa.com
- 20. Retraction Watch Blog koji objavljuje informacije o radovima povučenim zbog grešaka, kršenja etičkih kodeksa i drugih zloupotreba http://retractionwatch.com/
- 21. PubPeer Sajt koji je 2012. godine pokrenula grupa naučnika iz SAD sa ciljem da omogući naučnu diskusiju i neku vrstu permanentne recenzije i nakon objavljivanja naučnog rada (post‐publication peer review) Registrovani ili neregistrovani korisnici mogu anonimno da postave komentar u vezi sa nekim naučnim člankom, nakon čega autori rada bivaju obavešteni i od njih se očekuje da se uključe u diskusiju. Diskusija je javna. Plug in za internet pretraživače (Mozzila, Chrome i Safari)
- 23. PubPeer – plug in za internet pretraživače DOISerbia Scopus
- 24. Samoarhiviranje – otvoreni pristup Deponujte rezultate svojih istraživanja (naučne radove, primarne podatke, prezentacije, ilustracije, video materijale...) u: institucionalne repozitorijume i/ili tematske repozitorijume i/ili društvene mreže namenjene naučnicima (Mendeley, ResearchGate, Academia.edu) Vodite računa o autorskim pravima, odnosno proverite koja se verzija rada sme deponovati: (http://www.sherpa.ac.uk/romeo, uputstvo: http://www.itn.sanu.ac.rs/sekcija/index.php/kako‐povecati‐vidljivost‐ istrazivaca) Ako institucija u kojoj radite ima institucionalni digitalni repozitorijum, deponujte rad i tu, iako ste ga već deponovali na nekom drugom mestu zato što: institucionalni repozitorijum treda da pruži potpun i tačan uvid u naučnu produkciju institucije vaša institucija obezbeđuje integritet metapodataka, čuvanje deponovanih dokumenata i pristup metapodacima i dokumentima.
- 25. Посредством OAI‐PMH протокола Google Scholar преузима податке из репозиторијума, што утиче на видљивост научних радова и повећава вероватноћу да буду цитирани.
- 26. Sistemi za jedinstvenu identifikaciju autora
- 27. Jedinstvena identifikacija autora Korišćenje sistema za jedinstvenu identifikaciju autora omogućava jasno i nedvosmisleno prepoznavanje autora. Trenutno postoje tri sistema za jedinstvenu identifikaciju autora: Scopus Author ID ResearcherID ORCID U servisu Naši u WoS jedinstvena identifikacija moguća je samo kod onih autora koji su tokom cele karijere imali isto ime i prezime. Problemi jedinstvene identifikacije autora i ispravljanje grešaka u indeksnim bazama podataka: http://www.itn.sanu.ac.rs/sekcija/index.php/jedinstvena‐identifikacija‐ autora‐researcherid‐scopus‐author‐id‐orcid
- 28. Neuređeni autorski profili: Scopus
- 30. DZܲdzDzćٰžܳٴǰ
- 31. ResearcherID ORCID Web of Science omogućava pretraživanje po Researcher ID kodu ili ORCID kodu.
- 32. Scopus automatski grupiše radove i formira autorske profile kojima dodeljuje jedinstveni ID u vidu numeričkog koda. Scopus Author ID sadrži bibliometrijske podatke u vezi sa naučnim radovima autora; uvid u ove podatke imaju svi korisnici koji imaju pristup Scopusu. Autorima je data mogućnost da putem veb formulara zahtevaju da se podaci koriguju. Na osnovu tih zahteva, proces razvrstavanja podataka stalno se usavršava, pa se broj novih grešaka vremenom smanjuje. Scopus Author ID
- 33. Scopus Author ID lista radova koja se može sortirati po različitim kriterijumima broj citata za svaki rad različite varijante imena autora grafički prikaz distribucije radova i citata po godinama Integracija sa servisom ORCID osnovni bibliometrijski podaci
- 35. Slanje zahteva da se isprave podaci o autoru Podešavanje automatizovanih obaveštenja koja stižu elektronskom poštom kada je neki rad autora citiran u Scopus‐u
- 36. Sistem za jedinstvenu identifikaciju autora u Web of Science je posredan i uveden je tek nakon pojave Scopusa. Jedinstvena identifikacija autora u WoS vrši se uz pomoć servisa ResearcherID, kojeg je u januaru 2008. godine uveo Thomson Reuters, ili uz pomoć ORCID identifikatora. Za razliku od WoS, ResearcherID je besplatan. ResearcherID
- 37. ResearcherID društvena mreža na internetu na Web 2.0 platformi namenjena naučnicima; omogućava naučnicima da sami kreiraju i uređuju svoj profil, koji obuhvata lične podatke, afilijacije, spisak publikacija, oblast istraživanja i ključne reči; svakom profilu dodeljuje se jedinstvena alfanumerička oznaka; mogućnost preuzimanja podataka o publikacijama iz baze podataka Web of Science ili iz drugih programa (EndNote, Reference Manager, Zotero, Mendeley); Integrisan je sa Web of Science: WoS preuzima podatke iz ResearcherId profila i koristi ih prilikom raščlanjavanja podataka za sve publikacije koje su preuzete iz baze WoS automatski ažurirani analitički podaci o citiranosti i koautorima dostupni su čak i onim korisnicima koji nemaju pristup servisu WoS; Profil se ne ažurira automatski. može imati značajnu ulogu u identifikaciji potencijalnih saradnika; ResearcherID „bedž“ se lako inkorporira u veb stranicu ili blog istraživača. integrisan je sa servisom ORCID Uputstvo: http://www.itn.sanu.ac.rs/sekcija/index.php/jedinstvena‐identifikacija‐ autora‐researcherid‐scopus‐author‐id‐orcid
- 38. ResearcherID – javno vidljiv profil интеграција са сервисом ORCID lista radova podaci o citiranosti
- 39. ResearcherID – izveštaj o citiranostи
- 40. ResearcherId Labs – mreža saradnika
- 41. ResearcherID Labs статистички подаци о радовима у којима се цитирају радови поменутог аутора
- 42. ResearcherId bedž generisanje koda bedž inkorporiran u veb stranu
- 43. jedinstveni identifikator za autore u vidu alfanumeričkog koda od 16 karaktera Servis je pokrenut u novembru 2012. godine sa ambicijom da postane univerzalni sistem za identifikaciju autora naučnih publikacija (kao DOI za članke i ISBN za knjige). Omogućava naučnicima da sami kreiraju i uređuju svoj profil, koji obuhvata lične podatke, afilijacije, spisak publikacija, oblast istraživanja, ključne reči, podatke o finansijerima. Omogućena je razmena podataka sa Scopus‐om, ResearcherID. Profil se ne ažurira automatski. Među najvećim sponzorina nalaze se American Chemical Society, American Physical Society, Elsevier, Springer, Wiley, PLOS itd. Integrisan je sa Springer Publishing, Hindawi Publishing Corporation, Europe PubMed Central, Vikipedijom… Integrisan je sa EES (Elsevier Editorial System) Može se integrisati u institucionalne repozitorijume Altmetric Explorer omogućava pretraživanje na osnovu ORCID‐a ORCID – Open Researcher and Contributor ID
- 44. jedinstveni identifikator autora запис преузет са Scopus‐a Јавно видљив профил Uputstvo: http://www.itn.sanu.ac.rs/sekcija/index.php/ jedinstvena‐identifikacija‐autora‐ researcherid‐scopus‐author‐id‐orcid
- 46. Društvene mreže za ԲčԾ
- 47. Program za upravljanje referencama, za čuvanje, anotiranje i razmenu dokumenata ali i DRUŠTVENA MREŽA ZA NAUČNIKE. Omogućava rad u grupi i razmenu referenci i dokumenata, ali se autorska prava ne smeju kršiti. Grupe mogu biti otvorene i zatvorene, a dokumenti se mogu razmenjivati samo u zatvorenim grupama. Reference se slobodno mogu razmenjivati u svim tipovima grupa. U besplatnoj verziji svaki korisnik može da napravi samo jednu zatvorenu grupu sa najviše tri člana. Pored radova drugih autora koji čine njihovu biblioteku, istraživači mogu da postave spisak svojih radova i da deponuju PDF verzije (vodeći računa o autorskimm pravima). Mendeley Uputstvo: http://www.itn.sanu.ac.rs/sekcija/index.php/mendeley
- 48. Profil korisnika
- 49. Podaci o korisnicima Mendeleya koji u svojoj biblioteci imaju ovaj rad
- 50. platforme za razmenu podataka o istraživačima i dokumenata u punom tekstu uključuju i funkciju diskusionih foruma sadrže statističke podatke (broj pregleda, preuzimanja, citata unutar sistema) podržavaju OAI‐PMH protokol, pa drugi sistemi mogu da preuzimaju podatke autori koji žele da postave radove u punom tekstu moraju prethodno da provere da li time krše autorska prava (SHERPA/RoMEO: http://www.sherpa.ac.uk/romeo/) ResearchGate i Academia.edu
- 55. pretraživač koji indeksira puni tekst naučnih radova (članaka iz časopisa, knjiga, teza, ali i drugih materijala) dostupnih na internetu ili metapodatke koji ih opisuju omogućava autorima da kreiraju profile daje statističke podatke (broj citata, h‐indeks i i10‐index) preuzima podatke iz drugih sistema posredstvom OAI‐PMH protokola ne postoji mogućnost deponovanja rada u punom tekstu, ali ako na internetu postoji javno dostupan PDF, Google Scholar će to najčešće registrovati autori koji imaju profile na ovom servisu bolje se rangiraju u pretragama u Guglu jednom kreirani profili automatski se ažuriraju Google Scholar
- 62. Lična stranica na sajtu institucije
- 63. Lična stranica na sajtu institucije Naučne ustanove, a naročito one koje se finansiraju javnim sredstvima, trebalo bi da informišu javnost o svom radu posredstvom internet sajta. Svakom zaposlenom istraživaču treba omogućiti da na sajtu institucije ima svoju stranicu. Sve lične stranice istraživača u jednoj ustanovi treba organizovati po istom obrascu. Svi navedeni podaci moraju biti tačni i ažurni! Sajt treba da ima i englesku verziju. Lične stranice istraživača treba da budu u HTML ili PHP formatu. Podaci koji su sadržani na strani mogu se dati i kao PDF dokument (npr. kako bi se olakšalo štampanje), ali nikako ne treba postavljati samo PDF dokument (zato što internet pretraživači sporo indeksiraju taj tip dokumenata)!
- 64. Lična stranica na sajtu institucije Lična stranica istraživača treba da sadrži: Kontakt podatke (odeljenje, službeni telefon, službeni e‐mail), titulu i naučno zvanje Osnovne podatke o obrazovanju i napredovanju i struci Osnovne podatke o temama istraživanja Ažurnu listu objavljenih radova sa linkovima ka sajtu izdavača. Linkove ka Scopus Author ID, ResearcherID i ORCID profilima istraživača (ako ih istraživač ima) Linkove ka profilima istraživača na društvenim mrežama (ako ih istraživač ima) Lična stranica istraživača može da sadrži: Fotografiju Listu konferencija na kojima je istraživač učestvovao Spisak predavanja, edukativnih radionica, seminara itd. Listu projekata Na sajt se mogu postaviti i radovi u punom tekstu kao PDF dokumenti (ali tako da se ne krše autorska prava), ako ne postoji mogućnost da se rad deponuje u neki reozitorijum. Repozitorijum je uvek bolje rešenje.
- 65. Veze ka profilima u referentnim bazama podataka i na društvenim mrežama za ԲčԾ Veza ka publikacijama istraživača u institucionalnom repozitorijumu Veza ka radu na sajtu izdavača
- 66. Altmetric.com
- 67. Altmetric Pokriva prostor (izvore na globalnoj mreži) koji tradicionalna bibliometrija ne pokriva Do podataka se dolazi brže nego u tradicionalnoj bibliometriji Pomaže da steknemo potpuniju sliku o tome koliku pažnju je istraživanje privuklo Prati učinak različitih formi istraživačkih rezultata: članka, postera, primarnih podataka i radnih verzija rada itd. Korisno za mlade istraživače čiji rad još uvek nije sakupio veliki broj citata Pokazuje kakvu pažnju istraživački rad privlači izvan akademskih krugova
- 69. Naučni radovi iz Srbije i Altmetric.com Naučni radovi iz Srbije imaju nizak Altmetric rezultat Mala je verovatnoća da se članak autora iz Srbije pomene u novinama ili programskim dokumentima koje Altmetric prati Domaći naučnici nemaju naviku da na društvenim mrežama dele (svoje) naučne radove Radovi u kojie naučnici iz Srbije potpisuju kao članovi velikih međunarodnih timova imaju viši Altmetric rezultat.
- 73. ܲč