際際滷

際際滷Share a Scribd company logo

22.zavisnost od kanabinoida

Download as PPTX, PDF
Anatomija dr arac
Anatomija dr arac

閣

1 of 22
Download to read offline
ZAVISNOST OD KANABINOIDA BOJANA STOJANOVI IV-4
Aktivni, dejstvujui sastojak konoplje je tetrahidrokanabinol (THC-9). Iz indijske konoplje (Canabis sativa) dobija se ha邸i邸, a iz meksike konoplje (Canabis mexicana) marihuana. Postotak THC-a vei je u indijskoj nego u meksikog konoplji (vei je u ha邸i邸u-do 15%,nego u marihuani-3%),dok kanabisovo ulje, koje se pojavljuje na ilegalnom tr転i邸tu sadr転i do 35% THC- a.
22.zavisnost od kanabinoida
Pri upotrebi kanabisa razvijaju se psihika zavisnost, porast tolerancije i relativno blag apstinencijalni sindrom. Poslednjih godina izvestan broj strunjaka istie postojanje i fizike zavisnosti na kanabis. Dejstvo kanabisa na organe i organske sisteme ispoljava se u obliku lupanja srca i ubrzanja sranog ritma, poveanog krvnog pritiska, bronhodilatacije, emfizema plua, zapaljenskih i prekancerogenih promena u respiratornim putevima (posebno su ugro転eni strasni pu邸ai duvana), potenciranja alergijskih tendencija organa, smanjenja koliine sperme i smanjenje pokretljivosti spermatozoida kod mu邸karaca, kao i do remeenja ovulacionog ciklusa kod 転ena.
22.zavisnost od kanabinoida
HAI Opisuju se 4 faze dejstva ha邸i邸a. 1. U prvoj fazi posle pet do deset minuta, javljaju se strah, zabrinutost, podozrivost i pogre邸no opa転anje spolja邸njih dra転i. 2. Poetkom druge faze javljaju se simptomi iznurenosti i dobrodu邸nosti, posle kojih nastaju poremeaji opa転anja, svesti i mi邸ljenja, uz mnoge telesne nelagodnosti. Mentalni poremeaji zavise od sklopa i nekih drugih potencijala linosti. Pogre邸no se opa転aju prostor (pa su mogua zadesna samoubistva), vreme, zvuci, sopstveno telo, 邸to mo転e da bude uznemirujui do転ivljaj.
Trea faza odlikuje se paradoksalno邸u percepcija i emocionalnom sputano邸u. Zbog straha i halucinacije nastaju paranoidne ,,kreacije, uz ubeenje da su progonjeni. Mogu se javiti prisilni afekt, ponavljanje tuih rei i pokreta. e邸e je crvenilo nego bledilo ko転e, sjaj oiju, 邸iroke zenice, 転e, poveanje apetita. Mogu se jo邸 javiti trnjenja po ko転i, glavobolje, 邸umovi u u邸ima i glavi i govorne smetnje.
etvrta faza, do koje retko dolazi, karakteri邸e se bledilom, op邸tom hipotonijom, ga邸enjem pulsa. Svest se bistri, osobe postaju pribrane, ali usporenje i apatine. San traje 10-20 asova, a posle buenja oseaju se intenzivna glad i 転e. U sluajevima akutnog trovanja izuzetno retko nastupa smrt. Kod predoziranosti mo転e doi do kolapsa i kome, a na psihikom planu mogue je izbijanje du邸evne bolesti. Dolazi do delirantnih epizoda i halucinatorne zbrkanosti. Osobe su priljive, govore nepovezano, 転ivo haluciniraju,neobuzdano su v e s e l e . M o g u s e j a v i t i e p i l e p t i k i n a p a d i .
MARIHUANA Marihuanu su prihvatili hipici da bi uz njen omamljujui dim propovedali alturizam i misticizam, po邸tenje, radost, iskazujui na taj nain protest protiv dehumanizovanog dru邸tva. Mladi marihuanu koriste da bi postigli neke nove senzacije i iskustva. Pop-muziari, slikari i pisci tra転e ve邸taku stimulaciju, nove kreativne prostore, naje邸e zbog nedostatka sopstvenih unutra邸njih podsticaja.
Marihuana se naje邸e pu邸i spravljena u obliku cigareta, koje se u 転argonu narkomana nazivaju ,,d転ointi. Mo転e da se pu邸i pomou lule. Dim marihuane ima sna転an i o邸tar miris, slian mirisu zapaljene suve trave ili konopca koji gori. Ovaj miris dugo se zadr転ava u odelu.
22.zavisnost od kanabinoida
Efekti marihuane prolaze kroz 4 faze: 1. Faza euforinog uzbuenja-traje jedan do dva asa, a karakteri邸e se telesnom i moralnom lagodno邸u, rado邸u, neodreenim spokojstvo, nekontrolisanom i zaraznom egzaltacijom, iluzionim fenomenima. U ovoj fazi mogu se javiti depresije, mentalna zbrka, halucinacije, teskoba i agresivnost. 2. Faza senzorike egzaltacije tipina je po preosetljivosti subjekta, poveanoj izo邸trenosti percepcija, sugestibilnosti, napadima zebnje i neodreene napetosti, agresivnost i nasilja, kao i poremea orijentacije. 3. Faza pasivne ekstaze karakteristina je po neizrecivo ekstatikom do転ivljaju, koji je isprekidan vizijama. Osobe su u ovoj fazi lucidne ali nemone.
Intoksikacija marihuanom ima talasast tok, a zbog dejstva na koru mozga naziva se otrovom razuma. Mogu se javiti napadi delirantne uznemirenosti, napetosti, individualni i grupni kriminalitet, kao i divlja agresivnost. Sliku du邸evne poremeenosti karakteri邸u depresije. Kod hroninih korisnika marihuane karakteristina je pojava tzv. amotivacionog sindroma, za koji je tipian gubitak volje za radom. Meu psihikim poremeajima naje邸i su:reakcije panike, toksine psihoze i naknadne psihotine reakcije.
Zablude i istine o marihuani Kanabis je naje邸e zloupotrebljavana droga u svetu. U SAD je koristi 42,2% mladih. Kanabis je pri tome druga droga o kojoj postoji najvi邸e zabluda. Kanabis je tzv. ulazna droga, droga koja se prvo proba i sa koje se u veini sluajeva prelazi na tzv. adiktivne droge (one koje stvaraju izuzetnu metaboliku zavisnost).
Zablude: Marihuana je bezopasna bebi droga Manje je opasna od duvana i alkohola Poveava kreativnost Ona je afrodizijak Nije most ka drugim drogama Lekovita je Ne stvara zavisnost Ne utie na sposobnost upravljanja vozilom
Istine: Dejstvo ove droge poinje posle nekoliko minuta, svoj maksimum dosti転e posle pola sata i traje 4-5 asova. Psihiki simptomi:euforija, nekontrolisani smeh, govorljivost do brbljivosti, dru転eljubivost i la転no oseanje bliskosti, osetljivost na zvukove, boje i svetlost, poremeaj upamivanja, halucinacije, derealizacija, sumanute ideje, poremeaj do転ivljavanja prostora.
Telesni simptomi:suvoa usta, hiperemija konjuktiva, ubrzan rad srca, povean apetit i potreba za uno邸enjem slatki邸a, zatim poremeaj hormonalne ravnote転e (impotencija, ginekomastija kod deaka, privremeni sterilitet, pobaaj, hromozomska o邸teenja, pad imuniteta. Apstinencijalni sindrom:razdra転ljivost, umor, malaksalost, muka, nesanica, tremor, prolivi, bolovi u mi邸iima. Talasast tip intoksikacija: karakteri邸e se smenjivanjem budnosti i gubitkom svesti.
22.zavisnost od kanabinoida
Prema Konvenciji od 1961. godine kanabis je svrstan u red droga, a u poslednjoj, Desetoj meunarodno klasifikaciji, to je zavisnost od kanabinoida Farmakodinamski aktivni princip konoplje tetrahidrokanabinol otkriva izvesne receptore u mozgu i u njegovim delovima koji kontroli邸u raspolo転enja. Ti receptori su ukljueni u specijalni neuromedijator. Taj molekul nazvan je anandamid i navodno dovodi do popravljanja apetita. Kanabis izaziva iluzije i halucinacije koje u poetku mogu biti prijatne, zavodljive, ali kasnije i ko邸marne. Opisane su i encefalopatije sa preteim intelektualnim o邸teenjem. THC-u se pripisuju kancerogena svojstva. Najte転i poremeaji su kanabis psihoze.
22.zavisnost od kanabinoida
22.zavisnost od kanabinoida
HVALA NA PA貼NJI!

More Related Content

22.zavisnost od kanabinoida

  • 2. Aktivni, dejstvujui sastojak konoplje je tetrahidrokanabinol (THC-9). Iz indijske konoplje (Canabis sativa) dobija se ha邸i邸, a iz meksike konoplje (Canabis mexicana) marihuana. Postotak THC-a vei je u indijskoj nego u meksikog konoplji (vei je u ha邸i邸u-do 15%,nego u marihuani-3%),dok kanabisovo ulje, koje se pojavljuje na ilegalnom tr転i邸tu sadr転i do 35% THC- a.
  • 4. Pri upotrebi kanabisa razvijaju se psihika zavisnost, porast tolerancije i relativno blag apstinencijalni sindrom. Poslednjih godina izvestan broj strunjaka istie postojanje i fizike zavisnosti na kanabis. Dejstvo kanabisa na organe i organske sisteme ispoljava se u obliku lupanja srca i ubrzanja sranog ritma, poveanog krvnog pritiska, bronhodilatacije, emfizema plua, zapaljenskih i prekancerogenih promena u respiratornim putevima (posebno su ugro転eni strasni pu邸ai duvana), potenciranja alergijskih tendencija organa, smanjenja koliine sperme i smanjenje pokretljivosti spermatozoida kod mu邸karaca, kao i do remeenja ovulacionog ciklusa kod 転ena.
  • 6. HAI Opisuju se 4 faze dejstva ha邸i邸a. 1. U prvoj fazi posle pet do deset minuta, javljaju se strah, zabrinutost, podozrivost i pogre邸no opa転anje spolja邸njih dra転i. 2. Poetkom druge faze javljaju se simptomi iznurenosti i dobrodu邸nosti, posle kojih nastaju poremeaji opa転anja, svesti i mi邸ljenja, uz mnoge telesne nelagodnosti. Mentalni poremeaji zavise od sklopa i nekih drugih potencijala linosti. Pogre邸no se opa転aju prostor (pa su mogua zadesna samoubistva), vreme, zvuci, sopstveno telo, 邸to mo転e da bude uznemirujui do転ivljaj.
  • 7. Trea faza odlikuje se paradoksalno邸u percepcija i emocionalnom sputano邸u. Zbog straha i halucinacije nastaju paranoidne ,,kreacije, uz ubeenje da su progonjeni. Mogu se javiti prisilni afekt, ponavljanje tuih rei i pokreta. e邸e je crvenilo nego bledilo ko転e, sjaj oiju, 邸iroke zenice, 転e, poveanje apetita. Mogu se jo邸 javiti trnjenja po ko転i, glavobolje, 邸umovi u u邸ima i glavi i govorne smetnje.
  • 8. etvrta faza, do koje retko dolazi, karakteri邸e se bledilom, op邸tom hipotonijom, ga邸enjem pulsa. Svest se bistri, osobe postaju pribrane, ali usporenje i apatine. San traje 10-20 asova, a posle buenja oseaju se intenzivna glad i 転e. U sluajevima akutnog trovanja izuzetno retko nastupa smrt. Kod predoziranosti mo転e doi do kolapsa i kome, a na psihikom planu mogue je izbijanje du邸evne bolesti. Dolazi do delirantnih epizoda i halucinatorne zbrkanosti. Osobe su priljive, govore nepovezano, 転ivo haluciniraju,neobuzdano su v e s e l e . M o g u s e j a v i t i e p i l e p t i k i n a p a d i .
  • 9. MARIHUANA Marihuanu su prihvatili hipici da bi uz njen omamljujui dim propovedali alturizam i misticizam, po邸tenje, radost, iskazujui na taj nain protest protiv dehumanizovanog dru邸tva. Mladi marihuanu koriste da bi postigli neke nove senzacije i iskustva. Pop-muziari, slikari i pisci tra転e ve邸taku stimulaciju, nove kreativne prostore, naje邸e zbog nedostatka sopstvenih unutra邸njih podsticaja.
  • 10. Marihuana se naje邸e pu邸i spravljena u obliku cigareta, koje se u 転argonu narkomana nazivaju ,,d転ointi. Mo転e da se pu邸i pomou lule. Dim marihuane ima sna転an i o邸tar miris, slian mirisu zapaljene suve trave ili konopca koji gori. Ovaj miris dugo se zadr転ava u odelu.
  • 12. Efekti marihuane prolaze kroz 4 faze: 1. Faza euforinog uzbuenja-traje jedan do dva asa, a karakteri邸e se telesnom i moralnom lagodno邸u, rado邸u, neodreenim spokojstvo, nekontrolisanom i zaraznom egzaltacijom, iluzionim fenomenima. U ovoj fazi mogu se javiti depresije, mentalna zbrka, halucinacije, teskoba i agresivnost. 2. Faza senzorike egzaltacije tipina je po preosetljivosti subjekta, poveanoj izo邸trenosti percepcija, sugestibilnosti, napadima zebnje i neodreene napetosti, agresivnost i nasilja, kao i poremea orijentacije. 3. Faza pasivne ekstaze karakteristina je po neizrecivo ekstatikom do転ivljaju, koji je isprekidan vizijama. Osobe su u ovoj fazi lucidne ali nemone.
  • 13. Intoksikacija marihuanom ima talasast tok, a zbog dejstva na koru mozga naziva se otrovom razuma. Mogu se javiti napadi delirantne uznemirenosti, napetosti, individualni i grupni kriminalitet, kao i divlja agresivnost. Sliku du邸evne poremeenosti karakteri邸u depresije. Kod hroninih korisnika marihuane karakteristina je pojava tzv. amotivacionog sindroma, za koji je tipian gubitak volje za radom. Meu psihikim poremeajima naje邸i su:reakcije panike, toksine psihoze i naknadne psihotine reakcije.
  • 14. Zablude i istine o marihuani Kanabis je naje邸e zloupotrebljavana droga u svetu. U SAD je koristi 42,2% mladih. Kanabis je pri tome druga droga o kojoj postoji najvi邸e zabluda. Kanabis je tzv. ulazna droga, droga koja se prvo proba i sa koje se u veini sluajeva prelazi na tzv. adiktivne droge (one koje stvaraju izuzetnu metaboliku zavisnost).
  • 15. Zablude: Marihuana je bezopasna bebi droga Manje je opasna od duvana i alkohola Poveava kreativnost Ona je afrodizijak Nije most ka drugim drogama Lekovita je Ne stvara zavisnost Ne utie na sposobnost upravljanja vozilom
  • 16. Istine: Dejstvo ove droge poinje posle nekoliko minuta, svoj maksimum dosti転e posle pola sata i traje 4-5 asova. Psihiki simptomi:euforija, nekontrolisani smeh, govorljivost do brbljivosti, dru転eljubivost i la転no oseanje bliskosti, osetljivost na zvukove, boje i svetlost, poremeaj upamivanja, halucinacije, derealizacija, sumanute ideje, poremeaj do転ivljavanja prostora.
  • 17. Telesni simptomi:suvoa usta, hiperemija konjuktiva, ubrzan rad srca, povean apetit i potreba za uno邸enjem slatki邸a, zatim poremeaj hormonalne ravnote転e (impotencija, ginekomastija kod deaka, privremeni sterilitet, pobaaj, hromozomska o邸teenja, pad imuniteta. Apstinencijalni sindrom:razdra転ljivost, umor, malaksalost, muka, nesanica, tremor, prolivi, bolovi u mi邸iima. Talasast tip intoksikacija: karakteri邸e se smenjivanjem budnosti i gubitkom svesti.
  • 19. Prema Konvenciji od 1961. godine kanabis je svrstan u red droga, a u poslednjoj, Desetoj meunarodno klasifikaciji, to je zavisnost od kanabinoida Farmakodinamski aktivni princip konoplje tetrahidrokanabinol otkriva izvesne receptore u mozgu i u njegovim delovima koji kontroli邸u raspolo転enja. Ti receptori su ukljueni u specijalni neuromedijator. Taj molekul nazvan je anandamid i navodno dovodi do popravljanja apetita. Kanabis izaziva iluzije i halucinacije koje u poetku mogu biti prijatne, zavodljive, ali kasnije i ko邸marne. Opisane su i encefalopatije sa preteim intelektualnim o邸teenjem. THC-u se pripisuju kancerogena svojstva. Najte転i poremeaji su kanabis psihoze.