Немањићи - 4. разредСнежана Жана Ђорђевић- Време владавине
- заслуге Стефана Немање, Стефана Првовенчаног, Растка Немањића, цара Душана
- задужбине Немањића
Долазак Срба на Балкан - 4. разредСнежана Жана Ђорђевић- Бела Србија (Бојка)
- Велика сеоба Словена
- Заједнички живот и сеобе Срба и Јужних Словена
- Долазак Срба и Јужних Словена на Балкан
- Прва српска држава, која је обухватала све области настањене Србима - Рашка
- Први српски владар - кнез Властимир
- Крај владавине породице Властимировић
- Србија до половине 12. века на временској линији
Tematski dan: Prepoznaj loše-promeni se; Sebicni dzinAlenka OrescaninPrimena IKT u nastavi srpskog jezika. Izražajno čitanje teksta i ubacivanje glasa u PPT prezentaciju. Korelacija: srpski jezik - od igračke do računara-Tematski dan
Сеобе Срба крајем средњег векаMilan JovanovićO razlozima seobe Srba, gde su se selili, zašto su išli u južnu Ugarsku, šta su ugarski feudalci hteli od Srba, zašto je Matija Korvin napravio Srpsku despotovinu sa Vukom Grgurevićem.
први светски ратanicadjurdjevicОбнавља се градиво од стварања Прве српске државе до Првог светског рата уз помоћ презентације ученици одговарају на питања а проверава се на слајду.
Рад на новом садржају Обнављају се околности које су довеле до Првог светског рата (балкански ратови, краљ Петар Први Карађорђевић, Аустроугарска на Балкану, Сарајевски атентат). Показују се фотографије краља Петра и Гаврила Принципа
Нападом на Србију почиње највећи рат до тада, светски рат – Велики рат. Свет се поделио. На основу илустрације шаховске табле (Уџбеник, стр. 63), ученици читају називе чланица Централних сила и Атанте. (Следећа излагања пропратити показивањем на карти.) Већ у августу 1914. Аустроугарска напада Србију из правца Дрине и долази до велике битке на планини Цер. Слабије наоружана и малобројнија српска војска је под вођством Степе Степановића потукла аустроугарску војску. Поводом ове херојске победе, српски композитор Станислав Бинички компоновао је патриотску песму, корачницу „Марш на Дрину“ (пустити песму или је погледати: Марш на Дрину https://www.youtube.com/watch?v=Z-s1gpeUgiY).
Остало је забележено да су аустроугарски војници, бежећи, тражили Дрин. Велика победа српске војске остварена је и у бици на Колубари крајем 1914. године. Наступио је миран период до октобра 1915. када почиње велики напад непријатеља. Аустроугарској се придружују Немачка и Бугарска. Њихов план је био да се српска војска опколи са три стране и уништи. Српска војска је око два месеца пружала отпор, затим је била принуђена да се повуче заједно са својим народом. Војска, на челу са краљем Петром, повлачила се током сурове зиме преко Црне Горе и Албаније до Јадранског мора. Чита се сведочење мајора Гавриловића (читанка, стр149)
Преживеле српске војнике и преживело становништво савезници су пребацили на острво Крф. Због недостатка места за сахрану, многе умрле су бацали у Јонско море око острвцета Видо, због чега је део овог мора назван Плава гробница (Може се прочитати одломак песме „Плава гробница“ Милутина Бојића).
ПЛАВА ГРОБНИЦА
Стојте, галије царске! Спутајте крме моћне!
Газите тихим ходом!
Опело гордо држим у доба језе ноћне
Над овом светом водом.
Ту на дну, где шкољке сан уморан хвата
И на мртве алге тресетница пада,
Лежи гробље храбрих, лежи брат до брата,
Прометеји наде, апостоли јада.
Када су се српски војници опоравили, придружили су се савезницима у борби за ослобођење Србије. Непријатељ је трпео поразе. Београд је ослобођен 1. новембра 1918. Немачка је капитулирала 11. новембра, чиме је завршен I светски рат. Створена је нова држава – Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, која 1929. мења назив у Краљевина Југославија. Анализира се историјска карта и изглед грба Краљевине СХС (Уџбеник, стр. 65).
2. Владавина деспота Ђурђа Бранковића била је испуњена
сталним ратовањима против Турака.
Турска војска освајала је део по део Србије и стигла до
престонице.
3. Године 1459. Турци су заузели Смедерево и потпуно
освојили Србију. Српски народ је изгубио државу. Она је
постала део Турског царства.
4. Срби су изгубили слободу, а Турци су господарили српским
народом неколико стотина година. За све то време српски
народ је подизао многе устанке, али коначно ослобођење је
било када је турски народ напустио своје тврђаве, 1869. год.
У то време турски султан је
био Мехмед II Освајач
5. Освојену земљу султан је
делио својим ратницима.
На њиховим поседима
живели су и радили
сељаци, које су Турци
називали рајом.
Раја је имала бројне
обавезе према својим
турским господарима:
†Давала је велики део
производа са земље и
плаћала разне порезе.
То је био харач.
† Раја је морала и
бесплатно да ради на
градњи или поправци
путева и утврђења, то
је било познато као
кулук.
6. † Најтежи намет био је данак у крви. Он се огледао у томе што су
Турци насилно одводили српску децу у своје царство.
Девширма, на турском је значило
„одабир”. Из сеоских крајева
насељених немуслиманским
становништвом редовно су
одвођени дечаци од 5 и 12 година,
(сваке 5. године) који би потом
били„преваспитавани”, превођени
у ислам, учили турски, добијали су
друга имена и обучавали се за
разне државне службе, а посебно
за рат и борбу. Већина би била
додељена јањичарима спремни да
убијају хришћане.
.
Родитељи су у свом очајном положају долазили на врло тешке мисли: често су сами
сакатили своју јаку и здраву децу. На крају су почели да своју децу после десете, а
пре дванаесте године жене, да би их на тај начин задржали и сачували, јер су знали
да Турци нису нипошто хтели да раскидају брачне везе.
7. Данак у крви је увео султан
Мурат II због својих потреба за
мушкарцима способним за
војску. Да не би једнога дана
угрозили положај султана и
његову породицу бирао је
искључиво немуслимане.
Од 15. до 17. века било је
сакупљено између 200.000 и
300.000 дечака у име данка у
крви.
Данак у крви из Палате Топкапи;
гравура на којој се види како су
дечаци отимани од породица и
одвођени да одрасту у заточеништву
да би касније постали елитна војска
Османског царства
8. Јањичари или јаничари (тур. нова
војска) били су турске пешадијске
трупе у својству личних
телохранитеља османских султана.
Трупе су укинуте (и масакриране)
1826. године по наређењу
султана Махмуда II.
9. Живот под Турцима је био веома
тежак. За било какву непослушност
народ је затваран , кажњаван или
убијан.
Такав живот изазивао је велико
незадовољство у народу.
Људи који су устајали против турске
власти били су прогањани и
приморани да се крију по шумама и
планинама.
Такви одметници називали су се хајдуци.
10. Хајдуци су Срби који
су почели борбу против
Турака за бољи положај
Срба.
† Велики борци, храбри
људи из народа, који
нису хтели да се покоре
турским господарима.
Одлазили су у шуме и
планине, одакле су
нападали Турке.
Сачекивали су у заседи
сакупљаче пореза и
трговце, одузимали им
новац и робу, а потом
делили плен између
себе и сиромашном
народу
11. Хајдуци су ратовали у мањим
групама, четама. Најугледнијег
између себе бирали су за вођу, којег
су називали харамбаша.
12. Од оружја је коришћено сво расположиво оружије тог периода. Сабље, јатагани,
хандџари, јалман, а од ватреног оружија поред неколико врста пушака кремењача
и кубура а оружије је стизало са разних страна из Европе, Русије, Азије
ханџар
јатаган
кубура
13. Пушка кремењача
Положај хајдука је био такав да је било
строго забрањено и сматрало се нечасним
напасти и опљачкати сиромашног човека.
Насупрот томе, уобичајена радња је била
опљачкати богатог човека, нарочито
трговце на путу.
14. Хајдуци су у народу имали помагаче који су се звали јатаци.
Јатаци су живели у селима и варошима и набављали храну за
хајдуке и чували их у својим кућама у случајевима великих
неприлика. Хајдуци су заузврат њима помагали и доносили им
део отетих добара.
Кад би неки јатак издао хајдука, следила је тешка освета која се
обично завршавала смрћу.
Хајдуци су ратовали од пролећа,
од Ђурђевдана, 6. маја
до касне јесени,
до Митровдана, 8. новембра
15. У српској народној поезији постоји читав циклус
епских песама посвећених хајдуцима и ускоцима,
народним бранитељима од Турака.
Најпознатији српски хајдуци били су
Старина Новак, Станоје Главаш,
Стари Вујадин, Вељко Петровић,
Сењанин Иво, Јанковић Стојан,
Стари Вујадин
Народ је у хајдуцима видео своје заштитнике и
осветнике. Са много дивљења опевао је јунаштво
и ратовање хајдука у бројним епским песмама.
Станоје Главаш
Вељко Петровић
16. Старина Новак и кнез Богосав
„Побратиме, Старина Новаче!
Кажи право, тако био здраво!
Са шта, брате, оде у хајдуке?
Каква тебе оћера невоља
Врат ломити, по гори ходити...“
„Ја сам био човек сиромашан,
Не имадох да предадем благо,
Узех будак, с чим сам аргатов’о,
Па с будаком одох у хајдуке...“
„Одох право гори Романији...
Романију гору обикнуо,
Боље, брате, него моје дворе,
Јер ја чувам друма кроз планину,
Дочекујем Сарајлије младе,
Те отимам и сребро и злато
И лијепу чоху и кадифу,
Одијевам и себе и друштво,
А кадар сам стићи и утећи
И на страшну мјесту постојати,
Не бојим се никога до Бога!“
17. Једно од великих зла које су Турци начинили у Србији је и
спаљивање моштију Светог Саве.
Мошти Светог Саве су биле у Милешеви, све док их Синан-паша није
пренео у Београд и спалио за казну због банатског устанка Срба 1594.
године.
Мошти –
посмртни
остаци светаца
18. Како је време пролазило, турска власт била је све суровија, а живот српског
народа све тежи и тежи. Такав живот довео је до бројних сеоба српског
становништва.
Око 37.000 српских породица прешло је у
Аустрију, што је најмање 185.000 људи
Велика сеоба Срба
одиграла се почетком
1690. године. На челу је
био Пећки патријарх
Арсеније III Чарнојевић.
19. Насељавали су делове
Мађарске и Хрватске, а
највише јужни део
Мађарске, данашњу
Војводину. Мађарска и
Хрватска тада су били
део Аустријског царства.
Срби су остављали своје куће и
имовину, напуштали своју
домовину и одлазили
на запад и север, преко Дунава
и Саве.
Аустријски владари дозволили су
Србима да оснивају и уређују своје
школе и цркве. Тако су Срби и у новој
домовини очували свој језик, писмо и
веру. Највећи део српског народа и даље
је остао да живи у Србији под влашћу
Турака.