ݺߣ

ݺߣShare a Scribd company logo
Спољашња и унутрашња грађа човека
Ове школске године проширићеш своје знање о живим бићима/живој
природи стечено у млађим разредима и из личног искуства.
Да те подсетимо!
Под природом се подразумева нежива природа (вода, камен, ваздух итд.) и
жива природа (биљке, животиње, гљиве и микроорганизми).
За разлику од неживе природе, жива бића се рађају, расту, развијају се,
хране се, дишу, размножавају се, старе и умиру.
Научници су пронашли и описали велики број разноврсних врста биљака,
животиња, гљива и микроорганизама, а сматрају да их има много, много
више.
Живи свет на Земљи веома је
богат. Научници су досад описали
око три милиона врста, а сматра се
да инсеката има преко милион
врста.
Без обзира на толику разноликост,
сва жива бића имају заједничке
особине које их повезују. Наравно,
сва жива бића имају и властите
одлике. Ти већ познајеш многа
жива бића и умеш да их сврсташ у
царства према њиховом
спољашњем изгледу.
Занимљива биологија
На интернету потражиподатке о спољашњој грађи
кенгура. Напиши кратак есеј о спољашњој грађи
кенгура и нацртај га у свесци.
Посматрај своје другове у
учионици
и уочи колико се поред
сличности
међусобно разликују.
Није потребан велики труд
да
разликујеш поједине врсте
биљака и
животиња. Довољно је да
посматраш
њихову спољашњу грађу.
Ако пажљивије
посматраш јединке исте
врсте, на пример чопор
паса, уочићеш
да се јединке паса у
једном чопору
разликују по неким
особинама, као што
су боја длаке, величина
или облик ушију.
Спољашња и унутрашња грађа човека 6. разред.pptx
Човек је део природе и као такав поседује особине које имају сва
жива бића. Спољашњу грађу тела човека познајеш одраније.
Као и већина организама из царства животиња, човек је изграђен од система
органа.
Препознај делове тела човека.
Унутрашња грађа људског тела
Организам човека се састоји из система органа. Систем органа има своју
улогу у организму и састоји се од органа. Сви органи који чине један систем
органа имају одређене улоге које обављају у оквиру тог система. Органи
заједничким радом доприносе улози коју неки систем врши. Неки органи могу
да обављају више функција, као на пример гуштерача која лучи супстанце
које регулишу ниво шећера у крви, али и супстанце које се изливају у танко
црево и помажу варење хране. Ако системи органа усклађено раде,
организам je здрав.
Спољашња и унутрашња грађа човека 6. разред.pptx
Нервни систем усклађује рад организма. Он преко чулног
система прима информације из спољашње и унутрашње средине, а
затим те информације преноси до кичмене мождине и мозга, где се
информације обрађују. Нервним системом управља мозак који преко
кичмене мождине и мреже нерава прима и шаље информације у све
делове тела.
Спољашња и унутрашња грађа човека 6. разред.pptx
Чулни систем обавештава организам о стању у спољашњој и
унутрашњој средини. Информације човек прима преко чула вида,
слуха, додира, мириса и укуса. Чулни систем је тесно повезан са
нервним системом тако што добијене информације преводи у
електричне сигнале који су разумљиви нервном систему.
Спољашња и унутрашња грађа човека 6. разред.pptx
Систем за дисање омогућава размену гасова између
спољашње и унутрашње средине. Основни орган за размену
гасова, кисеоника и угљен-диоксида, код човека су плућа.
Ваздух улази кроз нос, а затим пролази кроз ждрело, душник и
душнице које се гранају на најситније цевчице.
Цевчице се завршавају алвеолама у којима се врши размена
гасова.У плућима се налазе кесице алвеоле омотане крвним
капиларима. Из алвеола кисеоник одлази у крв. Kрв носи
кисеоник до свих ћелија у организму. Угљен-диоксид, који је
продукт разлагања у ћелијском дисању, излази из ћелија и
путем крви долази до плућа. Из крви у
алвеоле улази угљен-диоксид и издисајем се избацује у
спољашњусредину.
Спољашња и унутрашња грађа човека 6. разред.pptx
Крвни систем преноси гасове и храну до сваке ћелије. Састоји се
из срца, које је четворокоморно, изграђено од две преткоморе и две
коморе. Кроз систем крвних судова, који чине артерије, вене и капила-
ри, тече крв. Ако ставиш руку на своју надланицу, осетићеш пулсира-
ње. То срце потискује крв ритмичним покретима кроз систем крвних
судова. Крв се састоји из крвне плазме и крвних ћелија. Свака врста
ћелија крви има своју улогу. Црвена крвна зрнца – еритроцити транс-
портују гасове. Бела крвна зрнца – леукоцити учествују у одбрани ор-
ганизма од инфекције. Тромбоцити су крвне плочице које имају улогу
у згрушавању крви, приликом повреде.
На Интернету пронађи
како ради срце човека.
Уочи грчење преткомора
и комора. У свеску нацртај
грађу срца и обележи
преткоморе и коморе.
Мишићни систем покреће наше тело. Скелетни мишићи су везани за кости па
тако учествују у кретању. Друга врста мишића учествује у раду унутрашњих
органа.
Спољашња и унутрашња грађа човека 6. разред.pptx
Репродуктивни систем служи за размножавање. Код човека се
мушки и женски полни систем разликују. У тестисима (семеницима)
мушкарца стварају се мушке полне ћелије сперматозоиди. Код му-
шкараца се семеводи (изводни канали) спајају са мокраћном цеви. У
јајницима жене се ствара женска полна ћелија (јајна ћелија). Из јајни-
ка, јајна ћелија преко јајовода доспева до материце. Материца је ор-
ган у коме се развија плод за време трудноће. Кроз родницу пролази
беба приликом рођења.
Спољашња и унутрашња грађа човека 6. разред.pptx
Спољашња и унутрашња грађа човека 6. разред.pptx
Спољашња и унутрашња грађа човека 6. разред.pptx
Спољашња и унутрашња грађа човека 6. разред.pptx
Спољашња и унутрашња грађа човека 6. разред.pptx
Спољашња и унутрашња грађа човека 6. разред.pptx
Спољашња и унутрашња грађа човека 6. разред.pptx
Спољашња и унутрашња грађа човека 6. разред.pptx
Спољашња и унутрашња грађа човека 6. разред.pptx

More Related Content

Спољашња и унутрашња грађа човека 6. разред.pptx

  • 1. Спољашња и унутрашња грађа човека
  • 2. Ове школске године проширићеш своје знање о живим бићима/живој природи стечено у млађим разредима и из личног искуства. Да те подсетимо! Под природом се подразумева нежива природа (вода, камен, ваздух итд.) и жива природа (биљке, животиње, гљиве и микроорганизми). За разлику од неживе природе, жива бића се рађају, расту, развијају се, хране се, дишу, размножавају се, старе и умиру. Научници су пронашли и описали велики број разноврсних врста биљака, животиња, гљива и микроорганизама, а сматрају да их има много, много више.
  • 3. Живи свет на Земљи веома је богат. Научници су досад описали око три милиона врста, а сматра се да инсеката има преко милион врста. Без обзира на толику разноликост, сва жива бића имају заједничке особине које их повезују. Наравно, сва жива бића имају и властите одлике. Ти већ познајеш многа жива бића и умеш да их сврсташ у царства према њиховом спољашњем изгледу. Занимљива биологија На интернету потражиподатке о спољашњој грађи кенгура. Напиши кратак есеј о спољашњој грађи кенгура и нацртај га у свесци.
  • 4. Посматрај своје другове у учионици и уочи колико се поред сличности међусобно разликују. Није потребан велики труд да разликујеш поједине врсте биљака и животиња. Довољно је да посматраш њихову спољашњу грађу.
  • 5. Ако пажљивије посматраш јединке исте врсте, на пример чопор паса, уочићеш да се јединке паса у једном чопору разликују по неким особинама, као што су боја длаке, величина или облик ушију.
  • 7. Човек је део природе и као такав поседује особине које имају сва жива бића. Спољашњу грађу тела човека познајеш одраније. Као и већина организама из царства животиња, човек је изграђен од система органа.
  • 9. Унутрашња грађа људског тела Организам човека се састоји из система органа. Систем органа има своју улогу у организму и састоји се од органа. Сви органи који чине један систем органа имају одређене улоге које обављају у оквиру тог система. Органи заједничким радом доприносе улози коју неки систем врши. Неки органи могу да обављају више функција, као на пример гуштерача која лучи супстанце које регулишу ниво шећера у крви, али и супстанце које се изливају у танко црево и помажу варење хране. Ако системи органа усклађено раде, организам je здрав.
  • 11. Нервни систем усклађује рад организма. Он преко чулног система прима информације из спољашње и унутрашње средине, а затим те информације преноси до кичмене мождине и мозга, где се информације обрађују. Нервним системом управља мозак који преко кичмене мождине и мреже нерава прима и шаље информације у све делове тела.
  • 13. Чулни систем обавештава организам о стању у спољашњој и унутрашњој средини. Информације човек прима преко чула вида, слуха, додира, мириса и укуса. Чулни систем је тесно повезан са нервним системом тако што добијене информације преводи у електричне сигнале који су разумљиви нервном систему.
  • 15. Систем за дисање омогућава размену гасова између спољашње и унутрашње средине. Основни орган за размену гасова, кисеоника и угљен-диоксида, код човека су плућа. Ваздух улази кроз нос, а затим пролази кроз ждрело, душник и душнице које се гранају на најситније цевчице. Цевчице се завршавају алвеолама у којима се врши размена гасова.У плућима се налазе кесице алвеоле омотане крвним капиларима. Из алвеола кисеоник одлази у крв. Kрв носи кисеоник до свих ћелија у организму. Угљен-диоксид, који је продукт разлагања у ћелијском дисању, излази из ћелија и путем крви долази до плућа. Из крви у алвеоле улази угљен-диоксид и издисајем се избацује у спољашњусредину.
  • 17. Крвни систем преноси гасове и храну до сваке ћелије. Састоји се из срца, које је четворокоморно, изграђено од две преткоморе и две коморе. Кроз систем крвних судова, који чине артерије, вене и капила- ри, тече крв. Ако ставиш руку на своју надланицу, осетићеш пулсира- ње. То срце потискује крв ритмичним покретима кроз систем крвних судова. Крв се састоји из крвне плазме и крвних ћелија. Свака врста ћелија крви има своју улогу. Црвена крвна зрнца – еритроцити транс- портују гасове. Бела крвна зрнца – леукоцити учествују у одбрани ор- ганизма од инфекције. Тромбоцити су крвне плочице које имају улогу у згрушавању крви, приликом повреде.
  • 18. На Интернету пронађи како ради срце човека. Уочи грчење преткомора и комора. У свеску нацртај грађу срца и обележи преткоморе и коморе.
  • 19. Мишићни систем покреће наше тело. Скелетни мишићи су везани за кости па тако учествују у кретању. Друга врста мишића учествује у раду унутрашњих органа.
  • 21. Репродуктивни систем служи за размножавање. Код човека се мушки и женски полни систем разликују. У тестисима (семеницима) мушкарца стварају се мушке полне ћелије сперматозоиди. Код му- шкараца се семеводи (изводни канали) спајају са мокраћном цеви. У јајницима жене се ствара женска полна ћелија (јајна ћелија). Из јајни- ка, јајна ћелија преко јајовода доспева до материце. Материца је ор- ган у коме се развија плод за време трудноће. Кроз родницу пролази беба приликом рођења.