2. Ове школске године проширићеш своје знање о живим бићима/живој
природи стечено у млађим разредима и из личног искуства.
Да те подсетимо!
Под природом се подразумева нежива природа (вода, камен, ваздух итд.) и
жива природа (биљке, животиње, гљиве и микроорганизми).
За разлику од неживе природе, жива бића се рађају, расту, развијају се,
хране се, дишу, размножавају се, старе и умиру.
Научници су пронашли и описали велики број разноврсних врста биљака,
животиња, гљива и микроорганизама, а сматрају да их има много, много
више.
3. Живи свет на Земљи веома је
богат. Научници су досад описали
око три милиона врста, а сматра се
да инсеката има преко милион
врста.
Без обзира на толику разноликост,
сва жива бића имају заједничке
особине које их повезују. Наравно,
сва жива бића имају и властите
одлике. Ти већ познајеш многа
жива бића и умеш да их сврсташ у
царства према њиховом
спољашњем изгледу.
Занимљива биологија
На интернету потражиподатке о спољашњој грађи
кенгура. Напиши кратак есеј о спољашњој грађи
кенгура и нацртај га у свесци.
4. Посматрај своје другове у
учионици
и уочи колико се поред
сличности
међусобно разликују.
Није потребан велики труд
да
разликујеш поједине врсте
биљака и
животиња. Довољно је да
посматраш
њихову спољашњу грађу.
5. Ако пажљивије
посматраш јединке исте
врсте, на пример чопор
паса, уочићеш
да се јединке паса у
једном чопору
разликују по неким
особинама, као што
су боја длаке, величина
или облик ушију.
7. Човек је део природе и као такав поседује особине које имају сва
жива бића. Спољашњу грађу тела човека познајеш одраније.
Као и већина организама из царства животиња, човек је изграђен од система
органа.
9. Унутрашња грађа људског тела
Организам човека се састоји из система органа. Систем органа има своју
улогу у организму и састоји се од органа. Сви органи који чине један систем
органа имају одређене улоге које обављају у оквиру тог система. Органи
заједничким радом доприносе улози коју неки систем врши. Неки органи могу
да обављају више функција, као на пример гуштерача која лучи супстанце
које регулишу ниво шећера у крви, али и супстанце које се изливају у танко
црево и помажу варење хране. Ако системи органа усклађено раде,
организам je здрав.
11. Нервни систем усклађује рад организма. Он преко чулног
система прима информације из спољашње и унутрашње средине, а
затим те информације преноси до кичмене мождине и мозга, где се
информације обрађују. Нервним системом управља мозак који преко
кичмене мождине и мреже нерава прима и шаље информације у све
делове тела.
13. Чулни систем обавештава организам о стању у спољашњој и
унутрашњој средини. Информације човек прима преко чула вида,
слуха, додира, мириса и укуса. Чулни систем је тесно повезан са
нервним системом тако што добијене информације преводи у
електричне сигнале који су разумљиви нервном систему.
15. Систем за дисање омогућава размену гасова између
спољашње и унутрашње средине. Основни орган за размену
гасова, кисеоника и угљен-диоксида, код човека су плућа.
Ваздух улази кроз нос, а затим пролази кроз ждрело, душник и
душнице које се гранају на најситније цевчице.
Цевчице се завршавају алвеолама у којима се врши размена
гасова.У плућима се налазе кесице алвеоле омотане крвним
капиларима. Из алвеола кисеоник одлази у крв. Kрв носи
кисеоник до свих ћелија у организму. Угљен-диоксид, који је
продукт разлагања у ћелијском дисању, излази из ћелија и
путем крви долази до плућа. Из крви у
алвеоле улази угљен-диоксид и издисајем се избацује у
спољашњусредину.
17. Крвни систем преноси гасове и храну до сваке ћелије. Састоји се
из срца, које је четворокоморно, изграђено од две преткоморе и две
коморе. Кроз систем крвних судова, који чине артерије, вене и капила-
ри, тече крв. Ако ставиш руку на своју надланицу, осетићеш пулсира-
ње. То срце потискује крв ритмичним покретима кроз систем крвних
судова. Крв се састоји из крвне плазме и крвних ћелија. Свака врста
ћелија крви има своју улогу. Црвена крвна зрнца – еритроцити транс-
портују гасове. Бела крвна зрнца – леукоцити учествују у одбрани ор-
ганизма од инфекције. Тромбоцити су крвне плочице које имају улогу
у згрушавању крви, приликом повреде.
18. На Интернету пронађи
како ради срце човека.
Уочи грчење преткомора
и комора. У свеску нацртај
грађу срца и обележи
преткоморе и коморе.
19. Мишићни систем покреће наше тело. Скелетни мишићи су везани за кости па
тако учествују у кретању. Друга врста мишића учествује у раду унутрашњих
органа.
21. Репродуктивни систем служи за размножавање. Код човека се
мушки и женски полни систем разликују. У тестисима (семеницима)
мушкарца стварају се мушке полне ћелије сперматозоиди. Код му-
шкараца се семеводи (изводни канали) спајају са мокраћном цеви. У
јајницима жене се ствара женска полна ћелија (јајна ћелија). Из јајни-
ка, јајна ћелија преко јајовода доспева до материце. Материца је ор-
ган у коме се развија плод за време трудноће. Кроз родницу пролази
беба приликом рођења.