際際滷

際際滷Share a Scribd company logo

6 troskovi (1)

Download as PPT, PDF
Marija Marinkovic
Marija Marinkovic
1 of 70
Downloaded 37 times
EKONOMIKA PREDUZEA PREDUZEE, OKRU貼ENJE I ULAGANJA Ve転be iz Ekonomike preduzea mr Gordana Risti
Glava V TROKOVI UTROCI I TROKOVI Tro邸enje je proces uni邸tavanja upotrebnih vrednosti u cilju stvaranja novih vi邸ih upotrebnih vrednosti. Sa tro邸enjem se istovremeno resursima dodaje vrednost.
Utro邸ci su fiziki iskazane koliine utro邸enih faktora proizvodnje u procesu proizvodnje . Tro邸kovi su vrednosno izra転eno tro邸enje elemenata proizvodnje. TROKOVI = UTROCI JED. x CENA PO
Koliinu utro邸enih inputa odreuju: intezitet tro邸enja koliina utro邸aka u jedinici vremena vreme tro邸enja du転ina vremena trajanja tro邸enja
Utro邸ci se razlikuju po: mestu nastanka tehnolo邸ka ili re転ijska radna mesta merljivosti utro邸ci materijala ili sredstava za rad jedinici mere fizike jedinice mere ili uestalost kvarova ma邸ina vezanosti za nosioce direktno ili indirektno
Utro邸ci mogu biti uslovljeni: tehnikim faktorima tehniki elementi procesa proizvodnje koji direktno ili indirektno utiu na utro邸ke inputa: osobine proizvoda osobine materijala osobine sredstava za rad osobine tehnolo邸kog procesa tehniki uslovi rada tip proizvodnje nivo tehnike opremljenosti organizacionim faktorima nainom organizacije procesa rada i procesa proizvodnje
UTROCI MATERIJALA To su fizike iskazane koliine utro邸enog materijala u procesu proizvodnje radi stvaranja novih upotrebnih vrednosti. Osobine su: postepeno uno邸enje jednokratna upotreba
Prema dejstvu faktora razlikuju se: standardni utro邸ci materijala objektivno uslovljeni utro邸ci nastali pod dejstvom tehnikih faktora ili minimalna koliina utro邸aka materijala za dati OP stvarni utro邸ci materijala subjektivno uslovljeni utro邸ci nastali zbog dejstva tehnikih i organizacionih faktora
Pojavni oblici suvi邸nih tro邸enja su: 邸kart kalo rastur
kart je rezultat gre邸aka u tro邸enju i organizaciji tro邸enja. Nastaje zbog: nabavke pogre邸nog materijala gre邸aka u konstrukciji proizvoda kori邸enja neadekvatnih SR ...
Kalo je rezultat gubljenja osobina materijala zbog dejstva prirodnih proces. Nastaje zbog: pogre邸nog skladi邸tenja pogre邸ne manipulacije ...
Rastur je rezultat prekomernog tro邸enja materijala zbog organizacionih slabosti . Nastaje zbog nepostojanja normativa tro邸enja, nomenklature materijala i druge dokumentacije koja omoguava uvid u tro邸enje, potrebno tro邸enje i visinu stvarnih utro邸aka.
Prema ulozi u procesu proizvodnje postoje : osnovni materijal svojom supstancom odreuje osobine novog proizvoda i uve zavisi od OP pomoni materijal svojom supstancom ulazi u sastav proizvoda (boja, lepak) ili poma転e odvijanje tehnolo邸kog procesa i uvek zavisi od OP re転ijski materijal ne ulazi u sastav novog proizvoda, a tro邸i se na pripremnozavr邸nim radnim mestima i ne zavisi od OP
UTROCI SREDSTAVA ZA RAD To su pretpostavljeni iznosi fizike istro邸enosti sredstava za rad nastali u procesu proizvodnje, jer se u proces proizvodnje unose u ukupnom obimu, ne ulaze u supstancu proizvoda i koriste se u vi邸e ciklusa proizvodnje. Osobine su: jednokratno uno邸enje vi邸ekratna upotreba
Oblici stvarnog tro邸enja sredstava za rad su: habanje gubljenje upotrebne vrednosti prilikom funkcionisanja SR starenje gubljenje upotrebne vrednosti pod uticajem vremena lom mehaniki udar sredstva za rad kvar funkcionalni poremeaj u radu sredstva za rad
UTROCI RADA To su koliine utro邸ene bionergije u procesu rada. Mogu se iskazati preko: utro邸ene koliine energije u obavljanju posla koliinom rada utro邸enom u jedinici vremena
Vreme trajanja procesa rada ne mo転e adekvatno da izrazi utro邸ke RS, osim kada svaka promena trajanja procesa rada oznaava i proporcionalnu promenu utro邸aka radne snage, odnosno kada su nepromenljivi svi elementi vezani za pojedinca, a to su: kvalifikovanost radne snage intenzitet rada metod organizacije rada
Optimalna kvalifikovanost RS minimalni utro邸ci RS po jedinici proizvoda Optimalni intenzitet tro邸enja RS minimalni utro邸ci RS po jedinici proizvoda Optimalni metod organizacije rada minimalno trajanje radnog procesa po jedinici prozvoda
VRSTE TROKOVA Prema faktorima proizvodnje tro邸kovi tro邸kovi materijala sredstava za rad tro邸kovi rada Prema vezanosti za nosioce pojedinani zajedniki tro邸kovi tro邸kovi Prema korisnosti za odluke Prema mestu nastanka dodatni neotklonjivi oportunitetni tro邸kovi izrade tro邸kovi tro邸kovi tro邸kovi Prema nainu preno邸enja na nosioce direktni tro邸kovi indirektni tro邸kovi re転ijski tro邸kovi Prema obimu proizvodnje fiksni tro邸kovi varijabilni tro邸kovi
PODELA TROKOVA PREMA FAKTORIMA PROIZVODNJE Razlikuju se: Tro邸kovi materijala Tro邸kovi sredstava za rad Tro邸kovi rada
Tro邸kovi materijala su cenovni izraz utro邸aka materijala . Tu spadaju: tro邸kovi osnovnog materijala tro邸kovi pomonog materijala i energije tro邸kovi re転ijskog materijala
Tro邸kovi sredstava za rad su cenovni izraz utro邸enih sredstava za rad . Tu spadaju: amortizacija tro邸kovi tekueg odr転avanja tro邸kovi investicionog odr転avanja tro邸kovi sitnog inventara i alata
Amortizacija je deo vrednosti SR koji se ukljuuje u cenu ko邸tanja proizvoda i obuhvata fiziko i ekonomsko tro邸enje SR. Utvruje se na osnovu veka trajanja SR ili preko broja jedinica proizvoda koji se mo転e proizvesti pomou tog SR.
Tro邸kovi tekueg odr転avanja obuhvataju tro邸kove rada i tro邸kove materijala za odr転avanje utro邸ene u povremenom i邸enju i podmazivanju SR, radi odr転anja funkcionalnih osobina i za邸tite od korozije.
Tro邸kovi investicionog odr転avanja su tro邸kovi rada, materijala i samih SR koji su izazvani detaljnijim pregledom SR, demontiranjem istro邸enih i montiranjem novih delova sredstava, kao i funkcionalnim usklaivanjem SR.
Tro邸kovi rada predstavljaju cenovni izraz utro邸aka radne snage . Tu spadaju: naknade za izvr邸en rad naknade za odsustvovanje sa posla (bolovanje, odmor, dr転avni praznici i sl.) porezi i doprinosi za penzijsko i zdravstveno osiguranje radnika
PODELA TROKOVA PREMA MESTIMA NASTANKA Razlikuju se: Tro邸kovi izrade Re転ijski tro邸kovi
Tro邸kovi izrade nastaju na radnim mestima izrade proizvoda. Ukljuuju: tro邸kove osnovnog materijala tro邸kove pomonog materijala pogonsku energiju tro邸kove rada na tehnolo邸kim i pomonim poslovima u proizvodnji tro邸kove SR koja direktno uestvuju u procesu proizvodnje
Re転ijski tro邸kovi obuhvataju ostale tro邸kove koji nastaju na rukovodeim radnim mestima u proizvodnji i na izvr邸nim i rukovodeim r.m. van proizvodnje. Ukljuuju: priprema proizvodnje Komercijalna slu転ba finansijska slu転ba slu転ba kontrole
PODELA TROKOVA PREMA VEZANOSTI ZA NOSIOCE Razlikuju se: Pojedinani tro邸kovi Zajedniki tro邸kovi
Pojedinani tro邸kovi nastaju u vezi sa izradom odreenog proizvoda i vezani su direktno za njega. Ukljuuju: tro邸kovi direktnog materijala tro邸kovi direktnog rada
Zajedniki tro邸kovi nastaju zajednikim tro邸enjem input-a radi proizvodnje vi邸e proizvoda, pa su zajedniki za sve proizvode nastale u odreenom periodu i na odreenom mestu, tako da se naknadno rasporeuju na pojedinane NT.
PODELA TROKOVA PREMA NAINU PRENOENJA NA NOSIOCE Razlikuju se: Direktni tro邸kovi Indirektni tro邸kovi
Direktni tro邸kovi mogu se direktno preneti na NT preko operativne evidencije, kao 邸to je radni nalog, potro邸nica materijala ... Ukljuuju: tro邸kovi osnovnog materijala tro邸kovi pomonog materijala tro邸kovi rada izrade
Indirektni tro邸kovi ne mogu se odmah direktno vezati za NT, ve se kasnije vezuju indirektno, preko kljueva za alokaciju.
PODELA TROKOVA PREMA ZAVISNOSTI OD OBIMA PROIZVODNJE u kratkom roku - fiksni i varijabilni u dugom roku - svi su varijabilni
PODELA TROKOVA PREMA UTICAJU NA ODLUKE Razlikuju se: Dodatni tro邸kovi Neotklonjivi tro邸kovi Oportunitetni tro邸kovi
Dodatni tro邸kovi nastaju zbog promene plana aktivnosti. Neotklonjivi tro邸kovi su ve nastali kao rezultat prethodnih odluka i ne utiu na poslovne odluke posle njihovog nastanka.
Oportunitetni tro邸kovi su 転rtvovana neto korist od neprihvatanja sledee najbolje alternative istog nivoa rizika. Raunovodstveni tro邸kovi su istorijski, stvarno nastali, tro邸kovi koji se bele転e u raunovodstvu i imaju veliki znaaj u analizi poslovanja, ali ne i pri izboru alternativa. Ekonomski tro邸kovi baziraju na konceptu oportunitetnih tro邸kova i koriste se pri izboru alternativa.
TROKOVI U KRATKOM ROKU Razlikuju se: Fiksni tro邸kovi Varijabilni tro邸kovi
Fiksni tro邸kovi : tro邸kovi SR kada se amortizacija obraunava po vremenskom metodu tro邸kovi rada i materijala u pripremnoj fazi tro邸kovi rada najvi邸ih rukovodilaca
Varijabilni tro邸kovi : proporcionalni tro邸kovi osnovnog i pomonog materijala i pogonske energije tro邸kovi rada na poslovima izrade proizvoda tro邸kovi SR kada se Am obraunava po funkc.metodu relativno-fiksni tro邸kovi materijala i rada na pripremno - zavr邸nim poslovima
Proseni tro邸kovi su tro邸kovi po jedinici proizvoda: PT = UT Q PT proseni tro邸kovi UT ukupni tro邸kovi Q koliina proizvoda (obim proizvodnje)
FIKSNI TROKOVI u ukupnom iznosu se ne menjaju sa promenom OP (slika gore) po jed.proizvoda se menjaju sa promenom OP (slika dole)
Kretanje varijabilnih tro邸kova mo転e biti : proporcionalno degresivno progresivno relativno-fiksno
PROPORCIONAL NI TROKOVI u ukupnom iznosu se menjaju srazmerno promenama OP (slika gore) po jed.proizvoda se ne menjaju sa promenom OP (slika dole)
U praksi se retko kada ostvaruje proporcionalnost tro邸kova i obima proizvodnje, ve se sa promenom stepena iskori邸enosti kapaciteta, naje邸e, tro邸kov kreu proporcionalno, progresivno i degresivno. Degresija tro邸kova znai: sporiji rast tro邸kova od rasta OP Progresija tro邸kova znai: br転i rast tro邸kova od rasta OP
UKUPNI VARIJABILNI TROKOVI Q > T degresija tro邸kova Q = T proporcionalnost Q < T progresija tro邸kova
RELATIVNOFIKSNI TROKOVI u ukupnom iznosu i u istoj zoni obima se ne menjaju sa promenama OP, ali se prelaskom na novu zonu naglo poveavaju (slika gore) po jed.proizvoda i u istoj zoni obima opadaju sa rastom OP (slika gore)
RFT nastaju raslojavanjem proizvodnih kapaciteta na vi邸e zona obima proizvodnje, odnosno na "parcijalne kapacitete" za koje se vr邸i posebno organizovanje pripremno-zavr邸nih poslova. U okviru iste zone obima tro邸kovi se ne menjaju sa promenom OP Sa promenom zone obima tro邸kovi se naglo poveavaju
MARGINALNI TROKOVI MT su promena UT po jedinici promene OP : tro邸. proizv. MT = UT Q MT marginalni tro邸kovi UT promena ukupnih Q promena obima Po邸to OP u kratkom roku dovodi samo do VT, onda je: tro邸kova MT = UVT Q UVT promena ukupnih varijabilnih
Odnos MT i VT (donja slika) MT = min. ( taka B za MT<VT) PVT = min. ( taka C za MT=VT) Do take C postoji degresija PVT Posle take C postoji progresija PVT
UKUPNI TROKOVI UT = UVT + UFT Dinamika UT je rezultat dinamike VT i FT Naje邸e se koristi kubna f-ja tro邸kova, po kojoj OP prvo prati UT po ni転oj stopi od stope OP, a posle odreenog OP, stopa UT postaje vi邸a od stope OP. Takoe mogu da se koriste: kvadratna funkcija UT rastua stopa linearna funkcija UT konstantna stopa
TROKOVI U DUGOM ROKU U dugom roku svi su faktori varijabilni. Dugorona kriva UT prikazuje UT zbog OP u periodu koji je dovoljno dugaak da se svi faktori proizvodnje mogu menjati. Kriva UT je planska kriva tro邸kova.
Osobine dugoronih tro邸kova: za OP=0 dugoroni UT=0 kriva UT polazi iz KP, jer nema FT kriva UT je planska kriva tro邸kova
Efekti ekonomije obima postoje kada dugoroni PT opadaju sa rastom OP, odnosno dok su dugoroni MT manji od dugoronih PT. U suprotnom postoji disekonomija obima. (dugoroni MT > dugoroni PT)
rastui prinos na obim UT < OP konstantni prinos na obim UT = OP opadajui prinos na obim UT > OP
KALKULACIJE TROKOVA Cilj utvrivanja cene ko邸tanja jeste da se svaki proizvod optereti onim iznosom tro邸kova koji je svojom proizvodnjom izazvao, da bi se 邸to efikasnije sprovela kontrola tro邸kova i stvorila pouzdana osnova za dono邸enje poslovnih odluka.
Kalkulacija mora biti: tana prilagoena nainu poslovanja preduzea dokumentovana knjigovodstvenom evidencijom jednoobrazna za sve proizvode uporediva sa drugim kalkulacijama blagovremena pregledna ekonomina
Prema vremenu izrade postoje: planska kalkulacija - pre poetka aktivnosti meukalkulacija - u toku aktivnosti stvarna kalkulacija - posle aktivnosti
Prema nainu izrade postoje: diviziona kalkulacija kalkulacija ekvivalentnih brojeva kalkulacija vezanih (kuplovanih) proizvoda dodatna kalkulacija
DIVIZIONA KALKULACIJA - kod homogenih proizvoda - Postupak: UT na nekom MT dele se sa ukupno proizvedenom koliinom proizvoda na tom MT Vi邸efazna diviziona kalkulacija podrazumeva da se cena ko邸tanja po jedinici uinka utvruje za svaku fazu, a onda se sabiranjem cene ko邸tanja svih faza dobija puna cena ko邸tanja jedinice uinka.
KALKULACIJA EKVIVALENTNIH BROJEVA - kod srodnih proizvoda Postupak: Koliina proizvoda se mno転i sa koeficijentom i dobijaju se ekvivalentni brojevi koji predstavljaju OP iskazan u uslovnim jedinicama. Koeficijenti su ue邸e pojedinih proizvoda u nastanku indirektnih tro邸kova.
Vrsta proizvoda Koliina proizvoda Norma as po jed.proiz. Koef.ue邸a u indirektnim tro邸kovima Ekvival.broj Indirektni Indirektni (Uslovni obim) tro邸kovi po tro邸kovi po jed.uslov.OP jed.proizvoda 6 7 (4x6) 1 2 3 4 5 (2x4) A 200 30 1,5 300 20 * 30 B 400 20 1 400 20 20 C 200 60 3 600 20 60 1.300 Indirektni tro邸kovi iznose 26.000 dinara i treba ih rasporediti na 3 proizvoda (A,B,C). Koeficijent ue邸a u indirektnim tro邸kovima dobija se preko srazmere na osnovu norma asa po jedinici proizvoda (30:20:60) polazei od proizvoda B (1,5:1:3). Ekvivalentni broj, preko koga se OP iskazuje uslovnim jedinicama mere, dobija se kada se pomno転i koliina svakog proizvoda sa koeficijentom ue邸a u indirektnim tro邸kovima (kolona 5).
Vrsta proizvoda Koliina proizvoda Norma as po jed.proiz. Koef.ue邸a u indirektnim tro邸kovima Ekvival.broj Indirektni Indirektni (Uslovni obim) tro邸kovi po tro邸kovi po jed.uslov.OP jed.proizvoda 1 2 3 4 5 (2x4) 6 7 (4x6) A 200 30 1,5 300 20 30 B 400 20 1 400 20 20 C 200 60 3 600 20 60 1.300 Kada se ukupni indirektni tro邸kovi (26.000) podele sa ukupnim uslovnim obimom (1.300), dobijaju se indirektni tro邸kovi po jedinici uslovnog obima (kolona 6). Sada se uslovni obim prevodi na pravi obim, kada se indirektni tro邸kovi po jedinici uslovnog obima (kolona 6) mno転e sa koeficijentom ue邸a u indirektnim tro邸kovima (kolona 4) i daju indirektne tro邸kove po jedinici stvarnog obima (kolona 7). Kada se saberu indirektni tro邸kovi po jedinici proizvoda i direktni tro邸kovi po jedinici proizvoda, dobija se puna cena ko邸tanja po jedinici proizvoda.
KALKULACIJA VEZANIH PROIZVODA - za prozvode koji nastaju u jedinstvenom tehnolo邸kom postupku Osnovni proizvod je onaj proizvod zbog koga se organizuje proizvodni proces, a sporedni proizvodi su svi ostali proizvodi koji prate tehnolo邸ki proces.
Postupak: ukupni tro邸kovi - prodajna cena sporednih proizvoda = preostali iznos ukupnih tro邸kova : koliina osnovnog proizvoda = cena ko邸tanja osnovnog proizvoda
Ako je rafinerija jestivog ulja proizvela 5.000 t suncokretovog ulja, a ukupni tro邸kovi proizvodnje iznose 17.000.000 dinara i ako tr転i邸na vrednost suncokretove same i masnih kiselina (koje su sporedni proizvodi) iznosi 2.000.000 dinara, onda cena ko邸tanja 1 t suncokretovog ulja po kalkulaciji vezanih proizvoda iznosi 3.000 dinara. UT = - PVsp = = pre. UT = : OPop = = CKop = 17.000.000 2.000.000 15.000.000 5.000 3.000
DODATNA KALKULACIJA - kod heterogenih proizvoda - Klju za raspodelu tro邸kova je odnos izmeu ukupnih indirektnih i direktnih tro邸kova ili samo jedna vrsta direktnih tro邸kova, naje邸e tro邸kovi osnovnog materijala ili tro邸kovi rada izrade. Kljuevi se mogu odnositi na celo preduzee ili na pojedine organizacione delove.
Vrsta proizvoda Koliina proizvoda Direktni tro邸kovi 1 2 A raspodelu Indirektni tro邸kovi tro邸kovi Tro邸kovi po jed.proiz. 3 4 5 (3x4) 6 (3+5) 7 (6/2) 1.000 50.000 1,6 80.000 130.000 130 B 2.000 150.000 1,6 240.000 390.000 195 C 4.000 300.000 1,6 480.000 780.000 195 800.000 1.300.000 500.000 Klju za Ukupni Kada se ukupni indirektni tro邸kovi (800.000) podele sa ukupnim direktnim tro邸kovima (500.000), dobija se klju za raspodelu indirektnih tro邸kova (kolona 4), koji se sada mno転i sa direktnim tro邸kovima svakog od proizvoda (kolona 3) i daje indirektne tro邸kove svakog proizvoda. Kada se saberu indirektni tro邸kovi i direktni tro邸kovi pojedinanih proizvoda, dobijaju se ukupni tro邸kovi tog proizvoda (kolona 6). Kada se ovi ukupni tro邸kovi podele sa koliinom tog proizvoda, dobija se cena ko邸tanja po jedinici proizvoda (kolona 7).

More Related Content

6 troskovi (1)

  • 1. EKONOMIKA PREDUZEA PREDUZEE, OKRU貼ENJE I ULAGANJA Ve転be iz Ekonomike preduzea mr Gordana Risti
  • 2. Glava V TROKOVI UTROCI I TROKOVI Tro邸enje je proces uni邸tavanja upotrebnih vrednosti u cilju stvaranja novih vi邸ih upotrebnih vrednosti. Sa tro邸enjem se istovremeno resursima dodaje vrednost.
  • 3. Utro邸ci su fiziki iskazane koliine utro邸enih faktora proizvodnje u procesu proizvodnje . Tro邸kovi su vrednosno izra転eno tro邸enje elemenata proizvodnje. TROKOVI = UTROCI JED. x CENA PO
  • 4. Koliinu utro邸enih inputa odreuju: intezitet tro邸enja koliina utro邸aka u jedinici vremena vreme tro邸enja du転ina vremena trajanja tro邸enja
  • 5. Utro邸ci se razlikuju po: mestu nastanka tehnolo邸ka ili re転ijska radna mesta merljivosti utro邸ci materijala ili sredstava za rad jedinici mere fizike jedinice mere ili uestalost kvarova ma邸ina vezanosti za nosioce direktno ili indirektno
  • 6. Utro邸ci mogu biti uslovljeni: tehnikim faktorima tehniki elementi procesa proizvodnje koji direktno ili indirektno utiu na utro邸ke inputa: osobine proizvoda osobine materijala osobine sredstava za rad osobine tehnolo邸kog procesa tehniki uslovi rada tip proizvodnje nivo tehnike opremljenosti organizacionim faktorima nainom organizacije procesa rada i procesa proizvodnje
  • 7. UTROCI MATERIJALA To su fizike iskazane koliine utro邸enog materijala u procesu proizvodnje radi stvaranja novih upotrebnih vrednosti. Osobine su: postepeno uno邸enje jednokratna upotreba
  • 8. Prema dejstvu faktora razlikuju se: standardni utro邸ci materijala objektivno uslovljeni utro邸ci nastali pod dejstvom tehnikih faktora ili minimalna koliina utro邸aka materijala za dati OP stvarni utro邸ci materijala subjektivno uslovljeni utro邸ci nastali zbog dejstva tehnikih i organizacionih faktora
  • 9. Pojavni oblici suvi邸nih tro邸enja su: 邸kart kalo rastur
  • 10. kart je rezultat gre邸aka u tro邸enju i organizaciji tro邸enja. Nastaje zbog: nabavke pogre邸nog materijala gre邸aka u konstrukciji proizvoda kori邸enja neadekvatnih SR ...
  • 11. Kalo je rezultat gubljenja osobina materijala zbog dejstva prirodnih proces. Nastaje zbog: pogre邸nog skladi邸tenja pogre邸ne manipulacije ...
  • 12. Rastur je rezultat prekomernog tro邸enja materijala zbog organizacionih slabosti . Nastaje zbog nepostojanja normativa tro邸enja, nomenklature materijala i druge dokumentacije koja omoguava uvid u tro邸enje, potrebno tro邸enje i visinu stvarnih utro邸aka.
  • 13. Prema ulozi u procesu proizvodnje postoje : osnovni materijal svojom supstancom odreuje osobine novog proizvoda i uve zavisi od OP pomoni materijal svojom supstancom ulazi u sastav proizvoda (boja, lepak) ili poma転e odvijanje tehnolo邸kog procesa i uvek zavisi od OP re転ijski materijal ne ulazi u sastav novog proizvoda, a tro邸i se na pripremnozavr邸nim radnim mestima i ne zavisi od OP
  • 14. UTROCI SREDSTAVA ZA RAD To su pretpostavljeni iznosi fizike istro邸enosti sredstava za rad nastali u procesu proizvodnje, jer se u proces proizvodnje unose u ukupnom obimu, ne ulaze u supstancu proizvoda i koriste se u vi邸e ciklusa proizvodnje. Osobine su: jednokratno uno邸enje vi邸ekratna upotreba
  • 15. Oblici stvarnog tro邸enja sredstava za rad su: habanje gubljenje upotrebne vrednosti prilikom funkcionisanja SR starenje gubljenje upotrebne vrednosti pod uticajem vremena lom mehaniki udar sredstva za rad kvar funkcionalni poremeaj u radu sredstva za rad
  • 16. UTROCI RADA To su koliine utro邸ene bionergije u procesu rada. Mogu se iskazati preko: utro邸ene koliine energije u obavljanju posla koliinom rada utro邸enom u jedinici vremena
  • 17. Vreme trajanja procesa rada ne mo転e adekvatno da izrazi utro邸ke RS, osim kada svaka promena trajanja procesa rada oznaava i proporcionalnu promenu utro邸aka radne snage, odnosno kada su nepromenljivi svi elementi vezani za pojedinca, a to su: kvalifikovanost radne snage intenzitet rada metod organizacije rada
  • 18. Optimalna kvalifikovanost RS minimalni utro邸ci RS po jedinici proizvoda Optimalni intenzitet tro邸enja RS minimalni utro邸ci RS po jedinici proizvoda Optimalni metod organizacije rada minimalno trajanje radnog procesa po jedinici prozvoda
  • 19. VRSTE TROKOVA Prema faktorima proizvodnje tro邸kovi tro邸kovi materijala sredstava za rad tro邸kovi rada Prema vezanosti za nosioce pojedinani zajedniki tro邸kovi tro邸kovi Prema korisnosti za odluke Prema mestu nastanka dodatni neotklonjivi oportunitetni tro邸kovi izrade tro邸kovi tro邸kovi tro邸kovi Prema nainu preno邸enja na nosioce direktni tro邸kovi indirektni tro邸kovi re転ijski tro邸kovi Prema obimu proizvodnje fiksni tro邸kovi varijabilni tro邸kovi
  • 20. PODELA TROKOVA PREMA FAKTORIMA PROIZVODNJE Razlikuju se: Tro邸kovi materijala Tro邸kovi sredstava za rad Tro邸kovi rada
  • 21. Tro邸kovi materijala su cenovni izraz utro邸aka materijala . Tu spadaju: tro邸kovi osnovnog materijala tro邸kovi pomonog materijala i energije tro邸kovi re転ijskog materijala
  • 22. Tro邸kovi sredstava za rad su cenovni izraz utro邸enih sredstava za rad . Tu spadaju: amortizacija tro邸kovi tekueg odr転avanja tro邸kovi investicionog odr転avanja tro邸kovi sitnog inventara i alata
  • 23. Amortizacija je deo vrednosti SR koji se ukljuuje u cenu ko邸tanja proizvoda i obuhvata fiziko i ekonomsko tro邸enje SR. Utvruje se na osnovu veka trajanja SR ili preko broja jedinica proizvoda koji se mo転e proizvesti pomou tog SR.
  • 24. Tro邸kovi tekueg odr転avanja obuhvataju tro邸kove rada i tro邸kove materijala za odr転avanje utro邸ene u povremenom i邸enju i podmazivanju SR, radi odr転anja funkcionalnih osobina i za邸tite od korozije.
  • 25. Tro邸kovi investicionog odr転avanja su tro邸kovi rada, materijala i samih SR koji su izazvani detaljnijim pregledom SR, demontiranjem istro邸enih i montiranjem novih delova sredstava, kao i funkcionalnim usklaivanjem SR.
  • 26. Tro邸kovi rada predstavljaju cenovni izraz utro邸aka radne snage . Tu spadaju: naknade za izvr邸en rad naknade za odsustvovanje sa posla (bolovanje, odmor, dr転avni praznici i sl.) porezi i doprinosi za penzijsko i zdravstveno osiguranje radnika
  • 27. PODELA TROKOVA PREMA MESTIMA NASTANKA Razlikuju se: Tro邸kovi izrade Re転ijski tro邸kovi
  • 28. Tro邸kovi izrade nastaju na radnim mestima izrade proizvoda. Ukljuuju: tro邸kove osnovnog materijala tro邸kove pomonog materijala pogonsku energiju tro邸kove rada na tehnolo邸kim i pomonim poslovima u proizvodnji tro邸kove SR koja direktno uestvuju u procesu proizvodnje
  • 29. Re転ijski tro邸kovi obuhvataju ostale tro邸kove koji nastaju na rukovodeim radnim mestima u proizvodnji i na izvr邸nim i rukovodeim r.m. van proizvodnje. Ukljuuju: priprema proizvodnje Komercijalna slu転ba finansijska slu転ba slu転ba kontrole
  • 30. PODELA TROKOVA PREMA VEZANOSTI ZA NOSIOCE Razlikuju se: Pojedinani tro邸kovi Zajedniki tro邸kovi
  • 31. Pojedinani tro邸kovi nastaju u vezi sa izradom odreenog proizvoda i vezani su direktno za njega. Ukljuuju: tro邸kovi direktnog materijala tro邸kovi direktnog rada
  • 32. Zajedniki tro邸kovi nastaju zajednikim tro邸enjem input-a radi proizvodnje vi邸e proizvoda, pa su zajedniki za sve proizvode nastale u odreenom periodu i na odreenom mestu, tako da se naknadno rasporeuju na pojedinane NT.
  • 33. PODELA TROKOVA PREMA NAINU PRENOENJA NA NOSIOCE Razlikuju se: Direktni tro邸kovi Indirektni tro邸kovi
  • 34. Direktni tro邸kovi mogu se direktno preneti na NT preko operativne evidencije, kao 邸to je radni nalog, potro邸nica materijala ... Ukljuuju: tro邸kovi osnovnog materijala tro邸kovi pomonog materijala tro邸kovi rada izrade
  • 35. Indirektni tro邸kovi ne mogu se odmah direktno vezati za NT, ve se kasnije vezuju indirektno, preko kljueva za alokaciju.
  • 36. PODELA TROKOVA PREMA ZAVISNOSTI OD OBIMA PROIZVODNJE u kratkom roku - fiksni i varijabilni u dugom roku - svi su varijabilni
  • 37. PODELA TROKOVA PREMA UTICAJU NA ODLUKE Razlikuju se: Dodatni tro邸kovi Neotklonjivi tro邸kovi Oportunitetni tro邸kovi
  • 38. Dodatni tro邸kovi nastaju zbog promene plana aktivnosti. Neotklonjivi tro邸kovi su ve nastali kao rezultat prethodnih odluka i ne utiu na poslovne odluke posle njihovog nastanka.
  • 39. Oportunitetni tro邸kovi su 転rtvovana neto korist od neprihvatanja sledee najbolje alternative istog nivoa rizika. Raunovodstveni tro邸kovi su istorijski, stvarno nastali, tro邸kovi koji se bele転e u raunovodstvu i imaju veliki znaaj u analizi poslovanja, ali ne i pri izboru alternativa. Ekonomski tro邸kovi baziraju na konceptu oportunitetnih tro邸kova i koriste se pri izboru alternativa.
  • 40. TROKOVI U KRATKOM ROKU Razlikuju se: Fiksni tro邸kovi Varijabilni tro邸kovi
  • 41. Fiksni tro邸kovi : tro邸kovi SR kada se amortizacija obraunava po vremenskom metodu tro邸kovi rada i materijala u pripremnoj fazi tro邸kovi rada najvi邸ih rukovodilaca
  • 42. Varijabilni tro邸kovi : proporcionalni tro邸kovi osnovnog i pomonog materijala i pogonske energije tro邸kovi rada na poslovima izrade proizvoda tro邸kovi SR kada se Am obraunava po funkc.metodu relativno-fiksni tro邸kovi materijala i rada na pripremno - zavr邸nim poslovima
  • 43. Proseni tro邸kovi su tro邸kovi po jedinici proizvoda: PT = UT Q PT proseni tro邸kovi UT ukupni tro邸kovi Q koliina proizvoda (obim proizvodnje)
  • 44. FIKSNI TROKOVI u ukupnom iznosu se ne menjaju sa promenom OP (slika gore) po jed.proizvoda se menjaju sa promenom OP (slika dole)
  • 45. Kretanje varijabilnih tro邸kova mo転e biti : proporcionalno degresivno progresivno relativno-fiksno
  • 46. PROPORCIONAL NI TROKOVI u ukupnom iznosu se menjaju srazmerno promenama OP (slika gore) po jed.proizvoda se ne menjaju sa promenom OP (slika dole)
  • 47. U praksi se retko kada ostvaruje proporcionalnost tro邸kova i obima proizvodnje, ve se sa promenom stepena iskori邸enosti kapaciteta, naje邸e, tro邸kov kreu proporcionalno, progresivno i degresivno. Degresija tro邸kova znai: sporiji rast tro邸kova od rasta OP Progresija tro邸kova znai: br転i rast tro邸kova od rasta OP
  • 48. UKUPNI VARIJABILNI TROKOVI Q > T degresija tro邸kova Q = T proporcionalnost Q < T progresija tro邸kova
  • 49. RELATIVNOFIKSNI TROKOVI u ukupnom iznosu i u istoj zoni obima se ne menjaju sa promenama OP, ali se prelaskom na novu zonu naglo poveavaju (slika gore) po jed.proizvoda i u istoj zoni obima opadaju sa rastom OP (slika gore)
  • 50. RFT nastaju raslojavanjem proizvodnih kapaciteta na vi邸e zona obima proizvodnje, odnosno na "parcijalne kapacitete" za koje se vr邸i posebno organizovanje pripremno-zavr邸nih poslova. U okviru iste zone obima tro邸kovi se ne menjaju sa promenom OP Sa promenom zone obima tro邸kovi se naglo poveavaju
  • 51. MARGINALNI TROKOVI MT su promena UT po jedinici promene OP : tro邸. proizv. MT = UT Q MT marginalni tro邸kovi UT promena ukupnih Q promena obima Po邸to OP u kratkom roku dovodi samo do VT, onda je: tro邸kova MT = UVT Q UVT promena ukupnih varijabilnih
  • 52. Odnos MT i VT (donja slika) MT = min. ( taka B za MT<VT) PVT = min. ( taka C za MT=VT) Do take C postoji degresija PVT Posle take C postoji progresija PVT
  • 53. UKUPNI TROKOVI UT = UVT + UFT Dinamika UT je rezultat dinamike VT i FT Naje邸e se koristi kubna f-ja tro邸kova, po kojoj OP prvo prati UT po ni転oj stopi od stope OP, a posle odreenog OP, stopa UT postaje vi邸a od stope OP. Takoe mogu da se koriste: kvadratna funkcija UT rastua stopa linearna funkcija UT konstantna stopa
  • 54. TROKOVI U DUGOM ROKU U dugom roku svi su faktori varijabilni. Dugorona kriva UT prikazuje UT zbog OP u periodu koji je dovoljno dugaak da se svi faktori proizvodnje mogu menjati. Kriva UT je planska kriva tro邸kova.
  • 55. Osobine dugoronih tro邸kova: za OP=0 dugoroni UT=0 kriva UT polazi iz KP, jer nema FT kriva UT je planska kriva tro邸kova
  • 56. Efekti ekonomije obima postoje kada dugoroni PT opadaju sa rastom OP, odnosno dok su dugoroni MT manji od dugoronih PT. U suprotnom postoji disekonomija obima. (dugoroni MT > dugoroni PT)
  • 57. rastui prinos na obim UT < OP konstantni prinos na obim UT = OP opadajui prinos na obim UT > OP
  • 58. KALKULACIJE TROKOVA Cilj utvrivanja cene ko邸tanja jeste da se svaki proizvod optereti onim iznosom tro邸kova koji je svojom proizvodnjom izazvao, da bi se 邸to efikasnije sprovela kontrola tro邸kova i stvorila pouzdana osnova za dono邸enje poslovnih odluka.
  • 59. Kalkulacija mora biti: tana prilagoena nainu poslovanja preduzea dokumentovana knjigovodstvenom evidencijom jednoobrazna za sve proizvode uporediva sa drugim kalkulacijama blagovremena pregledna ekonomina
  • 60. Prema vremenu izrade postoje: planska kalkulacija - pre poetka aktivnosti meukalkulacija - u toku aktivnosti stvarna kalkulacija - posle aktivnosti
  • 61. Prema nainu izrade postoje: diviziona kalkulacija kalkulacija ekvivalentnih brojeva kalkulacija vezanih (kuplovanih) proizvoda dodatna kalkulacija
  • 62. DIVIZIONA KALKULACIJA - kod homogenih proizvoda - Postupak: UT na nekom MT dele se sa ukupno proizvedenom koliinom proizvoda na tom MT Vi邸efazna diviziona kalkulacija podrazumeva da se cena ko邸tanja po jedinici uinka utvruje za svaku fazu, a onda se sabiranjem cene ko邸tanja svih faza dobija puna cena ko邸tanja jedinice uinka.
  • 63. KALKULACIJA EKVIVALENTNIH BROJEVA - kod srodnih proizvoda Postupak: Koliina proizvoda se mno転i sa koeficijentom i dobijaju se ekvivalentni brojevi koji predstavljaju OP iskazan u uslovnim jedinicama. Koeficijenti su ue邸e pojedinih proizvoda u nastanku indirektnih tro邸kova.
  • 64. Vrsta proizvoda Koliina proizvoda Norma as po jed.proiz. Koef.ue邸a u indirektnim tro邸kovima Ekvival.broj Indirektni Indirektni (Uslovni obim) tro邸kovi po tro邸kovi po jed.uslov.OP jed.proizvoda 6 7 (4x6) 1 2 3 4 5 (2x4) A 200 30 1,5 300 20 * 30 B 400 20 1 400 20 20 C 200 60 3 600 20 60 1.300 Indirektni tro邸kovi iznose 26.000 dinara i treba ih rasporediti na 3 proizvoda (A,B,C). Koeficijent ue邸a u indirektnim tro邸kovima dobija se preko srazmere na osnovu norma asa po jedinici proizvoda (30:20:60) polazei od proizvoda B (1,5:1:3). Ekvivalentni broj, preko koga se OP iskazuje uslovnim jedinicama mere, dobija se kada se pomno転i koliina svakog proizvoda sa koeficijentom ue邸a u indirektnim tro邸kovima (kolona 5).
  • 65. Vrsta proizvoda Koliina proizvoda Norma as po jed.proiz. Koef.ue邸a u indirektnim tro邸kovima Ekvival.broj Indirektni Indirektni (Uslovni obim) tro邸kovi po tro邸kovi po jed.uslov.OP jed.proizvoda 1 2 3 4 5 (2x4) 6 7 (4x6) A 200 30 1,5 300 20 30 B 400 20 1 400 20 20 C 200 60 3 600 20 60 1.300 Kada se ukupni indirektni tro邸kovi (26.000) podele sa ukupnim uslovnim obimom (1.300), dobijaju se indirektni tro邸kovi po jedinici uslovnog obima (kolona 6). Sada se uslovni obim prevodi na pravi obim, kada se indirektni tro邸kovi po jedinici uslovnog obima (kolona 6) mno転e sa koeficijentom ue邸a u indirektnim tro邸kovima (kolona 4) i daju indirektne tro邸kove po jedinici stvarnog obima (kolona 7). Kada se saberu indirektni tro邸kovi po jedinici proizvoda i direktni tro邸kovi po jedinici proizvoda, dobija se puna cena ko邸tanja po jedinici proizvoda.
  • 66. KALKULACIJA VEZANIH PROIZVODA - za prozvode koji nastaju u jedinstvenom tehnolo邸kom postupku Osnovni proizvod je onaj proizvod zbog koga se organizuje proizvodni proces, a sporedni proizvodi su svi ostali proizvodi koji prate tehnolo邸ki proces.
  • 67. Postupak: ukupni tro邸kovi - prodajna cena sporednih proizvoda = preostali iznos ukupnih tro邸kova : koliina osnovnog proizvoda = cena ko邸tanja osnovnog proizvoda
  • 68. Ako je rafinerija jestivog ulja proizvela 5.000 t suncokretovog ulja, a ukupni tro邸kovi proizvodnje iznose 17.000.000 dinara i ako tr転i邸na vrednost suncokretove same i masnih kiselina (koje su sporedni proizvodi) iznosi 2.000.000 dinara, onda cena ko邸tanja 1 t suncokretovog ulja po kalkulaciji vezanih proizvoda iznosi 3.000 dinara. UT = - PVsp = = pre. UT = : OPop = = CKop = 17.000.000 2.000.000 15.000.000 5.000 3.000
  • 69. DODATNA KALKULACIJA - kod heterogenih proizvoda - Klju za raspodelu tro邸kova je odnos izmeu ukupnih indirektnih i direktnih tro邸kova ili samo jedna vrsta direktnih tro邸kova, naje邸e tro邸kovi osnovnog materijala ili tro邸kovi rada izrade. Kljuevi se mogu odnositi na celo preduzee ili na pojedine organizacione delove.
  • 70. Vrsta proizvoda Koliina proizvoda Direktni tro邸kovi 1 2 A raspodelu Indirektni tro邸kovi tro邸kovi Tro邸kovi po jed.proiz. 3 4 5 (3x4) 6 (3+5) 7 (6/2) 1.000 50.000 1,6 80.000 130.000 130 B 2.000 150.000 1,6 240.000 390.000 195 C 4.000 300.000 1,6 480.000 780.000 195 800.000 1.300.000 500.000 Klju za Ukupni Kada se ukupni indirektni tro邸kovi (800.000) podele sa ukupnim direktnim tro邸kovima (500.000), dobija se klju za raspodelu indirektnih tro邸kova (kolona 4), koji se sada mno転i sa direktnim tro邸kovima svakog od proizvoda (kolona 3) i daje indirektne tro邸kove svakog proizvoda. Kada se saberu indirektni tro邸kovi i direktni tro邸kovi pojedinanih proizvoda, dobijaju se ukupni tro邸kovi tog proizvoda (kolona 6). Kada se ovi ukupni tro邸kovi podele sa koliinom tog proizvoda, dobija se cena ko邸tanja po jedinici proizvoda (kolona 7).