2. Увод
Јохан Себастијан Бах(Johann Sebastian Bach, 21. март
1685- 28. јул 1750). Био је немачки композитор, оргуљаш
и чембалиста из доба барока, широко признат као један
од највећих композитора и стубова универзалне
културе. Његова дела су запажена због интелектуалне
дубине, техничког савршенства и уметничке лепоте.
Потиче из једне од најзнаменитијих музичких породица,
која је произвела преко 35 значајних композитора и
многе музичаре извођаче. За живота је био познат као
оргуљаш и чембалиста, док је његово композиторско
стваралаштво било сматрано обичним послом
професионалног музичара 15—17. века који је стварао
музику за пригоде на двору, у цркви или у граду.
3. Дјетињство
Потомак је породице у којој је било доста
музичара. Oтац му је имао звање градског
музичара.Обезбедио је Баховој породици
скроман живот.Јохан је рано остао сироче
(са 9 година).За вријеме школовања живио
је код старијег брата.Учитељ Јохана био је
Рашелбел.У то вријеме јавља се код Баха
једна карактеристична црта – преписивање
дијела великих мајстора. На тај начин стекао
је велику изваредну технику писања. Поред
виолине учио је и оргуље.
4. Život nakon školovanja
Завршивши школу, постао је виолиниста 1703.
Године виолиниста у Вајмару ,кантон цркве Св.Томе
у Лајпцигу. Ту је поживио највећи дио живота
недовољно схваћен и славо оцјењен од својих
савременика.
Био је два пута ожењен и у та два брака имао је
двадесеторо дјеце.Пред крај живота је ослијепио .
Бах је био један од највећих мајстора свих времена.
Почасни наслов "мајстор над мајсторима" Бах
захваљује свом у првом реду савршено савладање
технике компоновања у полифонијим стилом.
5. Muzički stil
Бахов музички стил је произилазио из његове вештине стварања
оригиналних контрапункта и доследне употребе мотива, затим
склоности за импровизацију на инструментима са клавијатуром, и
познавања музичких традиција северне и јужне Немачке, Италије и
Француске. Незаобилазна је и његова оданост лутеранској
литургијској музици. Срећна околност да је у детињству и младости
имао приступа партитурама и живим музичарима допринела је да Бах
снажно развије свој таленат. Већ је у двадесетим годинама показивао
способност да организује своје идеје у делима великог и сложеног
формата, што је био напредак у односу на Букстехудеов модел
импровизованих прелида и једноставних контрапункта. Прекретница
су за Баха биле године 1713—14. када је обимни репертоар
италијанске музике постао доступан музичарима на вајмарском
двору. Од тада, у Баховој музици је приметна употреба музичких
форми и структура преузетих из Италије (драматичне увертире,
јединственије третирање музичких мотива, јасне мелодијске контуре).