2. Delatnosti koje organizuju i
samostalno izvode uenici u
邸koli i van nje u saradnji sa
nastavnicima, a slu転e za
svestraniji razvitak linosti.
ta su to slobodne aktivnosti?
3. Slobodne aktivnosti su odlian temelj za
uvr邸ivanje drugarstva, po邸tovanja tuih
vrednosti, stavova, pogleda i potrba, spona
izeu 転ivota i 邸kole.
4. Baviti se nekom aktivno邸u u
slobodnom vremenu ukazuje na
relativno trajan karakter aktivnosti, na
prisan odnos subjekta sa tom
delatno邸u, na specijalizovanost i
indetifikaciju subjketa sa aktivno邸u.
Po emu se razlikuju od obaveznih/radnih
aktivnosti?
5. Ako u isto vreme ovek pi邸e pesmu,
pije kafu i pu邸i cigaru, 邸ta emo rei da
on radi?
6. Odlike...
Panti:
Interesna aktivnost ima neprinudni karakter;
odvija se spontano, slobodno i sa namerom;
篠esto se ispoljava sa elementima igre;
篠oveku je do neega stalo, zanima ga i privlai;
Interesna aktivnost je visoko individualizovana;
篠esto ostavlja utisak traganja za neim;
Njeno obavljanje je samo po sebi nagrada;
Poseduje izvesnu struktuiranost;
7. Kriterijumi za grupisanje:
Prema vremenu:
Svakodnevno, vikend, godi邸nji odmor, praznici:
U odnosu na godi邸nje doba:
U odnosu na mogunosti (stalno mogue, nije stalno
mogue
Prema mestu:
U odnosu na kuu
U odnosu na prostor
U odnosu na mogunosti
Prema geogafskoj lokaciji
Prema obliku:
Dokolica i obaveze u slobodnom vremenu
ista dokolica
Poludokolica
Poluradno
8. Kriterijumi za grupisanje:
Prema dru転enju:
Aktivnosti koje zahtevaju dru邸tvo
Aktivnosti koje se samostalno izvode
Aktivnosti koje se mogu izvoditi i samostalno i u dru邸tvu
Prema dinaminosti:
Izra転eno dinamine
Dinamine
Pasivne
Prema vrsti:
Pasivni odmor, posmatranje (Sredstva masovnog
komuniciranja)
Obrazovne aktivnosti (intelektualne, fizike,
manuelne
Prema finaansijskim izdacima:
Zahtevaju novane izdatke
Ne zahtevaju novane izdatke
9. Kriterijumi za grupisanje:
Prema lokaciji cilja:
U samoj aktivnosti
Van aktivnosti ili tzv. Objekt aktivnosti
Prema povezanosti sa poslom:
Kompenzacione
Integracione
Neutralne
Prema funkciji:
Aktivnosti za odmor
Aktivnosti za razonodu i zabavu
Aktivnosti za razoj linosti
Prema organizovanosti:
Institucionalizovane
neinstitucionalizovane
10. Podela aktivnosti slobodnog vremena:
Prema B.A. Gru邸in (1967.):
Kreaivne aktivosti
Uenje, samoobrazovanje
Kulturne individualno karaktera
Fizike aktivnosti
Amaterske aktivnosti tipa hobija
Negovanje i igra sa decom
Prijateljska sastajanja
Pasivni odmor
Aktivnosti koje bi se mogle nazvati antiulturne
11. Podela aktivnosti slobodnog vremena:
Stepan Han (1970.) deli na radno i neradno
vreme
Normalno- zakonom odreeno radno vreme
Prekovremenosi i dopunski rad
Zakonom odreen odmor
Prekidi rada
Vreme za odlazak na posao
Vreme za poslove u domainstvu
Vrmee za obavljanje fiziolo邸kih potreba
Slobodno vreme
Ratko Bo転ovi:
Dru邸tvene aktivnosti
Stvaralaki rad
Rekreacija
12. Podela aktivnosti slobodnog vremena:
M. Zvonarevi i V. Jerbi:
Konzumirajue aktivnosti
Besciljne aktivnosti
Spontana igra
Organizovane zabave
Ostale organizovane aktivnosti
Panti (1980.):
Fiziko-rekreativne aktivnosti
Altruistiko-pedag邸ke
Kulturno-estetske
Manuelno-delatne
Religijske
Hedonistiko-hazardne
Obrazovne aktivnosti
13. Vrste slobodnih aktivnosti
Vannastavne aktivnosti 邸kola oranizuje polazei
od ispoljenih 転elja, interesovanja i sposobnosti
uenika i obuhvata rad nastavnika i uenika kroz:
Organizovan rad sekcija i drugih oblika rada
Organizovan rad sportskog dru邸tva, takmienja
Organizovane ekskurzije, izlete posete i
rekreativnu nastavu
Rad hora i prirpedbe koje daju uenici 邸kole
Kaapor i Kuli (2002.):
Nauno-predmetne (matematika, hemija..)
Tehnike (radioamateri, fotografi..)
Ekonomsko-proizvodne (邸kolska ba邸ta...)
Kulturno-umetnike (literarne, dramske...)
Sportske i zabavne (sportski klubovi...)
14. Programiranje aktivnosti
1. Programsi sadr転aji u najveoj meri treba da
predtsvaljaju izraz uenikih 転elja
2. Slobodne aktivnosti i nastavu treba programski
povezivati
3. Program treba da odra転ava kulturu 転ivotne
sredine i zajednice
4. Programski sadr転aji treba da budu prlagoeni
uslovima rada odreene 邸kole
15. Uloga nastavnika
Za uspe邸an rad nastavnika treba, pre svega, da
on 転eli da radi u odreenoj grupi slobodnih
aktivnosti, da je sposoban za pru転anje pomoi
uenicima, a zatim i da ga uenici cene i 転ele da
on radi u njihovoj grupi.