4. Uzvi邸eni Allah e ga upitati:
"Robe Moj, ko je taj koji te je
uinio neovisnim od Mene, i
podstakao te i uputio na
nekog drugog mimo Mene? Ja
se tebi pribli転avam, a ti od
Mene bje転i邸...
5. Robe, dao sam ti dunjaluk, a on te je zaveo, obmanuo i udaljio od Mene.
Dao si mu prednost nada Mnom i omalova転io Moju milost. Zar tako rade
oni kojima se ini dobro? Zar se ne boji邸 Moje kazne, zar se nisi stidio
mojih meleka?
6. ovjek e poeti da se topi od stida i straha, pa e rei:
"Gospodaru moj, zaista je vatra lak邸a od stida od Tebe!"
Allah, d転.邸., e tada rei: "Ui u vatru."
7. ovjek e krenuti prema njoj, ali e se okretati i rei e:
"Gospodaru, ja nisam inio grijehe zbog toga 邸to sam
omalova転avao Tvoje pravo i nisam mislio ni邸ta drugo osim da Ti
moj grijeh ne 邸teti i da e邸 mi oprostiti kao 邸to si Mi pokrio
sramote. Mislio sam da je Tvoja milost neizmjerna i da ono 邸to ja
radim ne utie na tvoju dobrotu."
8. Uzvi邸eni e tada rei: " Istinu si rekao. Ne gubi nikad nadu u
Moju milost. NIKADA!
Tako Mi Moje veliine, Ja ti danas opra邸tam!
