際際滷

際際滷Share a Scribd company logo

Antipsihotici 2010

Download as PPT, PDF
MLADY RASIC
MLADY RASIC
1 of 16
Prof. dr. Mirjana uki Institut za toksikologiju, Farmaceutski fakultet u Beogradu April, 2010 godine
U leenju 邸izofrenije, drugih psihoza (manino-depresivne psihoze), stanja agitacije, te邸ki oblici depresije . izofrenija: veoma je izra転en nasledni faktor. Simptomi: deluzije, halucinacije, obino u vidu glasova, poremeaji misli (u vidu prisilno ponavljanih misli, besmislenih reenica i iracionalnih zakljuaka, ponekad praenih oseajem da se misli nameu ili oduzimanju spoljnom silom), poremeaji pona邸anja, socijalno povlaenje, emocionalna indiferentnost. Manija Simptomi: euforija, grandiozne ideje, poveana telesna aktivnost i seksualna 転elja i smanjena potreba za spavanjem. Osoba je bezrazlo転no jako dobrog raspolo転enja i velikog samopouzdanja.
Toksikolo邸ki znaaj: 1960-1970 veliki broj akutnih trovanja pojedinana i mutimedikemantozna trovanja Terminologija: Klasini antipsihotici, odnosno tipini ili konvencionalni antipsihotici ili veliki trankvilizeri nazivali su se imenom neuroleptici Do uvoenja klonazepina (1958.) va転ilo je mi邸ljenje da se antipsihotiki efekat mo転e postii jedino ako se kod pacijenata prethodno izazove neuroleptiki sindrom (gr. neuron = 転ivac i lepsis = uhvatiti tj. ukoiti) Antipsihotici druge generacije ili novi antipsihotici (koirsiti se danas umesto naziva atipini antipsihotici): ostvaruju sna転an antipsihotiki efekat bez izazivanja neuroleptikog sindroma.
Prema hemijskoj sturkturi antipsihotici se dela na: alifatske fenotiazine (hlorpromazin, promazin, levomepromazin), piperazinske fenotijzine, (flufenazin, perazin), piperidinske fenotijazine (tioridazin, periciazin), tioksantene (hlorprotiksen), derivate dibenzometerotepina (klozapin), butirofenone (haloperidol), derivati difenil-butil-piperidina derivati dihiroindolona indola (moloindon) dibenzoksazepina (loksapin) benzamida (pimozid, sulpirid). Prema mehanizmu delovanja na: dopaminske antagoniste (Klasini antipsihotici): naj邸ee inhibiraju D2 receptore, (D1-D5), dopaminsko-serotoninske antagoniste (Antipsihotici novije generacije) antagoniste i drugih receptora (Antipsihotici novije generacije): D4, histaminskih H1 i H2 receptora, alfa1 i alfa 2 adrenergikih, muskarinskih, serotoninergikih, i sl. Prema klinikom efektu: tipini-atipini, nespecifini-specifini, sedativni-incizivni
Antipsihotici 2010
Asorpcija: Bioraspolo転ivost: 32% od unete doze Cmax: 2-3h Eliminacija: 10 24 h Distribucija: Vd 20 l/kg Depozicija: proteini plazme: 95 99 %, masno tkivo (konc. u mozgu je 10 puta vea nego u plazmi) Metabolizam: triciklini presten: hidroksilacija i sulfoksidacija alifatski boni lanac: demetilacija, N-oksidacija, i deaminacija konjugacija hlorpromazin ima oko 150 metabolita (dokazano je 60). Mnogi su farmakolo邸ki aktivni. Hlorpormazin Ekskrecija: Urin: manje od 1% nepromenjen Barijere: Prolaze placentalnu barijeru
KVS Pogledati dodatno o antidepresivima u okviru predavanja Akutna trovanja lekovima 2010 predavanja Mirjane Djukic Pogledati dodatno o antidepresivima u okviru predavanja Akutna trovanja lekovima 2010 predavanja Mirjane Djukic Mehanizmi toksinosti: Antiholinergiki efekat (sedacija, sinusna tahikardija, usporena peristaltika i pra転enjenje GITa) Periferna alfa-adrenergika blokada (periferna vazodilatacija i ortostatska hipotenzija) Kinidinu slian efekat CNS Depresivno dejstvo na RAS, depresija hipotalamusa (ortostatska hipotenzija, termoregulacija) Blokada dopaminergikih simptoma (disbalans acetilholina i dopamina u strijatumu: ekstrapiramidna reakcija) Maligni neuroleptiki sindrom idiosinkratika reakcija (izra転en ektrapiramidni sindrom sa hipertonusom skeletne muskulature i promene u stanju svesti, rabdomijaliza, bubre転na insuficijencija.
(1-2h nakon ingestije): Sedacija, poremeaj svesti, depresivni efkat na CNS (letargija, dizartrija i ataksija), mioza, dijastolna hipotenzija Kod polimedikamentoznih trovanja mo転e doi do depresije respiratornog sistema Sinusna i ventrikularna tahikardija, i blokovi grana
Fenotiazini: slino ali manje toksini od TCA antiholinergiki efekat, alfa-adrenergika blokada, kardiotoksini efekat-kinidinu slian, sedacija i hipotenzija (alifatski i piperidinski), izra転eni ekstrapiramidni sindrom (piperazinski) Butirofenoni (haloperidol): slino piperazinskim fenotiazinima (ekstrapiramidni sindrom je izra転eniji od sedacije i hipotenzije) Difenilbutilpiperidini: kao i butrofenoni samo imaju du転i t1/2 Benzamid (sulpirid): Desjtvo izmeu neuroleptika i antidepresiva (poveava aktivnost i pobolj邸ava raspolo転enje). U malim dozama inhibira presinaptike dopaminergike receptore (poveava izlazak dopamina), a u veiminhibira i postsinaptike dopaminergike receptore: izra転ena ekstrapiramidna reakcija i diskinezija Risperidon Inhibira 5HT2A/2C receptore, a u veim dozama (Toks. doza > 6 mg/dan) je izra転ena ekstrapiramidna reakcija Haloperidol Toks. doza > 800 mg/dan
Izra転eno antimanino dejstvo. Smanjuje uestalost maninih epizoda, a ako do njih doe, smanjuje njihovu jainu. Mehanizam dejstva: Litijumovi joni interferiraju s Na+ vanelijske tenosti. Za vreme depolarizacije membrane joni litijuma ulaze umesto jona natrijuma u eliju.
Ispiranje 転eluca, aktivni ugalj, laksativi Simptomatska terapija: korekcija acido-baznog i elektrolitskog statusa obezbediti kardio-pulmonarnu reanimaciju ako je potrebno korekcija hipotenzije: Trendelburgov polo転aj i i.v. Ringer rastvor, (ne davati dopamin: deluju me邸ano i na alfa i na beta adren.r, samo davati noradrenalin: deluje samo na alfa adr.r.) korekcija aritmije: lidokain, infuzija bikarbonatima Privremeni pejsmejker i kontorlisati K+. Tople ili hladne kupke (korekcija hipo- i hiper- termije)
izofrenija je razvojni du邸evni poremeaj koga karakteri邸u gubitak veze sa stvarno邸u, halucinacije, kriva uverenja, nenormalna razmi邸ljanja, ogranien spektar emocija, smanjena motivacija, te poremeen socijalni i radni anga転man. Rano zapoeto leenje daje bolju prognozu. Prevalencija shizofrenije u svijetu iznosi 1%, a vea je u ni転oj socio-ekonomskoj klasi. Incidencija je kod mu邸karaca najvea izmeu 18 i 25 godina, a kod 転ena izmeu 26 i 45 godina. izofrenija naje邸e poinje u adolescenciji. Emil Kraepelin (1856.-1926.) izdvojio je i definisao dve glavne grupe psihoza: 1."dementia praecox tj.grupa 邸izofrenija 2."manino-depresivna psihoza"
EUGEN BLEULER (1857.-1939.) KURT SCHNEIDER Uveo naziv shizofrenija u psihijatriju (prema grkim reima schizo = cijepam i fren = razum, du邸a). Uoio je da je najbitnija karakteristika bolesti disocijacija, rascijep kognitivnog (spoznajnog) i afek tivnog (oseajnog), te da upravo to dovodi do nefunkcioniranja linosti tok bolesti nije uvijek hronian niti prognoza nepovoljna te da je mogue povlaenje simptoma. izdvaja dvije grupe simptoma: osnovne ili primarne poremeaj asocijacija i afektiviteta (oseajno zaravnjenje), autizam (izolaciju) i ambivalenciju, tzv. "sindrom 4A". akcesorne ili sekundarne. poremeaje opa転anja (halucinacije i iluzije), sumanute ideje i poremeaje psihomotorike. Trei evropski psihijatar koji se bavio konceptom shizofrenije deli simptome shizofrenije na simptome Prvog reda, specifini za shizofreniju: glasne vlastite misli, bolesnik razgovara s "glasom" u obliku slu邸nih halucinacija, dva ili vi邸e glasova razgovaraju o bolesniku u treem licu i komentari邸u njegove postupke. osjeaj oduzimanja misli, osjeaj da drugi mogu itati bolesnikove misli i znati 邸to on misli, nametanje ili kontroliranje volje i poriva, cenestetske halucinacije (halucinacije vezane za zbivanja u unutarnjim organima). drugog reda Simptomi prvog reda po Kurt Schneideru ukljueni su i u danas va転ee dijagnostike kriterije Meunarodne klasifikacije bolesti i Dijagnostikog i statistikog prirunika Amerikog psihijatrijskog udru転enja.
Oboleli od shizofrenije esto, u razdobljima izmeu psihotinih epizoda, imaju izra転ene simptome depresije. 2/10 bolesnika poku邸a poiniti samoubistvo, a pribli転no 50%u tome i uspe. Samoubistvo je glavni uzrok smrti shizofrenih bolesnika, veinom mladih. Samoubistvo je u veine bolesnika rezultat depresije koja se pojavljuje kada su psihotini simptomi vrlo slabo izra転eni ili ih nema, a bolesnik ima sposobnost potpuno jasnog rasuivanja i uvida u svoju bolest. Ponekad samoubistvo mo転e biti posledica slu邸nih halucinacija ili sumanutih ideja.
Antipsihotici 2010
Antipsihotici 2010

More Related Content

Antipsihotici 2010

  • 1. Prof. dr. Mirjana uki Institut za toksikologiju, Farmaceutski fakultet u Beogradu April, 2010 godine
  • 2. U leenju 邸izofrenije, drugih psihoza (manino-depresivne psihoze), stanja agitacije, te邸ki oblici depresije . izofrenija: veoma je izra転en nasledni faktor. Simptomi: deluzije, halucinacije, obino u vidu glasova, poremeaji misli (u vidu prisilno ponavljanih misli, besmislenih reenica i iracionalnih zakljuaka, ponekad praenih oseajem da se misli nameu ili oduzimanju spoljnom silom), poremeaji pona邸anja, socijalno povlaenje, emocionalna indiferentnost. Manija Simptomi: euforija, grandiozne ideje, poveana telesna aktivnost i seksualna 転elja i smanjena potreba za spavanjem. Osoba je bezrazlo転no jako dobrog raspolo転enja i velikog samopouzdanja.
  • 3. Toksikolo邸ki znaaj: 1960-1970 veliki broj akutnih trovanja pojedinana i mutimedikemantozna trovanja Terminologija: Klasini antipsihotici, odnosno tipini ili konvencionalni antipsihotici ili veliki trankvilizeri nazivali su se imenom neuroleptici Do uvoenja klonazepina (1958.) va転ilo je mi邸ljenje da se antipsihotiki efekat mo転e postii jedino ako se kod pacijenata prethodno izazove neuroleptiki sindrom (gr. neuron = 転ivac i lepsis = uhvatiti tj. ukoiti) Antipsihotici druge generacije ili novi antipsihotici (koirsiti se danas umesto naziva atipini antipsihotici): ostvaruju sna転an antipsihotiki efekat bez izazivanja neuroleptikog sindroma.
  • 4. Prema hemijskoj sturkturi antipsihotici se dela na: alifatske fenotiazine (hlorpromazin, promazin, levomepromazin), piperazinske fenotijzine, (flufenazin, perazin), piperidinske fenotijazine (tioridazin, periciazin), tioksantene (hlorprotiksen), derivate dibenzometerotepina (klozapin), butirofenone (haloperidol), derivati difenil-butil-piperidina derivati dihiroindolona indola (moloindon) dibenzoksazepina (loksapin) benzamida (pimozid, sulpirid). Prema mehanizmu delovanja na: dopaminske antagoniste (Klasini antipsihotici): naj邸ee inhibiraju D2 receptore, (D1-D5), dopaminsko-serotoninske antagoniste (Antipsihotici novije generacije) antagoniste i drugih receptora (Antipsihotici novije generacije): D4, histaminskih H1 i H2 receptora, alfa1 i alfa 2 adrenergikih, muskarinskih, serotoninergikih, i sl. Prema klinikom efektu: tipini-atipini, nespecifini-specifini, sedativni-incizivni
  • 6. Asorpcija: Bioraspolo転ivost: 32% od unete doze Cmax: 2-3h Eliminacija: 10 24 h Distribucija: Vd 20 l/kg Depozicija: proteini plazme: 95 99 %, masno tkivo (konc. u mozgu je 10 puta vea nego u plazmi) Metabolizam: triciklini presten: hidroksilacija i sulfoksidacija alifatski boni lanac: demetilacija, N-oksidacija, i deaminacija konjugacija hlorpromazin ima oko 150 metabolita (dokazano je 60). Mnogi su farmakolo邸ki aktivni. Hlorpormazin Ekskrecija: Urin: manje od 1% nepromenjen Barijere: Prolaze placentalnu barijeru
  • 7. KVS Pogledati dodatno o antidepresivima u okviru predavanja Akutna trovanja lekovima 2010 predavanja Mirjane Djukic Pogledati dodatno o antidepresivima u okviru predavanja Akutna trovanja lekovima 2010 predavanja Mirjane Djukic Mehanizmi toksinosti: Antiholinergiki efekat (sedacija, sinusna tahikardija, usporena peristaltika i pra転enjenje GITa) Periferna alfa-adrenergika blokada (periferna vazodilatacija i ortostatska hipotenzija) Kinidinu slian efekat CNS Depresivno dejstvo na RAS, depresija hipotalamusa (ortostatska hipotenzija, termoregulacija) Blokada dopaminergikih simptoma (disbalans acetilholina i dopamina u strijatumu: ekstrapiramidna reakcija) Maligni neuroleptiki sindrom idiosinkratika reakcija (izra転en ektrapiramidni sindrom sa hipertonusom skeletne muskulature i promene u stanju svesti, rabdomijaliza, bubre転na insuficijencija.
  • 8. (1-2h nakon ingestije): Sedacija, poremeaj svesti, depresivni efkat na CNS (letargija, dizartrija i ataksija), mioza, dijastolna hipotenzija Kod polimedikamentoznih trovanja mo転e doi do depresije respiratornog sistema Sinusna i ventrikularna tahikardija, i blokovi grana
  • 9. Fenotiazini: slino ali manje toksini od TCA antiholinergiki efekat, alfa-adrenergika blokada, kardiotoksini efekat-kinidinu slian, sedacija i hipotenzija (alifatski i piperidinski), izra転eni ekstrapiramidni sindrom (piperazinski) Butirofenoni (haloperidol): slino piperazinskim fenotiazinima (ekstrapiramidni sindrom je izra転eniji od sedacije i hipotenzije) Difenilbutilpiperidini: kao i butrofenoni samo imaju du転i t1/2 Benzamid (sulpirid): Desjtvo izmeu neuroleptika i antidepresiva (poveava aktivnost i pobolj邸ava raspolo転enje). U malim dozama inhibira presinaptike dopaminergike receptore (poveava izlazak dopamina), a u veiminhibira i postsinaptike dopaminergike receptore: izra転ena ekstrapiramidna reakcija i diskinezija Risperidon Inhibira 5HT2A/2C receptore, a u veim dozama (Toks. doza > 6 mg/dan) je izra転ena ekstrapiramidna reakcija Haloperidol Toks. doza > 800 mg/dan
  • 10. Izra転eno antimanino dejstvo. Smanjuje uestalost maninih epizoda, a ako do njih doe, smanjuje njihovu jainu. Mehanizam dejstva: Litijumovi joni interferiraju s Na+ vanelijske tenosti. Za vreme depolarizacije membrane joni litijuma ulaze umesto jona natrijuma u eliju.
  • 11. Ispiranje 転eluca, aktivni ugalj, laksativi Simptomatska terapija: korekcija acido-baznog i elektrolitskog statusa obezbediti kardio-pulmonarnu reanimaciju ako je potrebno korekcija hipotenzije: Trendelburgov polo転aj i i.v. Ringer rastvor, (ne davati dopamin: deluju me邸ano i na alfa i na beta adren.r, samo davati noradrenalin: deluje samo na alfa adr.r.) korekcija aritmije: lidokain, infuzija bikarbonatima Privremeni pejsmejker i kontorlisati K+. Tople ili hladne kupke (korekcija hipo- i hiper- termije)
  • 12. izofrenija je razvojni du邸evni poremeaj koga karakteri邸u gubitak veze sa stvarno邸u, halucinacije, kriva uverenja, nenormalna razmi邸ljanja, ogranien spektar emocija, smanjena motivacija, te poremeen socijalni i radni anga転man. Rano zapoeto leenje daje bolju prognozu. Prevalencija shizofrenije u svijetu iznosi 1%, a vea je u ni転oj socio-ekonomskoj klasi. Incidencija je kod mu邸karaca najvea izmeu 18 i 25 godina, a kod 転ena izmeu 26 i 45 godina. izofrenija naje邸e poinje u adolescenciji. Emil Kraepelin (1856.-1926.) izdvojio je i definisao dve glavne grupe psihoza: 1."dementia praecox tj.grupa 邸izofrenija 2."manino-depresivna psihoza"
  • 13. EUGEN BLEULER (1857.-1939.) KURT SCHNEIDER Uveo naziv shizofrenija u psihijatriju (prema grkim reima schizo = cijepam i fren = razum, du邸a). Uoio je da je najbitnija karakteristika bolesti disocijacija, rascijep kognitivnog (spoznajnog) i afek tivnog (oseajnog), te da upravo to dovodi do nefunkcioniranja linosti tok bolesti nije uvijek hronian niti prognoza nepovoljna te da je mogue povlaenje simptoma. izdvaja dvije grupe simptoma: osnovne ili primarne poremeaj asocijacija i afektiviteta (oseajno zaravnjenje), autizam (izolaciju) i ambivalenciju, tzv. "sindrom 4A". akcesorne ili sekundarne. poremeaje opa転anja (halucinacije i iluzije), sumanute ideje i poremeaje psihomotorike. Trei evropski psihijatar koji se bavio konceptom shizofrenije deli simptome shizofrenije na simptome Prvog reda, specifini za shizofreniju: glasne vlastite misli, bolesnik razgovara s "glasom" u obliku slu邸nih halucinacija, dva ili vi邸e glasova razgovaraju o bolesniku u treem licu i komentari邸u njegove postupke. osjeaj oduzimanja misli, osjeaj da drugi mogu itati bolesnikove misli i znati 邸to on misli, nametanje ili kontroliranje volje i poriva, cenestetske halucinacije (halucinacije vezane za zbivanja u unutarnjim organima). drugog reda Simptomi prvog reda po Kurt Schneideru ukljueni su i u danas va転ee dijagnostike kriterije Meunarodne klasifikacije bolesti i Dijagnostikog i statistikog prirunika Amerikog psihijatrijskog udru転enja.
  • 14. Oboleli od shizofrenije esto, u razdobljima izmeu psihotinih epizoda, imaju izra転ene simptome depresije. 2/10 bolesnika poku邸a poiniti samoubistvo, a pribli転no 50%u tome i uspe. Samoubistvo je glavni uzrok smrti shizofrenih bolesnika, veinom mladih. Samoubistvo je u veine bolesnika rezultat depresije koja se pojavljuje kada su psihotini simptomi vrlo slabo izra転eni ili ih nema, a bolesnik ima sposobnost potpuno jasnog rasuivanja i uvida u svoju bolest. Ponekad samoubistvo mo転e biti posledica slu邸nih halucinacija ili sumanutih ideja.