Aristotel ili dobro kao svrha
- 1. Aristotel ili dobro kao svrha
- 2. Aristotel iz Stagire Aristotel je roen u malom mestu u blizini Soluna, Stagiri, 384. godine pre nove ere. Skoro 20 godina bio je lan Platonove Akademije. Platon je imao 43 godine kada je Aristotel roen.
- 3. Platon i Aristotel U Akademiji, Aristotel je nauio da idealistike filozofe interesuje vi邸e kakve stvari treba da budu, nego kakve jesu. Ali, po邸to su smatrali da je Bog oblikovao prirodu, oni su smatrali da je ona i odraz bo転ije ideje kakve stvari treba da budu. Priroda je ostvarenje Ideje dobra.
- 4. Platonov svet ideja Platon je mislio da je to ostvarenje dobra i邸lo jednostavno: Bog je u Svetu ideja zatekao modele za sve stvari i po njima ih napravio. A u Svetu ideja ostali su i modeli kakve treba da budu stvari koje su ostavljene da ih ostvare ljudi, na primer, ideja dr転ave ili pravde. Tu je Bog ostavio ljudima da ove ideje shvate i onda svoj 転ivot urede prema njima.
- 5. Arisotelovo neslaganje Aristotel je mislio ne邸to drugaije. On nije verovao da postoji ovaj svet ideja svih stvari u koji Bog mo転e da gleda. Nego da je ideja Dobra sam Bog i da same stvari na neki nain gledaju u njega. Tada one dobijaju svrhu kakve treba da budu, svrhu koja ostaje negde u njima, a ne u posebnom Svetu ideja. Rafael Platon i Aristotel
- 6. Rafael Atinska 邸一看鉛温
- 7. Ideja svrhe Na ovaj nain stvari dobijaju ideju vlastite svrhe, 邸ta bi one trebalo da budu. Ono idealno je u stvarima. To je Aristotelovo re邸enje. Najvi邸a ideja Bog - je vean i nepromenljiv, stalan. To znai da je biti slian Bogu ono emu bi stvari trebalo da te転e (ako imaju slobodu, kao 邸to je ima ovek) ili emu ve prirodno te転e, ako je nemaju. Bog kao prvi pokreta
- 8. Oblikovanje sveta Tako se oblikuje svet. Sve stvari te転e da budu nalik Bogu: - planete kru転e oko zemlje, jer je krug naidealniji oblik - godi邸nja doba se smenjuju, a priroda se ciklino (opet, krug) obnavlja, imitirajui veno trajanje. - Biljke, 転ivotinje i ljudi te転e da nastave vrstu i tako se pribli転e, koliko mogu, bo転ijoj trajnosti.
- 9. ovek i Bog ovek te転i da razume tu komplikovanu graevinu sveta u kojoj sve ima svoju svrhu i da svoj 転ivot prilagodi idejama koje je bog kao ideja utisnuo u prirodu. Bog je mi邸ljenje mi邸ljenja. ovek te転i da bude razuman, promi邸ljen i umeren, i tako opona邸a Boga. Cilj mu je teorijski 転ivot i spokojstvo.
- 10. Stvari i materija Sve stvari nastaju kada u materiju ue neki oblik (pojam). Pojam otkrivamo kada se trudimo da defini邸emo neku stvar, ime je povezujemo sa drugim stvarima. To, dakle, nije samo spolja邸nji oblik, nego unutra邸nja ideja, koja je fragment bo転ijeg poretka. Najva転niji deo tog poretka je svrha zbog koje svaka stvar postoji.
- 11. Bog kao svrha svih svrha A Bog je svrha svih tih svrha i nepokretni pokreta celog sveta. On je nepokretan jer je samo ideja kakve bi stvari trebalo da budu. Sve stvari dakle, imaju etiri uzroka: - materiju pojam pokretaa svrhu. Du邸a
- 12. Du邸a U 転ivim biima, du邸a je ta koja daje oblik i svrhu materiji, a i pokree je. Du邸a mo転e biti od tri vrste: vegetativnu imaju biljke, 転ivotinje imaju i senzitivnu du邸u, a ovek je sve to s tim da on ima i razum. ovek je razumna 転ivotinja.
- 13. ovekovi ideali Kao razman, ovek treba da razume graevinu sveta i da razmi邸lja o tome kako treba da postupa u 転ivotu. Svaki ovek treba da se potrudi oko ostvarenja dobra. razboritost
- 14. Razboritost Da bi znao 邸ta je dobro i svoj cilj, ovek mora biti dobro vaspitan i mudar. Ali to nije dovoljno. Moraju se poznavati i sredstva da se do cilja doe, zato ovek mora biti i iskusan. Dobar cilj i snala転ljiv um ine najva転niji vrlinu oveka razboritost.
- 15. Promenljivi svet ovek mora znati da se prilagoava promenljivom svetu koji je uvek drugaiji. Zbog toga se etiko i politiko znanje unekoliko razlikuju od u転e naunog znanja, koje se bavi onim 邸to je nepromenljivo.
- 16. Ostajanje u sokratovskoplatonovskoj paradigmi Ali, i pored toga 邸to Aristotel shvata promenljivost sveta, on je priznaje samo na nivou iznala転enja sredstava za svrhe. Same najvi邸e svrhe nepromenljive su i iste za sve ljude i do njih se mo転e doi logikom (filozofijom). Tokom moderne filozofije ovaj stav se dovodi u pitanje, najpre preko stava da ljudi mogu i treba da te転e razliitim svrhama (jer je ova zajednika svrha nepoznata) O邸tar kontrast sa ovim Aristotelovim stavom imamo tek kod Kamija: ljudski 転ivot kao takav je bez iste svrhe unapred date za sve (apsurd), i ne mo転e se doi do nje logikom. Aristotelova politika
- 17. Arisotelova politika Dakle, Platon koji pokazuje na gore i Aristotel koji pokazuje na dole na Rafaelovoj slici, nisu potpuno razliiti oni se raspravljaju u okviru iste paradigme. Ipak, Aristotel nije projektovao jedno idealno dr転avno ureenje za sve dr転ave i sve ljude poput Platona, ve je predlagao da se u sluaju svake konkretne dr転ave odlui koje bi ureenje za nju bilo najbolje. On sam je kao, u principu, najbolju predlagao kombinaciju demokratije i aristokratije. Aristotel i srednji vek
- 18. Aristotel i srednji vek Aristotelova slika sveta koja poiva na Bogu koji je ideja kojoj te転e sve stvari, svidela se teolozima u srednjem veku. Njegov svet u kome je zemlja u sredini, a nebo je sve savr邸enije i savr邸enije, takoe je odgovarala religijskoj slici sveta u kojoj su na nebu Bog i aneli.
- 19. Aristotelov (kasnije i Ptolomejev) sistem sveta
- 20. Aristotel kao Filozof U jednom periodu srednjeg veka sve rasprave su se zavr邸avale tvrdnjom Filozof je rekao, ime se ukazivalo da je Aristotelovo mi邸ljenje bilo ovakvo ili onakvo. Meutim, u svojoj 転elji da opi邸e kakav bi svet trebalo da bude, ako je oblikovan po uzoru na Boga, Aristotel je i gre邸io. Aristotel i moderna filozofija
- 21. Moderna filozofija Moderni filozofi su te gre邸ke kritikovali. Galileo Galilej je kroz teleskop video da Mesec nije ni邸ta idealniji od zemlje, ve da je pun kratera i pukotina. Frensis Bekon je dovodio u pitanje deduktivnu metodu, koja polazi od neke Ideje Dobra i oekuje da je svet sledio tu ideju zbog toga 邸to mi smatramo da je dobra. Raskid sa svrhama
- 22. Raskid sa svrhama Promovisana je nova induktivna metoda suprotna od deduktivne - metoda iskustva. Razni filozofi, na primer, Dekart i Spinoza, pretpostavili su da treba prekinuti sa obja邸njenjem prirode putem svrha (dobra) kojima stvari te転e. To nije bilo zato 邸to Bo転ijih ideja u prirodi nu転no nema, nego zato 邸to nam one mo転da nisu poznate u detaljima. Zakljuak
- 23. Zakljuak Aristotelovu paradigmu tada su zamenile druge filozofije. Ali, su njegovi uvidi ostali: logika se i danas izuava, a Aristotelove razlike izmeu etike i nauke i danas su smislene. Aristotel je ostavio prvu filozofsku graevinu u obliku rasprava u kojima je upotrebio mnoge filozofske metode. Na njih se filozofija oslanja i danas.
- 24. Kratka istorija filozofije nalazi se na adresi kif.filozofijainfo.com