ݺߣ

ݺߣShare a Scribd company logo

Biološki važna organska jedinjenja amino kiseline i proteini

•Download as PPTX, PDF•
•
Biljana Ristic
Biljana Ristic
1 of 26
Downloaded 49 times
Biološki važna organska jedinjenja amino kiseline i proteini Biljana Butorović
Aminokiseline Aminokiseline su organska jedinjenja koja u svom molekulu pored karboksilne sadrže i amino grupu – ─NH2.
Aminokiseline Aminokiseline su MONOMERI, koji spajanjem u dugačke lance grade polimere – PROTEINE
Aminokiseline U prirodi postoji veliki broj aminokiselina. Samo 20 učestvuje u izgradnji proteina.
Aminokiseline Od tih 20 proteinskih aminokiselina, ljudski organizam može sam da sintetiše njih 10. Preostalih 10 aminokiselina moraju se unositi ishranom. Te aminokiseline nazivaju se ESENCIJALNE AMINOKISELINE.
Aminokiseline Sve proteinske aminokiseline su α (alfa) aminokiseline. Kod njih su amino i karboksilna grupa vezane za isti C – atom, koji se naziva alfa C – atom. Za isti C – atom uvek je vezan i jedan atom vodonika i različiti bočni nizovi (R).
Aminokiseline Proteinske aminokiseline se razlikuju po bočnim nizovima. U njima se osim C i H, može naći i S ili aromatični prsten.
PROTEINI PROTEINI su prirodni polipeptidi izgrađeni od velikog broja ostataka proteinskih aminokiselina.
PROTEINI E Veza kojom se vezuju ostaci molekula aminokiselina, naziva se PEPTIDNA VEZA ─ CO-NH─.
PROTEINI Proteini mogu da sadrže različit broj ostataka aminokiselina. Insulin, hormon pankreasa, u lancu sadrži 51 aminokiselinu, hemoglobin 574, dok dosad najduži opisan protein, titan, sadrži čak 34 000 ostataka aminokiselina.
Denaturacija proteina Osim po broju i rasporedu aminokiselina, proteini se razlikuju i po prostornoj orijentaciji polipeptidnog lanca. Pod dejstvom visoke temperature, jakih kiselina, teških metala ili zračenja, proteini se trajno menjaju. Ova promena naziva se DENATURACIJA.
Prosti proteini Prosti proteini su izgrađeni samo od ostataka molekula aminokiselina – albumini, globulini, keratin, elastin, kolagen……
Složeni proteini Složeni proteini, osim aminokiselina, u svom sastavu imaju i neki neproteinski deo – fosfoproteini, lipoproteini, glikoproteini, hemoglobin, mioglobin, hlorofil, kazein…..
Proteini mogu biti FIBRILARNI ili vlaknasti, kao proteini koji grade mišiće GARNI l
Proteini mogu biti GLOBULARNI ili loptasti, namotani u klupče, kao hemoglobin
Uloga proteina Uloga proteina je mnogostruka :  gradivna,  zaštitna,  regulatorna,  skladišna.
Uloga proteina Osnovna uloga proteina je GRADIVNA. Proteini izgrađuju sva tkiva živih organizama – kožu, mišiće, hrskavicu, kosu, nokte, riblju krljušt, perje ptica i dlaku životinja.
Uloga proteina Neki proteini imaju REGULATORNU ulogu, regulišu metaboličke procese u organizmu i učestvuju u prenošenju materija kroz organizam. Regulatorni proteini su ENZIMI i HORMONI, dok je najvažniji transportni protein HEMOGLOBIN.
Uloga proteina Proteini grade i ANTITELA koja se bore sa izazivačima raznih bolesti. Ovi proteini imaju ZAŠTITNU ulogu. Grupa proteina koja se nagomilava u semenima biljaka, belancetu jajeta ili mleku sisara, ima SKLADIŠNU ulogu.
Namirnice bogate proteinima Namirnice bogate proteinima su meso, riba, mleko i mlečni proizvodi, jaja, mahunasto povrće, pečurke.bogate proteinima su meso, j N
Važno za završni ispit  Aminokiseline su biološki važna organska jedinjenja, koja pored karboksilne sadrže i amino grupu.  Proteine gradi samo 20 aminokiselina.  Sve su alfa aminokiseline, jer su obe funkcionalne grupe vezane za alfa C-atom.
Važno za završni ispit  Esencijalne aminokiseline (ima ih 10 ) ne sintetiše naš organizam, moraju se unositi hranom.  Hrana bogata aminokiselinama i proteinima je : meso, riba, jaja, mleko i mlečni proizvodi.  Hemijska veza između aminokiselina naziva se PEPTIDNA VEZA.
Važno za završni ispit  Aminokiseline se međusobno razlikuju po R – ostatku.  Najprostija aminokiselina je glicin.  PROTEINI su biološki polimeri. Nastaju udruživanjem aminokiselinskih ostataka povezanih peptidnom vezom.  Proteini imaju najznačajnije biološke funkcije u živim bićima.
Važno za završni ispit  Najvažnija biološka funkcija proteina je GRADIVNA. Ostale funkcije proteina su : transportna, regulatorna, zaštitna, skladišna.  Funkcija proteina određena je brojem i redosledom aminokiselina.  Proteini imaju i složenu prostornu strukturu od koje zavisi i njihova funkcija.
Važno za završni ispit  Visoka temperatura, jake kiseline, zračenje, teški metali, mogu da naruše delimično ili potpuno, strukturu proteina. Ova promena naziva se DENATURACIJA. Posledica je delimično ili potpuno, narušavanje njihove biološke aktivnosti, odnosno pojava bolesti.  Srpasta anemija nastaje usled poremećene strukture hemoglobina.
Važno za završni ispit  Prosti proteini su sagrađeni samo iz aminokiselinskih ostataka.  Složeni proteini sadrže i druge supstance – ugljene hidrate, lipide, jone metala, fosfatne jone…..  I jedni i drugi mogu biti fibrilarni (končasti) ili globularni (loptasti).

More Related Content

Biološki važna organska jedinjenja amino kiseline i proteini

  • 1. Biološki važna organska jedinjenja amino kiseline i proteini Biljana Butorović
  • 2. Aminokiseline Aminokiseline su organska jedinjenja koja u svom molekulu pored karboksilne sadrže i amino grupu – ─NH2.
  • 3. Aminokiseline Aminokiseline su MONOMERI, koji spajanjem u dugačke lance grade polimere – PROTEINE
  • 4. Aminokiseline U prirodi postoji veliki broj aminokiselina. Samo 20 učestvuje u izgradnji proteina.
  • 5. Aminokiseline Od tih 20 proteinskih aminokiselina, ljudski organizam može sam da sintetiše njih 10. Preostalih 10 aminokiselina moraju se unositi ishranom. Te aminokiseline nazivaju se ESENCIJALNE AMINOKISELINE.
  • 6. Aminokiseline Sve proteinske aminokiseline su α (alfa) aminokiseline. Kod njih su amino i karboksilna grupa vezane za isti C – atom, koji se naziva alfa C – atom. Za isti C – atom uvek je vezan i jedan atom vodonika i različiti bočni nizovi (R).
  • 7. Aminokiseline Proteinske aminokiseline se razlikuju po bočnim nizovima. U njima se osim C i H, može naći i S ili aromatični prsten.
  • 8. PROTEINI PROTEINI su prirodni polipeptidi izgrađeni od velikog broja ostataka proteinskih aminokiselina.
  • 9. PROTEINI E Veza kojom se vezuju ostaci molekula aminokiselina, naziva se PEPTIDNA VEZA ─ CO-NH─.
  • 10. PROTEINI Proteini mogu da sadrže različit broj ostataka aminokiselina. Insulin, hormon pankreasa, u lancu sadrži 51 aminokiselinu, hemoglobin 574, dok dosad najduži opisan protein, titan, sadrži čak 34 000 ostataka aminokiselina.
  • 11. Denaturacija proteina Osim po broju i rasporedu aminokiselina, proteini se razlikuju i po prostornoj orijentaciji polipeptidnog lanca. Pod dejstvom visoke temperature, jakih kiselina, teških metala ili zračenja, proteini se trajno menjaju. Ova promena naziva se DENATURACIJA.
  • 12. Prosti proteini Prosti proteini su izgrađeni samo od ostataka molekula aminokiselina – albumini, globulini, keratin, elastin, kolagen……
  • 13. Složeni proteini Složeni proteini, osim aminokiselina, u svom sastavu imaju i neki neproteinski deo – fosfoproteini, lipoproteini, glikoproteini, hemoglobin, mioglobin, hlorofil, kazein…..
  • 14. Proteini mogu biti FIBRILARNI ili vlaknasti, kao proteini koji grade mišiće GARNI l
  • 15. Proteini mogu biti GLOBULARNI ili loptasti, namotani u klupče, kao hemoglobin
  • 16. Uloga proteina Uloga proteina je mnogostruka :  gradivna,  zaštitna,  regulatorna,  skladišna.
  • 17. Uloga proteina Osnovna uloga proteina je GRADIVNA. Proteini izgrađuju sva tkiva živih organizama – kožu, mišiće, hrskavicu, kosu, nokte, riblju krljušt, perje ptica i dlaku životinja.
  • 18. Uloga proteina Neki proteini imaju REGULATORNU ulogu, regulišu metaboličke procese u organizmu i učestvuju u prenošenju materija kroz organizam. Regulatorni proteini su ENZIMI i HORMONI, dok je najvažniji transportni protein HEMOGLOBIN.
  • 19. Uloga proteina Proteini grade i ANTITELA koja se bore sa izazivačima raznih bolesti. Ovi proteini imaju ZAŠTITNU ulogu. Grupa proteina koja se nagomilava u semenima biljaka, belancetu jajeta ili mleku sisara, ima SKLADIŠNU ulogu.
  • 20. Namirnice bogate proteinima Namirnice bogate proteinima su meso, riba, mleko i mlečni proizvodi, jaja, mahunasto povrće, pečurke.bogate proteinima su meso, j N
  • 21. Važno za završni ispit  Aminokiseline su biološki važna organska jedinjenja, koja pored karboksilne sadrže i amino grupu.  Proteine gradi samo 20 aminokiselina.  Sve su alfa aminokiseline, jer su obe funkcionalne grupe vezane za alfa C-atom.
  • 22. Važno za završni ispit  Esencijalne aminokiseline (ima ih 10 ) ne sintetiše naš organizam, moraju se unositi hranom.  Hrana bogata aminokiselinama i proteinima je : meso, riba, jaja, mleko i mlečni proizvodi.  Hemijska veza između aminokiselina naziva se PEPTIDNA VEZA.
  • 23. Važno za završni ispit  Aminokiseline se međusobno razlikuju po R – ostatku.  Najprostija aminokiselina je glicin.  PROTEINI su biološki polimeri. Nastaju udruživanjem aminokiselinskih ostataka povezanih peptidnom vezom.  Proteini imaju najznačajnije biološke funkcije u živim bićima.
  • 24. Važno za završni ispit  Najvažnija biološka funkcija proteina je GRADIVNA. Ostale funkcije proteina su : transportna, regulatorna, zaštitna, skladišna.  Funkcija proteina određena je brojem i redosledom aminokiselina.  Proteini imaju i složenu prostornu strukturu od koje zavisi i njihova funkcija.
  • 25. Važno za završni ispit  Visoka temperatura, jake kiseline, zračenje, teški metali, mogu da naruše delimično ili potpuno, strukturu proteina. Ova promena naziva se DENATURACIJA. Posledica je delimično ili potpuno, narušavanje njihove biološke aktivnosti, odnosno pojava bolesti.  Srpasta anemija nastaje usled poremećene strukture hemoglobina.
  • 26. Važno za završni ispit  Prosti proteini su sagrađeni samo iz aminokiselinskih ostataka.  Složeni proteini sadrže i druge supstance – ugljene hidrate, lipide, jone metala, fosfatne jone…..  I jedni i drugi mogu biti fibrilarni (končasti) ili globularni (loptasti).