BUBASVABE
- 2. Buba邸vabe (lat. porodica Blattidae) su krilati insekti poreklom iz tropskih i suptropskih predela. Najstariji su poznati insekti (ve od donjeg karbona) i nekada su bili najrasprostranjeniji insekti. Trgovina prehrambenim proizvodima omoguila je njihovo preno邸enje u sve delove sveta pa su postale kosmopolitske vrste. Poznat je veliki broj fosilnih, a recentnih je do danas opisano oko 3500 vrsta, ali se smatra da ima bar jo邸 toliko vrsta koje nisu opisane. Najdu転a vrsta je Megaloblatta longipennis koja do vrha krila meri 9, 5 cm.
- 3. Sistematika carstvo- Animalia (転ivotinje) Tip- Arthropoda (zglavkari) Podtip- Uniramia Klasa- Insecta (insekti) Podklasa- Pterygota (krilati insekti) Red- Blattodea Morfologija Buba邸vabe su krupniji insekti sa dorzo-ventralno (leno- trbu邸no) spoljo邸tenim telom na kome se razlikuju tri regiona: glava (caput), prednji deo grudi (torax), srednji deo trbuh (abdomen), zadnji deo.
- 4. Glava Hitinski nastavak prvog grudnog segmenta delimino pokriva glaveni region. Skoro kod svih vrsta na glavi se nalaze: slo転ene oi dve ocele (proste oi) elinjaste, dugake antene sa velikim brojem lanaka; antene su obino du転e od tela. Usni aparat je prilagoen za grickanje sa sna転nim mandibulama.
- 5. Grudi Grudi su sredi邸nji deo tela koji sadr転i noge (tri para) i krila. Svaki segment grudi je graen od 4 skeletne ploe: lene (notum), trbu邸ne (sternum) i dve bone (pleura). Trbu邸ne i bone ploe nisu jako ovrsle. Grudi se sastoje od tri segmenta: 1. protoraksa na kome je lena skeletna ploa (pronotum) u obliku 邸tita koji delimino pokriva glavu; 2. mezotoraks 3. metatoraks. Svaki grudni segment sadr転i po par nogu i dva para krila. Noge su sa trnolikim izra邸tajima, a tarzus (stopalo) se sastoji od 5 lanaka (segmenata). Na poslednjem lanku stopala se nalaze kand転ice. Prednja krila, kod vrsta koje ih imaju, su ko転asta i 邸tite ne転na, membranozna zadnja krila. Zadnja krila su za vreme mirovanja nabrana kao lepeza ispod prednjih krila. Mu転jaci nekih vrsta imaju kratka prednja krila, dok su neke 転enke, kao npr. vrsta Blatta orientalis bez krila.
- 6. Trbuh Abdomen se sastoji od 10 segmenata, dok je 11-ti segment redukovan u vidu ploice iznad analnog otvora. Na 10. segmentu se nalaze nastavci, cerci, koji su izgraeni od veeg broja, nekoliko segmenata ili od samo jednog segmenta. Izmeu njih se, kod mu転jaka, nalaze nesegmentisani styli kojima on prihvata 転enku prilikom parenja.
- 7. Razmno転avanje i razvie razvie je nepotpunom metamorfozom dok se razmno転avanje vr邸i na tri naina: oviparno ovoviviparno viviparno. Kod nekih vrsta javlja se i partenogeneza. Posle oploenja 転enke jedno vreme nose jaja grupisana u jajne pakete (kokoni, ooteke) etvrtastog oblika i hitinskog porekla. U njima se svako jaje nalazi u posebnoj komorici. Larve koje se izlegu iz jaja su skoro prozirne, beliaste i veoma sline odraslim jedinkama samo 邸to nemaju krila i 邸to brzo dobiju tamnu boju. Razvie larvi odvija se putem rasta i vi邸estrukog presvlaenja.
- 8. Nain 転ivota, stani邸te i raspostranjenost Buba邸vabe su naje邸e none 転ivotinje i 転ive pojedinano ili u velikim skupinama u skoro svim suvozemnim sredinama, a neke centralno-amerike vrste i vrste u jugoistinoj Aziji ak i u movarnim stani邸tima. veoma su 邸iroko rasprostranjene u raznim geohrafskim oblastima, a neke su i kosmopoliti. Mnogobrojne su u tropskim oblastima. Vrste koje 転ive u ljudskim naseljima su omnivorne i hrane se hranom koju koristi i ovek pa tako mogu preneti neka oboljenja.
- 9. Klasifikacija Red Blattodea je podeljen na dve superfamilije: 1. Blattoidea, koja je podeljena na familije: Blattidae, sa najpoznatijim vrstama: Blatta orientalis, kosmopolitna Periplaneta australasiae, kosmopolitna vrsta Cryptocercidae 2.Blaberoidea je podeljena na sledee familije: Polyphagidae iji su najpoznatiji predstavnici: Eremoblatta sp, vrsta koja 転ivi u polupustinjama Articola sp, dugaka 5 mm, bez krila, boravi u mravinjacima nekih mrava u toplim podrujima. Blattellidae,sa najpoznatijim vrstama: Blattella germanica (bubarusa), kosmopolitna vrsta Ectobius lapponicus, 邸umska buba邸vaba dugaka 0,65 -1,3 cm, smee je boje i 転ivi u 邸umama ispod li邸a i kamenja; rasprostranjena je do sibirske tundre i polarnog kruga, kao nijedan od 転ohara Blaberidae, iji su predstavnici: Panchlora sp. koja se esto sa bananama prenese u Evropu; zelene je boje i ovoviviparna; Perisphaeria sp, vrsta ija je 転enka bez krla i mo転e se saviti u klupko.
- 10. Najpoznatije vrste buba邸vaba Najpoznatije vrste koje 転ive kod nas su: bubarusa (Blattella germanica) crna buba邸vaba (Blatta orientalis). Obe vrste iz 転lezda lue neprijatan miris (smrad). amerika buba邸vaba (Periplaneta americana) koja 転ivi u tropskim i subtropskim oblastima Amerike i dosti転e du転inu od 3 cm; gaji se u fabrikama pesticida i koristi za testiranje dejstva insekticida
- 11. Bubarusa Bubarusa (smea buba邸vaba) ima telo svetlosmee boje du転ine 11 - 14 mm, pri emu je mu転jak ne邸to manji od 転enke. Za razliku od crne buba邸vabe jednike oba pola imaju dobro razvijena krila du転a od abdomena, ali ne lete. Kreu se brzo pomou dugih nogu koje su pokrivene dlaicama. 貼enka pola転e oko 40 jaja u ooteku i tokom 転ivota odbaci 4-5 ooteka. Iz jaja se izlegu bele larve koje vrlo brzo, posle 3 asa, postaju smee boje. Larve lie na odrasle i posle 6 presvaenja i 14 dana postaju polno zrele i poinju sa parenjem. Kada su uslovi za razvie povoljni mo転e da da dve generacije potomaka u toku jedne godine. Najbitniji faktor spolja邸nje sredine za 転ivot ove vrste je temperatura: njen opstanak je mogu u intervalu od -2属C do +45属C, dok van tih granica posle kratkog vremena dolazi do uginua. Na povoljnoj temepraturi (20属C) bez hrane mogu da provedu relativno dugo: larve 10-22 dana 転enke sa ootekom 30 dana, a bez ooteke 45 dana mu転jaci 15 dana.
- 12. Crna buba邸vaba Najrasprostranjenija vrsta buba邸vaba kod nas sa telom tamno mrke boje. Polni dimorfizam je dobro izra転en: 転enke imaju zakr転ljala krila mu転jaci imaju krila koja su kraa od abdomena;krila ne koriste za letenje dugaki su do 25 mm. 貼enke su vrlo pro転drljive pa ako nemaju hranu onda grizu ko転u, odeu, drvo, papri ime mogu da nanesu veliku 邸tetu. Vei broj jaja pola転u u pakete u kojima se razvijaju i larve. Iz jedne ooteke (paketa) razvija se 16 larvi, a podaci o broju ooteka, koje 転enka obrazuje u toku 転ivota, se razlikuju od autora do autora, svakako kree se od 18 do 50. Du転ina razvia larvi u ootekama zavisi od temperature, tako pri temperaturi od 29, 5属 C larve izlaze iz ooteka posle 42 dana, a pri temperaturi od 25属C posle 59 dana, dok pri temperaturi od 21属C razvie najdu転e traje - 81 dan. Neophodno je pomenuti da je uz navedene vrednosti temperature potrebna i zadovoljavajua vla転nost. Larve se presvae vi邸e puta, a podaci o broju presvaenja se ralikuju od autora do autora i iznosi 6-7. Podaci o du転ini 転ivota su takoe razliiti zavisno od autora i kreu se u rasponu od 1 do 5 godina. Crna buba邸vaba je dominantna u odnosu na bubarusu pa gde se ona pojavi bubarusa i邸ezava.