際際滷

際際滷Share a Scribd company logo

Cica gorio

Download as DOCX, PDF
Snezana Kirin
Snezana Kirin
1 of 3
Download to read offline
Cica Gorio Cica Gorio je stekao bogatsvo za vrijeme revolucije prodajuci bra邸no deset puta skuplje no 邸to ga je kupovao. Kada je ostao udovac, svu svoju ljubav je posvetio dvema kcerima: kupovao im haljine, nakit, kocije; obezbedio im velik miraz i obe su se udale u aristokratske porodice. Starija kcer Anastazija postala je grofica de Resto, mlada Delfina je postala baronica de Nisen転an. Kada su u邸le u visoko dru邸tvo, njihove potrebe su postale vece - 転elele su da se istaknu na balovima i svecanim vecerama. Novac su dobijale od oca koje je, zaslepljen ocinskom ljubavlju, zadovoljavao njihove prohteve i hirove, rukovoden stavom: ''Ocevi uvek treba da daju pa da budu srecni. Uvek davati to znaci biti otac''. Dok je ima pare, pazole su ga i kao parajliju svakome pokazivale. A kad je nestalo novca, nemilosrdno su ga oterale. U pansionu Voker je na邸ao skloni邸te, prezren i siroma邸an. Stalno menja spratovei i iznajmljuje jeftinije sobe. Odrekao se duvana, otpustio berberina, prestao je da se puderi邸e, nije vi邸e nosio skupa odela, bivao je sve mr邸aviji. Cica Gorio '' koji je imao 邸ezdeset i dve godine i izgledao kao da nema ni cetrdeset (...), koji je imao neceg mladalackog u osmehu, sada je licio na izlapelog, nemocnpg i bledog starca od sedamdeset godina''. Kada je ponestalo novca, prodao je nakit, zlatne tabakere, cvjecnjake, posude od srebra, uvek je kcerima davao sa suzama radosnicama u ocima, srecan 邸to su one zadovoljne i srecne. Kada bi u pansionu neko spomenuo ime neke od njegovih kceri, oslu邸kivao bi da cuje kako su izgledale, jesu li bile srecne, jesu li se lepo provele. Da je njegova ljubav slepa, pokazuje slucaj kada je zakupio stan da bi njegova kcer Dafina imala gdje da se sastaje sa Rastinjakom. Tek na samrti, kad danima nije bilo njegovih kceri jer nije bilo ni novca, prvi put ce izraziti razocarenje i bunt : Ne, one nece doci! Znam ja to ima vec deset godina. Ja sam to pomi邸ljao ponekad, ali nisam smio da verujem. Umro je cica Gorio sam i napu邸ten od kceri, kao ubogi siromah. Ispratili su ga samo Rastinjak i Kristof, pokucar gospode Voker. Kceri za koje je sve 転rtvao nisu do邸le na sahranu - poslale su prazne kocije i kocija邸e.
E転en de Rastinjak E転en de Rastinjak je mladic koji je iz provincije do邸ao u Pariz na studije prava. Tu je osjetio velegradski 転ivot, upoynao siroma邸tvo i blagostanje, uporedio svoju porodicu u svetlu pariskog 転ivota i shvatio da mora ne邸to da promijeni. Shvatio je da u velikom gradu mora imati ya邸titnika da bi opstao i da bi mogao da ude u visoko dru邸tvo koje je postalo njegova preokupacija i glavni cilj. Brzo je do邸ao u vezu sa daljom rodakom vikontesom de Bozean i njena kuca mu je postala prva stepenica za ulayak u visoko dru邸tvo. Cinjenica da je rodak vikontese de Bozean, koja je po svom imenu i po svom bogatstvu, jedna od najvecih plemkinja, otvarala mu je vrata aristokratskih kuca i obezbedivala pozivnice za balove. Vec na prvim koracima u to dru邸tvo Rastinjak mlad, neiskusan i cista srca do転ivljava poni転enje : njegovo odijelo, dolazak pje邸ice na bal ili neuglednim kocijama, izazivaju podrugljive poglede i osmjehe slugu koji mu otvaraju vrata. Prvi ulasci u to dru邸tvo otkrili su muneiskrenost, pritvornost, prevare, la転. Mladom i neiskusnom Rastinjaku 転ele da pomognu svojim savjetima robija邸 Votren i vikontesa Bozean. Votren je dobro upoznao svijet i iskusio dru邸tvene nepravde pa nastoji da Rastinjaku otvori oci i uka転e mu na neprijatne istine. Za Votrena je Pariz obicna kaljuga : Oni koji se u njoj ukaljaju vozeci se kolima, to su po邸teni ljudi, a oni koji se ukaljaju iduci pje邸ice, to su lopovi. Ako vam se desi nesreca da ukradete neku sitnicu, pokazuju na vas na trgu pred Palatom pravosuda kao kakvo cudovi邸te. Ali ako ukradete milion, onda ce vas u salonima smatrati za po邸tenog covjeka. Pokvarenost je op邸ta pojava i oru転je ljudi osrednjih osobina. U dru邸tvo treba krciti put bleskom genija ili ume邸nom pokvareno邸cu. U ljudske mase treba ili uleteti kao topovsko dule, ili se uvuci kao kuga. Po邸tenjem se ni邸ta ne posti転e. I vikontesa de Bozean, u jednom trenutku razocaranja, kada je ljubavnik bio napustio, kazuje Rastinjaku istinu o 転ivotu i upucuje ga kako da se pona邸a u drustvu u koje hoce da ude : Dakle, gospodine de Rastinjak, postupajte s ljudima onako kako zaslu転uju. 貼elite da uspete, ja cu vam pomoci. Uvidecete koliko je duboka 転enska pokvarenost, izmericete velicinu bedne ljudske sujete. Iako sam pa転ljivo citala tu knjigu o svetu, bilo je stranica koje su mi ostale nepoznate. Sad znam sve. Ukoliko hladnije budete racunali, utoliko cete bolje uspeti. Ako hocete da vas se svet boji, udarite bez milosti. I ljude i 転ene smatrajte za po邸tanske konje koje cete na svakoj stanici ostavljati da crknu, pa cete ostvariti sve 転elje. U Rastinjaku je dvojstvo : on je mlad, neiskusan, cist, neiskvaren, rije邸en da uspije. Ali on je opljackao majku i sestre da bi kupio skupo odijelo i vozio se kocijama, 邸to je uslov da se ude u visoko dru邸tvo. Po tome je sebican, kao 邸to su sebicne kceri cica Goria. Ali ce taj isti Rastinjak odbiti necasnu Votrenovu ponudu da se o転eni bogatom nasljednicom Viktorinom po邸tvo pije toga bude ubijen njen brat. Rastinjak ima svoj put : Moja je mladost jo邸 cista kao vedro nebo : ko hoce da postane velik ili bogat covek, treba da se pomiri s tim da mora lagati, povijati se, puzati i uspravljati se, laskati, pretvarati se. Ko pristane na to, zar ne znaci da je pristao da bude sluga onih koji su lagali, povijali se, puzali. Prvo im treba biti sluga, pa onda postati njihov saucesnik. O, ne. Ja cu raditi plemenito, kao svetac, radicu danju i nocu da stecem bogatstvo samo svojim radom. To ce bogatstvo vrlo sporo ici, ali cu zato spavati mirne savesti. Ali, kada postane ljubavnik Delfine de Nisen転wn, kada osjeti miris bogatstva, pojmice vrijednost novca i njegovo dejstvo na covjeka: kada ima novac, covej je siguran, samouvjeren, prav i dostojanstven. Visoko dru邸tvo i, bogatstvo i moralna cistota to ne mo転e da opstane jedno pored drugogo, shvatio je Rastinjak. Sudbina cica Goria iz temelja potresa Rastinjaka. Sahrana svoga stradalnika bez krivice ru邸i sve iluzije koje je Rastinjak gajio o svijetu. Kada je morao da pozajmi franak od pokucara Kristofa da bi grobarima dao napojnicu, Rastinjaka obuzima tuga i gorcina. U tom trenutku je nestao dotada邸nji E転en de Rastinjak koji je 転elio da svijet osvaja trudom, zaslugom i vrlinom. Pojavio se novi E転en de Rastnjak koji upucuje dru邸tvu pretece rijeci a sad je na nas dvoje red . Na rucak kod gospode de Nisen転en odlazi Rastinjak koji prihvata borbu sa dru邸tvom Sen 貼ermena, ali prihvata i sredstva kojima se ono slu転i.
Dru邸tvo Na samom pocetku romaneskne price, posle predocavanja stanara pansiona gospode Voker, narativni subjekt posebno prati dva glavna aktera price. Rastinjak i Gorio su samo dva suseda, ali sticaj okolnosti pribli転ava mladica i starca pa se u toku romaneskne price njihove sudbine preplicu. Balyak je dobro odredio mesta ovim junacima u strukturi romana: to su dva razlicita ljudska tipa i dva sveta, ali se i jedan i drugi uzajamno dopunjavaju. Bez cica goria Rastinjak bi dobio sasvim druge obrise; bez Rastinjaka tragicna sudbina starog Goria, ne bi dobila tako sna転ne akcente. Dok je jedan na kraju svoga puta, drugi ga tek krci; dok je Cica Goria uni邸tila bezdu邸nost i nezahvalnost dveju kcerki, Rastinjak je na putu da uni邸ti majku i sestre; dok je jedan pora転en od 転ivota, drugi se bori za pobedu; dok je jedan potpuno skrhan, drugi je zadojen snagom za obracun sa dru邸tvom. Cica Gorio je 邸iroka freska francuskog dru邸tva: tu ima licnosti razlicitog socijalog porekla i statusa, razlicitih ideja i ideala, razlicitih moralnih stavova i razlicitih sudbina: ''Ovakav skup ljudi - pi邸e Balzak - sadr転i uglavnom bitne elemente celog jednog dru邸tva''. Za junake ove price Balzak uzima dva razlicita ljudska tipa. Jedno je mladi student prava, koji je do邸ao u Pariz da zavr邸i studije i svojim trudom obezbedi sebi mesto u dru邸tvu. Drugi je ostarjeli negda邸nji fabrikant, ''jedno nesrecno i odgurnuto stvorenje, jedan mucenik sa kojim su svi terali 邸egu'' Prvi je do邸ao u Pariz u punoj snazi svoje mladosti, ispunjen verom u 転ivot, 転eljan uspeha po svaku cenu. Drugi je na zalasku 転ivota, na izmaku snage, napu邸ten pd svojih kcerki, opljackan od sopstvene dece, 転rtva bezgranicne roditeljske ljubavi. Ljudski svet romana cine licnosti razlicite po poreklu, dru邸tvenom statusu, mentalitetu i karakteru. One se mogu svrstati u dve grupe: onu koja 転ivi u ulici Sen 貼enevjev gdje se nalazi pansion gospode Voker, i onaj iz predgrada Sen 貼ermen, gdje su kuce i dvorci ariskokratskih porodica. Na jednoj strani je siroma邸tvo, na drugoj materijalno izobilje. Na jednoj strani su vidljivi prosjaji iskrenosti, po邸tenja, prijateljstva i uva転avanja, na drugoj strani je bespomucna borba za dru邸tveni presti転, niske intrige, podmetanja, zavidljivost, nemoral. Balzak sa simpatijama prikazuje sen転enevjevske 転itelje, ima sa転aljenja ya njihove patnje i stradanja, ima razumjevanja za njihove sitne zlobe i surevnjivosti, ali ih ne idealizuje. Za sen転enevjevske 転itelje nema ni razumjevanja ni simpatija - na svakom koraku je lopovluk, preljuba, bezdu邸nost, zloba. Cica Gorio nije idealan lik - bogatstvo je stekao na nepo邸ten nacin, koristeci nevolje siroma邸nih i gladnih. Ali on je stradalnik i nesrecnik, 転rtva svojih nezaja転ljivih kceri i svoje prevelike ljubavi prema njima. Ni Rastinjak nije idealizovan: dolazi u Pariz cist i neiskvaren, dugo zadr転ava moralnu cistotu svoje licnosti, ali postepeno popu邸ta, prilagodava se sredini i poprima njene manire: i on iskori邸cava svoje najmilije da bi obezbedio ulazak u visoko dru邸tvo: i on, na kraju romanesksne price, odlazi da se ukljuci u mete転 i blato sen転ermeskog dru邸tva.

More Related Content

Cica gorio

  • 1. Cica Gorio Cica Gorio je stekao bogatsvo za vrijeme revolucije prodajuci bra邸no deset puta skuplje no 邸to ga je kupovao. Kada je ostao udovac, svu svoju ljubav je posvetio dvema kcerima: kupovao im haljine, nakit, kocije; obezbedio im velik miraz i obe su se udale u aristokratske porodice. Starija kcer Anastazija postala je grofica de Resto, mlada Delfina je postala baronica de Nisen転an. Kada su u邸le u visoko dru邸tvo, njihove potrebe su postale vece - 転elele su da se istaknu na balovima i svecanim vecerama. Novac su dobijale od oca koje je, zaslepljen ocinskom ljubavlju, zadovoljavao njihove prohteve i hirove, rukovoden stavom: ''Ocevi uvek treba da daju pa da budu srecni. Uvek davati to znaci biti otac''. Dok je ima pare, pazole su ga i kao parajliju svakome pokazivale. A kad je nestalo novca, nemilosrdno su ga oterale. U pansionu Voker je na邸ao skloni邸te, prezren i siroma邸an. Stalno menja spratovei i iznajmljuje jeftinije sobe. Odrekao se duvana, otpustio berberina, prestao je da se puderi邸e, nije vi邸e nosio skupa odela, bivao je sve mr邸aviji. Cica Gorio '' koji je imao 邸ezdeset i dve godine i izgledao kao da nema ni cetrdeset (...), koji je imao neceg mladalackog u osmehu, sada je licio na izlapelog, nemocnpg i bledog starca od sedamdeset godina''. Kada je ponestalo novca, prodao je nakit, zlatne tabakere, cvjecnjake, posude od srebra, uvek je kcerima davao sa suzama radosnicama u ocima, srecan 邸to su one zadovoljne i srecne. Kada bi u pansionu neko spomenuo ime neke od njegovih kceri, oslu邸kivao bi da cuje kako su izgledale, jesu li bile srecne, jesu li se lepo provele. Da je njegova ljubav slepa, pokazuje slucaj kada je zakupio stan da bi njegova kcer Dafina imala gdje da se sastaje sa Rastinjakom. Tek na samrti, kad danima nije bilo njegovih kceri jer nije bilo ni novca, prvi put ce izraziti razocarenje i bunt : Ne, one nece doci! Znam ja to ima vec deset godina. Ja sam to pomi邸ljao ponekad, ali nisam smio da verujem. Umro je cica Gorio sam i napu邸ten od kceri, kao ubogi siromah. Ispratili su ga samo Rastinjak i Kristof, pokucar gospode Voker. Kceri za koje je sve 転rtvao nisu do邸le na sahranu - poslale su prazne kocije i kocija邸e.
  • 2. E転en de Rastinjak E転en de Rastinjak je mladic koji je iz provincije do邸ao u Pariz na studije prava. Tu je osjetio velegradski 転ivot, upoynao siroma邸tvo i blagostanje, uporedio svoju porodicu u svetlu pariskog 転ivota i shvatio da mora ne邸to da promijeni. Shvatio je da u velikom gradu mora imati ya邸titnika da bi opstao i da bi mogao da ude u visoko dru邸tvo koje je postalo njegova preokupacija i glavni cilj. Brzo je do邸ao u vezu sa daljom rodakom vikontesom de Bozean i njena kuca mu je postala prva stepenica za ulayak u visoko dru邸tvo. Cinjenica da je rodak vikontese de Bozean, koja je po svom imenu i po svom bogatstvu, jedna od najvecih plemkinja, otvarala mu je vrata aristokratskih kuca i obezbedivala pozivnice za balove. Vec na prvim koracima u to dru邸tvo Rastinjak mlad, neiskusan i cista srca do転ivljava poni転enje : njegovo odijelo, dolazak pje邸ice na bal ili neuglednim kocijama, izazivaju podrugljive poglede i osmjehe slugu koji mu otvaraju vrata. Prvi ulasci u to dru邸tvo otkrili su muneiskrenost, pritvornost, prevare, la転. Mladom i neiskusnom Rastinjaku 転ele da pomognu svojim savjetima robija邸 Votren i vikontesa Bozean. Votren je dobro upoznao svijet i iskusio dru邸tvene nepravde pa nastoji da Rastinjaku otvori oci i uka転e mu na neprijatne istine. Za Votrena je Pariz obicna kaljuga : Oni koji se u njoj ukaljaju vozeci se kolima, to su po邸teni ljudi, a oni koji se ukaljaju iduci pje邸ice, to su lopovi. Ako vam se desi nesreca da ukradete neku sitnicu, pokazuju na vas na trgu pred Palatom pravosuda kao kakvo cudovi邸te. Ali ako ukradete milion, onda ce vas u salonima smatrati za po邸tenog covjeka. Pokvarenost je op邸ta pojava i oru転je ljudi osrednjih osobina. U dru邸tvo treba krciti put bleskom genija ili ume邸nom pokvareno邸cu. U ljudske mase treba ili uleteti kao topovsko dule, ili se uvuci kao kuga. Po邸tenjem se ni邸ta ne posti転e. I vikontesa de Bozean, u jednom trenutku razocaranja, kada je ljubavnik bio napustio, kazuje Rastinjaku istinu o 転ivotu i upucuje ga kako da se pona邸a u drustvu u koje hoce da ude : Dakle, gospodine de Rastinjak, postupajte s ljudima onako kako zaslu転uju. 貼elite da uspete, ja cu vam pomoci. Uvidecete koliko je duboka 転enska pokvarenost, izmericete velicinu bedne ljudske sujete. Iako sam pa転ljivo citala tu knjigu o svetu, bilo je stranica koje su mi ostale nepoznate. Sad znam sve. Ukoliko hladnije budete racunali, utoliko cete bolje uspeti. Ako hocete da vas se svet boji, udarite bez milosti. I ljude i 転ene smatrajte za po邸tanske konje koje cete na svakoj stanici ostavljati da crknu, pa cete ostvariti sve 転elje. U Rastinjaku je dvojstvo : on je mlad, neiskusan, cist, neiskvaren, rije邸en da uspije. Ali on je opljackao majku i sestre da bi kupio skupo odijelo i vozio se kocijama, 邸to je uslov da se ude u visoko dru邸tvo. Po tome je sebican, kao 邸to su sebicne kceri cica Goria. Ali ce taj isti Rastinjak odbiti necasnu Votrenovu ponudu da se o転eni bogatom nasljednicom Viktorinom po邸tvo pije toga bude ubijen njen brat. Rastinjak ima svoj put : Moja je mladost jo邸 cista kao vedro nebo : ko hoce da postane velik ili bogat covek, treba da se pomiri s tim da mora lagati, povijati se, puzati i uspravljati se, laskati, pretvarati se. Ko pristane na to, zar ne znaci da je pristao da bude sluga onih koji su lagali, povijali se, puzali. Prvo im treba biti sluga, pa onda postati njihov saucesnik. O, ne. Ja cu raditi plemenito, kao svetac, radicu danju i nocu da stecem bogatstvo samo svojim radom. To ce bogatstvo vrlo sporo ici, ali cu zato spavati mirne savesti. Ali, kada postane ljubavnik Delfine de Nisen転wn, kada osjeti miris bogatstva, pojmice vrijednost novca i njegovo dejstvo na covjeka: kada ima novac, covej je siguran, samouvjeren, prav i dostojanstven. Visoko dru邸tvo i, bogatstvo i moralna cistota to ne mo転e da opstane jedno pored drugogo, shvatio je Rastinjak. Sudbina cica Goria iz temelja potresa Rastinjaka. Sahrana svoga stradalnika bez krivice ru邸i sve iluzije koje je Rastinjak gajio o svijetu. Kada je morao da pozajmi franak od pokucara Kristofa da bi grobarima dao napojnicu, Rastinjaka obuzima tuga i gorcina. U tom trenutku je nestao dotada邸nji E転en de Rastinjak koji je 転elio da svijet osvaja trudom, zaslugom i vrlinom. Pojavio se novi E転en de Rastnjak koji upucuje dru邸tvu pretece rijeci a sad je na nas dvoje red . Na rucak kod gospode de Nisen転en odlazi Rastinjak koji prihvata borbu sa dru邸tvom Sen 貼ermena, ali prihvata i sredstva kojima se ono slu転i.
  • 3. Dru邸tvo Na samom pocetku romaneskne price, posle predocavanja stanara pansiona gospode Voker, narativni subjekt posebno prati dva glavna aktera price. Rastinjak i Gorio su samo dva suseda, ali sticaj okolnosti pribli転ava mladica i starca pa se u toku romaneskne price njihove sudbine preplicu. Balyak je dobro odredio mesta ovim junacima u strukturi romana: to su dva razlicita ljudska tipa i dva sveta, ali se i jedan i drugi uzajamno dopunjavaju. Bez cica goria Rastinjak bi dobio sasvim druge obrise; bez Rastinjaka tragicna sudbina starog Goria, ne bi dobila tako sna転ne akcente. Dok je jedan na kraju svoga puta, drugi ga tek krci; dok je Cica Goria uni邸tila bezdu邸nost i nezahvalnost dveju kcerki, Rastinjak je na putu da uni邸ti majku i sestre; dok je jedan pora転en od 転ivota, drugi se bori za pobedu; dok je jedan potpuno skrhan, drugi je zadojen snagom za obracun sa dru邸tvom. Cica Gorio je 邸iroka freska francuskog dru邸tva: tu ima licnosti razlicitog socijalog porekla i statusa, razlicitih ideja i ideala, razlicitih moralnih stavova i razlicitih sudbina: ''Ovakav skup ljudi - pi邸e Balzak - sadr転i uglavnom bitne elemente celog jednog dru邸tva''. Za junake ove price Balzak uzima dva razlicita ljudska tipa. Jedno je mladi student prava, koji je do邸ao u Pariz da zavr邸i studije i svojim trudom obezbedi sebi mesto u dru邸tvu. Drugi je ostarjeli negda邸nji fabrikant, ''jedno nesrecno i odgurnuto stvorenje, jedan mucenik sa kojim su svi terali 邸egu'' Prvi je do邸ao u Pariz u punoj snazi svoje mladosti, ispunjen verom u 転ivot, 転eljan uspeha po svaku cenu. Drugi je na zalasku 転ivota, na izmaku snage, napu邸ten pd svojih kcerki, opljackan od sopstvene dece, 転rtva bezgranicne roditeljske ljubavi. Ljudski svet romana cine licnosti razlicite po poreklu, dru邸tvenom statusu, mentalitetu i karakteru. One se mogu svrstati u dve grupe: onu koja 転ivi u ulici Sen 貼enevjev gdje se nalazi pansion gospode Voker, i onaj iz predgrada Sen 貼ermen, gdje su kuce i dvorci ariskokratskih porodica. Na jednoj strani je siroma邸tvo, na drugoj materijalno izobilje. Na jednoj strani su vidljivi prosjaji iskrenosti, po邸tenja, prijateljstva i uva転avanja, na drugoj strani je bespomucna borba za dru邸tveni presti転, niske intrige, podmetanja, zavidljivost, nemoral. Balzak sa simpatijama prikazuje sen転enevjevske 転itelje, ima sa転aljenja ya njihove patnje i stradanja, ima razumjevanja za njihove sitne zlobe i surevnjivosti, ali ih ne idealizuje. Za sen転enevjevske 転itelje nema ni razumjevanja ni simpatija - na svakom koraku je lopovluk, preljuba, bezdu邸nost, zloba. Cica Gorio nije idealan lik - bogatstvo je stekao na nepo邸ten nacin, koristeci nevolje siroma邸nih i gladnih. Ali on je stradalnik i nesrecnik, 転rtva svojih nezaja転ljivih kceri i svoje prevelike ljubavi prema njima. Ni Rastinjak nije idealizovan: dolazi u Pariz cist i neiskvaren, dugo zadr転ava moralnu cistotu svoje licnosti, ali postepeno popu邸ta, prilagodava se sredini i poprima njene manire: i on iskori邸cava svoje najmilije da bi obezbedio ulazak u visoko dru邸tvo: i on, na kraju romanesksne price, odlazi da se ukljuci u mete転 i blato sen転ermeskog dru邸tva.