1. Sir Ernest Rutherford, predsednik Kraljevske Akademije i dobitnik Nobelove nagrade za fiziku,
ispričao je sledeću priču:
Pre izvesnog vremena pozvao me je kolega. Spremao se da nekom studentu da "nulu" za njegov
odgovor na neko pitanje iz fizike, dok je student, naprotiv, zahtevao najvišu ocenu! Ispitivac i
student su se ipak složili da se dovede nezavisni "arbitar" i ja sam bio izabran.
Pročitao sam ispitno pitanje:” pokazati kako je moguće odrediti visinu neke visoke zgrade pomoću
barometra”.
Studentov odgovor je glasio: "Odneću barometar na vrh zgrade, vezaću ga za dugačak konopac,
spusticu ga do trotoara, a zatim ću ga ponovo podići. Izmjeriću dužinu konopca. Dužina konopca je
visina zgrade”.
Student je zaista imao dobar razlog za visoku ocenu, s obzirom da je dao kompletan i tačan
odgovor! Sa druge strane, kad bi dobio visoku ocenu iz fizike, to bi značilo svojevrsno priznanje u
ovoj oblasti, što njegov odgovor nije potvrđivao!
Predložio sam da student još jedanput pokuša rešiti ovaj zadatak. Dao sam studentu šest minuta da
reši zadatak uz upozorenje da njegov odgovor mora pokazati bar neko znanje iz fizike! Pri kraju
pete minute student jos ništa nije bio napisao! Pitao sam ga želi li odustati, ali mi je on odgovorio da
ima jako mnogo odgovora za taj problem. Upravo je razmišljao o najboljem rešenju. Izvinio sam se
što ga prekidam i zamolio ga da nastavi. U sledećoj minuti on je napisao svoj odgovor koji je
glasio:
Odnesi barometar na vrh zgrade i nagni se preko ruba krova. Ispusti barometar, a štopericom meri
vreme dok ne tresne o trotoar. Tada, koristeci formulu x=at2/2, izračunati visinu zgrade! U tom
trenutku sam pitao kolegu da li sad on odustaje od davanja loše ocene! On se složio i dao studentu
skoro najvišu ocenu.
Dok sam napustao koleginu kancelariju, setio sam se da mi je student rekao da ima jos mnogo
rešenja za taj problem, pa sam ga pitao: Koja??
Pa, reče student, postoji mnogo načina da se odredi visina zgrade uz pomoć barometra. Na primer,
možete izneti barometar napolje, pod pretpostavkom da je sunčan dan, izmeriti visinu barometra,
zatim dužinu njegove senke, dužinu senke zgrade, i onda običnom proporcijom, uz pomoć Talesove
teoreme, izračunati visinu zgrade!
Sjajno - rekao sam. A ostali načini?
Da, rekao mi je student, postoji jedna osnovna metoda merenja koja će vam se sigurno dopasti. U
ovoj metodi, uzmete barometar sa sobom i počnete se penjati uz stepenice. Prethodno, na zidu
povučete crtu da označite dužinu barometra. Zatim, kako se penjete, markirate stalno dužinu
barometra. Tako ćete dobiti visinu zgrade u jedinicama dužine barometra!?
Vrlo direktna metoda! - rekao sam.
2. Naravno, a ako želite malo sofisticiraniju metodu, možete vezati barometar za kraj opruge, zaljuljati
ga kao klatno i zatim odrediti vrednost gravitacionu konstante g na nivou ulice, a onda na vrhu
zgrade. Iz razlike za gravitacionu konstantu g može se, u načelu, izračunati visina zgrade!
Takođe, koristeći isto načelo, možete odneti barometar na vrh zgrade, vezati ga za dugačak
konopac, spustiti ga do samog trotoara i tada ga zaljuljati. Tada možete izračunati visinu zgrade
prema periodi oscilacije!
Na kraju, zaključio je student, postoje i mnogi drugi nacini rešavanja problema. Verovatno najbolji
način je, da ponesete barometar u prizemlje i da pokucate na vrata nadstojnika zgrade. Kada vam
nadstojnik otvori vrata, vi samo trebate reći: “Gospodine nadstojniče, ovo je divan barometar! Ako
mi kažete kolika je visina zgrade, pokloniću vam ga.”
U tom trenutku nisam mogao izdržati i pitao sam studenta da li zaista ne zna konvencionalan
odgovor na ovaj problem. Priznao mi je da ga zna, ali mi je rekao da mu je preko glave asistenata i
predavača na fakultetu koji mu pokušavaju nametnuti svoj način mišljenja.
Student se zvao Niels Bohr.
Za one koji eventualno ne znaju, čovek je dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1922.
Šta drugo reći nego THINK DIFFERENT!
