More Related Content
What's hot (10)
Viewers also liked (15)
Similar to Deca i ucenje u xxi veku (20)
More from Obrazovanjeplus (14)
Deca i ucenje u xxi veku
- 1. UMEE PODUAVANJA ILI PODUAVANJE KAO UMETNOST Trbina za roditelje, vaspitae i nastavnike Vera Vrbica Mateji i Ranka Marinkovi 17. 0ktobar 2013. O Sveti Sava Beograd
- 2. Deli koji nedostaje POTENJE, RADOST, SARADNJA, LJUBAV, SAOSEANJE, KREATIVNOST, PODRKA, RAZUMEVANJE, INSPIRACIJA, JEDINSTVO, HARMONIJA, DRUGARSTVO, MUDROST...
- 3. TIM koji rukovodi organizacijom Sne転ana Vujii Ranka Marinkovi 貼ana Borisavljevi Vesna Radoni Tamara Todorovi Biljana Suboti Dragana Mili Milena Pijevi Vera Vrbica Mateji-Beka Vesna Belevi
- 4. Da temperamente svako bolje u upozna lako Da u 邸koli svako ui radosno i lako Da u vrtiu svako ui radosno i lako Dobra saradnja sa roditeljima = dobro deci + dobro nama + dobro njima
- 5. VETINE RODITELJSTVA PROGRAMI ZA MLADE PROGRAMI ZA LINI RAZVOJ
- 6. Da bi se bilo koji fenomen razumeo, mora da se posmatra u odnosu na druge delove celine kojoj pripada ili delove od kojih se sastoji.
- 7. Koje ve邸tine je potrebno da uimo decu da bismo ih pripremili da uspe邸no 転ive u svetu budunosti?
- 8. Ve邸tine adaptacije Kritiko razmi邸ljanje Komunikacijske ve邸tine Ve邸tine re邸avanja problema Saradnja i timski rad Rezilijentnost otpornost na stres
- 9. Deca se mogu obrazovati Kod kue U dr転avnim 邸kolama U privatnim 邸kolama Alternativno obrazovanje
- 10. . Valdorf obrazovanje je najrasprostranjenije alternativno obrazovanje na svetu Danas postoje: 1026 nezavisne aldorf 邸kole 2000 vrti +1 646 centara za specijalno obrazovanje u 60 zemalja Slike iz Valdorf centra za podr邸ku porodici u Beogradu
- 11. Valdorf pedagogija razlikuje tri faze u razvitku dece Prvih 7 godina kreativna igra u podsticajnom okru転enju (volja, ula) Osnovna 邸kola razvoj umetnikih i socijalnih kapaciteta i razumevanje (emocije) Srednja 邸kola razvoj kritikog razumevanja i mi邸ljenja sa naglaskom na integraciji akademskih, praktinih i umetnikih te転nji (intelekt)
- 12. kola za sutra od mozga do uma umede poduavanja ili poduavanje kao umetnost Meunarodna konferencija o savremenom obrazovanju Zagreb 2013
- 13. Uesnici konferencije Susan Greenfield bavi se promenama uma i naina razmi邸ljanja zavisno od promena okoline (Oxford) David Brierly fleksibilni, kreativni metodi u 邸kolama (Oslo) Anne Mangen uticaj digitalnih tehnologija na rad i razvoj mozga (Stavangen) Tobias Richter autor knjiga na temu umetnosti poduavanja i uloge umetnosti u sticanju uiteljskih kompetencija Mary Barratt-Due muziki pedagog (Oslo)
- 14. Cilj konferencije: da se podstakne dijalog u pravcu humanizacije obrazovnih zadataka i vrednovanja odgoja i poduavanja kao stvaralakog procesa u kojem magina umetnost ostvaruje svoj puni smisao
- 15. Rast mozga u prenatalnom periodu Svakog minuta nastaje novih 250 000 neurona Kad se ovek rodi svi neuroni su tu
- 16. Rast mozga u postnatalnom periodu Sa dve godine mozak dositi転e oko 80% svoje veliine
- 17. Prosena te転ina mozga u gramima Godine mu邸karci 転ene novoroene 380 360 1 godina 970 940 2 godine 1120 1040 3 godine 1270 1090 10-12 godina 1440 1260 19-21 godina 1450 1310 56-60 godina 1370 1250 81-85 godine 1310 1170
- 18. Va転nost povezivanja neurona Mozak proizvodi neurone, mo転dane elije i sinapse - sinapse su veze izmeu elija sinapse prenose elektrine mo転dane signale izmeu elija
- 19. Najkomplikovanija masa u svemiru -novija otkridaNovi talas proizvodnje neurona i sinapsi dogaa se u pubertetu Poslednji se razvija prefrontalni korteks, deo mozga iza ela koji slu転i za: planiranje planiranje budunosti organizaciju radnu memoriju regulisanje raspolo転enja, impulsivnost, rasuivanje sagledavanje posledica Tinejd転eri postaju funkcionalni u svim oblastima, ali ne mogu rezonovati kao odrasli (testovi tumaenja lica) To je faza razvoja mozga koju mo転emo nazvati: Use it or lose it!
- 20. John Steinback Verujem da je dobar uitelj veliki umetnik i kako ih je jednako tako malo kao i ostalih velikih umetnika. Poduavnje bi ak moglo biti najvea od svih umetnosti, a medij u kojem deluje je ovekov um i duh.
- 21. Va転nost linosti uitelja Dr転i deli sudbine deteta u svojim rukama Ne mo転e preuzeti odgovornost za njegov 転ivot, ali mo転e da pazi na njega i da ga vodi na njegovom putu
- 22. Va転nost linosti uitelja Uitelj 転eli: da upozna uenike (uvek postoji ne邸to 邸to o drugom ne zna邸 iako ti je poznat, a to je mo転da najva転nije od svega T.S. Elliot) da otkrije potencijal svakog deteta da sazna 邸ta rade, odakle dolaze, u kom smeru idu, o emu razmi邸ljaju, za im 転ale, emu se nadaju da se pove転e sa tim za ime uenici eznu da im pomogne da upoznaju sebe da podstakne sanjanje da podr転i veru u to da su snovi ostvarivi
- 23. Rudolf Steiner Pitanje za obrazovanje ne bi trebalo da bude: ta ovek treba da zna i 邸ta je sposoban da radi za sada邸nje dru邸tvo ve koje se sposobnosti nalaze u svakom pojedincu i mogu se razviti?
- 24. Va転nost linosti uitelja D. Brierly: Skriveno u vidljivom ta mo転emo da pitamo da bismo upoznali uenike: ta itate? Koji vam je hobi? ta ste sanjali? ta 転elite da budete kad porastete? Umetnost opisivanja portreta Autoportret ta sakuplja邸?
- 25. Va転nost linosti uitelja D. Brierly: Skriveno u vidljivom Pedagog koji 転eli da se savesno bavi svojim pozivom ne propu邸ta nijednu prigodu da upozna svoje uenike. Lice uenika jasno se vidi da li je zabrinut, iznenaen, ljut, prestra邸en ili mu je dosadno.
- 26. Va転nost linosti uitelja D. Brierly: Skriveno u vidljivom Va転nost izraza lica Nepromenljive crte brze, prolazne emocije uenici motre na na邸 izraz lica Na kraju asa - na licima svojih uenika uitelj vidi sebe!
- 27. Va転nost ljubavi To je pravi posao uitelja da voli uenika. On mora voleti i lepu decu i ru転nu decu i pametnu decu i glupu decu i lenju decu i marljivu decu. Ako ne voli decu, onda to mora da naui. Ljubav se mo転e nauiti kao i sve drugo! Kako neko mo転e biti uitelj ako ne veruje da se sve mo転e nauiti?
- 28. Va転nost zadovoljstva u procesu uenja Samo zadovoljan uenik prolazi kroz proces uenja! Srea izra転ena smehom izuzetno je va転na za ake. Aristotel: Srea je glavni motiv kod svakog uenja. Rusel: Srea je koren obrazovanja. Da bi deca bila srena u 邸koli: - moraju joj biti dorasli - moraju u njoj zadobiti oseaj uspeha - ne smeju u njoj provoditi previ邸e vremena
- 29. Va転nost ljubavi prema uenju D. Brierly: Skriveno u vidljivom Ljubav prema uenju osnov je sree i zdravlja Ljubav prema uenju zavisi od motivacije Zadaci koje postavlja savremeno dru邸tvo nisu sami po sebi nagrada Uenici treba da u転ivju u tome 邸to rade bez spolja邸nje motivacije novca, ocena, straha od kazne Spolja邸nje nagraivanje umanjuje vrednost unutra邸nje motivacije 邸ta se dogaa kad spolja邸nja motivacija nestane Uenik koji ima unutra邸nju motivaciju je uspe邸an, ima samopo邸tovanje i srean je
- 30. Va転nost izbora gradiva i naina prezentacije Tobias Richter: Valdorf kurikulum Poiva na sazanju da svako dete ezne ne邸to da naui. Pria o Miji Pria o Ani i uitelju koji je izgubio popularnost Pitagorina teorema
- 31. Tobias Richter: Valdorf kurikulum Kurikulum je tako smi邸ljen da se rauna sa razumevanjem. Uvek prisutno pitanje: ta e se dogoditi ako... Ne treba uiti pesmu napamet treba razumeti pesmu Ne treba uiti o lavu nego ga odglumiti shvatiti 邸ta znai - biti lav, u転iveti se u okolinu lava U svim predmetima pronai kauzalitet: Rimsko pravo: delo kazna Matematika: postupni raun Crtanje: svetlost tama
- 32. Susan Greenfield: Va転nost umetnosti - muzike Tu gde deca ue muziku najbolji su rezultati - trening za mozak ritam - muzika ima kognitivni kontekst uimo rei (tehno muzika je li邸ena konteksta) - muzika ima terapeutsko dejstvo Ljudi koji su sreni pevaju! Na邸a poslovica: Ko ne peva zlo misli
- 33. Pevanje All things shall perish under the sky, music alone shall live, music alone shall live, music alone shall live, never to die ...
- 34. Va転nost umetnosti Pria o Niku -vajanje Pria o Tomu - drama Umetnost je magina, umetnost transformi邸e
- 35. Va転nost umetnosti - knji転evnost - itanje 貼ivot i prie imaju poetak i kraj pro邸lost i budunost likovi imaju identitet: boju glasa, govor tela, fiziki kontakt Dok itamo stvaraju se veze u mozgu ove veze daju dublje znaenje. Prie su mone podstiu ma邸tu
- 36. Ma邸ta je modna podstie razvoj Eksperiment kako rade mo転dane elije Ne sviraju klavir . . Sviraju klavir . . Zami邸ljaju da sviraju klavir . . . . . . . . . . .
- 37. Tehnologija 21. vek Princeza Marija Rat i mir U knjizi U video igri postoji u vremenu i prostoru bezvremena je, bezprostorna ima pro邸lost i budunost ovde i sada kognitivna je senzorna ona je kao ti ona je apstraktni koncept ima sadr転aj i znaenje ima malo znaaja ima oseanja nema oseanja ima identitet, personalizovano znaenje redukovan identitet, depersonalizovana interna eksterna
- 38. Posledice preteranog igranja video igrica smanjena pa転nja adiktivne su smanjuju empatiju podstiu anksioznost (ono 邸to se de邸ava u igrici mo転e se desiti i meni) podstiu agresiju Ide se od kognitivnog ka senzornom umesto obrnuto
- 39. ta je va転no? da dete samo oseti kada je dosta
- 40. Kuda ide svet? Google glass
- 41. Thomas Stearns Eliot (1888-1965): Gde je 転ivot koji smo izgubili 転ivei? Gde je mudrsot koju smo izgubili u znanju? Gde je znanje koje smo izgubili u informacijama?
- 42. Tobias Richter: Najlep邸a re u jeziku je e転nja Ako 転eli邸 da napravi邸 brod, nemoj da ljude 邸alje邸 da nabavljaju materijal, da im izdaje邸 nareenja i deli邸 zadatke... Umesto toga, naui ih da eznu za dalekim morima Antoine de Saint Exupery