Digitalni-Filmovi-u-Nastavi_racunars.pdf
- 1. | Digitalni filmovi u nastavi Ovaj obrazovni materijal napravljen kroz Microsoft program Partner u uenju je o pravljenju jednostavnih digitalnih filmova uz pomo Windows Movie Maker softvera. Obrazovni materijal pokriva osnove snimanja video materijala i pravljenje kratkih digitalnih filmova, korak-po-korak. 貼eleli smo da kontekstualizujemo uenje za uenike uzrasta od 11 do 15 godina, sa primerima vr邸njakog uenja i uenja kroz uenike projekte. Ovaj obrazovni materijal nije vezan ni za koji 邸kolski predmet, plan i program, i ne zahteva nikakvo 邸kolsko predznanje, osim osnovne digitalne pismenosti uenika, 邸to nastavniku daje mogunost da ga na razliite naine uklopi u nastavu kao dobro planiranu aktivnost za prouavanje na asu odreenog predmeta ili osnovnu literature za uenika koji samostalno pristupa pravljenju projekta kao domaeg zadatka. verzija obrazovnog materijala za Windows XP
- 2. Microsoft | Digital Films In The Classroom 2 Microsoft Partner u uenju program Partner u uenju je globalna inicijativa kompanije Microsoft, pokrenuta da bi se aktivno pobolj邸ao pristup tehnologijama i unapredilo njihovo kori邸enje u uenju. Na邸 je cilj da pomognemo 邸kolama da dobiju bolji pristup tehnologijama, ohrabre inovativan pristup pedagogiji i strunom usavr邸avanju nastavnika, te da liderima u obrazovanju pru転e podr邸ku i alate da osmisle, primene i upravljaju promenama u obrazovanju. Zajedno sa svojim partnerima 邸irom sveta, u svom zalaganju za promene u obrazovanju fokusiramo se na tri kljune oblasti koje imaju izvanredan potencijal da nastavnicima i uenicima daju snagu id a promene obrazovanje: inovativni uenici, inovativni nastavnici, inovativne 邸kole. Ovaj program nudi sasvim besplatne obrazovne resurse za nastavnike koji su inspirativni i relevantni za dana邸nji svet u kome uenici odrastaju i koji e uenici svojim znanjem i radom nastaviti da grade i menjaju. Ovi obrazovni materijali su napravljeni da bi pomogli nastavnicima da prate tehnolo邸ke promene koje se reflektuju i u uionici, ali i da odgovore na prirodnu 転elju uenika da istra転uju i ue, pripremajui se da zauzmu svoje mesto u svetskoj ekonomiji koja se menja i raste..
- 3. Microsoft | Digital Films In The Classroom 3 Uvod Sa pojavom digitalnih fotoparata i kamera pojavila se i potreba za znanjem digitalne fotografije i pravljenja digitalnih filmova. Pravljenje digitalnih filmova nije vi邸a samo posao za profesionalce, ve je postalo dostupno i za obine ljude. Jedan od alata za pravljenje digitalnih filmova je Windows Movie Maker koji je vrlo jednostavan za uenje i kori邸enje u uionici, kako za pravljenje uenikih projekata u formi kratkog digitalnog filma, tako i za pravljenje digitalnih filmova za nastavu iji je autor sam nastavnik. Ve邸tina pravljenja jednostavnih digitalnih filmova je prezentovana u ovim obrazovnim materijalima. Ueniki deo je podeljen na 3 lekcije u kojima je detaljno obja邸njen postupak pravljenja digitalnog filma, korak po korak, od osnovnih pravila za snimanje video materijala, dodavanja zvuka i titla, do uobliavanja dilma i njegovog pamenja. Sve je ovo predstavljeno kroz priu o devojici Mariji koja pomae svom 邸kolskom drugu Vladi da naui da pravi digitalni film kako bi napravio kratak film o svojim karate ve邸tinama koji treba da preda na konkurs za prijem u meunarodnu letnju 邸kolu u Solunu. 貼eleli smo da kontekstualizujemo uenje za uenike uzrasta od 11 do 15 godina, sa primerima vr邸njakog uenja i uenja kroz uenike projekte. Ovaj obrazovni materijal nije vezan ni za koji 邸kolski predmet, plan i program, i ne zahteva nikakvo 邸kolsko predznanje, osim osnovne digitalne pismenosti uenika, 邸to nastavniku daje mogunost da ga na razliite naine uklopi u nastavu kao dobro planiranu aktivnost za prouavanje na asu odreenog predmeta ili osnovnu literature za uenika koji samostalno pristupa pravljenju projekta kao domaeg zadatka. Da bi pratio ove lekcije, potrebno je da je uenik raunarski pismen (poznavanje rada u Windows operativnom sistemu) i potreban mu je samo personalni raunar sa mikrofonom da bi mogao da odradi i sam sve prikazane radnje. Sadr転aj MICROSOFT PARTNER U UENJU PROGRAM...................................................................................................2 UVOD....................................................................................................................................................................3 SADR貼AJ ...........................................................................................................................................................3 DIGITALNI FILM U NASTAVI..................................................................................................................................5 PRIKAZIVANJE DIGITALNOG FILMA U UIONICI...............................................................................................7 PRIMENA DIGITALNOG FILMA KAO NASTAVNOG SREDSTVA..........................................................................7 PRAVLJENJE FILMA ZA NASTAVU.................................................................................................................. 11 TEHNIKI ASPEKTI PRAVLJENJA UENIKOG FILMA ZA NASTAVU ............................................................... 13
- 4. Microsoft | Digital Films In The Classroom 4 IDEJE ZA SNIMANJE JEDNOSTAVNIH DIGITALNIH FILMOVA ZA NASTAVU....................................................... 14 I lekcija za uenika.................................................................................................Error! Bookmark not defined. OSNOVNA PRAVILA SNIMANJA.........................................................................Error! Bookmark not defined. PREBACIVANJE SNIMLJENOG MATERIJALA NA SA FOTOAPARATA NA RAUNAR.......... Error! Bookmark not defined. INSTALACIJA SOFTVERA WINDOWS MOVIE MAKER........................................Error! Bookmark not defined. WINDOWS MOVIE MAKER OSNOVE.................................................................Error! Bookmark not defined. KREIRANJE PROJEKTA........................................................................................Error! Bookmark not defined. II lekcija za uenika................................................................................................Error! Bookmark not defined. OTVARANJE ZAPOETOG PROJEKTA.................................................................Error! Bookmark not defined. OSNOVNE RADNJE SA VIDEOM .........................................................................Error! Bookmark not defined. DODAVANJE NASLOVA I PRAVLJENJE PRELAZA..Error! Bookmark not defined. No table of contents entries found.
- 5. Microsoft | Digital Films In The Classroom 5 Digitalni film u nastavi Moderna nastava podrazumeva primenu modernih nastavnih sredstava i metoda nastave. U izobilju modernih nastavnih sredstava koja pobuuju audiovizuelnu percepciju uenika i kojima se ostvaruje didaktiki princip oiglednosti, vodeu ulogu svakako ima digitalni film. Primena digitalnih filmova u nastavi pru転a velike mogunosti i njihova uloga u nastavi je vi邸estruka. Njihova primena u poduavanju omoguava nastavniku da ispolji vi邸i nivo inventivnosti i kreativnosti. Osim toga, digitalni filmovi predstavljaju idealan nain za aktivno ukljuivanje samih uenika u nastavni proces i razvoj partnerskog odnosa izmeu uenika i nastavnika.
- 6. Microsoft | Digital Films In The Classroom 6
- 7. Microsoft | Digital Films In The Classroom 7 Prikazivanje digitalnog filma u uionici Digitalni filmovi pred nastavnika postavljaju nove metodike zahteve. Ukoliko koristi gotov film, nastavnik ne sme film prikazati pre nego 邸to ga on sam odgleda i analizira njegove mogunosti za nastavni rad. Kada nastavnik odabere film koji e prikazati mora da napravi plan njegovog prikazivanja. Dobar obrazovni film prikazan u pravo vreme ima veliku obrazovnu i vaspitnu vrednost, obogauje i kontekstualizuje nastavu, ini je zanimljivijom i raznovrsnijom, a steena znanja uenika trajnijim. Pre prikazivanja filma potrebno je izvr邸iti pripremu uenika za gledanje filma. Svaki komentar nastavnika tokom gledanja filma mo転e da ometa zapa転anja uenika. Zato je pre pu邸tanja filma potrebno naglasiti uenicima na koje delove filma posebno da obrate pa転nju. Nekad je po転eljno da se uenicima film prika転e vi邸e puta. Veoma je va転no da u zavisnosti od konkretne nastavne situacije, nastavnik napravi pravi izbor i prirodnu i logiku kombinaciju nastavnih metoda u skladu sa kojima prikazuje film u adekvatnom kontekstu. Digitalni film se mo転e prikazivati u uvodnom delu asa kao priprema uenika za novu nastavnu temu ili jedinicu. U tom sluaju film ne bi trebalo da traje du転e od pet minuta. U glavnom delu asa digitalni filmovi mogu biti glavno ili pomono nastavno sredstvo. Kada digitalni film predstavlja glavno nastavno sredstvo njegovo du転ina se kree oko 15-ak minuta. U glavnom delu asa digitalni film mo転e da predstavlja pomono nastavno sredstvo za posredno prikazivanje ogleda ili situacije koji traje nekoliko minuta. U zavr邸enom delu asa se mo転e prikazati digitalni film kao rekapitulacija izlo転ene nastavne teme ili jedinice. Po邸to se reprodukuje na kunom raunaru i lako se umno転ava, za razliku od klasinog filma, izborom digitalnog filma koji dopunjava nastavu mo転e se vr邸iti i individualizacija nastave. Za razliite nivoe znanja i razliita interesovanja uenika mogue je izabrati razliite filmove (koji e biti uvod u prouavanje gradiva ili zadnji korak pred zakljuak u procesu ovladavanja novim gradivom) pa im omoguiti da u 邸koli ili kod kue pogledaju ove filmove. Prilikom izbora digitalnog filma treba voditi rauna o uzrastu uenika kojima se prikazuje i njegovim psihofizikim sposobnostima. Mlaem uzrastu treba prikazivati filmove sa manjim brojem detalja i efekata. Ako film koji izaberemo nije prilagoen uzrastu uenika nee imati punu vaspitno obrazovnu funkciju. Primena digitalnog filma kao nastavnog sredstva Upotreba digitalnih filmova u nastavi treba da ima sledee ciljeve: Poveanje motivacije uenika za uenje i razvijanje interesovanja za nastavu prikazivanjem filmova prilagoenih temi asa, predznanju, interesovanjima i uzrastu uenika. Prikazivanjem digitalnog multimedijalnog filma istovremeno se omoguava lako usvajanje izlo転enih teza za uenike sa razliitim stilovima uenja.
- 8. Microsoft | Digital Films In The Classroom 8 Podsticanje uenika da uoava, zapa転a, razume, uoava odnose i situacije koje je video reprodukovane na filmu (prepoznavanje i analiza situacije) Podsticanje uenika da usvoji i koristi podatke i principe koji su mu izlo転eni. Povezivanje nastavnih tema sa realnim situacijama prikazivanjem pa転ljivo odabranih filmova (kontekstualizacija znanja). Podsticati uenike da vrednuju, kritikuju i iznesu svoj sud o onome 邸to vide na filmu (formiranje sopstvenog mi邸ljenja, argumentacija i diskusija). Razvijanje ma邸te i interesovanja kod uenika, uenik se podstie ga da procenjuje, klasifikuje, predvia i pretpostavlja (razvijanje kritikog i apstraktnog mi邸ljenja). Osposobljavanje uenika da reformuli邸e, rezimira i sitetizuje saznanja dobijena gledanjem filma. Osposobljavanje uenika da samostalno gradi i primeni svoja znanja na osnovu filma, npr. kroz samostalne filmske projekte. Razliiti su izvori filmova za nastavu to mo転e biti obrazovni film koji se kupuje namenski pravljen za datu temu u okviru plana i programa nastave, odgovarajui filmski materijal legalno preuzet sa kablovske televizije, TVa ili interneta ili se mo転e ak napraviti od strane nastavnika, ili od uenika u saradnji sa nastavnicima ili filmski materijal koji su snimili i od njega napravili film sami nastavnici i uenici. Film preuzet sa interneta se mo転e prikazati u celosti, samo u delu ili montiran od strane nastavnika od razliitih delova.
- 9. Microsoft | Digital Films In The Classroom 9
- 10. Microsoft | Digital Films In The Classroom 10 Za prikazivanje filma na asu potreban je samo raunar sa video-bimom i ozvuenjem pri frontalnoj nastavi, dok je za individualnu nastavu potrebno da svaki uenik ima svoj raunar sa monitorom i slu邸alicama. Mnogo je naina da se ukomponuje digitalni film u nastavu: Za nastavu dru邸tvenih nauka mogu se napraviti i prikazati filmovi koji predstavljaju realne ili hipotetine 転ivotne situacije. Posle prikazivanja filma organizuje se diskusija uenika. Mogue je prikazati dokumentarni film iz koga je iseen jedan deo. Uenici se podele u grupe i svaka grupa osmisli scenario za nedostajui deo. Uenici mogu da dobiju kao zadatak da snime nedostajui deo filma ili da se diskutuje i odabere najloginiji. Na kraju se prika転e original filma, 邸to takoe mo転e da vodi u dalje ve転be: uporeivanje, diskusiju i zakljuivanje Primena principa oiglednosti se mo転e primeniti ak i za oglede koji su opasni za izvoenje ili nema adekvatne opreme i uslova za izvoenje u 邸koli. Ovakvi ogledi se mogu snimiti u 邸kolama i na fakultetima gde postoji odgovarajua oprema ili se mogu preuzeti digitalni filmovi sa interneta snimljeni u specijalnim laboratorijama. U nastavi stranog jezika korisni su projekti koji obezbeuju komunikaciju uenika sa 邸kolom koja se nalazi u inostranstvu. Predstavljanje uenika i odeljenja mo転e da se uradi kroz digitalni film koji e biti razmenjen putem interneta. Svaka grupa ili svaki uenik dobije zadatak da osmisli scenario i snimi reporta転u ili intervju kojim predstavlja: region u kom 転ivi, grad, 邸kolu, svoje odeljenje, porodicu... Sigurnost uenika i za邸tita podataka o uenicima je u ovakvim projektima najva転nija briga. Za istoriju i prouavanje pro邸losti korisno je prikazati predmete ili cele postavke iz nekog od svetskih muzeja ili iz istorijskog ili etnografskog muzeja iz sopstvenog kraja, a razmena filmova koji su napravili sami nastavnici u lokalni muzejima je dragocen resurs obrazovnih filmova za nastavu istorije. U nastavi maternjeg ili stranog jezika mo転e se izvr邸iti dramatizacija nekog odlomka knji転evnog dela, koja od male pozori邸ne predstave, uz dobru monta転u, postaje pravi igrani film. U nastavi geografije mo転e se napraviti digitalni film panorame kraja u kome je 邸kola i da se na osnovu napravljenih snimaka dodatno napravi mapa terena, uradi tumaenje u odnosu na geografske karte i satelitske snimke. Snimanjem diskusije na odreenu temu i njenim pregledanjem u integralnom obliku, uz komentare nastavnika, mo転e se pomoi razvoj diskusionih ve邸tina i dedukcije uenika. Izbor teme zavisi od predmeta, za mlae ake to mo転e biti pitanje bezbednosti u saobraaju a za uenike starijeg uzrasta to mo転e biti: rizik po zdravlje uenika (AIDS-u, droga, zarazne bolesti..), re邸avanje konfliktnih situacija, ekolo邸ki problemi...
- 11. Microsoft | Digital Films In The Classroom 11 Nastavnici gimnazija 邸kola mogu da prika転u filmove koji prokazuju dobre i lo邸e strane nekih zanimanja i da time zaponu diskusiju koja e uenicima pomoi da odaberu zanimanje. Nastavnici srednjih strunih 邸kola mogu da snime film o razgovoru za posao, posle koga je mogue analizirati postupke poslodavaca i onoga ko tra転i posao i diskututovati o tome. Prikazivanje filma o nekom umetnikom delu ili umetnikom pravcu pomoi e ueniku u prihvatanju izlo転enog bilo da je u pitanju slikarsko, vajarsko, muziko ili filmsko delo, upravo zato 邸to je digitalni film multimedijalni nosa i mo転e da predstavi samo delo, ali i da ga dopuni naracijom i drugim komplementarnim medijskim sadr転ajima koji podr転avaju razliite vrste intiligencije i stilove uenja. ak i nastavnici fizikog vaspitanja mogu pomou filmova da pobolj邸aju svoju nastavu i unaprede ve邸tine svojih uenika. U ko邸arci je mogue rpikazati filmove: o pravilnom voenju lopte, dodavanju lopte, dvokoraku itd. Rukometa邸 mo転e da poka転e pravilan skok 邸ut, odobojka邸 kako se prima lopta ekiem, kako se smeuje, atletiar niski start, pravilan sprint itd. Mogu se napraviti i filmovi o ekstremnim sportovima i objasniti pravila takvih sportova. Pravljenje filma za nastavu Projektna nastava je pedago邸ki koncept zasnovan na konstruktivistikim pedago邸kim teorijama koja omoguava da uenik kroz sopstveno iskustvo i dobro osmi邸ljene projekte otkriva i stie znanja ne samo o temi koju prouava ve i o nainu na koji mo転e da doe do injenica i da defini邸e zakljuke. Pravljenje digitalnog filma na odabranu temu kao projektnog zadatka, uz vostvo nastavnika, u grupi ili samostalno, je moderan pristup projektnom uenju koji je postao dostupan posredstvom IT tehnologija. Kada uenici prave film (uz pomo nastavnika) kroz projekat ovladavanja gradivom, onda je to aktivno uenje koje ima veliku pedago邸ku vrednost i u kome tehniki kvalitet samog filma koji su napravili uenici ne igra veliku ulogu. Stariji uenici mogu i samostalno izraivati digitalne obrazovne filmove kao svoje projektne radove, ali je mlae uenike mogue organizovati u grupe (od 3 i vi邸e uenika u grupi) koji mogu da imaju razliite uloge u projektu. Dobro je da uloga svakog uenika koji radi u timu bude unapred poznata i tano odreena, a uenici mogu i sami da biraju ulogu u odnosu na svoja interesovanja i predispozicije. Va転no je da se uenicima jasno postavi zadatak, dodeli uloga u timu, napravi vremenski raspopred aktivnosti i objasni kako e i gde pronai dodatni materijal za pripremu projekta. Neki od uenika mogu da se bave istra転ivanjem resursa za digitalni film, neki pisanjem scenarija, neki glumom, neki snimanjem videa, neki snimanjem glasa, neki montiranjem scena iz filma i dr. Pri grupnom radu je neophodno uskladiti rad uenika, vremenski i sadr転ajno, i sa uenicima treba sastaviti listu aktivnosti i rezultate koje svaka grupa i uenik treba da imaju tokom rada. Tema rada mora da bude prilagoena uzrastu, interesovanjima i predznanju uenika.
- 12. Microsoft | Digital Films In The Classroom 12
- 13. Microsoft | Digital Films In The Classroom 13 . Tehniki aspekti pravljenja uenikog filma za nastavu Da bi se napravio dobar film za nastavu potrebno je da postoji ideja za snimanje filma (u ozbiljnijim projektima postoji ak i pisani sinopsis i scenario za snimanje filma). U scenariju se oblikuje ideja (vr邸i detaljizacija sadr転aja), opisuju likovi, ambijent, dijalozi itd. Kada se na osnovu scenarija snima mo転e se na osnovu njega napraviti i plan snimanja razdeljen na scene. Dobro je vi邸e puta i iz razliitih uglova snimiti iste scene, pa ih 邸to efektnije slo転iti u monta転om filma. Dobro uraenom monta転om mogue je predstaviti ili naglasiti ono 邸to je nedostupno direktnom posmatranju ili akcentovati ono 邸to je najva転nije. Za monta転u filma mo転emo se poslu転iti filmskim trikovima kao 邸to su: vremensko ubrzavanje ili usporavanje filma, makro, mikro snimci, snimci iz aviona, prelazi, titlovanje, dodavanje zvukova itd.. Pre nego 邸to uenici pristupe pravljenju digitalnih filmova, uenike je potrebno uputiti u osnove tehnike snimanja video materijala i pomoi im u montiranju filma. Dobro je obratiti pa転nju uenicima na neka osnovna pravila snimanju i izradi uenikih filmova: Pre snimanja dobro je da uenici naprave scenario i da po njemu spremaju scene ili odabiru situacije koje u prirodi ili realnom 転ivotu treba da snime. Prilikom snimanja dobro je napraviti vi邸e video sekvenci iz vi邸e uglova i naknadno ih isei i slo転iti u ilustrativnu celinu, te dobro izmontirati (dobro je imati vi邸e video materijala nego 邸to je planirana du転ina samog filma) Digitalna kamera koju uenici koriste treba da bude laka i jednostavna za rukovanje. Pre polaska na snimanje uenici treba da imaju napunjene baterije i set rezervnih baterija, bar dve memorijske kartice. Prilikom snimanja treba da na runom kai邸u uvaju fotoaparat, da ga dr転e daleko od jakog sunca i izvora toplote, vode, peska, prljav邸tine i dr. Svetlost ne sme da pada direktno na objektiv kamere. Za snimanje dobro je koristiti rane jutarnje ili kasne popodnevne sate. Ako se snimanje izvodi po jakom suncu treba pomeriti kameru u senku ili napraviti sopstvenu senku pomou na pr. ki邸obrana, promeniti perspektivu snimanja ili ako osvetliti objekat snimanja reflektorom (ili koristiti filtere). Pozadina za snimanje ne sme da bude dominantna jer odvlai pa転nju prilikom gledanja. Pri snimanju providnih objekata potrebno je da se odabere pogodna pozadina. Pozadina bi trebalo da je tamnija i rebrasta. Svetlost kod snimanja providnih objekata treba da pada sa bone strane objekta snimanja ili da se izvor svetlosti nalazi iza objekta snimanja. Pri snimanju pomeranje kamera i zumiranje treba da budu spori i ne転ni, bez brzih i naglih pomeranja. Da prilikom snimanja ruka ne bi podrhatavla, dobro koristiti stativ ako je to mogue. Dobro je pribli転iti se 邸to vi邸e objektu snimanja, a softverski zum upotrebljavati samo kada fiziko pribli転avanje nije mogue. Primena klasinih pravila fotografije kao 邸to su pravilo treine, balansa, uokviravanja i rasporeda linija koje vuku pogled, mo転e doprineti vizuelnoj atraktivnosti snimljenog video materijala. Na video snimku je dodatno va転na dinamika scena i dogaaja. Za snimanje arhitektonskih i muzejskih objekata u obrazovne
- 14. Microsoft | Digital Films In The Classroom 14 svrhe promena scena treba da bude spora, dok za prezentovanje realnih situacija treba da bude slina kao realnom 転ivotu (osim ako treba naglasiti ne邸to, 邸to se mo転e i pri monta転i). Dobro je odvojeno snimiti i nasnimiti zvuk pri montiranju filma, da se ne bi ulo disanje kamermana ili zveckanje njegove opreme. Tada se i dinamika zvukova koji se dodaju naknadno mo転e odreivati u toku monta転e filma. Sam zvuk se mo転e snimiti na drugaijem udaljenju nego 邸to je snimljen video, 邸to omoguava da se istakne neki govornik, pravilno snimi dijalog gde se oba govornika jednako dobro uju, smanji pozadinski 邸um ili da se iseku neki sluajni zvuci i dr. Odvojeno snimnjen zvuk je mogue i obraditi pre ubacivanja u film. Dobro je kada uenici koji nemaju iskustva sa snimanjem filmova imaju priliku da snime video materijal a onda i mogunost da ga odgledaju i zakljue kakvog su snimci kvaliteta, 邸ta mo転e da bude upotrebljeno u filmu, a 邸ta treba da se ponovo snima, te da imaju vremena da ponove snimanje za neke od snimaka. Posle snimanja video i audio materijala, na red dolazi monta転a filmova, koja se odvija po planu koji je napravljen na osnovu scenarija, ali mo転e da bude modifikovan u toku monta転e ako se za to uka転e potreba. Pri monta転i se mogu ubrzati ili usporiti dogaaji (multipliciranjem svakog frejma se usporava kretanje, a ubrzanje posti転e seenjem nekih frejmova, ili montiranjem izvuenih kljunih po dogaaj frejmova). Redosled dogaaja i scena, dinamika scena i trenuci reza su jako va転ni za do転ivljaj o filmu. Dodavanje naracije, zvuka ili muzike je obavezno. Opciono je dodavanje titla i prelaznih efekata. Posle izrade uenikog filma kao projekta ovladavanja znanjem, sledi najva転niji deo: analiza napravljenog i prikazanog filma. U razgovoru sa svim uenicima u odeljenju, ne samo sa autorima filma, diskutuje se o utisku koji je film ostavio na gledaoce i autor odgovara na pitanja ostalih uenika. Kroz ovu diskusiju autor stie utisak da li je sam nauio dovoljno o materiji koju je filmom obradio i da li je istu prikazao dobro (koliko se razlikuje poenta koju je autor zapisao u scenariju od one koju kao utisak o filmu izra転avaju njegovi gledaoci), da li je film interesantan za publiku, da li je predug ili prekratak, da li ostavlja utisak celine, da li se nadovezuje na predznanje koje imaju svi uenici u odeljenju i dr. Na kraju, autor mo転e da odgovori na pitanje 邸ta bi promenio u svom pristupu projektu i 邸ta bi promenio u samom filmu, posle ove diskusije. Ideje za snimanje jednostavnih digitalnih filmova za nastavu Za kraj uvoda u izradu uenikih projekata kroz pravljenje digitalnih filmova, dajemo nekoliko primera za uenike projekte, sa naglaskom na tehnike aspekte na koje treba obratiti pa転nju. Kod kue u a邸i uenici mogu da zasadite neku biljku (p邸enicu ili pasulj npr.) i da kamerom bele転e njen razvoj. Potrebno je svakog dana snimiti po jednu fotografiju ili par sekundi trajanja video sekvence koja bele転i kako se razvija biljka i na kraju sve te video zapise montirati i ubrzati. Monta転om ovih sekvenci dobie se odlian film o razvoju biljke koji mo転e da bude titlovan obja邸njenjima o brzini rasta i fazama razvoja (1. dan, 2. dan, 3. dan..). Uenicima mo転ete dati da posmatraju i snime razliite biljke, ili iste biljke u razliitim
- 15. Microsoft | Digital Films In The Classroom 15 uslovima rasta, pa se na prikazivanju filmova koje su uenici snimili mo転e vr邸iti analiza morfolo邸kih razlika ali i razlika o brzini rasta, uticaju svetlosti, vlage i dr. na rast biljke. Za snimanje scena usporenog ogleda (npr. rasta biljke i sl.) gde je prisutna inkrementalna promena, va転no je da svaki drugi deo scene (osim promene) ostane isti, iz frejma u frejm. Kod snimanja ovakvih ogleda po転eljno je da vam kamera bude uvek u istom polo転aju, tj. fiksirana na stativ. Proceniti kolika e biti biljka kada postavljate kadar, tako da obuhvati celu biljku kada je na kraju snimanja najvea. Da bi ste izbegli probleme sa dnevnom svetlo邸u snimajte pribli転no u istom vremenskom terminu dana, na osvetljenom mestu, ali dobro je da imate dodatno ve邸tako osvetljenje (u odnosu na vremenske prilike znaajno se menja osvetljenje). Naravno vodite rauna da Vam svetlost ne pada na objektiv kamere. Dodatno, mo転ete instalirati softver pomou koga mo転ete automatski snimati fotografije u zadatom vremenskom intervalu. Naracijom ili titlom treba naglasiti koliko puta je dogaaj ubrzan. Prilikom izleta po svom kraju ili putovanja u inostranstvo uenici mogu snimiti floru i faunu karakteristinu za to podneblje i da od filma monta転om naprave virtuelni atlas tog podneblja, sa zadacima za dodatno istra転ivanje (koja flora i fauna je karakteristina ba邸 za to podneblje i za邸to, gde drugde postoji slina ista flora i fauna i dr.) Za snimanje 転ivotinja ne mo転ete unapred napraviti scenario, ali ih mo転ete naknadno isei i montirati u celinu. Ako vam objekat snimanja izae iz kadra prekinete snimanje i nastavite ga kada objekat snimanja ponovo imate u kadru. I 転ivotinje i biljke je dobro snimati sa stativa, ujutru ili uvee. Dobro je imati krupne kadrove pejza転a, geografske mape i video satelitskog snimka tog kraja (koji se mo転e nai na internetu) koji dobro mogu da se uklope u video-opis. Ljudima i objektima koje su oni napravili unije mesto u snimanju i monta転i ovakvog filma, osim ako ne 転eli da se naglasi njihov uticaj na floru i faunu. Snimci prirode se, pri monta転i filma, mogu uklapati sa ilustracijama i animacijama koje se mogu skenirati iz prirodnjakih knjiga, filmovima sa interneta (ako to ne kr邸i prava autora), crte転ima samih uenika i dr. Za filmove o fauni neophodno je kombinovati naraciju sa zvucima 転ivotinja koje se pojavljuju na snimku, dok se preko scena koje prikazuju floru, osim naracije mo転e nasnimiti i odgovarajua muzika. Poseta zoolo邸kom vrtu mo転e da bude idealna prilika za snimanje filmova o 転ivotinjama, njihovom pona邸anju i fizikim karakteristikama, naroito interesantna za uenike mlaih uzrasta. I u zoolo邸kom vrtu najbolje je snimanje uraditi u ranim jutarnjim ili kasnim popodnevnim satima. U ovoj sredini je dobro 邸to mo転ete snimiti izgled i pona邸anje 転ivotinja iz mnogo uglova. U zoolo邸ki vrt ponesite stativ i montirajte kameru na njega. Pri snimanju koristite zum kada je potrebno. Snimite 邸to vi邸e video klipova, koje ete kasnije iskoristiti u montiranju. Ne zaboravite da snimite i samo zvuke 転ivotinja koje ete moi da uklopite u naraciju. Umesto klasinog herbarijuma uenici mogu da naprave virtuelni herbarijum: da snime biljku u prirodnom okru転enju, a zatim da naprave snimke korena, stabljike, lista, cveta
- 16. Microsoft | Digital Films In The Classroom 16 i/ili ploda (kada nastane) i izgleda cele biljke u razliita godi邸nja doba. Ove snimke treba montirati u digitalni film. Pre snimanja treba odrediti format u kome e biti svi prilozi digitalnog filmskog herbarijuma i napraviti scenario koji e biti primenjen na prikaze svih biljaka, makar da ih rade i razliiti uenici. Kod i kod snimanja prirode najbolje je jutarnje i veernje snimanje, a stativ mo転e biti od velike pomoi. U procesu snimanja mo転e se koristiti i Softverski a ne samo hardverski zum za list biljke, pra邸nike i itd, a ako se kljuni detalji zabele転e kao fotografija a ne kao video snimak moi e da se dodatno obrade na raunaru pre montiranja u video. Osim snimaka biljke u njenom prirodnom okru転enju iz vi邸e razliitih uglova, treba prikazati i veliinu biljke, u odnosu na uenika ili drveni metar koji su uenici poneli. Treba uraditi i fotografije ili video sekvence lista i polo転aja lista na biljci, cveta ili ploda, a u 邸koli se mogu uraditi fotografije ubranih listova, cvetova, plodova i korena iskopane biljke. Pri snimanju u 邸koli, mo転e se idealno podesiti ve邸tako osvetljenje, podloga za snimanje treba da bude svetle boje sa rasterom koji pokazuje dimenzije u cm ili dm (mo転e biti ista za sve biljke koje e biti prikazane u virtuelnom herbarijumu, ime se stie utisak o njihovoj veliini, mada se poreenje mo転e izvr邸iti i snimanjem scene sa referentnom biljkom). Biljka se mo転e i isei da bi se snimila struktura stabla i ovi snimci se mogu, pri monta転i, ubaciti u film o biljci. U 邸koli se mogu dobiti i jako dobri mikroskopski snimci karakteristinih delova biljke prostim prislanjanjem objektiva fotoaparata na okular pode邸enog mikroskopa. Uenici mogu snimiti filmove o fizici tenosti: Kada se u staklenu a邸u sipaju voda i ulje, uprkos mukanju oni se ne sjedinjuju (posle nekog vremena ulje se raslojava na iznad vode). Demonstriracija zavisnosti hidrostatikog pritiska od visine vodenog stuba. Naprave se na plastinoj fla邸i iglom tri rupice po vertikali i fla邸a se napuni vodom. Iz kog otvora voda najslabije istie? Da bi bolje snimili eksperimente sa vodom, dobro je obojiti je nekom bojom (prehrambenom npr.). a邸a u kojoj se snima treba da bude od tankog, ravnomernog prozirnog stakla. Za snimanje prozirnih objekata dobro je napraviti kontrastnu pozadinu. Svetlost treba da pada sa bone strane objekta snimanja i fotoaparata ili da izvor svetlosti bude sa zadnje strane objekta. Ako postoje uslovi (dobri reflektori) mo転e se napraviti difuzno svetlo koje bi spreilo bilo kakvu refleksiju (ako je plafon bele boje usmeri se svetlost reflektora prema plafonu, ako pak nije za stvaranje difuznog svetla mo転e se iskoristiti beli karton koji se postavi tako da svetlost koja se odbija pada na objekat snimanja). Fotoaparat treba pribli転iti 邸to bli転e objektu snimanja i treba obavezno koristiti stativ. Za bele転enje detalja na povr邸ini vode aparat treba da je veoma malo iznad povr邸ine vode kako bi izbegli eventualnu refleksiju svetlosti od povr邸ine vode. Kada uenici izvode predstave vezane za istoriju i knji転evnost lepo je snimiti i obraditi te predstave, koje se u integralnoj verziji ili u delovima mogu koristiti u nastavi. Kada se snimaju predstave potrebno je da se pre poetka predstave postavi jedna ili vi邸e kamera na stativ i obezbedi dobro osvetljenje pozornice. Mesto za postavljenje kamera treba pa転ljivo izabrati u odnosu na
- 17. Microsoft | Digital Films In The Classroom 17 svetlo (na kameru ne sme da pada svetlost ve samo na pozornicu) i na mesto koje pokriva celu pozornicu, odgovarajue je visine i nije isuvi邸e koso u odnosu na scenu. Tokom snimanja ne treba menjati poziciju kamere. Za pribli転avanje ili udaljavanje objektu snimanja koristi se zum kojim raspola転e kamera. U kljunim scenama treba vr邸iti zumiranje na pokrete i facijalne izraze glumaca. Pomeranje kamere treba vr邸iti sporim pokretima. Po転eljno je da se pre poetka snimanja snimatelji upoznaju sa scenarijom izvoenja predstave i da na osnovu toga naprave plan snimanja. Dobro je da se odvojeno snimi zvuk, za 邸ta se mo転e koristiti mokrofon sa pecaljkom.