3. Za邸to ekonomija znanja? Izvor dugoronog ekonomskog rasta Proizvodnja koja se zasniva na znanju je: Neopipljiva Lak邸a Pokretljiva Time postaje konkurentna na tr転i邸tu
5. Albert Ajn邸tajn: Ja ne znam kako e trei svetski rat biti voen, ali znam da e se u etvrtom svetskom ratu ljudi tui toljagama i kamenjem
6. ta je to znanje? Znanje je sve ono 邸to je poznato Ne postoji egzaktna definicija znanja Kao ni za: Istina Vera Mudrost
7. Ekonomija znanja vs. Ekonomija bazirana na znanju Ekonomija bazirana na znanju Ekonomija znanja Razlika je kako se znanje posmatra Ekonomija bazirana na znanju znanje je faktor proizvodnje Ekonomija znanja znanje je proizvod Meusobna povezanost ekonomije znanja i ekonomije bazirane na znanju
9. Definicija i nastanak To je koncept koji podr転ava kreiranje znanja od strane zaposlenih u organizaciji i koji ih podstie da prenesu i bolje iskoriste svoje znanje koje je u skladu sa ciljevima organizacije u kojoj rade The Effective Executive , Piter Drucker, 1966. Podela na umne i fizike radnike
10. Znanje i ekonomija Ulaganje u humani kapital Revizija ekonomske teorije i modela Znanje je klju dugoronog ekonomskog rasta
11. Znanje i ekonomija Ideja da znanje igra kljunu ulogu nije ne邸to novo Adam Smit Fridrih List umpeter Galbrajt, Goodvin i Hirschman
12. Znanje i ekonomija Zakon opadajuih prinosa Ovaj zakon ne va転i u sluaju znanja Investiranje u znanje dovodi do mogunosti kontinuirane stope rasta ekonomije Prelivanje znanja Ukljuivanje znanja kao faktora u proizvodnu funkciju Izazov ili lak zadatak??? Ovaj faktor prkosi nekim osnovnim ekonomskim principima, npr. ogranienost
13. Znanje i ekonomija Da li je znanje mogue lako kupiti? Da li je znanje objekat standardnih ekonomskih transakcija? Odgovor na oba pitanja je NE Razlog je asimetrina distribucija informacija o znanju kojim se trguje
14. Kodifikacija znanja Postoje razliite vrste znanja koje su va転ne za privredu koja ula転e u znanje: Know-what Know-why Know-how Know-who
15. Know-what Odnosi se na znanje o injenicama. Koliko ljudi 転ivi u Njujorku? 8.175.133 ta su sastojci palainke? 3 kom ada jajeta 20 g vanil inog 邸eera 20 ka邸ika bra邸na prst soli Prst sode bikarbone 1 l mleka 1 邸oljic a suncokretovog ulja 1 ka邸ika 邸eera
17. Know-how Ve邸tine ili sposobnosti da uradite ne邸to. Npr. menad転eri zadu転eni za odabir i obuku osoblja Vrsta znanja koja se razvija i dr転i u okviru granica pojedinane firme
18. Know-who Znanje o tome ko i 邸ta zna. Formiranje posebnih dru邸tvenih odnosa koji omoguavaju da se dobije pristup strunjacima i njihovo znanje iskoristi efikasno Posebno va転no za ekonomiju
20. Nauka u ekonomiji Nau ni sistem zemlje: Laboratorije Nauni instituti Visokoobrazovne ustanove Ministarstvo nauke ... Funkcije naunog sistema: P roizvodnja znanja T ransmisija znanja T ransfer znanja
21. Proizvodnja znanja Nauni sistem je primarni proizvoa novih znanja Fundamentalno znanje Primenjeno znanje Znanje se smatra javnim dobrom. Uloganja dr転ave u znanje Dana邸nje shvatanje razlika izmeu fundamentalnog i primenljivog znanja R&D sektori u kompanijama
22. Transmisija znanja Obrazovanje i obuka naunika i in転injera Neophodnost obuenih instra転ivaa i in転injera Obrazovne ustanove Problemi obrazovnih sistema: Nedostatak sredstava Znanje za sve ili najbolje mogue znanje
23. Transfer znanja Distributivna mre転a znanja Znaajno za stvaranje primenjivog znanja Efikasna distribucija znanja zavisi od: Razvijenost naunog sistema Postojanje institucija visokog obrazovanja Investicija
24. ta doprinosi ekonomiji znanja? Globalizacija Informaciona tehnologija Globalna sela N ovi mediji Gustina znanja Promena pona邸anja firmi
25. Ekonomija znanja vs. Tradicionalna ekonomija Resursi ekonomije znanja su u izobilju Efekat lokacije Neefikasnost barijera Znatno pobolj邸anje proizvoda Cena i vrednost zavisi od take gledi邸ta Znanje kada je zatvoreno u sistemu ili procesu ima bitno veu vrednost nego kada je na slobodi Kljuna komponenta vrednosti je ljudski kapital Osnovni tok znanja jeste komunikacija
26. Dileme u daljem razvoju obrazovnog sistema U visokom obrazovanju postoje razila転enja koja su primetna i to o sledeim stavkama: znanje za sve ili najbolje mogue znanje primenljivo znanje (tehniko) ili fundamentalno znanje (nauka) jedinstvenost ili specijalizacija obrazovnih inistitucija
27. Stanje u Srbiji danas 6,5% visokoobrazovanih graana Na samom vrhu liste po odlivu mozgova Samo 0,3% GDP u 2010. godini je ulo転eno u nauku Od 2011. godine u Srbiji vi邸e ne postoji ministarstvo nauka kao zasebno ministarstvo
31. ta dalje? Razvoj centara za promociju nauke Razvoj istra転ivakih institucija Razvoj istra転ivakih centara pri fakultetima Promena obrazovnog sistema Podsticanje talenata na ostanak u zemlji Ostvarivanje bolje meunarodne naune saradnje ...
