ݺߣ

ݺߣShare a Scribd company logo

Elektrolitička disocijacija

•Download as DOCX, PDF•
•
Biljana Ristic
Biljana Ristic

Za učenike 8.razreda

1 of 3
Downloaded 20 times
ELEKTROLITIČKA DISOCIJACIJA kiselina, baza i soli Svante ARENIJUS (1859 – 1927) bio je švedski istraživač. Postavio je teoriju elektrolitičke disocijacije i teoriju o kiselinama i bazama. Definicije u ovoj lekciji date su po Arenijusovoj teoriji. Naučili smo da su metali poput bakra, gvožđa i aluminijuma dobri provodnici struje. Osim njih struju dobro provode i vodeni rastvori kiselina, baza i soli, kao i sama voda (setite se da nas stalno upozoravaju da električne uređaje ne držimo blizu vode). Supstance čiji vodeni rastvori dobro provode elektricitet nazivaju se ELEKTROLITI, a one čiji rastvori ga ne provode - NEELEKTROLITI (rastvor šećera). Zašto je to tako? Prilikom rastvaranja jonskih jedinjenja (baze i soli) u vodi, javljaju se privlačne sile između njihovih jona i polarnih molekula vode. Baze i soli se tom prilikom spontano razlažu na pozitivne jone metala i negativne jone hidroksidne grupe, odnosno kiselinskog ostatka, koji su okruženi polarnim molekulima vode. Ova pojava naziva se HIDRATACIJA JONA. Natrijum – hlorid + voda → hidratisani joni natrijuma + hidratisani joni hlora Natrijum – hidroksid + voda → hidratisani joni natrijuma + hidratisani joni hidroksidne grupe Hidratisani jon je jon okružen polarnim molekulima vode. U rastvorima kiselina, na isti način, uz pomoć polarnih molekula vode, dolazi do razlaganja na hidratisane jone vodonika i ostatka molekula, tj.hidratisane jone kiselinskog ostatka. SPONTANO RAZLAGANJE ELEKTROLITA U VODENOM RASTVORU NA POZITIVNE I NEGATIVNE JONE NAZIVA SE ELEKTROLITIČKA DISOCIJACIJA (RAZLAGANJE, RAZDVAJANJE) I KAŽEMO DA ELEKTROLITI DISOSUJU. Po Arenijusovoj teoriji ELEKTROLITIČKA DISOCIJACIJA je proces pri kome se jonska jedinjenja i neka polarna kovalentna razlažu na jone pod uticajem polarnih molekula vode. Po istoj teoriji KISELINE su supstance koje disocijacijom u vodi kao pozitivne jone daju jone vodonika H+ , dok su BAZE supstance koje disocijacijom u vodi kao negativne jone daju jone hidroksidne grupe OH-. Disocijacijom SOLI u vodi, nastaju pozitivni joni metala ili katjoni i negativni joni kiselinskog ostatka ili anjoni. Ukoliko kiselinski ostatak sadrži samo nemetal, bezkiseonična kiselina ( HCl ili H2S ), onda je negativni jon samo taj nemetal. Kod kiseoničnih kiselina ( sumporna, sumporasta, fosforna, azotna, ugljenična) negativan jon je cela atomska grupa ( SO4, SO3, PO4, NO3, CO3 ).
Primeri elektrolitičke disocijacije kiselina HCl → H+ + Cl- H2S → 2 H+ + S2- H2SO3 → 2 H+ + SO3 2- H2SO4 → 2 H+ + SO4 2- H2CO3 → 2 H+ + CO3 2- H3PO4 → 3 H+ + PO4 3- HNO3 → H+ + NO3 - Vodonik je uvek jedanputa pozitivan jon → H+ ili proton. Broj atoma vodonika se piše ispred kao koeficijent. Kiselinski ostatak je uvek negativan jon i to onoliko puta koliko ima atoma vodonika u kiselini. Primeri elektrolitičke disocijacije baza NaOH → Na+ + OH-KOH → K+ + OH-LiOH → Li+ + OH-Mg( OH)2 → Mg2+ + 2 OH-Ca( OH)2 → Ca2+ + 2 OH-Al( OH)3 → Al3+ + 3 OH-Hidroksidna grupa, OH je uvek jedanputa negativan jon → OH-. Brpj OH grupa u hidroksidu zavisi od valence metala i taj broj se pri disocijaciji piše ispred OH grupe kao koeficijent. Metal je uvek pozitivan jon i to onoliko puta kolika mu je valenca. Primeri elektrolitičke disocijacije soli Pošto se soli sastoje od pozitivnog jona metala (koji potiče iz baze) i negativnog jona kiselinskog ostatka (potiče iz kiseline), onda će u vodenom rastvoru soli to izgledati ovako : NaCl → Na+ + Cl- Na2CO3 → 2 Na+ + CO3 2-
K2SO3 → 2 K+ + SO3 2- Li2SO4 → 2 Li+ + SO4 2- Na3PO4 → 3 Na+ + PO4 3- Ca3 (PO4 )2 → 3 Ca 2+ + 2 ( PO4 )3- Al 2 (SO 4)3 → 2 Al 3+ + 3SO4 2- Mg (NO3 )2 → Mg 2+ + 2 (NO3) - Na2S → 2 Na+ + S2- FeS → Fe 2+ + S2- Važno je da kiselinski ostatak posmatramo kao grupu. Ako ima više kiselinskih ostataka (indeks iza zagrade), onda on pri pisanju reakcije disocijaciji prelazi na mesto koeficijenta, a kiselinski ostatak je onoliko puta negativan kolika mu je valenca, odnosno koliko ima atoma vodonika u kiselini.

More Related Content

Elektrolitička disocijacija

  • 1. ELEKTROLITIČKA DISOCIJACIJA kiselina, baza i soli Svante ARENIJUS (1859 – 1927) bio je švedski istraživač. Postavio je teoriju elektrolitičke disocijacije i teoriju o kiselinama i bazama. Definicije u ovoj lekciji date su po Arenijusovoj teoriji. Naučili smo da su metali poput bakra, gvožđa i aluminijuma dobri provodnici struje. Osim njih struju dobro provode i vodeni rastvori kiselina, baza i soli, kao i sama voda (setite se da nas stalno upozoravaju da električne uređaje ne držimo blizu vode). Supstance čiji vodeni rastvori dobro provode elektricitet nazivaju se ELEKTROLITI, a one čiji rastvori ga ne provode - NEELEKTROLITI (rastvor šećera). Zašto je to tako? Prilikom rastvaranja jonskih jedinjenja (baze i soli) u vodi, javljaju se privlačne sile između njihovih jona i polarnih molekula vode. Baze i soli se tom prilikom spontano razlažu na pozitivne jone metala i negativne jone hidroksidne grupe, odnosno kiselinskog ostatka, koji su okruženi polarnim molekulima vode. Ova pojava naziva se HIDRATACIJA JONA. Natrijum – hlorid + voda → hidratisani joni natrijuma + hidratisani joni hlora Natrijum – hidroksid + voda → hidratisani joni natrijuma + hidratisani joni hidroksidne grupe Hidratisani jon je jon okružen polarnim molekulima vode. U rastvorima kiselina, na isti način, uz pomoć polarnih molekula vode, dolazi do razlaganja na hidratisane jone vodonika i ostatka molekula, tj.hidratisane jone kiselinskog ostatka. SPONTANO RAZLAGANJE ELEKTROLITA U VODENOM RASTVORU NA POZITIVNE I NEGATIVNE JONE NAZIVA SE ELEKTROLITIČKA DISOCIJACIJA (RAZLAGANJE, RAZDVAJANJE) I KAŽEMO DA ELEKTROLITI DISOSUJU. Po Arenijusovoj teoriji ELEKTROLITIČKA DISOCIJACIJA je proces pri kome se jonska jedinjenja i neka polarna kovalentna razlažu na jone pod uticajem polarnih molekula vode. Po istoj teoriji KISELINE su supstance koje disocijacijom u vodi kao pozitivne jone daju jone vodonika H+ , dok su BAZE supstance koje disocijacijom u vodi kao negativne jone daju jone hidroksidne grupe OH-. Disocijacijom SOLI u vodi, nastaju pozitivni joni metala ili katjoni i negativni joni kiselinskog ostatka ili anjoni. Ukoliko kiselinski ostatak sadrži samo nemetal, bezkiseonična kiselina ( HCl ili H2S ), onda je negativni jon samo taj nemetal. Kod kiseoničnih kiselina ( sumporna, sumporasta, fosforna, azotna, ugljenična) negativan jon je cela atomska grupa ( SO4, SO3, PO4, NO3, CO3 ).
  • 2. Primeri elektrolitičke disocijacije kiselina HCl → H+ + Cl- H2S → 2 H+ + S2- H2SO3 → 2 H+ + SO3 2- H2SO4 → 2 H+ + SO4 2- H2CO3 → 2 H+ + CO3 2- H3PO4 → 3 H+ + PO4 3- HNO3 → H+ + NO3 - Vodonik je uvek jedanputa pozitivan jon → H+ ili proton. Broj atoma vodonika se piše ispred kao koeficijent. Kiselinski ostatak je uvek negativan jon i to onoliko puta koliko ima atoma vodonika u kiselini. Primeri elektrolitičke disocijacije baza NaOH → Na+ + OH-KOH → K+ + OH-LiOH → Li+ + OH-Mg( OH)2 → Mg2+ + 2 OH-Ca( OH)2 → Ca2+ + 2 OH-Al( OH)3 → Al3+ + 3 OH-Hidroksidna grupa, OH je uvek jedanputa negativan jon → OH-. Brpj OH grupa u hidroksidu zavisi od valence metala i taj broj se pri disocijaciji piše ispred OH grupe kao koeficijent. Metal je uvek pozitivan jon i to onoliko puta kolika mu je valenca. Primeri elektrolitičke disocijacije soli Pošto se soli sastoje od pozitivnog jona metala (koji potiče iz baze) i negativnog jona kiselinskog ostatka (potiče iz kiseline), onda će u vodenom rastvoru soli to izgledati ovako : NaCl → Na+ + Cl- Na2CO3 → 2 Na+ + CO3 2-
  • 3. K2SO3 → 2 K+ + SO3 2- Li2SO4 → 2 Li+ + SO4 2- Na3PO4 → 3 Na+ + PO4 3- Ca3 (PO4 )2 → 3 Ca 2+ + 2 ( PO4 )3- Al 2 (SO 4)3 → 2 Al 3+ + 3SO4 2- Mg (NO3 )2 → Mg 2+ + 2 (NO3) - Na2S → 2 Na+ + S2- FeS → Fe 2+ + S2- Važno je da kiselinski ostatak posmatramo kao grupu. Ako ima više kiselinskih ostataka (indeks iza zagrade), onda on pri pisanju reakcije disocijaciji prelazi na mesto koeficijenta, a kiselinski ostatak je onoliko puta negativan kolika mu je valenca, odnosno koliko ima atoma vodonika u kiselini.