1. P
osle {esnaest godina `ivota u
Americi, od toga zadnjih osam
na Havajima, vratio sam se u
Beograd. Brzo sam na{ao posao
u jednoj doma}oj privatnoj firmi. Bio sam
jako lepo primljen, ali mi se desilo ne{to
vrlo interesantno. Prolaze}i hodnicima
firme, ostali zaposleni su na mom licu
uvek mogli videti {iroki osmeh. Prva pod-
svesna reakcija na moj osmeh, dok me ni-
su upoznali, bila je: Za{to se ova budala
stalno smeje? Zar poslovanje nije ozbilj-
na delatnost, gde nema mesta osmehu?
Me|utim, vrlo brzo su uvideli blagotvor-
no dejstvo osmeha na ozbiljnost poslova-
nja. Uz osmeh se uvek mo`e posti}i vi{e
i bolje nego bez njega.
Ovde sam ve} dve godine i imao sam pri-
liku da upoznam jako puno ljudi. Jedno
od naj~e{}ih pitanja je obavezno bilo: [ta
mi ovde najvi{e nedostaje u odnosu na `i-
vot na Havajima? Moj odgovor se nije
odnosio ni na predivne pla`e, ni na bo-
`anstvene prirodne lepote, ni najprijatniju
klimu na svetu, pa ni na `ivotni standard.
Moj odgovor je bio: Osmesi obi~nih ljudi
na ulici. Re}i }ete, lako je smejati se na
Havajima gde je sve lepo i prekrasno, kao
iz bajke. Me|utim, taj osmeh koji meni
nedostaje bio je prisutan svuda. I na poslu
gde se te{ko radi, i u bolni~koj ~ekaonici,
u redu u samoposluzi, u gu`vi na autobu-
skoj stanici, na zakr~enim putevima, i ta-
mo gde su ljudi imali ozbiljnih problema.
Posebno je na radnom mestu osmeh uvek
bio prisutan, pa makar i uz ~i{}enje kana-
lizacije, a verujte da havajska g... ne miri-
{u ni{ta lep{e od na{ih doma}ih.
Postoji jedna izreka koja ka`e da je bi-
znis suvi{e ozbiljna stvar da bi se preo-
zbiljno shvatio. Za{to su poslovni ljudi u
Srbiji suvi{e ozbiljni, u gr~u, ~ak namr-
{teni? Da li to zna~i da su ovde problemi
na poslu mnogo ve}i nego oni na Zapa-
du? Verujte mi na re~, ali poslovati na
jednom ogromnom, razvijenom, dina-
mi~nom tr`i{tu nije nimalo lako. U
Americi od {est novih firmi samo jedna
opstane u biznisu du`e od dve godine.
Za vlasnike ovih pet propalih firmi to
zna~i gubitak sve pokretne i nepokretne
imovine, a za zaposlene - duge redove u
biroima za zapo{ljavanje. Kada pitate
vlasnike ovih propalih biznisa {ta }e da-
lje u `ivotu, sa osmehom na licu }e vam
re}i: Proba}emo ponovo, zar ne `ivimo
u zemlji {anse (Land of opportunity)...
Ako vlasnike doma}ih firmi pitate za{to su
namr{teni, re}i }e vam da su oni, zaboga, u
ozbiljnom biznisu. Makar to bilo valja-
nje cigareta, nafte, deterd`enta, malina, {e-
}era... to su sve veoma ozbiljni biznisi.Valj-
da ih niko ne}e po{tovati ako nisu ozbiljni i
namr{teni? Slo`i}ete se da je to pitanje sum-
njivog kredibiliteta. Ono, u benzin }u da
sipam vodu, u deterd`ent gips, {e}er }u da
prepakujem, ali }e ozbiljnost mog biznisa
ceniti po stepenu namr{tenosti moga lica.
Po principu: Ako mi biznis i nije ozbiljan,
ono bar ja mogu da se duboko uozbiljim i
namr{tim. Na`alost, to isto misli i stranac
koji ovde do|e da posluje. Namr{teni i tu-
robni zaposleni mogu da prenesu samo jed-
nu veoma jasnu poruku: Nemoj da ti padne
na pamet da posluje{ sa nama!
[ta ljudima donosi osmeh? Ne{to lepo, ~i-
sto, harmoni~no, milo i radosno. Obi~no
osmeh prati toplina u srcu. To zna~i da
66 broj 19 / novembar 2004
pi{e: Miodrag Kosti}
m.kostic捉emagazin.co.yu
Senka tu`nih devedesetih
ostavila je gr~ na na{im
licima. Mr{tavci vladaju
dru{tvom, politikom i
poslovanjem. Mo`ete li
da zamislite firmu u Srbiji
gde zaposleni
imaju osmeh na licu?
Istra`ivanje ra|eno u Americi pokazalo
je da je zaposlenima bitnije
prijatno radno okru`enje nego novac koji zara|uju
Ozbiljna stvar?
Pozitivna energija
Neka osmeh bude va{ poslovni imid`
Poslujte,
ali uz osmeh
2. vam je srce puno ljubavi,
radosti, da zra~i, da je puno
pozitivne energije. Za{to je
ova pozitivna energija va-
`na? Setite se kad ste jedan
isti posao radili nasmejani i
radosni ili tmurni i `alosni.
Kakav je bio efekat va{eg ra-
da? Da li ste vi{e postigli na-
mr{teni ili nasmejani? Kada
ste pru`ili vi{e? Dobar mena-
d`er zna da }e uspe{nost njego-
vog poslovanja biti direktno za-
visna od raspolo`enja njegovih
zaposlenih. To ne zna~i da }e oni
biti produktivniji ako stalno pri-
~aju viceve, ve} da }e im srce bi-
ti puno topline (pozitivne psihi~-
ke energije) dok obavljaju svako-
dnevne radne zadatke.
Re}i }ete da je lako meni da pri~am
o pozitivnoj energiji, ali kako da rad-
nik u tekstilnoj industriji na jugu Sr-
bije ispuni svoje srce toplinom kada
svoju platu od 2.000 dinara nije pri-
mio mesecima? Moj odgovor je da
nije smeo ni da dozvoli sebi da sedi na po-
slu za koji ga ne pla}aju i koji ga ne ~ini ra-
dosnim. Sigurno da je diskutabilno da li on
u ekonomiji koja jedva funkcioni{e mo`e
da na|e posao koji voli, na kome }e biti na-
smejan. Svakako bi idealno re{enje bilo da
postoji toliko mnogo lepih i atraktivnih rad-
nih mesta gde bi se na{ao idealan posao za
svakoga. Ali, na`alost, ne `ivimo u ideal-
nom dru{tvu, ve} je realnost onakva kakva
je. Moj predlog je da, ako ve} ne mo`emo
promeniti okolnosti svog okru`enja, prome-
niti bar svoje stavove prema tom okru`enju.
[ta zna~i promeniti svoj stav ili stanje sve-
sti prema okru`enju? To zna~i prilagoditi
se uslovima okru`enja, prihvatiti ga ona-
kvim kakvo je, a ne onakvim kako bi mi
`eleli da bude. Znate ono: Darvin, opsta-
nak vrsta... U psiholo-
{kom smislu to zna~i po-
ku{ati da se stvari posma-
traju iz razli~itih uglova.
Za tekstilnog radnika sa
juga to zna~i dve stvari.
Prvo je ta~ka gledi{ta da
sa osmehom ili bez njega
svoju poziciju ne}e pro-
meniti na bolje.Ako je ve}
tako, onda je i njemu i dru-
gima oko njega lak{e kada
je nasmejan. Ne}e mu biti
bolje, ali }e mu natmurenom
sigurno biti jo{ gore. Uz
osmeh }e bar du`e i zdravije
`iveti. Druga ta~ka gledi{ta je
da treba, ako se njegov posao
ne mo`e promeniti na bolje,
na}i bolji posao. Kako? Pre-
kvalifikacija, dokvalifikacija,
privatni biznis, makar branje vi-
{anja. Pri~ao mi je drug koji ima
mali vo}njak na jugu da bera~i
zarade i do 2.000 dinara
dnevno. Istovremeno
mnogi sede ~itav me-
sec na poslu za iste pare.
Na sre}u, ili na `alost, bes-
povratno smo za{li u kapi-
talizam, {to zna~i potpuno
druga~iji pogled na `ivot, rad,
okru`enje.
Li~ni primer: Ja sam
osamdesetih sa radnog
mesta ma{inskog in`e-
njera, odgovornog pro-
jektanta u jednoj od naj-
elitnijih beogradskih
arhitektonskih fir-
mi, oti{ao u Nju-
jork. Poga|ate da
me nisu do~ekali ra-
{irenih ruku i obasuli parama.
U prvo vreme sam ~istio radionicu, pa sam
se uspeo do nivoa {egrta, gde sam gazdi no-
sio alat. Plata 3,5 $ na sat minus porezi (oko
2,4 $ ~isto). Taman da platim prevoz do po-
sla i ru~ak. Onda sam vremenom dobio pri-
liku da samostalno obavljam posao, a na
kraju mi je dodeljen kombi i sopstveni {e-
grt. Sve je to trajalo godinu ipo dana, pa sam
onda otvorio svoju firmu. Za par godina
imao sam svoje zaposlene. Mogao sam i ja
da ka`em da sam gospodin in`enjer i da me
drugi poslovi ne interesuju, ali nisam - u ka-
pitalizmu radite ono {to je na raspolaganju,
i to uz osmeh.
Kako raditi uz osmeh za malu platu? Taj-
na je pre svega u veri u bolju budu}nost.
Pita}ete se otkud komunisti~ki slogan
kao kapitalisti~ki recept za uspeh? Vidi-
te, veru obavezno morate imati da biste
imali osmeh na licu. I to veru u zdravlje,
bolji posao, karijeru, sre}u u porodici.
Veru u sve, a posebno u Boga. Da veru-
jete da }e vas sigurno zgaziti auto nika-
da ulicu ne biste pre{li. Ako ne veruje-
te da }ete napredovati u poslu
nikada ne}ete ni napredo-
vati. Osmeh je znak
va{e vere u se-
be, u firmu
u kojoj radi-
te, u okru`enje
u kome se nala-
zite. Za{to Ameri-
kanci smatraju svo-
ju zemlju zemljom
{anse? Ne zato {to je ta-
mo stvarno sve lak{e, ve} za-
to {to oni u to duboko veruju.
Pitajte prosjaka na havajskoj
pla`i ili gladnog otpu{tenog
radnika na ulici Njujorka i
oni }e to tako|e potvrditi.
Re}i }e: Da, ovo je ze-
mlja {anse, ali se mi li~-
no nismo dovoljno po-
trudili. Bi}e razo~arani
u sebe, ali ne i ogor~eni na
svoju sredinu. U kapitalizmu odgovor-
nost nije na drugome ili drugima - svako
je kroja~ svoje sudbine. Jedino kad ste
toga svesni i kad u srcu nemate gor~inu i
mr`nju prema ne~emu imaginarnom mo-
`ete imati osmeh na licu.
67broj 19 / novembar 2004
Autor je konsultant u oblasti marketinga
informacionih tehnologija
www.veza.biz
Na kraju, verovatno }ete se zapitati kako se ovaj tekst o va`nosti osmeha u poslovanju
na{ao u rubrici Marketing. Svi ste ~uli za ~uvena 4P marketinga: Product, Price, Pla-
ce i Promotion. Ako njih uklopite u pravi miks - uspeli ste. To zna~i da }e va{ proizvod uko-
liko su va{i zaposleni namr{teni i bezvoljni sigurno imati neku falinku. Va{a cena bi}e vi-
soka, jer }e vas skupo ko{tati proizvodnja. Va{a distribucija bi}e o~ajna, jer niko ne}e hte-
ti da kupi od prodavaca koji su namr{teni i grubi. A ni promocija vam ne}e vredeti, jer }e
vam namr{teni i turobni dizajner svoje unutra{nje ose}anje preneti na reklamu koju krei-
ra. Zato, osmehnite se, jer je to jedini na~in da bolji `ivot, koji toliko `elite, ikako ostvarite.
Nasme{enih 4P
Prilagoditi se
Za{to osmeh
