ݺߣ

ݺߣShare a Scribd company logo

Emocionalni život adolescenata- Milena Nikolić- Milena Andrić

•Download as PPT, PDF•
•
N
nasaskolatakmicenja
1 of 14
Downloaded 46 times
Izuzev razvoja prve dve godine života, adolescencija predstavlja period najbržih i najvećih promena u čovekovom životu. Adolescent je svestan tih velikih i važnih promena i snažno emocionalno reaguje na njih. Socijalni uticaji Fizi čki rast i izgled Konformiranje zahtevima grupe Lični identitet Druženja Seksualnost Još neki problemi adolescenata Moral i pogled na svet Odnosi sa roditeljima
U nekim ranijim društvima problemi adolescencije u današnjem smislu nisu postojali. Deca su u uzrastu od 11 ili 12 godina preuzimala obaveze odraslih, budući poziv bio im je određen očevim pozivom, a u nekim sredinama roditelji su birali i budućeg supružnika. Adolescencija kakvu danas znamo rezultat je ne samo fizičkog, fiziološkog i psihičko g razvoja, već i socijalnih i kulturnih uslova. Ona nije ista u svim delovima sveta, u velikim i malim gradovima, selima i ne sadrži uvek iste probleme. Karakteristike adolescencije se menjaju – ono što je važilo 1970. ne mora da važi 1990.
Kada u 11. ili 12. godini života hormoni počnu da rade, dolazi do naglog telesnog rasta i promena u fizičkom pogledu. Adolescent je često pred ogledalom i posledica toga može biti razvijanje osećanja sigurnosti i samozadovoljstva, ali i dubokog osećanja manje vrednosti. Adolescenti su osetljivi na svoj spoljašnji izgled, pošto je on posebno značajan za uspeh ko d osoba suprotnog pola. U različitim sredinama različito se cene pojedine osobine mladića i devojaka.
Pritisak grupe na adolescenta može da bude prilično snažan. Čak i ako se pojedinac ne slaže sa shvatanjima svoje grupe, on to mora da prećuti i prihvati opšta načela ponašanja ukoliko želi da bude prihvaćen i cenjen k od vršnjaka. S jedne strane, rani adolescent (do 15. godine) je najveći buntovnik i revolucionar (kada su u pitanju roditelji i škola), a s druge, najveći konformist (kada je u pitanju grup a njegovih vršnjaka)
Mnogi psiholozi smatraju da je pronalaženje ili izgradnja ličnog identiteta najvažniji proces u periodu adolescencije. Pod pojmom identiteta uglavnom se podrazumevaju odgovori na pitanja “ Ko sam ja?”, “Koliko vredim?”, “Gde pripadam?”, “Kakav želim da postanem?“ Pored pominjanih telesnih promena, u adolescenciji nastupaju i značajne psihološke promene. Adolescent želi da utvrdi koje su i kolike njegove sposobnosti i da sebe uporedi sa drugima. Njegov identitet izgrađuje se i na proceni sopstvenih intelektualnih sposobnosti. Od te procene i poređenja zavisi osećanje samopouzdanja i sigurnosti u sebe, ili, pak, osećanje manje vrednosti.
Pijaže smatra da usled intelektualnog razvoja adolescent može da pređe sa heteronomne (preuzete od drugih) na autohtonu moralnost (koju sam izgrađuje). U psihologiji morala smatra se adolescent, opšteći sa vršnjacima, razvija sasvim nova moralna načela: princip uzajamnosti, jednakopravnosti, pravičnosti, osećanje pripadništva grupi i lojalnost prema njenim članovima, sposobnost da se stavi u tuđi položaj... Adolescent može zadržati bazične, osnovne vrednosti koje je stekao, a da se samo u nekim pitanjima (npr shvatanju slobode seksualnog života) ne slaže sa shvatanjima svojih roditelja. Uostalom, raskorak između adolescenta i njegovih roditelja često se tiče sasvim praktičnih, a ne načelnih problema - kasnog dolaženja kući, loše odabranih drugova...
Intimna drugarstva su veoma značajni doživljaji u adolescenciji - najpre se javlja druženje među pripadnicima istog pola, a tek nešto kasnije heteroseksualno druženje. U prvim bliskim prijateljstvima između osoba istog pola dolazi do ispovedanja najintimnijih tajni, do raspravljanja o događajima, osobama , filmovima... Razlike u mišljenjima i ličnim osobinama ne ometaju ova duboka prijateljstva. To su vrlo značajni momenti u razvoja morala i ličnosti adolescenata jer na taj način osoba uči da poštuje tuđu osobenost i individualnost.
U pubertetu se, konačno, javlja seksualni nagon i želja. To se najpre manifestuje u vidu druženja sa osobama suprotnog pola i želje za dopadanjem. Prema nekim podacima, oko 50% mladića i nešto manje devojaka do 18. godine već je imalo prvo seksualno iskustvo. U ranoj i srednjoj adolescenciji redovni seksualni odnosi su retkost. Devojke nešto kasnije počinju sa seksualnim odosima nego muškarci. Često se to dešava sa stalnim dečkom, u vezi koja je emocionalno obojena.
“ Novi model življenja ne važi samo za adolescenta, već i za ostalu populaciju. On se razlikuje u mnogo čemu od prethodnog. Umesto potčinjavanja ličnih interesa grupnim pritiscima, novi model ističa značaj ličnog identiteta i prava svake osobe da upravlja sopstvenom aktivnošću, sopstvenim društvenim i seksualnim odnosima, s ciljem da se postigne maksimalni nivo zadovoljstva i sopstvenih ciljeva” Ne dajući nikakvu vrednosnu ocenu ovog shvatanja, ono se može izraziti pojmovima: demokratičnost, egocentričnost, hedonizam, relativiziranje morala.
ODNOSI SA RODITELJIMA Period adolescencije obično se naziva burnim periodom ili “ludim godinama”. Ali, taj period je nekad buran i dramatičan ne samo za adolescenta, već i za njegove roditelje. Sloboda za kojom adolescent teži često je samo sloboda od roditeljske kontrole. U isto vreme, adolescent “slobodno robuje” zahtevima grupe svojih vršnjaka. Adolescent takođe oseća da je već svoj čovek, da više nije dete i smatra da ima pravo da odlučuje o svom ponašanju i svojoj budućnosti. Njegovi doskorašnji glavni uzori i najveći prijatelji - roditelji, pretvaraju se u glavne prepreke na putu ostvarenja njihovih želja.
Razumno popustljivi roditelji, spremni da otvoreno pregovaraju i da se dogovaraju sa svojom decom, mogu mnogo da poprave, iako ne da stvari u potpunosti izmene. Zabrane i stroga kažnjavanja su dvosekli mač - mogu da urode plodom za isvesno vreme, ali i da dovedu do još većeg bunta, prkosa i udaljavanja od roditelja. Obično posle posle više ili manje oštrog sukoba na početku adolescencije dolazi do ponovnog zbližavanja dece i roditelja, ali sad već nezavisnih i samostalnih osoba. Razlike u shvatanjima i sukobe adolescenata i rod i telja ne treba prenaglašavati i preterano generalizovati. Sukobi su nužan put do samostalnosti adolescenata kao ličnosti. Ima i dosta slučajeva da dete izrasta u odraslu osobu skoro neprimetno, s lako savladivim problemima i uz dobre odnose sa roditeljima. Takav srećan ishod zavisi od ličnosti roditelja, dobre porodične atmosfere, ali i samih adolescenata i od toga sa kim se druže.
Sve ovo jasno pokazuje koliko muka adolescent mora da pretrpi, a i drugima da ih stvori. Takođe, on mora da uči u srednjoj školi, odabere budući poziv i upiše fakultet. Često ga muči i finansijska zavisnost od roditelja, tj. nedostatak novca za ostvarenje želja. U našim stambenim uslovima često nema zadovoljavajući nivo privatnosti u kući.

More Related Content

Emocionalni život adolescenata- Milena Nikolić- Milena Andrić

  • 1.
  • 2. Izuzev razvoja prve dve godine života, adolescencija predstavlja period najbržih i najvećih promena u čovekovom životu. Adolescent je svestan tih velikih i važnih promena i snažno emocionalno reaguje na njih. Socijalni uticaji Fizi čki rast i izgled Konformiranje zahtevima grupe Lični identitet Druženja Seksualnost Još neki problemi adolescenata Moral i pogled na svet Odnosi sa roditeljima
  • 3. U nekim ranijim društvima problemi adolescencije u današnjem smislu nisu postojali. Deca su u uzrastu od 11 ili 12 godina preuzimala obaveze odraslih, budući poziv bio im je određen očevim pozivom, a u nekim sredinama roditelji su birali i budućeg supružnika. Adolescencija kakvu danas znamo rezultat je ne samo fizičkog, fiziološkog i psihičko g razvoja, već i socijalnih i kulturnih uslova. Ona nije ista u svim delovima sveta, u velikim i malim gradovima, selima i ne sadrži uvek iste probleme. Karakteristike adolescencije se menjaju – ono što je važilo 1970. ne mora da važi 1990.
  • 4. Kada u 11. ili 12. godini života hormoni počnu da rade, dolazi do naglog telesnog rasta i promena u fizičkom pogledu. Adolescent je često pred ogledalom i posledica toga može biti razvijanje osećanja sigurnosti i samozadovoljstva, ali i dubokog osećanja manje vrednosti. Adolescenti su osetljivi na svoj spoljašnji izgled, pošto je on posebno značajan za uspeh ko d osoba suprotnog pola. U različitim sredinama različito se cene pojedine osobine mladića i devojaka.
  • 5. Pritisak grupe na adolescenta može da bude prilično snažan. Čak i ako se pojedinac ne slaže sa shvatanjima svoje grupe, on to mora da prećuti i prihvati opšta načela ponašanja ukoliko želi da bude prihvaćen i cenjen k od vršnjaka. S jedne strane, rani adolescent (do 15. godine) je najveći buntovnik i revolucionar (kada su u pitanju roditelji i škola), a s druge, najveći konformist (kada je u pitanju grup a njegovih vršnjaka)
  • 6. Mnogi psiholozi smatraju da je pronalaženje ili izgradnja ličnog identiteta najvažniji proces u periodu adolescencije. Pod pojmom identiteta uglavnom se podrazumevaju odgovori na pitanja “ Ko sam ja?”, “Koliko vredim?”, “Gde pripadam?”, “Kakav želim da postanem?“ Pored pominjanih telesnih promena, u adolescenciji nastupaju i značajne psihološke promene. Adolescent želi da utvrdi koje su i kolike njegove sposobnosti i da sebe uporedi sa drugima. Njegov identitet izgrađuje se i na proceni sopstvenih intelektualnih sposobnosti. Od te procene i poređenja zavisi osećanje samopouzdanja i sigurnosti u sebe, ili, pak, osećanje manje vrednosti.
  • 7. Pijaže smatra da usled intelektualnog razvoja adolescent može da pređe sa heteronomne (preuzete od drugih) na autohtonu moralnost (koju sam izgrađuje). U psihologiji morala smatra se adolescent, opšteći sa vršnjacima, razvija sasvim nova moralna načela: princip uzajamnosti, jednakopravnosti, pravičnosti, osećanje pripadništva grupi i lojalnost prema njenim članovima, sposobnost da se stavi u tuđi položaj... Adolescent može zadržati bazične, osnovne vrednosti koje je stekao, a da se samo u nekim pitanjima (npr shvatanju slobode seksualnog života) ne slaže sa shvatanjima svojih roditelja. Uostalom, raskorak između adolescenta i njegovih roditelja često se tiče sasvim praktičnih, a ne načelnih problema - kasnog dolaženja kući, loše odabranih drugova...
  • 8. Intimna drugarstva su veoma značajni doživljaji u adolescenciji - najpre se javlja druženje među pripadnicima istog pola, a tek nešto kasnije heteroseksualno druženje. U prvim bliskim prijateljstvima između osoba istog pola dolazi do ispovedanja najintimnijih tajni, do raspravljanja o događajima, osobama , filmovima... Razlike u mišljenjima i ličnim osobinama ne ometaju ova duboka prijateljstva. To su vrlo značajni momenti u razvoja morala i ličnosti adolescenata jer na taj način osoba uči da poštuje tuđu osobenost i individualnost.
  • 9. U pubertetu se, konačno, javlja seksualni nagon i želja. To se najpre manifestuje u vidu druženja sa osobama suprotnog pola i želje za dopadanjem. Prema nekim podacima, oko 50% mladića i nešto manje devojaka do 18. godine već je imalo prvo seksualno iskustvo. U ranoj i srednjoj adolescenciji redovni seksualni odnosi su retkost. Devojke nešto kasnije počinju sa seksualnim odosima nego muškarci. Često se to dešava sa stalnim dečkom, u vezi koja je emocionalno obojena.
  • 10. “ Novi model življenja ne važi samo za adolescenta, već i za ostalu populaciju. On se razlikuje u mnogo čemu od prethodnog. Umesto potčinjavanja ličnih interesa grupnim pritiscima, novi model ističa značaj ličnog identiteta i prava svake osobe da upravlja sopstvenom aktivnošću, sopstvenim društvenim i seksualnim odnosima, s ciljem da se postigne maksimalni nivo zadovoljstva i sopstvenih ciljeva” Ne dajući nikakvu vrednosnu ocenu ovog shvatanja, ono se može izraziti pojmovima: demokratičnost, egocentričnost, hedonizam, relativiziranje morala.
  • 11. ODNOSI SA RODITELJIMA Period adolescencije obično se naziva burnim periodom ili “ludim godinama”. Ali, taj period je nekad buran i dramatičan ne samo za adolescenta, već i za njegove roditelje. Sloboda za kojom adolescent teži često je samo sloboda od roditeljske kontrole. U isto vreme, adolescent “slobodno robuje” zahtevima grupe svojih vršnjaka. Adolescent takođe oseća da je već svoj čovek, da više nije dete i smatra da ima pravo da odlučuje o svom ponašanju i svojoj budućnosti. Njegovi doskorašnji glavni uzori i najveći prijatelji - roditelji, pretvaraju se u glavne prepreke na putu ostvarenja njihovih želja.
  • 12. Razumno popustljivi roditelji, spremni da otvoreno pregovaraju i da se dogovaraju sa svojom decom, mogu mnogo da poprave, iako ne da stvari u potpunosti izmene. Zabrane i stroga kažnjavanja su dvosekli mač - mogu da urode plodom za isvesno vreme, ali i da dovedu do još većeg bunta, prkosa i udaljavanja od roditelja. Obično posle posle više ili manje oštrog sukoba na početku adolescencije dolazi do ponovnog zbližavanja dece i roditelja, ali sad već nezavisnih i samostalnih osoba. Razlike u shvatanjima i sukobe adolescenata i rod i telja ne treba prenaglašavati i preterano generalizovati. Sukobi su nužan put do samostalnosti adolescenata kao ličnosti. Ima i dosta slučajeva da dete izrasta u odraslu osobu skoro neprimetno, s lako savladivim problemima i uz dobre odnose sa roditeljima. Takav srećan ishod zavisi od ličnosti roditelja, dobre porodične atmosfere, ali i samih adolescenata i od toga sa kim se druže.
  • 13. Sve ovo jasno pokazuje koliko muka adolescent mora da pretrpi, a i drugima da ih stvori. Takođe, on mora da uči u srednjoj školi, odabere budući poziv i upiše fakultet. Često ga muči i finansijska zavisnost od roditelja, tj. nedostatak novca za ostvarenje želja. U našim stambenim uslovima često nema zadovoljavajući nivo privatnosti u kući.
  • 14.