2. Elektrina svojstva materijala odreena su strukurom
atoma materijala
Elektroni na orbitama imaju tano
odreene energije
Da bi elektron pre邸ao iz jedne u drugu
orbitu neophodno mu je saop邸titi
energiju, koja je jednaka razlici energija
elektrona na tim orbitama
Elektroni na orbitama koje su
najudaljenije od atomskog jezgra imaju
najveu energiju i oni pripadaju valentnoj
zoni
Elektroni u valentnoj zoni razliitih atoma
meusobno formiraju valentne parove,
odnosno valentne veze
Valentni elektroni su meusobno vezani i
kao takvi nisu nosioci struje
3. Elektroni koji su imali iste energetske nivoe u razliitim atomima, zbog
efekata koji se obja邸njavaju u kvantnoj mehanici, ne mogu zadr転ati iste
vrednosti energija, ve se svaki energetski nivo cepa na po vi邸e,veoma
bliskih, energetskih podnivoa, formirajui tzv. energetske zone
Ukupni energetski opseg jedne zone je manji od termike energije koju
elektron ima na sobnoj temperaturi, te se, stoga, elektron lako kree unutar
zone. Razlika energije izmeu dve susedne zone naziva se energetski
procep.
Od posebnog znaaja za elektroniku je energetski procep
izmeu provodne i valentne zone
Tek oni elektroni koji energiju veu od energije valentne zone
(energiju dovoljnu da se oslobode uticaja jezgra) u stanju su da budu
nosioci struje (njihovo usmereno kretanje predstavlja elektrinu
struju).
Ti elektroni se zovu slobodni elektroni i pripadaju provodnoj zoni
4. Kod provodnika dolazi do preklapanja provodne i valentne zone (elektroni u
valentnoj zoni imaju dovoljno energije da samostalno preu u provodnu zonu).
Kod izolatora je veliko rastojanje izmeu provodne i valentne zone. Prilikom
porasta temperature, elektroni u valentnoj zoni dobijaju vi邸e energije i samim tim
smanjuje veliinu energetskog procepa kod izolatora, pa se otpornost kod
izolatora smanjuje sa porastom temperature
Kod poluprovodnika nema preklapanja provodne i valentne zone, kao 邸to je to
sluaj sa provodnicima, ali je energetski procep znatno manji nego kod
izolatora. Ovak pak znai da malim dodavanjem energije spolja (zagrevanjem,
svetlo邸u ili elektrinim poljem) elektroni u valentnoj zoni dobijaju dovoljno
energije da preu u provodnu zonu. Drugim reima, otpornost poluprovodnika
veoma zavisi od spoljnih uticaja 邸to se 邸iroko koristi u elektronici
Energija
Provodna zona
Valentna zona
Provodnik Izolator Poluprovodnik
5. Nosioci naelektrisanja u poluprovodniku
Struktura poluprovodnika je u vidu kristalne re邸etke u ijim se
vorovima nalaze atomi ili molekuli povezani valentnim vezama
Najpoznatiji poluprovodnici su silicijum (Si), Germanijum (Ge) i
Galijum Arsenid
Energetski nivoi atoma silicijuma su takvi da na sobnoj
temperaturi pojedini elektroni dobiju dovoljnu energiju da
napuste valentnu i preu u provodnu zonu
Samim tim javlja se upra転njeno mesto u valentnoj vezi, koje se
naziva 邸upljina
upljina se u elektrinom smislu pona邸a kao pozitivno
naelektrisanje
Obzirom na nain nastajanja elektrona i 邸upljina, njihove
meusobne koncentracije u hemijski istom poluprovodniku su
jednake
Ako sa ni obele転imo sopstvenu koncentraciju slobodnih
elektrona, a sa pi 邸upljina, va転i ni=pi
6. Nosioci naelektrisanja u poluprovodniku
Generacija proces razbijanja valentne veze elektrona u
poluprovodniku i nastajanje para elektron u provodnoj
zoni 邸upljina u valentnoj zoni
Rekombinacija proces uspostavljanja valentne veze izmeu
elektrona u provodnoj zoni i 邸upljine u valentnoj zoni
Broj razbijenih valentnih veza izmeu elektrona je ni
Broj novoformiranih valentnih veza elektrona iz provodne zone
i 邸upljina u valentnoj zoni je pi
Procesi generacije i rekombinacije nalaze se u dinamikoj
ravnote転i jer je ni=pi
7. Dopiranje poluprovodnika
Dopiranje etvorovalentnih poluprovodnika radi se dodavanjem
primesa ija je valenca za jedan manja ili za jedan vea od 4.
Ako je valenca primese za jedan vea (petovalentna) od
valence poluprovodnika, primesa se naziva jo邸 i donor.
Ako je valenca primese za jedan manja (trovalentan) od valence
poluprovodnika, primesa se naziva jo邸 i akceptor.
Donori i akceptori su ne moraju biti poluprovodnici, ve mnogu
biti i metali. Bitno je da im je valenca za jedan vea ili za jedan
manja od 4.
Dodavanje primesa i u tragovima, ve od 1:106
znaajno
poveava provodnost poluprovodnika.
8. Dopiranje donorskim primesama
Donorske primese su petovalentne
Atom primese ima jedan elektron vi邸e
u valentnoj zoni od atoma silicijuma
To ima za posledicu da u kristalnoj
re邸etki, atom primese koji je zauzeo
mesto atoma silicijuma sa okolnim
atomima mo転e da ostvari etiri
valentne veze, dok jedan elektron
ostaje nepovezan jer nema sa kim da
ostvari valentnu vezu
Nepovezani elektron sa malim
dodatkom energije prelazi u
provodnu zonu
kod ovako dopiranih poluprovodnika
naru邸ena dinamika ravnote転a
izmeu broja elektrona i 邸upljina u
provodnoj zoni, jer je ni>pi
Si Si Si
Si As Si
Si Si Si
e-
9. Poluprovodnici dopirani petovalentnim primesama
nazivaju se poluprovodnicima N tipa i u provodnoj
zoni imaju:
Elektrone i 邸upljine nastale razgradnjom valentnih veza
Elektrone koji su u provodnu zonu pre邸li iz donorskih atoma
U provodnoj zoni preovlauju elektroni jer je broj elektrona i
邸upljina nastalih razgradnjom valentnih veza jedanak, a slobodni
elektroni iz donorskih atoma koji prelaze u provodnu zonu ine da
je ukupan broj elektrona u provodnoj zoni vei od broja 邸upljina u
provodnoj zoni
10. Dopiranje akceptorskim primesama
Akceptorske primese su trovalentne
Atom primese ima jedan elektron manje u
valentnoj zoni od atoma silicijuma
To ima za posledicu da u kristalnoj re邸etki,
atom primese koji je zauzeo mesto atoma
silicijuma sa okolnim atomima mo転e da ostvari
tri valentne veze, dok jedan elektron iz valentne
zone nekog od atoma silicijuma iz okru転enja
ostaje nepovezan
Nepovezani elektron iz atoma silicijuma koji se
nalazi u okru転enju akceptorskog atoma privlai
jedan elektron iz provodne zone, ostavljajui u
provodnoj zoni 邸upljinu
kod ovako dopiranih poluprovodnika naru邸ena
dinamika ravnote転a izmeu broja elektrona i
邸upljina u provodnoj zoni, jer je pi>ni
Si Si Si
Si Ga Si
Si Si Si
p+
11. Poluprovodnici dopirani trovalentnim primesama
nazivaju se poluprovodnicima P tipa i u provodnoj
zoni imaju:
Elektrone i 邸upljine nastale razgradnjom valentnih veza
upljine u provodnoj zoni nastale vezivanjem elektrona iz
provodne zone i njegovim prelaskom u valentnu zonu
neuparenog elektrona atoma silicijuma u neposredno
okru転enju donorskog atoma
U provodnoj zoni preovlauju 邸upljine jer je broj elektrona i
邸upljina nastalih razgradnjom valentnih veza jedanak, a nevezani
elektroni iz silicjumskih atoma koji su u okru転enju akceptorskog
atoma privlae elektrone iz provodne zone i ostavljaju 邸upljine u
provodnoj zoni. Pokretljivost 邸upljina je oko 3 puta manja od
pokretljivosti elektrona, tako da su bipolarni PNP tranzistori
sporiji od NPN tranzistora
12. Odreivanje koncentracije slobodnih nosilaca
Na konstantnoj temperaturi
sopstvena koncentracija
slobodnih nosilaca
poluprovodnika je
A0 je eksperimentalno
utvrena konstanta i iznosi
Bolcmanova konstanta
kT
E
ii
g
eTApn
0
3
0
22
==
33
0 1026,1 =A 63
2
mC
atoma
K
eV
k
5
1062,8
=
13. Provoenje struje u poluprovodniku
Provoenje pod dejstvom elektrinog polja (drift)
Provoenje difuzijom
Difuzione komponente struje postoje ako:
Postoji razliita koncentracija slobodnih nosilaca u
prostoru
Taj uslov se lako ostvaruje ako se poluprovodnik
razliito dopira
Veem gradijentu koncentracije slobodnih nosilaca
odgovara vea struja