FoNet - Berlin
0 likes292 views
Izve邸taji novinske agencije FoNet nastali tokom posete Berlinu (mart 2018.)
More Related Content
What's hot (6)
FoNet - Berlin
- 1. Nemaki poslanik Juratovi o medijima u Srbiji BERLIN, 23. mart 2018. (FoNet) - Sloboda medija u Srbiji je u "jako kritinom stanju", ocenio je poslanik nemake Socijaldemokratske partije (SPD) Josip Juratovi i poruio da demokratija ne mo転e da funkcioni邸e bez slobodnih i nezavisnih medija. U svakom razgovoru sa predstavnicima Srbije tema je uvek sloboda medija, jer je to nama jako bitno, rekao je Juratovi u Bundestagu, prilikom razgovora sa novinarima beogradskih redakcija. Prema Juratoviu, trebalo bi organizovati sastanak sa predstavnicima medija u Srbiji, meu kojima ima i onih koji su u vlasni邸tvu kompanija iz Evropske unije (EU), i razmotriti pitanje slobode medija, ali i odgovornosti i po邸tovanja Kodeksa novinara. On smatra da mediji u Srbiji ne bi trebalo da daju najvi邸e prostora politikim akterima koji podstiu nacionalne tenzije, ve onima koji zagovaraju saradnju i jaanje poverenja. Srbija ima svoj deo odgovornosti za izgradnju dobrosusedskih odnosa u regionu, predoio je Juratovi. I u Srbiji i u Hrvatskoj se pa転ljivo prati 邸ta radi i kako se pona邸a druga strana, ocenio je Juratovi i konstatovao da za izgradnju poverenja i saradnju nije dovoljna samo meusobna poseta predsednika dve zemlje. U dokumentu kluba poslanika SPD u Bundestagu, koji je Juratovi podelio novinarima iz Srbije, istie se da bi na Balkanu trebalo podsticati regionalnu saradnju i reformske snage, a meu ciljevima je i jaanje demokratije i civilnog dru邸tva. Juratovi je objasnio da u toku izrada novog dokumenta kluba poslanika SPD o uvr邸ivanju evropske ideje na Zapadnom Balkanu. Upitan o odnosima Srbije sa Rusijom i da li se Beograd mora odrei tesne saradnje sa tom zemljom, Juratovi je odgovorio da se ni EU ne odrie Rusije i da jo邸 gaji nadu da e Moskva razviti sistem u kojem e se po邸tovati ljudska prava. U sklopu EU, svi emo imati jedan zajedniki interes i pristup prema Rusiji, najavio je Juratovi i ukazao da Srbija ne mo転e sedeti na dve stolice. Prema reima Juratovia, EU je jasno dala znak da 転eli da ubrza evropske integracije Srbije i Crne Gore i sada je na tim zemljama da sprovedu reforme i ispune standarde za prijem. On smatra da su zapo邸ljavanje, obrazovanje i zdravstvo kljune teme koje zanimaju graane u Beogradu, Pri邸tini i Zagrebu, ali i drugde u regionu. Znai, svakodnevne 転ivotne teme, a ne visoka politika, konstatovao je Juratovi i dodao da u tom smislu
- 2. ne bi trebalo filozofirati, nego nuditi re邸enja. Zato Srbija, kako je ocenio, mora da ojaa vladavinu prava i da se efikasnije bori protiv korupcije. Kao va転nu temu, on je oznaio i suoavanje sa pro邸lo邸u i uspostavljanje poverenja meu dr転avama regiona. Juratovi je naglasio da EU ne 転eli nove podele i problem na Balkanu i da se mora nai re邸enje za pitanje Kosova. Ne znam kako e biti re邸eno, ali mora biti. Mislim da je i jednima i drugima (Beogradu i Pri邸tini) u interesu ulazak u EU i to pitanje e se morati re邸iti, precizirao je Juratovi i podsetio da je veina lanica EU priznala Kosovo. On ne veruje u ideju EU u kojoj bi dr転ave lanice bile u razliitom statusu. U EU ne sme nikada biti zemalja prvog, drugog i treeg reda, bez obzira na njihovu veliinu. To demokratski system EU ne bi podneo, zakljuio je Juratovi. Ni: Srbiji su neophodne unutra邸nje reforme BERLIN, 21. mart 2018. (FoNet) - Iluzija je da Srbija preko pitanja Kosova i geostrate邸kih igara mo転e da ue u Evropsku uniju, ocenio je istra転iva Nemakog saveta za meunarodne odnose Milan Ni i objasnio da bez unutra邸njih reformi Srbija nee postii taj cilj. Najvea prepreka na putu ka EU za Srbiju je vladavina prava, ocenio je Ni, koji je sa grupom novinara iz Srbije u poseti Nemakoj razgovarao u sedi邸tu DGAP (Deutsche Gesselschaft fur Auswartige Politik) u Berlinu. U zgradi u kojoj se danas nalazi DGAP je pre Drugog svetskog rata bilo jugoslovensko poslanstvo i u njoj je slu転bovao Ivo Andri, a njegove knjige prevedene na nemaki nalaze se u biblioteci te think thank organizacije. Prema Niu, na Balkanu se ne treba igrati ni sa politikom eventualne razmene teritorije, jer bi u sluaju otvaranja te Pandorine kutije ceo process pro邸irenja bio zaustavljen. Ni, strunjak za Rusiju, srednju i istonu Evropu, smatra da Srbija kao i druge zemlje kandidati mora da se prilagodi spoljnoj politici Evropske unije. Prema Niu, postoji jo邸 zemalja u Evropi koje su pro ruski raspolo転ene, ali on smatra da nijedna nije toliko podlo転na ruskom uticaju kao 邸to je to sluaj sa Srbijom, jer druge zemlje imaju sna転nije institucije.
- 3. Problem sa Srbijom, nastavio je Ni, kombinacija je svega, od podlo転nosti korupciji, proruskih stranaka, narativa koji su potpuno proruski, ali i ruskih propagandnih medija sna転no pozicioniranih. Kombinacija svega toga i stav srpskog rukovodstva da sve to nema veze i da se mo転e i tako u EU. To je iluzija, ocenio je Ni. Ako Beograd ka転e da je on poseban sluaj, to je onda signal da ne bi po邸tovao zajedniku politiku nakon prijema u EU, ukazao je Ni, koji smatra da Rusija putem medija, ali i pojedinih stranaka i politiara ostvaruje svoj uticaj u Srbiji. Prema Niu, uticaj Rusije se ogleda i u energetici i ruska strana nigde u regionu nema tako sna転nu poziciju u energetskom sektoru kao u Srbiji. Srbija polako ostaje bez mogunosti izbora. Ako Rusija za dve godine prekine snabdevanje gasom preko Ukrajine, Srbiji e biti potrebna interkonekcija sa susednim zemljama. U tom delu Srbija mo転e da nastavi saradnju sa Evropskom komisijom radi uspostavljanja adekvatne infrastrukture, zakljuio je Ni.
- 4. Dobre privredne veze Nemake i Srbije Nemaka je u proteklih 10 godina udvostruila trgovinsku razmenu sa svim zemljama Zapadnog Balkana, ukljuujui i Srbiju, izjavio je predstavnik Ministarstva ekonomije i energetike Nemake zadu転en za jugoistonu Evropu i Tursku Helge Tolksdorf. On je, u izjavi novinarima beogradskih redakcija, precizirao da je trgovinska razmena sa Srbijom u pro邸loj godini iznosila 4,2 milijarde evra, 邸to je pokazatalj dobrih privrednih veza. Fraj: Srbija ne mo転e na dve stolice Srbija u spoljnoj politici ne mo転e da sedi na dve stolice, ocenio je poslanik Hri邸ansko-demokratske unije (CDU) u Bundestagu Torsten Fraj i objasnio da su svakoj zemlji potrebni dobri odnosi sa Rusijom, koje 転eli i Evropska unija (EU), ali da oni moraju biti zasnovani na meunarodnom pravu. Kao lan Odbora Bundestaga za meunarodne odnose, Fraj je u razgovoru sa grupom novinara iz Srbije rekao je da po邸tuje istorijske veze Srbije sa Rusijom. On je, meutim, podsetio da zemlje EU vode zajedniku bezbednosnu i spoljnu politiku i da je potrebno odr転ati taj princip, kako bi se glas Unije jasno uo u meunarodnim odnosima. Za Srbiju i druge zemlje Zapadnog Balkana postoji jasna perspektiva lanstva u EU, istakao je Fraj, ali je napomenuo da je za to potrebno ispuniti pristupne uslove. U interesu je i EU i Nemake da se zemlje Zapadnog Balkana integri邸u u Uniju i to na temelju openha邸kih kriterijuma, naglasio je Fraj i priznao da postoji izvestan zamor od pro邸irenja i u samoj Nemakoj. On je, meutim, predoio da je predsednik Evropske komisije 貼an Klod Junker iza邸ao sa 2025. kao indikativnim datumom, kao i da bi ispunjavanje kriterijuma za prijem dalo mogunost politiarima u Nemakoj da kod graana lobiraju za prihvatanje Srbije kao nove lanice Unije. Bitno je da se nastavi saradnja unutar EU u pogledu bezbednosne i spoljne politike, kako bismo sauvali jedan glas, objasnio je Fraj, koji smatra da je usklaivanje sa spoljnom politikom Unije od kljunog znaaja. Fraj je svestan da je kosovsko pitanje veoma te邸ko za Srbiju, kao i injenjce da nisu ni sve zemlje EU priznale nezavisnost Kosova. On je, meutim, poruio da EU nema interes da uvozi sukobe i da se re邸enje za kosovsko pitanje mora nai pre prijema. Kao va転ne oblasti koje e uticati na evropski put Srbije, Fraj je oznaio pregovaraka poglavlja 23 i 24, o pravosuu i osnovnim pravima. Vladavina prava i sloboda izra転avanja su neophodni uslovi koje svaka zemlja kandidat mora da ispuni, naglasio je Fraj i zakljuio da je to va転no, ne samo za graane, ve i za privlaenje investicija i ekonomski razvoj.