Formiranje pojmova u nastavi prirode i drustva
- 1. 1 Uvod Tokom 転ivota, u govoru, knjigama, razonodi okru転eni smo pojmovima i koristimo ih, a da naje邸e toga nismo svesni. Meutim, 邸kolsko znanje, iju osnovu ine nauni pojmovi, ne mo転e da se zasniva na njihovoj stihijskoj i nasuminoj upotrebi. U Enciklopedijskom reniku pedagogije (1963) pojam se mo転e odreuje kao "skup bitnih i tipinih oznaka neke skupine objekata i pojava koji je stvoren misaonim procesom na osnovi ureivanja i analize pojedinanih objekata i pojava, apstrahovanjem bitnih obele転ja od akcesornih i sluajnih i generalizacijom takvih bitnih obele転ja na sve pojave i objekte te vrste". Pojam se ne usvaja u gotovoj formi, ve njegovo stvaranje prolazi kroz etiri faze: a) analiza ili razlaganje celovito datog objekta na posebna obele転ja koja ne moraju sva da budu vidljiva (dostupna na邸im ulima), ve se do njih mo転e doi uvianjem; b) apstrakcija ili izdvajanje najmanje jednog obele転ja koje je bitno, postojano i zajedniko veem broju objekata, uz istovremeno zanemarivanje svih ostalih obele転ja po kojima se oni mogu, manje ili vi邸e, razlikovati; v) generalizacija ili uop邸tavanje, odnosno uzimanje su邸tinskog obele転ja kao merila za svrstavanje svih objekata koji ga imaju u istu klasu, bez obzira na njihovu moguu razliitost u pogledu ostalih obele転ja; g) diferencijacija ili otkrivanje specifinosti pojma u odnosu na druge pojmove. Da bi se formirao pravi pojam, potrebno je, dakle, uspostaviti bar minimalan sistem pojmova u okviru kojeg se odreuje njegovo mesto. "
- 2. 1 1. Priroda pojmova Pojmovi su, po mi邸ljenju Klausmajera, mentalni konstruktivni deo organizovane kognitivne strukture pojedinca. Oni su logiki i vi邸edimenzionalni saznajni modeli a defini邸u se pomou svojih atributa (svojstava), koji ih klasifikuju u grupu konkretnih i apstraktnih (relacionih), odnosno, op邸tih i posebnih pojmova. Kod konkretnih pojmova ti atributi su vidljivi, dostupni ulima, a kod apstraktnih nisu. Isto tako odreivanje atributa pojma koji je op邸tiji, daleko je te転e od onoga koji je posebniji, jer se op邸ti pojmovi odnose na vi邸e primera. Atributi pojma svode se na unutra邸nje svojstvo koje je dostupno ulima, ili se do njega mo転e doi procesima generalizacije.1 Svojstva (atributi) pojmova mogu biti defini邸ua ili su邸tinska; na osnovu njih je mogue odrediti da li neki primer pripada odreenoj klasi, ili ne pripada. Ovo odreivanje mogue je izvr邸iti kod klasinih pojmova koji imaju su邸tinu. Meutim, u sluajevima relacionih pojmova i svih onih iji su kriterijumi grupisanja promenljivi, te邸ko je odrediti su邸tinske ili defini邸ue atribute. Tada se koriste tzv. kritiki atributi koji poma転u da se uoi ono 邸to odvaja dati pojam od njemu slinih (odnosno, lanove jedne koordinisane klase od lanova druge koordinisane klase) i atributi varijable koji su neophodni da bi se razlikovali lanovi unutar jedne klase. Ako svemu prethodnom dodamo i injenicu da su atributi pojmova istovremeno i odrednice njegovog znaenja, dobijamo karakteristike njegove, jer ti atributi odreuju ne samo njegovo znaenje nego i ograniavaju odreeno podruje saznanja koje svaki pojam obuhvata. Usvajanje pojmova zavisi od: (1) saznajnog razvoja pojedinia; (2) kulturne sredine u kojoj pojedinai, 転ivi; (3) adekvatnosti nastavnih strategija (nastavnih postupaka koji u centar nastave stavljaju usvajanje pojmova ili usvajanje injenica) i (4) karakteristika samih pojmova. Kada su u pitanju karkteristike pojmova treba imati na umu sledee: a) Najlak邸e se ue pojmovi koji imaju konkretne, i ulima dostupne karakteristike i primere. Ovo je oslonac za jednostavnije strategije u ni転im razredima. b) Op邸tost pojmova utie na brzinu njihovog uenja. Poznato je da e se lak邸e nauiti pojmovi sa ulima dostupnim karakteristikama, ali isto tako se zna da op邸ti pojam ima osobinu 1 Lazarevi, 貼., Banur, V. : Metodika nastave prirode i dru邸tva, Jagodina-Beograd, 2001. Str. 89-92.
- 3. 1 Besplatni Seminarski, Diplomski, Maturski Tekstovi i Pomona Literatura. RADOVI IZ SVIH OBLASTI, POWERPOINT PREZENTACIJE I DRUGI EDUKATIVNI MATERIJALI. www.diplomski-radovi.com www.seminarskirad.org www.magistarski.com www.maturskiradovi.net www.maturski.net www.seminarskirad.info www.maturski.org www.essaysx.com NA NAIM SAJTOVIMA MO貼ETE PRONAI SVE, BILO DA JE TO SEMINARSKI, DIPLOMSKI ILI MATURSKI TEKST, POWERPOINT PREZENTACIJA I DRUGI EDUKATIVNI MATERIJAL. ZA RAZLIKU OD OSTALIH MI VAM PRU貼AMO DA POGLEDATE SVAKI RAD, NJEGOV SADR貼AJ I PRVE TRI STRANE TAKO DA MO貼ETE TANO DA ODABERETE ONO TO VAM U POTPUNOSTI ODGOVARA. U BAZI SE NALAZE SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI TEKSTOVI KOJE MO貼ETE SKINUTI I UZ NJIHOVU POMO NAPRAVITI JEDINSTVEN I UNIKATAN RAD. AKO U BAZI NE NAETE RAD KOJI VAM JE POTREBAN, U SVAKOM MOMENTU MO貼ETE NARUITI TEKST NA LINKU POMO PRI IZRADI TEKSTOVA I POMONE LITERATURE.
- 4. 1