Istraživanje javnog mnjenja građana na društvenoj mreži Facebook, i tumačenje narativa, emocija, poruka koje građani iskazuju kroz komentare i diskusiju, a tiču se dijaloga o Kosovu ili kosovskog pitanja, generalno..
Istraživanje je deo projekta "Otvoreni, inkluzivni i participativni dijalog o Kosovu" a predstavlja treći, od planirah pet istraživanja javnog mnjenja na Internetu. U ovom ciklusu se odnosi na period od 16. januara do 15. februara 2018. godine.
Istraživanje sprovodi Centar za nove medije Liber, a projekat podržava Fond za otvoreno društvo, Srbija.
Autori: Tatjana Vehovec, Svetlana Slijepčević, Aleksej Kišjuhas, Roman Vehovec
1 of 16
Download to read offline
More Related Content
Građani u Dijalogu o Kosovu (istraživanje, Vol 3)
1. DIJALOG O KOSOVU
Otvoreni, inkluzivni i participativni
dijalog o Kosovu
#3
Centar za nove medije Liber, 2018
Istraživanje javnog mnjenja na Fejsbuku i Tviteru
(16. januar - 15. februar 2018.).
2. Period i izvor
istraživanja
# Obuhvaćen period od 16. januara do 15.
februara 2018.
# Izvori: komentari na mreži Fejsbuk i
postovi korisnika na mreži Tviter
# Poređenje između dva ciklusa istraživanja
# Poređenje mišljenja i stavova korisnika na
Fejsbuku i Tviteru, kao i ukupan stav
mnjenja na mrežama
#2
3. Analitika
Selekcija uzorka za analitiku
Pregledano 40.000 komentara
i postova
5.000 (12.5%) se odnosi na
dijalog o Kosovu ili je u vezi sa
Kosovom
od toga 2.000 (40%)
komentara je bilo relevantno
za analizu
#3
4. Odnosi i stavovi01
za / svejedno / protiv
Pozitivan (22%) Neutralan (25%) Negativan (53%)
Više od polovine korisnika
društvenih mreža ne podržava
dijalog i nepomirljivo je po
pitanju dijaloga i njegovog
ishoda, posmatrajući obe
mreže, Fejsbuk i Tviter.
ne slaže se sa dijalogom,
ili rešavanjem pitanja
Kosova
53%
#4
5. TREND02
VS
Negativni narativ i negativni sentiment
u periodu istraživanja decembar 2017 /
januar 2018.
Negativni narativ i negativni sentiment
u periodu januar - februar 2018.
44% 53%
Raste izričito negativan odnos prema dijalogu u odnosu na prethodni period
istraživanja.
#5
6. STAV- po izvorima02
Fejsbuk Vs. Tviter
Poztivan Neutralan Negativan
24%
5%
71%
20%
44%
36%
0
10
20
30
40
50
60
70
80
Fejsbuk Tviter
Korisnici Fejsbuka izričito
protiv (71%), korisnici Tvitera
najčešće neutralni (44%)
neobično velika diskrepanca
između korisnika FB i Tv, kada je reč
o iskazanom protivljenju i
neutralnosti i pomirljivosti.
!
#6
7. Kosovsko pitanje03
rešiće se, rešeno je ili se rešava?
Sada (78%) Bilo je (10%) Biće (12%)
78%
10%
12
Procenat ljudi koji veruju da se
pitanje Kosova rešava upravo
sada, u ovom istraživačkom
ciklusu porastao je u odnosu na
prethodni period: 40% Vs 78%
#7
8. Period decembar 2017 - januar 2018
42.6%
24.7%
9.7% 8.8%
IZDAJA REALNOST PRODAJA OBMANA
Teme i sadržaj04
i dalje se najčešće govori o izdaji
Period 16. januar - 15. februar 2018.
24%
11%
6.5%
10.5%
9. Narativ o izdaji
"stabilan" na
Fejsbuku u
odnosu na prošli
istraživački
ciklus, dok
značajno pada
kod korisnika
Tvitera
(15% Vs 5%)
Dominantna socipolitička matrica koja proističe
iz ideologije etnonacionalizma, tj. kao izraz
svojevrsne kulturne hegemonije u Srbiji kada je
reč o narativima o Kosovu.
Svaka promena statusa Kosova koja odstupa od
percepcije Kosova kao integralnog i neodvojivog
dela Srbije, pa čak i sam razgovor ili dijalog o tom
statusu, automatski se (dis)kvalifikuju kao "
(vele)izdaja" države i društva.
narativ o
izdaji
#9
Fejsbuk Tviter
43
5
10. 10.5% građana na
društvenim
mrežama veruje
da je Kosovo
država i želi
prekid svih
sukoba u ime
mira, pomirenja i
budućnosti.
ovo je jedini
narativ koji je
procentualno
identičan na obe
mreže.
Narativ o realnosti obuhvata one komentare i
tvitove koji mahom upućuju na tvrdnju da je Kosovo
nezavisna država, tj. da Republika Srbija treba da
"prizna" tu činjenicu kao sociopolitičku "realnost". S tim
u vezi, među narativima o realnosti prepoznaje se i
implicitna potreba ili nagovor onlajn javnosti da se Srbija
"okrene samoj sebi" i sopstvenom razvoju.
Osnovni motiv iza ovakvih narativa je želja da se prekine
sa sukobima, ratovima i ratnim huškanjem, i to u ime
kako mira, pomirenja i budućnosti.
narativ o
realnosti
#10
Fejsbuk Tviter
10.610.5
11. Tviteraši češće
veruju da je
kosovski dijalog
obmana, a
korisnici Fejsbuka
češće referišu na
prodaju, kada
govore o Kosovu.
Narativi koji predstavljaju kritički stav o "prodaji" kao
realnosti, sa izraženim negativnim ili apatičnim
odnosom.
Stavovi o obmani su orijentisan ka političkoj kritici
aktuelne vlasti koja "obmanjuje" javnost pitanjem
Kosova i za koji je celokupan je diskurs o Kosovu
"jedna bajka", "farsa", "predstava", "zamlaćivanje".
narativi
o prodaji
i obmani
#11
Prodaja Obmana
Fejsbuk Tviter
0
10
20
12. NARATIV
#12
04
Među tipičnim "makro" i "lokalnim" govornim
činovima, karakterističnim za diskurs komentara i u ovom ciklusu
istraživanja, izdvajaju se govorni činovi:
- diskvalifikacije
- predviđanja i nagađanja
- poziv na akciju
- kletve i pretnje
13. U ovom
vremenskom opsegu
registruje se
ogroman broj
diskvalifikacija, a
mnoge od njih
prelaze u direktne
napade na ličnost,
vređanja prema
različitim
kriterijumima,
diskreditaciju
moralnih vrednosti
pojedinca.
Govorne
radnje
#13
Diskvalifikacije Predviđanja Agitovanje Pretnje/kletve
41%
18%
12%
7%
14. Događaji koji se
odnose na Kosovo
i medijski napisi o
unutrašnjem
dijalogu -
navikavaju javnost
na nezavisnost
Kosova.
U ovom istraživačkom ciklusu, Kosovo je mahom
predstavljano kao jedna opasna i kriminogena sredina kojoj se
"priprema" "izdaja" ili "prodaja" od strane vlasti u Srbiji, usled
"pritisaka" iz Evropske unije ili zbog predloženog
referenduma, iako karakter tog referenduma nije jasno
defnisan.
S druge strane, poseta Aleksandra Vučića Kosovu, a koja je
morala biti odobrena od strane vlasti u Prištini, predstavljala
je upadljivi motiv za brojne narative o realnosti (i narative o
obmani), a koji otvoreno aludiraju na to da je Kosovo zapravo
"odavno" nezavisno i da je neophodno prihvatiti tu realnost.
Ova analiza demonstrira i da nesumnjivo postoje specifični
"okidači" onlajn reakcija javnosti u Srbiji, a koje kosovski
dijalog i status Kosova zatim uokviruju u nedvosmislene
narative o realnosti. U tom smislu, medijski sadržaji koji
indirektno svedoče o "realnosti" kosovske nezavisnosti (poput
npr. "odobravanja" posete Kosovu predsedniku Srbije)
automatski generišu i spomenute narative, što upućuje na
društvenu potrebu za medijskim "navikavanjem" javnosti na
nezavisnost Kosova.
Najzad, poruke sa motivima mira i pomirenja koje jeste
iznosio predsednik Vučić tokom svoje posete Kosovu i tokom
razgovora sa građanima Kosova takođe jesu imale značajnog
odjeka na onlajn javnost u Srbiji. U brojnim komentarima, one
jesu "pacifikovale" jedan deo komentatora, ali su i dodatno
"provocirale" one segmente društva koji se protive Vučiću i
kosovski dijalog doživljavaju kao izdaju Kosova i Srbije.
Rezime
#14
16. CNM Liber realizuje istraživanje zahvaljujući podršci
Fondacije za otvoreno društvo, Srbija.
Sadržaj publikacije, kao i zaključci istraživanja, u celosti su odgovornost
CNM Liber i ne odražavaju stavove FOD-a.
blogopen.rs
h8index.org
office@blogopen.rs
@blogopen
Copyright: CNM Liber, 2018.
Autori: dr Svetlana Slijepčević, dr Aleksej Kišjuhas
Supervizija, strategija i upravljanje: Tatjana Vehovec
Stručni konsultant: Roman Vehovec