More Related Content
Similar to Internet skripta za usmeni (20)
Internet skripta za usmeni
- 1. 10/31/15 Nastavnik informatike i raunarstva dipl.ing. Sead Gici 1 INTERNET
- 2. 10/31/15 Nastavnik informatike i raunarstva dipl.ing. Sead Gici 2 Internet-mre転a svih mre転a Samo ako 転ivite na Himalajima niste uli za Internet Internet je mre転a svih mre転a, globalna mre転a miliona raunara, sa ogromnom koliinom informacija, na raspolaganju bilo kome ko ima pravi softver i modem na raunaru Internet je velika raunarska mre転a i sistem za jednostavnu i efektivnu komunikaciju sa tekstom, slikom i zvukom.
- 3. 10/31/15 Nastavnik informatike i raunarstva dipl.ing. Sead Gici 3 ISTORIJAT INTERNETA Kada ka転emo Internet mnogi pomisle na Ameriku, preciznije Sjedinjene Amerike Dr転ave. Internet je nastao na osnovu projekata koje je finansirala amerika vladina agencija ARPA (Advanced Research Project Agency) Internet u SAD najrazvijeniji Danas Internet vi邸e nije samo Amerika. Internet je postao globalna mre転a koja povezuje najvei deo na邸e planete. Svoj prvi veliki rast je do転iveo u 80-tim Stalno se vr邸e napori da se povea propusna mo Mre転e
- 4. 10/31/15 Nastavnik informatike i raunarstva dipl.ing. Sead Gici 4 ARPANET - 1958 osnovana agencija ARPA Advanced Research Projects Agency 1962 ideja mre転e ARPANet je ustvari pretea dana邸njeg Interneta, prva mre転a takve vrste kojom se povezalo nekoliko univerziteta u SAD 1969.godine Univerzitet Kalifornija u Los Angelesu, SRI u Standfordu, Univerzitet Kalifornije u Santa Barbari te Univerzitet Utaha su bili povezani na ARPANet mre転u koja je koristila 50 kbit/s mre転na kola. 1971 prvi E-mail programi 1974 ideja Etherneta 1982 TCP/IP, EUnet
- 5. 10/31/15 Nastavnik informatike i raunarstva dipl.ing. Sead Gici 5 Kako je razvijen Internet? Internet je razvijen na ve postojeoj telefonskoj mre転i U klasicnoj telefoniji kada koristimo Internet zablokirana je telefonska veza i obratno Veoma bi skupo bilo da se pravi nova mreza za Internet, pored postojece telefonske Noviji oblici telefonskih mreza kao sto su ISDN (Integrated Services Digital Network) i ADSL(Asimetric Digital Subscriber Line) omogucavaju istovremeno koriscenje i telefonske veze i Interneta po velikim brzinama protoka
- 6. 10/31/15 Nastavnik informatike i raunarstva dipl.ing. Sead Gici 6 Kako radi Internet ? Mo転da vas krstarenje Internetom podsea na televiziju Kad odemo na neki Internet sajt kao da smo teleskopom zavirili na neka udaljena mesta Otvaranjem nekog Internet sajta se na ekranu na邸eg raunara prikazuje sadr転aj sa nekog udaljenog raunara Zapravo se datoteke sa slikama, tekstovima ili zvukom preuzmu sa hard diska nekog udaljenig raunara (INTERNET SERVER) na hard disk va邸eg raunara i Web ita(program za Internet) naje邸e Internet Explorer ih prikazuje na va邸em monitoru Datoteke sa slikama, tekstovima ili zvukom putuju hiljadama kilometara dugim telefonskim linijama, satelitskim ili radio vezama
- 7. 10/31/15 Nastavnik informatike i raunarstva dipl.ing. Sead Gici 7 Adresiranje na Internetu Svako ko koristi Internet verovatno se sreo sa IP adresama Isto kao 邸to svaki korisnik telefonske mre転e ima svoj telefonski broj kao npr. +381 20 320 517 +387 33 540 312 +382 51 270 114 tako svaki korisnik Internet-a ima svoju 32-bitnu IP adresu koja se sastoji iz etiri osmobitna broja(okteta) kao npr: 10101100 00111110 11000101 10100011 00111001 10111000 01110011 11001010 Postoji skraeni tzv. heksadecimalni nain predstavljanja IP adresa na Internetu u vidu 4 decimalna broja razdvojena takama kao npr. 130.1 .16. 1 178.223.105.268
- 8. PROTOKOLI INTERNET-a Svaki raunar na Internetu funkcioni邸e po takozvanom TCP/IP protokolom(Transmission Control Protocol / Internet Protocol) koji se masovno koristi za umre転avanje raunara i ini temelj Interneta Pored IP adrese dodatne informacije o adresiranju raunara na Internetu pru転aju - SUBNET MASK tzv. maska podmre転e koji govori da li raunar pripada nekoj maloj mre転i, mre転i velikih kompanija i institucija, ili veoma velikim mre転ama sa nekoliko miliona raunara - DEFAULT GATEWAY podrazumevani mre転ni prolaz 邸to je zapravo adresa router-a(tj. Modem Router-a) kojim se povezuje sa drugim mre転ama 10/31/15 Nastavnik informatike i raunarstva dipl.ing. Sead Gici 8
- 9. 10/31/15 Nastavnik informatike i raunarstva dipl.ing. Sead Gici 9 IP ADRESA Va邸u IP adresu uvek mo転ete proveriti ako u www.google.com ukucate WHAT IS MY IP ADRESS? IP adresa na raunaru mo転e biti dinamika ili statika Dinamiku IP adresu imaju obini korisnici, ona se stalno menja kad god ponovo pokrenete ADSL modem npr. i nju dodeljuje tzv. DHCP server Statiku IP adresu imaju web serveri, firme, organizacije ili institucije koje imaju svoje Internet strane ili drugima izdaju prostor na Web-u
- 10. URL(Uniform Resource Locator) Svaki strana (sajt) na Internetu ima svoj URL(Uniform Resource Locator) URL je zapravo ime koje upisujete u adress bar va邸eg Web Browser-a (Internet Explorer, Google Chrome, Mozilla Firefox, Opera) kao npr. www.google.com www.youtube.com www.facebook.com DNS server slu転i za prevoenje URL u IP adrese Svaka TCP/IP mre転a mora da ima DNS server 10/31/15 Nastavnik informatike i raunarstva dipl.ing. Sead Gici 10
- 11. 10/31/15 Nastavnik informatike i raunarstva dipl.ing. Sead Gici 11 E-mail adresa Korisnik se na Internetu predstavlja preko svoje email adrese koja ukljuuje njegovo korisniko ime i simboliki naziv raunara e.pantic@ubbg.etf.bg.ac.yu Cesto korisniko ime nema mnogo veze sa imenom i prezimenom korisnika Ako 転elite sa nekim da komunicirate elektronskom po邸tom morate znati njegovu tanu email adresu.
- 12. 10/31/15 Nastavnik informatike i raunarstva dipl.ing. Sead Gici 12 Domeni Domeni su delovi hijerarhije imenovanja na Mre転i Kao domen najvi邸eg nivoa (eng. top level domen) pojavljuje se kod zemlje (eng. contry code) On je sastavljen od zadnja dva slova u simbolikom imenu Njime se neka zemlja identifikuje na Internetu Tako na primer, Jugoslavija je imala domen yu, Srbija sada ima domen sr Na osnovu toga su se formirali domeni: -edu, obrazovni domen, -com, poslovni domen, obuhvata firme, -org, naje邸e neprofitne organizacije, -info, informativni domen -mil, vojni domen SAD, -net, administrativni raunar na mre転i, danas esto i oznaka posebnog statusa na Mre転i, -nato, pripada NATO savezu.
- 13. 10/31/15 Nastavnik informatike i raunarstva dipl.ing. Sead Gici 13 VEZA DO INTERNET-a Posredstvom telefonske mre転e - Dial Up - ISDN - ADSL Bez posredstva telefonske mre転e - kablovski - be転ini - satelitski
- 14. 10/31/15 Nastavnik informatike i raunarstva dipl.ing. Sead Gici 14 MODEM Za povezivanje na Internet neophodno je da va邸 raunar ima MODEM (modulator/demodulator) Tim ureajem se raunar povezuje sa telefonskom linijom, kablovskom mre転om ili satelitom. Modeme delimo na: - unutra邸nje(Dial-up) u kui邸tu raunara, ima utinicu za povezivanje na telefonsku liniju - spolja邸ne(ISDN, ADSL, kablovski, satelitski) izvan raunara, jedan njegov kabl se pove転e na raunar a drugi na talefonsku mre転u, kablovsku televiziju... Kod povezivanja na Internet preko telefonske linije imamo u zavisnosti od pristupa Internetu imamo 3 vrste modema: - Dial-up modem(56K) - ISDN(64/128K) - ADSL (256K, 512K, 768K, 1M...) Dial-up modemi ISDN modem ADSL modem
- 15. 10/31/15 Nastavnik informatike i raunarstva dipl.ing. Sead Gici 15 DIAL UP Ovaj sistem koristi infrastrukturu telefonske mre転e ili jednostavnije reeno telefosko kablo(paricu) od kunog telefona do telefonske centrale kakvu imaju gotovo svako domainstvo. Telefonskom mre転om se, kroz telefonska kabla(parice), vr邸i prenos govornih signala i ljudi meusobno komuniciraju na ogromnim hiljadama kilometara dugim rastojanjima Ako se izmeu raunara i ovakve linije postavi ureaj koji e vr邸iti konverziju digitalnih u analogne signale i obrnuto modem mogue je ostvariti povezivanje raunara na Internet sa brzinom prenosa do 56 kbps. Modem je unutar kui邸ta raunara i utinicu LINE treba prikljuiti na telefonsku liniju a utunicu PHONE na telefon
- 16. 10/31/15 Nastavnik informatike i raunarstva dipl.ing. Sead Gici 16 ISDN Naziv je dobio kao skraenica engleskog termina Integrated System of Digitaly Network Ovaj sistem takoe koristi telefonsku paricu kao fiziki prenosnik digitalnih signala Omoguuje istovremeno kori邸enje Interneta i telefonije pri emu je brzina Interneta 64KB/s Mo転e se podesiti da se koristi samo Internet pri brzini 128 KB/s pri emu telefonija ostaje zablokirana
- 17. 10/31/15 Nastavnik informatike i raunarstva dipl.ing. Sead Gici 17 ADSL Asimetric Digitaly Subscriber Line Asimetrina Digitalna Pretplatnika linija Oznaka ADSL znai da je protok informacja asimetrian tj prema potrebi koliina dolaznih informacija (Download) sa servera prema klijentu se uveava na raun odlaznih (Upload) koliina bita. Brzine koje se trenutno kod nas koriste su: Download - Upload 256KB/s 64KB/s 512KB/s 64KB/s 1024KB/s 128KB/s 1536KB/s 192KB/s
- 18. 10/31/15 Nastavnik informatike i raunarstva dipl.ing. Sead Gici 18 KABLOVSKI INTERNET U naseljenim mjestima gdje je uspostavljen sistem tzv. kablovske televizije mogue je ostvariti istim vodovima prenos podataka i konekcija na internet. Ovaj sistem ima veoma veliku propusnu 邸irinu podataka koja ide i do 500 KB/s. Veoma esto se koristi i jedini problem je 邸to brzina prenosa direktno zavisi od broju korisnika (pretplatnika).
- 19. 10/31/15 Nastavnik informatike i raunarstva dipl.ing. Sead Gici 19 BE貼INI INTERNET Iako termin mo転da nije najadekvatniji uspostavljen je prema originalnoj engleskoj verziji Wireless.Danas se koristi vi邸e razliitih varijanti a naje邸e komunikacije na ultra visokim frekvencijama od 2,4 i 5 GHz. Zbog osobina prostiranja ove vrste talasa (pravolinijski i ne prolaze niti se odbijaju od fizike prepreke) ogranienja su velika: Mora postojati optika vidljivost izmeu antena pristupne stanice i korisnika a daljina se kree do nekoliko kilometara. Brzine koje se mogu postii na ovim frekvencijama su velike i kreu se od 2 Mbps do 54 Mbps.
- 20. 10/31/15 Nastavnik informatike i raunarstva dipl.ing. Sead Gici 20 SATELITSKI INTERNET Iako najskuplji sistem ipak predstavlja najpouzdaniji i najbr転i sistem za prenos podataka pa tako i za pristup internetu. Kao posrednik u komunikaciji koristi se geostacionarni satelit pozicioniran na visini od oko 35000 km iznad zemlje. Po邸to se kree ugaonom brzinom identinoj brzini rotacije Zemlje to je njegov polo転aj u odnosu na odreeni prostor na Zemlji uvijek isti.
- 21. 10/31/15 Nastavnik informatike i raunarstva dipl.ing. Sead Gici 21 SERVISI NA INTERNETU E-mail (electronic mail) WWW (World Wide Web) UseNet newsgroups FTP (File Transfer Protocol)
- 22. 10/31/15 Nastavnik informatike i raunarstva dipl.ing. Sead Gici 22 Email elektronska po邸ta,- email, slanje privatnih poruka 邸irom Interneta Elektronska po邸ta je po svom ue邸u u ukupnom saobraaju na Internetu od njegovog osnivanja doskora zauzimala prvo mesto. Skoro je na elo izbio WWW, kao jedan od najmlaih servisa. Ipak, po svom znaaju elektronska po邸ta je nezamenljiva. Komunikacija preko elektronske po邸te je danas prestala da bude privilegija, i potreba, uskog kruga raunarskih profesionalaca i zaljubljenika u raunarske komunikacije. Danas je to normalna stvar za milione sasvim obinih ljudi, korisnika, 邸irom sveta. Upotreba elektronske po邸te ostaje najjeftiniji i veoma brz nain komunikacije sa prijateljima i/ili roacima na bilo kom delu sveta
- 23. 10/31/15 Nastavnik informatike i raunarstva dipl.ing. Sead Gici 23 ELEKTRONSKA POTA Elektronska po邸ta (E-mail) je uz WWW najkori邸enija usluga na Internetu Za razliku od obine po邸te koja danima putuje do odredi邸ta, elektronskom po邸tom se poruke prenose za nekoliko sekundi, bez obzira na udaljenost Za razliku od telefonskih razgovora elektronska pisma mo転emo snimiti i otvoriti u bilo kom trenutku i pri tom ne prekodati druge poslove
- 24. 10/31/15 Nastavnik informatike i raunarstva dipl.ing. Sead Gici 24 Program Outlook Express se naje邸e koristi za elektronsku po邸tu mada nije neophodan Pomou Web maila mo転emo raditi sa elektronskom po邸tom i u Internet Exploreru Outlook Express je napravljen za rad sa tradicionalnim POP3(Post Office Protocol, verzija 3)
- 25. 10/31/15 Nastavnik informatike i raunarstva dipl.ing. Sead Gici 25 WWW(World Wide Web) WWW (World Wide Web) multimedijalno predstavljanje na Internetu u vidu tekstova, slika, zvunih i video zapisa, filmova... WWW bi se mogao opisati kao skup usluga za pristup multimedijalnim, distribuiranim bazama podataka(tekstovi, slike, zvuk...) Nagla ekspanzija WWW) dovela je do toga da mnogi poistoveuju sam Internet sa WWW Uz WWW se esto uju i pojmovi hipertekst i hipermedija. U hipertekst dokumentu ako 転elite jo邸 informacija o pomenutom predmetu, obino mo転ete "samo da kliknete na njega" da bi ste proitali dodatne detalje Hipermedija je nadskup hiperteksta. Praktino, to znai da iz tekst dokumenta mo転ete pozvati sliku, zvuni zapis...
- 26. 10/31/15 Nastavnik informatike i raunarstva dipl.ing. Sead Gici 26 Danas nema kompanije prisutne na Internetu koja nema svoju Internet prezentaciju WWW prezentaciju neke firme ili pojedinca, na Internetu nazivaju matinom stranom (eng. home page) te firme ili pojedinca na WWW. Jedan WWW server se adresira preko URL adrese. URL (Uniform Resource Locator) se odnosi na format kori邸en na internet mre転i da bi se tano locirao neki resurs. Rad WWW se zasniva na klijent-server modelu. Mora postojati WWW server na kome je sme邸tena prezentacija koju 転elimo da pogledamo. Pregled prezentacije se ostvaruje sa drugog (klijent) raunara sa itaem HTML dokumenata(Internet Explorer)
- 27. 10/31/15 Nastavnik informatike i raunarstva dipl.ing. Sead Gici 27 FTP FTP (File Transfer Protocol- fajl transfer protokol), prenos datoteka preko Interneta Veoma popularna usluga na Internetu je skidanje kvalitetnog javnog sofvera, shareware programa,dokumenata, igara i drugog sa raunara. Osnovni nain za prebacivanje datoteka Internetom jeste kori邸enje file transfer protocol-a ili FTP-a. FTP-om se mogu poslati datoteke na udaljen sistem ili preuzimati datoteke sa tog sistema.
- 28. 10/31/15 Nastavnik informatike i raunarstva dipl.ing. Sead Gici 28 USENET USENET je najvei svetski konferencijski sistem, koji je uz to svojim najveim delom besplatan USENET je zapravo skup ljudi koji razmenjuju poruke
- 29. 10/31/15 Nastavnik informatike i raunarstva dipl.ing. Sead Gici 29 TELNET TELNET, interaktivni pristup drugim raunarima TELNET je program koji korisnicima omoguuje da se uloguju i rade na drugom, udaljenom raunaru, sve to, naravno, pod uslovom da imaju otvoren koriniki nalog na tom raunaru (odnosno korisniko ime i lozinku kojima se identifikuju sistemu).
- 30. KOMUNIKACIJA U REALNOM VREMENU ASKANJE(razne priaonice kao npr. Krstarica, Mirds...) Windows Live Messenger Skype 10/31/15 Nastavnik informatike i raunarstva dipl.ing. Sead Gici 30
- 31. TELEFONIRANJE PUTEM INTERNETA ADSL SKYPE WINDOWS LIVE MESSENGER 10/31/15 Nastavnik informatike i raunarstva dipl.ing. Sead Gici 31
- 32. VIDEO KONFERENCIJE U sluaju odr転avanja sastanaka u kojima uestvuje vi邸e ljudi iz razliitih udaljenih mesta mo転e se zbog hitnosti ili smanjenja tro邸kova putovanja odr転ati sastanak na kome e neko od uesnika sudelovati putem Internet video veze Za odr転avanje video konferencija se prave posebne sale sa skupom opremom 10/31/15 Nastavnik informatike i raunarstva dipl.ing. Sead Gici 32
- 33. DISKUSIJE NA INTERNETU FORUMI DISKUSIONE GRUPE BLOG DRUTVENE MRE貼E 10/31/15 Nastavnik informatike i raunarstva dipl.ing. Sead Gici 33
- 34. DRUTVENE MRE貼E FACEBOOK TWITTER INSTAGRAM Tumblr 10/31/15 Nastavnik informatike i raunarstva dipl.ing. Sead Gici 34
- 35. KORIENJE INTERNETA ZA UENJE DIGITALNE BIBLIOTEKE UDL SVETSKA DIGITALNA BIBLIOTEKA - knjige - muzika - fotografije - video 10/31/15 Nastavnik informatike i raunarstva dipl.ing. Sead Gici 35
- 36. Pitanja 1. Objasniti 邸ta je Internet. 2. ta je potrebno da bismo koristili Internet? 3. Kakvi sadr転aji postoje na Internetu? 4. Gde je, kada i kako nastao Internet? 5. Kako je razvijen Internet? 6. Kako radi Internet? 7. ta je IP adresa? 8. Kakve IP adrese postoje i kako se proverava trenutna IP adresa? 9. ta je URL? 10. ta su domeni? 11. Koje veze do Interneta postoje? 12. ta su modemi? 13. Objasniti 邸ta je ADSL? 14. Objasniti kablovski Internet? 15. Objasniti be転ini Internet? 10/31/15 Nastavnik informatike i raunarstva dipl.ing. Sead Gici 36