Javne gradjevine u rimu
- 2. Akvadukt naziv za konstrukciju koja je bila namenjena za javni vodovod Akvadukt kod Nima (ju転na Francuska) ; poznatiji kao Pon di Gar , potie iz kasnijeg perioda. Njegove vrste i jasne linije presecaju 邸iroku dolinu na kojoj je sagraen, pokazuje smisao za red i trajnost 邸to je je odlika celokupne rimske arhitekture.
- 3. Koloseum u Rimu Namenjen za gladijatorske igre. Gladijatori su imali ne邸to vi邸i polo転aj od ostalih robova. Dovr邸en 80 godine, primao je oko 50 000 gledalaca. Graditelji su primenili poluobliasti svod i slo転eniji krstasti svod. Betonsko jezgro zajedno sa stepeni邸tima, tribinama i hodnicima omoguili su nesmetan ulaz i izlaz gledalaca. Spolja邸njost graevine odra転ava unutra邸nji raspored. Kori邸en je luk, svod, venci i klesani kamen. Klasini stilovi, takoer, odreuju monumentalnost graevine, odozdo ka vrhu poreani su sledei stilovi: dorski, jonski, korintski. Postepeno smanjenje proporcija jedva je primetno, estetski upotrebljeni stilovi su bestelesni, ali njihova primena ora転ava ljudske razmere. (Vitruvije: De architectura)
- 5. Panteon Veliki hram kru転ne osnove sagraen u II veku, izuzetno re邸ene unutra邸njosti. Cela Partenona izgleda kao cilinrini tambur, ulaz je nagla邸en dubokim predvorjem. Visoki podijum na kojoj je nekada stajao hram, sada je nivelisan ulicama, iji je nivo znatno vi邸i nego 邸to je bio u rimsko vreme, stepeni邸te koje je vodilo na trem sada je zatrpano asfaltom. Uz to, trem je bio zami邸ljen kao etvorougaono dvori邸te atrijum, koje ga je verovatno odvajalo od rotonde.
- 6. Panteon Ovako zami邸ljen hram omoguavao je posetiocu da kad pristupi hramu, da se iznad njega uzdi転e velelepna kupola. Kupola predstavlja poluloptu, meusobno povezanih spojenih rebara i kaseta u 5 reda. Ona stoji na celi (tamburu) gradjevine koja spolja nije obraena, i koja ne odaje kakva je unutra邸njost hrama. Kupola u cetru ima otvor-oculus i omoguava prodor svetlosti unutar hrama. Visina od 43, 61 m iznosi koliko i prenik kupole i tambura-cele. Te転ina kupole ne opteruje drektno tambur ve nala転e na stubove koji razdvajaju ni邸e. Stubovi, obloge od mermera, i pod ostali su kao 邸to su izgledali u rimsko doba. Kasete kupole su bile pozlaene, tako da su imale znaenje nebeskog svoda. Naziv Panteon potie od dve rei pan = svi ; theoi = bogovi. Posveen je 7 bogova planeta koliko ima i ni邸a. O poreklu nam govori Vitruvije koji Panteon povezuje sa tremama, amamima sa kupolom.
- 7. Bazilike Konstantinova i Maksencijeva bazilika, c. 307-320 Konstanitinova bazilika je dobar primer kako se u IV veku terme preoblikuju za nove namene. Bazilika koja je zapoeta u vreme Maksencija po obliku slina je glavnoj dvorani javnih kupatila podignutih u vreme Dioklecijana i Karakla. Danas je ostao samo severni brod (boni) sastavljen od tri velika odeljka sa poluobliastim svodom. Sredi邸nji deo pokrivao je krstasti svod koji je bio vi邸i od bonih brodova. U baziliku se ulazilo sa istone strane kroz nartex koji se zavr邸avao polukru転nom apsidom u kojoj se nalazila monumentalna Konstantinova statua. Postojao je jo邸 jedan ulaz i ni邸a na severnoj strani gde je sedeo car. Pored ove bazilike poznata je bazilika Leptis Magni u sev. Africi, meutim te baziike su imale drvene tavanice.
- 8. Privatne graevine: domus Porodina kua prema starijoj italijanskoj tradiciji. Centralni deo graevine je atrijum-kvadratna iili pravougaona sredi邸nja dvorana, koja je osvetljena otvorom na krovu, oko koje su rasporeene ostale prostorije. U vreme Etruraca domus je bila seoska kua, ali su joj Rimljani dali namenu graanske kue u kojoj su 転iveli bogatiji slojevi dru邸tva. Najpoznatiji primeri domusa poznati su iz iskopina Pompeje i Herkulanuma, koji su bili prekriveni lavom, nakon erupcije Vezuva 79 godine.
- 9. Insula Gradski blok zgrada koji obino sreemo u Rimu i Ostiji. Velika graevina od betona i opeke oko malog dvori邸ta, sa radnjama i gostionicama u prizemlju, tvorenim prema ulici i porodinim prostorijama na spratu
- 10. Art2You Hadrijanova vila, c.120, Tivoli, canopus