JOAKIMINTERFEST 2014
1 like284 views
JoakimInterFest se odr?ava svake godine od 7-15. oktobra u Kragujevcu, Knja?evsko¨Csrpskom teatru. Festival je dobio ime po Joakimu Vuji?u (1772-1847), direktoru prvog srpskog teatra osnovanog u Kragujevcu 1835. godine. Doma?in Festivala je Knja?evsko¨Csrpski teatar, a glavni pokrovitelj Grad Kragujevac.
JOAKIMINTERFEST 2014
- 1. JoakimInterFest 2014 Obrazlo?enje selektora Gledaju i celokupnu istoriju oveka, sa idejom da se nekako razume njegovo pona?anje ¨C moramo do i do injenice da je glavno obele?je ukupnog postojanja ove dru?tvene ?ivotinje ¨C RAT! I to u svim oblicima ¨C od onog ?to se naziva oru?anim sukobom dve sukobljene sile, do onog svakodnevnog ¨C u porodici, na radnom mestu, na ulici, u kafani, na pijaci... Rat nije samo trenutak sukoba ¨C rat je i priprema rata ¨C planiranje, prepariranje budu ih u esnika, podmi ivanje, la?no uve avanje razloga, prevara, kra a istine, podmetanje la?nih dokaza, medijska halabuka, zloupotreba ose anja, licemerje iz koristoljublja. Ratuju velike sile, male dr?ave, plemena, partije, vojske, gerile ¨C ali, ratuju i porodice, ratuju sinovi i o evi, ratuju mu?evi i ?ene, ratuju bra a i sestre, ratuju dr?avni slu?benici, ratuju radnici, ratuju kriminalci, ratuju tajkuni, ratuju pisci, ratuju politi ari, ratuju glumci, ratuju kriti ari, ratuju profesori... Rat u nama i oko nas je trajno stanje stvari ¨C a pogotovo u dru?tvima kao ?to je na?e ¨C u takozvanoj tranziciji ¨C u vremenima kad se, evo ve etvrt veka, raspada ne?to ?to je stvarano vekovima i gde se uz najgroznije ratovanje i prevare stvaraju dekadentne i neuspe?ne kne?evine, spremne da se sutra raspadnu ili trajno predaju velikim silama, kao dodatni posed, i kad ljudi ostaju bez nade u praznini istorijskih turbulencija, napu?teni i obezglavljeni. Zato smo, sastavljaju i repertoar ovogodi?njeg JoakimInterFesta, poku?ali da prika?emo takvu sliku sveta, koja koliko¨Ctoliko, prikazuje neke aspekte tog trajnog, ali i sada?njeg rata u nama i oko nas. Poku?ali smo da predstavama koje ete videti ¨C odgonetnemo mogu e uzroke, da pratimo razvoj i sagledamo neke oblike, tog fatalnog rata. Pored toga, poku?ali smo da sastavimo repertoar od predstava nastalih na tekstovima vrsnih autora ¨C kao ?to su Ronald Harvud, E?en Jonesko, Henrik Ibzen, Tadeu? Svobo anek i drugih, u re?iji reditelja sa iskustvom i renomeom ¨C vide emo predstave Vladimira Mil ina, Dina Mustafi a, Neboj?e Bradi a i poslednju predstavu na?eg preminulog kolege, Primo?a Beblera. Na festivalu e u estvovati, u konkurenciji za tradicionalne nagrade, pozori?ta iz Nove Gorice, Banjaluke, Zenice, Tuzle, Virovitice, Beograda, Kikinde, Skoplja i Budimpe?te. U dana?njim te?kim finansijskim uslovima, kragujeva ka publika vide e ponovo, jedan dobar festival zna ajnih predstava koje e joj ponuditi odgovore na potencijalna pitanja o dru?tvu kome ?ivimo, prikazati estetski uzbudljive scenske igre i uprili iti iskreno u?ivanje. - prema komediji Nikolaja Vasiljevi a Gogolja, u re?iji Dra?ena Feren ine, u koprodukciji ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? REVIZOR Kazali?ta Virovitica (Hrvatska) i Narodnog pozori?ta Tuzla (BiH). Ova predstava otvori e ovogodi?nji JoakimInterFest. Gogolj je po etak svega ¨C po etak smeha i sarkazma, po etak dru?tvene kritike, po etak groteske, po etak modernog i neuni?tivog pozori?ta. U najpoznatijem delu ¨C Revizor ¨C Gogolj nas obave?tava o poznatim i skrivanim osobinama najgore mogu e birokratije koju svi mi dobro poznajemo. Nju poku?ava da pobedi otvorenim i jasnim smehom ¨C ona se toga najvi?e i pla?i! Ovo temeljno delo moderne umetnosti izvela su dva pozori?ta u odli no organizovanoj koprodukciji. Moderna re?ija ¨C sa jasnim asocijacijama na savremeno stanje u nama i oko nas ¨C svo licemerje, kukavi luk, prevare koje vidimo i koje i sami radimo ¨C ... sve je to dobro prikazano i mi se glasno i od srca smejemo ¨C kome drugom, do sebi i svojima u odli noj igri glumaca oba ansambla. Ova predstava otvori e ovogodi?nji JoakimInterFest. ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? 1
- 2. JoakimInterFest 2014 Gogolj je po etak svega ¨C po etak smeha i sarkazma, po etak dru?tvene kritike, po etak groteske, po etak modernog i neuni?tivog pozori?ta. U najpoznatijem delu ¨C Revizor ¨C Gogolj nas obave?tava o poznatim i skrivanim osobinama najgore mogu e birokratije koju svi mi dobro poznajemo. Nju poku?ava da pobedi otvorenim i jasnim smehom ¨C ona se toga najvi?e i pla?i! Ovo temeljno delo moderne umetnosti izvela su dva pozori?ta u odli no organizovanoj koprodukciji. Moderna re?ija ¨C sa jasnim asocijacijama na savremeno stanje u nama i oko nas ¨C svo licemerje, kukavi luk, prevare koje vidimo i koje i sami radimo ¨C ... sve je to dobro prikazano i mi se glasno i od srca smejemo ¨C kome drugom, do sebi i svojima u odli noj igri glumaca oba ansambla. - prema dokumentarnom materijalu priredili ¨C dramatur?kinja Milena Depolo i reditelj Boban Skerli , produkcija Beogradsko dramsko pozori?te. U relativno skromnoj i slaboj sezoni beogradskih pozori?ta, izdvaja se iskreno? u i odgovorno? u, visokim umetni kim dometom, ova predstava o dubokim vodama tragedije u porodici. U predstavi glumice igraju ?ene koje su osu ene na dugogodi?nju robiju zato ?to su ¨C kad vi?e nisu mogle da izdr?e ¨C ubile svoje mu?eve ili ljubavnike koji su ih pre toga godinama maltretirali ¨C fizi ki i psihi ki. Njihove istinite pri e su potresne, ali u pozori?nom aran?manu ¨C ne samo razumljive, nego i umetni ki osvetljene, tako da mrak poraza ?ivota, u ovom pri ama ne zvu i mu no, nego estetski uzdignuto i osve? uju e. Predstava Trpele pobednik je nekoliko festivala na kojima je u estvovala. - Henrika Ibzena, u re?iji Neboj?e Bradi a ¨C produkcija Narodno pozori?te Republike Srpske (Banjaluka). Ovim tekstom autor je svojevremeno, izazvao pravu buru u dru?tvu ¨C prikazao je slobodnu ?enu koja, iako udata, jo? i majka, odlu uje da napusti brak za koji se uverila da je baziran na licemerju i poni?enju. U ovoj drami na najdublji na in se preispituje tradicionalna zajednica mu?karca i ?ene u dru?tvu koje podr?ava trajno stanje rata polova. Reditelj Neboj?a Bradi , preciznim i pronicljivim itanjem teksta i ve?tim radom sa nadahnutim ansamblom, iskoristio je sve mogu nosti ovog slo?enog dela i pribli?io nam ga ¨C postavio je nas, sada i ovde ¨C u ponu enu situaciju te?kih odluka i moralnih dilema. Banjalu ki glumci do?iveli su ovaj komad savremeno i izra?ajno. - po delu E?ena Joneska, u re?iji Sne?ane Tri?i ¨C produkcija Narodno pozori?te Kikinda.Ako je neko poznavao nali je ljudske jedinke u dru?tvu i ako je neko ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? TRPELE LUTKINA KU A (NORA) NOSOROG ? ? ? na?ao pozori?nu formu da se tome kriti ki nasmeje ¨C to je svakako E?en Jonesko, protomajstor pozori?ta apsurda. U Nosorogu, Jonesko pri a pri u o malogra aninu koji odlu uje ¨C ili da prihvati silu i postane fa?ista, ili da se donkihotski protiv te stra?ne sile bori. Ova pri a je uvek aktuelna, a forma duhovite i jezive groteske ¨C sa ogromnom figurom nosoroga koji provali u mirnu malogra ansku atmosferu i napravi pravi haos, teror i poraz duha i morala ¨C daje mogu nosti pozori?tu da se razigra. Vrlo interesantnu predstavu napravila je mlada rediteljka Sne?ana Tri?i , sa vrlo pouzdanim i anga?ovanim ansamblom, malog ali ambicioznog, Narodnog pozori?ta Kikinda ¨C gde se vodi ra una o svakoj novoj premijeri i gde se publika pa?ljivo i s po?tovanjem, vaspitava od detinjstva. - prema delu mlade hrvatske autorke, Nine Mitrovi , u re?iji Primo?a Beblera ¨C produkcija Slovensko narodno gledali? e Nova Gorica. Ve ni je sukob sinova i o eva ¨C tako je ak i u ?ivotinjskom svetu ¨C izgleda, nismo daleko odmakli. U ovom delu za dva glumca ¨C otac je bolestan od te?ke bolesti, ali i dalje tvrd i autoritarno zatvoren u odnosima sa okolinom ¨C zato ga sin ve godinama ne pose uje. Kada odlu i da ga bolesnog, ipak vidi, na sceni se razvije pravi porodi ni rat. Vra aju se se anja, preti se osvetom, preispituje se moralnost, podme u se intrige, vre a se slabiji, veli a se jednozna na snaga odlu ivanja... Sve to na fonu mo?da poslednjeg susreta, pred skoru smrt oca. Glumci su ovu predstavu prihvatili duboko, a poznati slovena ki glumac Bine Matoh, u ulozi Oca, njome slavi jubilej i odlazi u penziju. Na?alost, reditelj Primo? Bebler, poznat i kragujeva koj publici, preminuo je u no i premijere ¨C 21. novembra 2013. Ovo igranje na JoakimInterFestu bi e i iskreni oma? ovom velikom umetniku i oveku. - Tadeu?a Svobodjaneka, u re?iji Vladimira Mil ina, produkcija Teatra za deca i mladinci, Skoplje (Makedonija) ¨C pravi je primer sveukupnog pojma rata. Rat ¨C onaj svetski, u centru je zbivanja ¨C ali glavni rat je u jednom razredu, u koji idu deca jednog gradi a (pola od njih su Jevreji, a polovina su Poljaci). Pisac prati ovaj razred od osnovne ?kole do zrelih godina ¨C prati sve promene, koje se doga aju u njihovom odnosu. Prikazuje mr?nje i ljubavi, silovanja, ubistva, potkazivanja vlastima, odvo enja u logore, prikazuje krivicu i gri?u savesti... Ceo jedan svet je u ovom komadu, a najbolji makedonski reditelj i profesor skoro svim tamo?njim glumcima, Vladimir Mi in, uspeo je da sa nadahnutim i sr anim ansamblom razli itih generacija sklopi maestralnu, tragi nu, scensku simfoniju rata i patnje ¨C tragike ljudskog postojanja. ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? SUSRET NA? RAZRED 2
- 3. 3 MAJSTOR - Ronald Harvud, reditelj Dino Mustafi ¨C Bosansko narodno pozori?te (Zenica). Rat je u Bosni i Hercegovini ostavio tragi ne traume koje e se te?ko ikad izle iti. Svaka misao u toj zemlji, vezana je za neko lice rata. Ronald Harvud, jedan od najve ih savremenih dramskih pisaca, u svom delu Majstor podse a nas ?ta je to krivica, za masovni zlo in iz II svetskog rata koji ne zastareva. Na?ao je jednog biv?eg esesovca koji se pritajio u Britaniji i kao hauzmajstor ?iveo miran ?ivot godinama. Kad su ga ipak otkrili, poku?ao je da porekne svoju krivicu ¨C izgleda da je zaista zaboravio da je to bio zaista on koji je ubijao nevine Jevreje da bi ispunio radni zadatak smrti! Najzna ajniji bosansko-hecegova ki reditelj Dino Mustafi napravio je predstavu punu asocijacija na na?e ratovanje i ubijanje, a Veliki glumac Miralem Zub evi , odigrao je ?ekspirovski ovog nesre nog, masovnog ubicu na su enju ¨C kako pred javno? u, tako i pred sopstvenom savesti. ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? Ve eras na repertoaru? Scena Joakim Vuji , utorak 7. oktobar 20.00 Kazali?te Virovitica / Narodno pozori?teTuzla Nikolaj Vasiljevi Gogolj Reditelj: Dra?en Feren ina Prevod: ?elimir Bo?kov Dramaturg:Ana Proli Lektor:Tomislav Pintari Scenograf: OsmanArslanagi Kostimograf:Adisa Vatre? Kompozitor: Mate Mati?i Svetlo: Damir Gvoji Igraju: Mijo Pavelko, Adnan Omerovi , Mladen Kova i , Blanka Bart, Elvira Aljuki , Sini?a Udovi i , Nenad Tomi , Igor Golub, Elvis Jahi , Dra?ko Zidar, Nermin Omi ,Antun Vrbenski, Nedim Malko evi ,Aleksandra Dem?e Ma?oretkinje: Katarina Mihaljevi , Maja Bla?i evi , Martina Bla?i evi , Anamrija ?ivkovi , Nives Cabunac, Kristina Bar anac,Tina Majceni O predstavi: Vjerojatno najpoznatija komedija Nikolaja Vasiljevi a Gogolja, u ovom slu aju postavljena u koprodukciji Kazali?ta Virovitica s Narodnim pozori?tem iz Tuzle i re?iji Dra?ena Feren ine, u prethodnoj je kazali?noj sezoni ve dospjela osvojiti publiku i kritiku. Vizualno primamljiva ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? REVIZOR Predstava u ast nagra enih adaptacija delova nekoliko tekstova Branislava Nu?i a ¨C Dimitrije Kokanov i rediteljka Jovana Tomi ¨C produkcija Pozori?te Timo ke krajine ?Zoran Radmilovi ¡± (Zaje ar). Hrabrim i pronicljivim pogledom na Nu?i eve likove i situacije, dvoje mladih autora uspelo je da sastavi ?ivu i kriti ki intoniranu, savremenu sliku na?ih naravi ¨C u politici, u porodici, u ve nom ratu za presti?, u niskim udarcima koristoljublja... i da, u formi razigranog, prili no bizarnog, modernog kabarea, doka?e da se, na?alost, od Nu?i a do danas, ni?ta nije promenilo... u na?em dru?tvu, ali ni u nama ¨C ostali smo prokleto isti!... Sme?ni, bezobrazni, opaki, ali veseli i zabavni. Selektor Festivala GORAN CVETKOVI ¨C Beograd, 24. jul 2014. ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? KABARE NU?I -? predstava svoje je ishodi?te prona?la u eklekti nom spoju dva razli ita gluma ka stila i temperamenta te izmjenama grotesknih portreta maestralno napisanih likova proiza?lih iz pera ovog velikog komediografa. Suvremena kazali?na publika tako je imala priliku ponovno se suo iti s problemom malogra anske povr?nosti i prizemnosti koje je Gogolj svojedobno bespo?tedno ismijao izredav?i itavu paletu tipova proiza?lih iz ruske svakodnevice 19. stolje a. Nezaobilazan za udni efekt po kojem tako dobro pamtimo klasike ruske knji?evnosti, kao i op epoznati ?smijeh kroz suze¡° ovdje su se udru?ili kako bi publiku, usred zabave i u?itka, jo? jednom podsjetili na injenicu da, naposljetku, isti taj u?itak proizlazi upravo iz podsvjesne poistovje enosti gledatelja s gledanim. Ta Gogoljeva drskost, dokazuje Revizor, aktuelna je i provokativna danas koliko i u vrijeme carske Rusije, a nepovjerljivima ostaje tek prisustvovati jednoj od izvedbi viroviti ko-tuzlanskog kazali?nog hita i uvjeriti se u istinitost navedenih tvrdnji. ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? JoakimInterFest 2014
- 4. JoakimInterFest 2014 Deveti JoakimInterFest , od 7. do 14. oktobra Scena Joakim Vuji , utorak 7. oktobar - 20 sati - Kazali?te Virovitica/Narodno pozori?te Tuzla, prema komediji Nikolaja Vasiljevi a Gogolja, u re?iji Dra?ena Feren ine Scena Joakim Vuji , sreda 8. oktobar - 20 sati - produkcija Beogradsko dramsko pozori?te, prema dokumentarnom materijalu priredili ¨C dramatur?kinja Milena Depolo i reditelj Boban Skerli Scena Joakim Vuji , etvrtak 9. oktobar - 20 sati - produkcija Narodno pozori?te Republike Srpske BanjalukaHenrik Ibzen, u re?iji Neboj?e Bradi a Scena Joakim Vuji , petak 10. oktobar - 20 sati - produkcija Narodno pozori?te Kikinda, po delu E?ena Joneska, u re?iji Sne?aneTri?i Scena Joakim Vuji , subota 11. oktobar - 20 sati - produkcija Slovensko narodno gledali? e Nova Gorica, prema delu hrvatske autorke Nine Mitrovi , u re?iji Primo?a Beblera Scena Joakim Vuji , nedelja 12. oktobar - 20 sati - produkcija Teatra za deca i mladinci, Skoplje,Tadeu? Svobodjanek, u re?iji Vladimira Mil ina Scena Joakim Vuji , ponedeljak 13. oktobar - 20 sati - Bosansko narodno pozori?te Zenica, Ronald Harvud, reditelj Dino Mustafi Scena Joakim Vuji , utorak 14. oktobar - 20 sati Predstava u ast nagra enih - produkcija Pozori?te Timo ke krajine ?Zoran Radmilovi ¡± Zaje ar, adaptacija tekstova Branislava Nu?i a Dimitrije Kokanov i rediteljka Jovana Tomi Prate i program Festivala Galerija Joakim, utorak 7. oktobar 19 sati i 30 minuta , Izlo?ba grafika prof. dr Slobodana Bate Nedeljkovi a. Mala scena LjubaTadi etvrtak 9.oktobar u 18.00 sati Promocija monografije ?ADEM EJVAN¡±, autora Slavka Podgoreleca Mala scena LjubaTadi , petak 10. oktobar u 18 sati Promocija romana Marka Sosi a , (u saradnji sa izdava kom ku om ?Arhipelag¡±) Mala scena LjubaTadi , subota 11. oktobar 18 sati Projekcija i razgovor o dokumentarnom filmu , autora Bo?ka Savkovi a Selektor: Goran Cvetkovi RAT U NAMAI OKO NAS REVIZOR TRPELE LUTKINA KU A (NORA) NOSOROG SUSRET NA? RAZRED MAJSTOR KABARE NU?I ?LEGENDE I MITOVI ANTI KOG TEATRA¡± ?BALERINA, BALERINA¡± ?BOG DA PROSTI¡± ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ?iri: Zlatko Pakovi , pozori?ni kriti ar i dramski pisac iz Beograda Marko Sosi , slovena ki pisac i reditelj Isidora Rajkovi , glumica kragujeva kogTeatra Voditelj okruglog stola: Goran Cvetkovi , pozori?ni kriti ar Vizuelni identitet Festivala: Marija Gavrilovi Urednik ?tampanih izdanja: JIF Zoran Mi?i ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? Nagrade Joakimova nagrada za najbolju predstavu Joakimova nagrada za re?iju Joakimova nagrada za glumu Joakimova nagrada za vizuelnost Joakimova specijalna nagrada Prijatelj teatra 4