1. Hans Kelzen ista teorija
prava
Naj pravnik XX veka
Najkritikovaniji i najcitiraniji...Kopernik
pravne filosofije
Judicial review, Ustavni sud.
2. Osnovne tendencije
pravnog pozitivizma
Kritika prirodnog prava
Kritika / odbacivanje pojma pravde iz
pravne nauke
Pravni pozitivizam se zasniva
na etikom relativizmu i vodi
vrednosno neutralnoj pravnoj
nauci
4. Ideal pravnog pozitivizma
Da na teoriju pozitivnog prava ne utie bilo
koja politika tendencija
Despotija versus demokratija
Obavezna snaga zakona okonava borbu
suprotstavljenih interesa i polemiku 邸ta je
pravda
Okonava se problematika legitmnosti
politika vlasti svaka je vlast legitimna
ako je efikasna
5. ista teorija prava
Sein versus sollen
O邸tra razlika izmeu preskriptivnog prava i
deskriptivne pravne nauke
Pravo kao prinudni poredak (Pravo je
osobena dru邸tvena tehnika koja se sastoji
u tome da se po転eljno pona邸anje ljudi u
dru邸tvu ostvari putem pretnje prinudnom
merom koja se primenjuje u sluaju
suprotnog pona邸anja)
6. Svrha prava
Mir! Stanje u kome se ne pribegava sili
Treba + treba
Primeri...
Najmanji zajedniki sadr転alac
8. Gustav Radbruh pravo kao
voja za pravdom
Pravo je kulturna pojava koja slu転i da se
dosegne ideja prava
Ideja prava PRAVDA
Moral (idividualan i subjektivan) v. Pravda
(dru邸tvena i objejtivna)
9. 1. Pravednost prava
Pravo mo転e da bude i nepravdeno, ali
ipak zaslu転uje to ime jer mu je smisao da
bude pravedno
Aristotel i distributivna pravda
10. Sadr転ina prava: 2.
svrsishodnost
Nerazdvojnost svrhe prava i dr転ave
Pravda
Svrha prava odreena vrednostima kojima
treba da slu転i (1. individualne 2. kolektivne
3. vrednost dela)
Tenzija izmeu vrednosti...
PRAVNA SIGURNOST
11. 3. Pravna sigurnost
Ako se ne mo転e utvrditi 邸ta je pravedno,
mo転e se propisati 邸ta je po pravu!!!
Pomirenje sile i pravde
Protivrenost tri stuba ideje prava
Pravda
svrsishodnost
pravna sigurnost
12. Evolucija pravne filosofije
Gustava Radbruha
Primat pravne sigurnosti do II svetskog rata
Posleratno o転ivljavanje prirodnopravne ideje
Sukob izmeu pravde i pravne sigurnosti
mogao bi se re邸iti na taj nain da pozitivno
pravo, koje obezbeuje propis i mo, i onda
kada je sadr転inski nepravedno i nesvrsishodno,
osim u sluaju kada pozitivni zakon u toliko
nepodno邸ljivoj meri protivurei pravdi da zakon
kao neispravno pravo mora odstupiti pred
pravdom.