際際滷

際際滷Share a Scribd company logo

Led na kopnu andjela pilipovic

P
prijicsolar

Sne転na granica, vrste lednika, znaaj lednika, lavine

1 of 25
Led na kopnu andjela pilipovic
Led na kopnu 16,3 milion km2 Zemljine povr邸ine je prekriveno ledom. To je 11 % kopna. U polarnim oblastima je 99% leda. Antarktik
Sem toga, leda ima i na visokim planinama. On se nakuplja svuda gde padne vi邸e snega nego 邸to mo転e da se otopi. Granica iznad koje se nagomilavaju sne転ne mase se zove sne転na granica. Ona je na razliitim visinama i zavisi od geografskog polo転aja i koliine padavina. Ona se sni転ava idui od ekvatora ka polovima, i od mora ka unutra邸njosti kopna.
SNE貼NA GRANICA Polarne oblasti nivo mora Alpi 3000m Ekvatorijalne oblasti 6000m Planine Srednje Azije do 7000m U na邸oj zemlji su najvi邸i planinski vrhovi ispod sne転ne granice. Meutim, sneg mo転e da se zadr転i cele godine u pojedinim udubljenjima koja su zaklonjena od sunca. Ta mesta se nazivaju sne転nici.
Lednici Lednik je pokretna ledena masa, ledena reka, koja nastaje na mestima na kojima sneg ne uspeva da se otopi. Zrnasti sneg (firn) se pretvara u kompaktni led, a od njega nastaju lednici. Sneg Granularni sneg (firn) Ledniki (kompaktni) led
Hionosfera je oblast u kojoj se formira lednik. Lednik se kree pod uticajem sile gravitacije i kada pree sne転nu granicu postepeno se otapa.
Podela lednika Prema obliku i nainu postanka razlikuju se dva osnovna tipa lednika Planinski Kontinentalni Kontinentalni Planinski
Planinski lednici Oni se formiraju u cirkovima na visokim planinama. Postoje cirkni, visei i dolinski lednici.
Cirkni Ukoliko se lednik nalazi u cirku i ne izlazi iz njega, onda je to cirkni lednik.
Visei lednik Ako lednik izae iz cirka, ali se posle kratkog preenog puta zavr邸i na nekom strmom odseku, onda je to visei lednik.
Dolinski
Kontinetalni lednici Kontinentalni lednici su tipini za Antarktik i Grenland. Tu se sa ogromnog ledenog pokrivaa (inlandajsa), debelog i do 4000m odvajaju ledniki jezici. Oni zalaze u more, kreu se po njegovom dnu i do 100km od obale i lome se u ogromne komade ledene bregove. Oni nastavljaju da plutaju Svetskim morem.
Led na kopnu andjela pilipovic
Najvea koncentracija leda na Zemlji je na Antarktiku.
Najmanje leda ima u Africi. Lednici se nalaze samo na planinama Kilimand転aro, Kenija i Ruvenzori.
Ale, najdu転i lednik na Alpima
Najdu転i ledniki sistem na ZemljiMalaspina(115 km), Aljaska
Lednik Lambert (Istoni Antarktik) najvei lednik na svetu (100 km 邸irine, 400 km du転ine i 2500 m dubine)
Led na kopnu andjela pilipovic
Nauna i vojna baza ,, Kamp stolea na Grenlandu
Na visokim planinama, na padinama veeg nagiba, mo転e doi do nagomilavanja snega. Pod uticajem vetra, zemljotresa, jakog zvuka (ljudskog glasa, pucnja..) ili kretanja ljudi i 転ivotinja dogaa se da se sne転na masa srui niz padinu u dolinu. Takva pojava se zove lavina ili usov. Lavine
Lavina
Lavina
Lavina
Led na kopnu andjela pilipovic

More Related Content

Led na kopnu andjela pilipovic

  • 2. Led na kopnu 16,3 milion km2 Zemljine povr邸ine je prekriveno ledom. To je 11 % kopna. U polarnim oblastima je 99% leda. Antarktik
  • 3. Sem toga, leda ima i na visokim planinama. On se nakuplja svuda gde padne vi邸e snega nego 邸to mo転e da se otopi. Granica iznad koje se nagomilavaju sne転ne mase se zove sne転na granica. Ona je na razliitim visinama i zavisi od geografskog polo転aja i koliine padavina. Ona se sni転ava idui od ekvatora ka polovima, i od mora ka unutra邸njosti kopna.
  • 4. SNE貼NA GRANICA Polarne oblasti nivo mora Alpi 3000m Ekvatorijalne oblasti 6000m Planine Srednje Azije do 7000m U na邸oj zemlji su najvi邸i planinski vrhovi ispod sne転ne granice. Meutim, sneg mo転e da se zadr転i cele godine u pojedinim udubljenjima koja su zaklonjena od sunca. Ta mesta se nazivaju sne転nici.
  • 5. Lednici Lednik je pokretna ledena masa, ledena reka, koja nastaje na mestima na kojima sneg ne uspeva da se otopi. Zrnasti sneg (firn) se pretvara u kompaktni led, a od njega nastaju lednici. Sneg Granularni sneg (firn) Ledniki (kompaktni) led
  • 6. Hionosfera je oblast u kojoj se formira lednik. Lednik se kree pod uticajem sile gravitacije i kada pree sne転nu granicu postepeno se otapa.
  • 7. Podela lednika Prema obliku i nainu postanka razlikuju se dva osnovna tipa lednika Planinski Kontinentalni Kontinentalni Planinski
  • 8. Planinski lednici Oni se formiraju u cirkovima na visokim planinama. Postoje cirkni, visei i dolinski lednici.
  • 9. Cirkni Ukoliko se lednik nalazi u cirku i ne izlazi iz njega, onda je to cirkni lednik.
  • 10. Visei lednik Ako lednik izae iz cirka, ali se posle kratkog preenog puta zavr邸i na nekom strmom odseku, onda je to visei lednik.
  • 12. Kontinetalni lednici Kontinentalni lednici su tipini za Antarktik i Grenland. Tu se sa ogromnog ledenog pokrivaa (inlandajsa), debelog i do 4000m odvajaju ledniki jezici. Oni zalaze u more, kreu se po njegovom dnu i do 100km od obale i lome se u ogromne komade ledene bregove. Oni nastavljaju da plutaju Svetskim morem.
  • 14. Najvea koncentracija leda na Zemlji je na Antarktiku.
  • 15. Najmanje leda ima u Africi. Lednici se nalaze samo na planinama Kilimand転aro, Kenija i Ruvenzori.
  • 17. Najdu転i ledniki sistem na ZemljiMalaspina(115 km), Aljaska
  • 18. Lednik Lambert (Istoni Antarktik) najvei lednik na svetu (100 km 邸irine, 400 km du転ine i 2500 m dubine)
  • 20. Nauna i vojna baza ,, Kamp stolea na Grenlandu
  • 21. Na visokim planinama, na padinama veeg nagiba, mo転e doi do nagomilavanja snega. Pod uticajem vetra, zemljotresa, jakog zvuka (ljudskog glasa, pucnja..) ili kretanja ljudi i 転ivotinja dogaa se da se sne転na masa srui niz padinu u dolinu. Takva pojava se zove lavina ili usov. Lavine