ݺߣ

ݺߣShare a Scribd company logo
Симонида Вукобрат, психологија, тема 1, лекција 1
   1. : које методе психолошког истраживања
     постоје?
    2. : која је суштинска разлика између
     експерименталног и неексперименталног
     метода, њихове предности и мане
    3. : да ли је увек могуће применити
     експериментални метод истраживања? Зашто?
    4. : Шта су објективни, а шта субјективни подаци?
    5. : Шта је интроспекција?
    6. : Карактеристике појединих техника
     истраживања
Пре нго што кренеш у анализу ове презентације требало би да прочиташ фајл о
планираним активностима везаним за ову лекцију, а затим и саму лекцију из књиге.
Не заборави да најважније подвучеш и запишеш у виду теза у свеску.
Затим, простудирај и ову презентацију која би требало да ти олакша уочавање битних
момената лекције. Нове термине упиши у речник. Не заборави задатак лекције који
те чека и кратак тест!!
    Метод: општи начин организовања истраживања
     неке појаве. То подразумева: формулисање
     проблема, израду плана истраживања, припрему
     поступака истраживања, задавање истраживања и
     обраду резултата
    Постоје:
1.     Експериментални метод: систематски мењамо
       услове у којима се дешава нека појава, да бисмо
       пратили како то утиче на промену саме појаве!
       Услови које мењамо су независна
       (експериментална променљива), а сама појава
       коју пратимо је зависна променљива (зашто
       зависна? – зато што зависи од независних
       променљивих, тј. од услова које ми одређујемо)
2.     Неекспериментални метод: појаву пратимо са
       одеређеним циљем и систематски, не мењајући
       је!
   Код експерименталног метода мењамо услове
    појаве коју пратимо, па мењамо, по жељи, и саму
    појаву, пратећи резултате ових утицаја.
        Предности: најпогодније за откривање узрочне везе међу
        појавама
       Недостаци: немогуће га је увек применити, а испитаници
        се, знајући да су у експерименту могу понашати извештачено
   Код неексперименталног метода ништа не
    мењамо, само пратимо појаву која се већ
    десила, али се трудимо да то праћење буде
    циљано, организовано, у контролисаним
    условима, уз регистровање свих важних
    појединости!
           Предности: појаве испитујемо не утичући на њихов ток
           Недостаци: некада морамо дуго да чекамо да се појава сама
            од себе деси, а можда се никада и не деси!
  Замисли експеримент:
Хоћемо да проверимо утицај употребе хероина на потомство! Одаберемо две групе
   жена које су сличне по свим параметрима (нпр – исте
   националности, старости, обе без присуства тежих обољења у породици, истог
   образовног статуса, из истог града и сл.) Првој дајемо хероин по тачно утврђеном
   реду, нпр. свакодневно по два пута, а другој не дајемо! Затим пратимо њихово
   потомство наредне три године са циљем утврђивања евентуалних ефеката
   употребе хероина у трудноћи!
Бизарно, зар не? Да ли бисмо смели да изведемо такав експеримент?
 Замисли други експеримент:
Желимо да утврдимо да ли код неке бебе која воли да се игра са малим животињама
   можемо за кратко време да формирамо паничан страх од тих истих животиња! У ту
   сврху одаберемо бебу од 9-10 месеци и то из дома за незбринуту децу (јер та деца
   немају родитеље који би спречили тако нешто), дамо јој живог хрчка да се игра са
   њим, што она радо и чини! Затим јој кришом, иза леђа, пустимо неке
   страшне, јаке звуке од којих се она панично уплаши и док још вришти нудимо јој
   белог хрчка, па посматрамо како ће она даље на њега реаговати, да ли ће се са
   њим и даље тако радо играти или не!
И ово је бизарно, зар не? Али, овај експеримент је заиста извео средином
   двадесетог века психолог Вотсон и нанео тешке, трауматичне последице по
   бебу која се звала Алберт и која је дуго затим имала паничан страх од свега што
   је бар мало личило на белог хрчка (на крају се плашила чак и белог млека). Више
   о овом експерименту у лекцији о емоцијама, а да је, којим случајем Вотсон данас
   извео овакав експеримент због кога је постао чувен у психолошким круговима, на
   лицу места би трајно изгубио лиценцу за рад!
Дакле, одговор гласи – не можемо увек применити експеримент (пробај сам да
   дефинишеш разлоге зашто не можемо!). У таквим случајевима примењујемо
   неекспериментални метод!
 Објективни подаци: они које може да
  региструје било који посматрач или који могу
  да се измере апаратима (нпр. покрети
  тела, пулс, промене у дисању, промена нивоа
  хормона...). До њих се долази посматрањем!
 Субјективни подаци: они о којима
  извештавају сами испитаници, до којих се
  долази самопосматрањем, тј.
  интроспекцијом (до њих се долази
  посматрањем сопствених унутрашњих
  доживљаја и стања, нпр. подаци о сновима,о
  емоцијама, о сопственим мислима, телесним
  сензацијама...)
 Технике психолошког истраживања су разни
  поступци прикупљања и обраде података, који
  се примењују у појединим фазама
  истраживањаличности.
 Врсте техника:
       Упитник: писмена форма; листа унапред
        припремљених питања са понуђеним одговорима
        (затвореног типа) или са слободним одговорима
        (отвореног типа)
       Интервју: исто то, али усмено
       Скале процене: техника код које се неки психички
        процес приказује одређивањем места на скали
       Анкета: тестирање на одабраном узорку становништва
       Тестови: провера неких својстава предмета или
        организма (нпр. разних способности –
        моторних, вербалних, знања, интелигенције,
   Направите заједнички упитник о задовољству и
    очекивањима везаним за похађање ове
    гимназије! Упитник треба да садржи 10-15 питања
    следећег типа:
   Задовољан сам што ћу похађати овакву гимназију

      ДА     НЕ
 Очекујем да ћу добити квалитетно знање
      ДА     НЕ
 Мислим да ће похађање овакве гимназије бити
  теже у односу на класичну гимназију (да    не)
 ...
Након што заједнички предложите питања, ја ћу
  унети потребне корекције, а онда ћемо упитник
  задати свим ученицима и резултате обрадити!

More Related Content

Mетоде и технике психолошког истраживања

  • 2. 1. : које методе психолошког истраживања постоје?  2. : која је суштинска разлика између експерименталног и неексперименталног метода, њихове предности и мане  3. : да ли је увек могуће применити експериментални метод истраживања? Зашто?  4. : Шта су објективни, а шта субјективни подаци?  5. : Шта је интроспекција?  6. : Карактеристике појединих техника истраживања Пре нго што кренеш у анализу ове презентације требало би да прочиташ фајл о планираним активностима везаним за ову лекцију, а затим и саму лекцију из књиге. Не заборави да најважније подвучеш и запишеш у виду теза у свеску. Затим, простудирај и ову презентацију која би требало да ти олакша уочавање битних момената лекције. Нове термине упиши у речник. Не заборави задатак лекције који те чека и кратак тест!!
  • 3. Метод: општи начин организовања истраживања неке појаве. То подразумева: формулисање проблема, израду плана истраживања, припрему поступака истраживања, задавање истраживања и обраду резултата  Постоје: 1. Експериментални метод: систематски мењамо услове у којима се дешава нека појава, да бисмо пратили како то утиче на промену саме појаве! Услови које мењамо су независна (експериментална променљива), а сама појава коју пратимо је зависна променљива (зашто зависна? – зато што зависи од независних променљивих, тј. од услова које ми одређујемо) 2. Неекспериментални метод: појаву пратимо са одеређеним циљем и систематски, не мењајући је!
  • 4. Код експерименталног метода мењамо услове појаве коју пратимо, па мењамо, по жељи, и саму појаву, пратећи резултате ових утицаја.  Предности: најпогодније за откривање узрочне везе међу појавама  Недостаци: немогуће га је увек применити, а испитаници се, знајући да су у експерименту могу понашати извештачено  Код неексперименталног метода ништа не мењамо, само пратимо појаву која се већ десила, али се трудимо да то праћење буде циљано, организовано, у контролисаним условима, уз регистровање свих важних појединости!  Предности: појаве испитујемо не утичући на њихов ток  Недостаци: некада морамо дуго да чекамо да се појава сама од себе деси, а можда се никада и не деси!
  • 5.  Замисли експеримент: Хоћемо да проверимо утицај употребе хероина на потомство! Одаберемо две групе жена које су сличне по свим параметрима (нпр – исте националности, старости, обе без присуства тежих обољења у породици, истог образовног статуса, из истог града и сл.) Првој дајемо хероин по тачно утврђеном реду, нпр. свакодневно по два пута, а другој не дајемо! Затим пратимо њихово потомство наредне три године са циљем утврђивања евентуалних ефеката употребе хероина у трудноћи! Бизарно, зар не? Да ли бисмо смели да изведемо такав експеримент?  Замисли други експеримент: Желимо да утврдимо да ли код неке бебе која воли да се игра са малим животињама можемо за кратко време да формирамо паничан страх од тих истих животиња! У ту сврху одаберемо бебу од 9-10 месеци и то из дома за незбринуту децу (јер та деца немају родитеље који би спречили тако нешто), дамо јој живог хрчка да се игра са њим, што она радо и чини! Затим јој кришом, иза леђа, пустимо неке страшне, јаке звуке од којих се она панично уплаши и док још вришти нудимо јој белог хрчка, па посматрамо како ће она даље на њега реаговати, да ли ће се са њим и даље тако радо играти или не! И ово је бизарно, зар не? Али, овај експеримент је заиста извео средином двадесетог века психолог Вотсон и нанео тешке, трауматичне последице по бебу која се звала Алберт и која је дуго затим имала паничан страх од свега што је бар мало личило на белог хрчка (на крају се плашила чак и белог млека). Више о овом експерименту у лекцији о емоцијама, а да је, којим случајем Вотсон данас извео овакав експеримент због кога је постао чувен у психолошким круговима, на лицу места би трајно изгубио лиценцу за рад! Дакле, одговор гласи – не можемо увек применити експеримент (пробај сам да дефинишеш разлоге зашто не можемо!). У таквим случајевима примењујемо неекспериментални метод!
  • 6.  Објективни подаци: они које може да региструје било који посматрач или који могу да се измере апаратима (нпр. покрети тела, пулс, промене у дисању, промена нивоа хормона...). До њих се долази посматрањем!  Субјективни подаци: они о којима извештавају сами испитаници, до којих се долази самопосматрањем, тј. интроспекцијом (до њих се долази посматрањем сопствених унутрашњих доживљаја и стања, нпр. подаци о сновима,о емоцијама, о сопственим мислима, телесним сензацијама...)
  • 7.  Технике психолошког истраживања су разни поступци прикупљања и обраде података, који се примењују у појединим фазама истраживањаличности.  Врсте техника:  Упитник: писмена форма; листа унапред припремљених питања са понуђеним одговорима (затвореног типа) или са слободним одговорима (отвореног типа)  Интервју: исто то, али усмено  Скале процене: техника код које се неки психички процес приказује одређивањем места на скали  Анкета: тестирање на одабраном узорку становништва  Тестови: провера неких својстава предмета или организма (нпр. разних способности – моторних, вербалних, знања, интелигенције,
  • 8. Направите заједнички упитник о задовољству и очекивањима везаним за похађање ове гимназије! Упитник треба да садржи 10-15 питања следећег типа:  Задовољан сам што ћу похађати овакву гимназију ДА НЕ  Очекујем да ћу добити квалитетно знање ДА НЕ  Мислим да ће похађање овакве гимназије бити теже у односу на класичну гимназију (да не)  ... Након што заједнички предложите питања, ја ћу унети потребне корекције, а онда ћемо упитник задати свим ученицима и резултате обрадити!