際際滷

際際滷Share a Scribd company logo

M1 chp analiza izbora 2010

Tarik Kapetanovic
Tarik Kapetanovic
1 of 24
Download to read offline
M1 chp analiza izbora 2010
Politiki subjekti. Za ue邸e na ovim izborima prijavila su se 63 politika subjekta ili 39 politike stranake, 11 koalicija politikih stranaka i 13 nezavisnih kandidata. Prvi put na op邸tim izborima uestvovalo je 43% prijavljenih stranaka, 邸to je znatno vi邸e u odnosu na prethodne izbore. Veina ovih politikih stranaka formirana je u godini izbora, a samo nekoliko njih imalo je iskustvo uestvujui na prethodnim lokalnim izborima. Predizborne koalicije politikih stranka bile su formirane za sve ili veinu nivoa vlasti, za kandidate za lana dr転avnog predsjedni邸tva ili predsjednika RS i za liste kantonalnih skup邸tina. Broj i trend prijavljenih politikih subjekata na op邸tim izborima od 2002. godine pokazuje grafikon 1. izvor podataka: centralna izborna komisija. Podaci o prijavljenim politikim subjektima na op邸tim izborima 2002., 2006. i 2010. godine pokazuju smanjenje broja politikih stranka i poveanje broja nezavisnih kandidata, dok je broj koalicija politikih stranaka bio pribli転an ili neznatno povean. Broj politikih stranaka znaajno je smanjen, a broj nezavisnih kandidata znaajno je povean na izborima 2006. u odnosu na izbore 2002. godine. Na izborima 2010. godine do邸lo je do manjeg poveanja prijavljenih politikih subjekata u odnosu na izbore 2006. godine. Predizborna kampanja. Praenje predizborne kampanje bilo je fokusirano na njenu programsku, manipulativnu i koruptivnu komponentu. Kao i na svim prethodnim, poslednja predizborna kampanja bila je najmanje programska, a mnogo vi邸e
manipulativna i koruptivna. Takoe, uoljiv je trend jaanja koruptivne u odnosu na ostale komponente predizborne kampanje. Programska komponentna predizborne kampanje podrazumjeva postojanje izbornog programa za etvorogodi邸nji mandatni period, predstavljanje izbornog programa biraima i kredibilitet za ispunjavanje programskih obeanja. Samo 10% politikih stranaka imalo je prosjene ili ne邸to ozbiljnije izborne programe, dok su ostale stranke imale neozbiljne ili uop邸te nisu imale izborne programe. Meu politikim strankama koje nisu imale izborne programe su i 2 vladajue iz prethodnog mandata. U izbornim programima dominiraju uop邸teni i neprecizni sadr転aji, a konkretnih i mjerljivih obeanja ima manje od 10%. Nijedan izborni program ne pokriva sve oblasti ili probleme, a uoljive su velike razlike u koliini programskog sadr転aja u odnosu na oblast i nivo vlasti. U cjelosti izborni programi su predstavljeni u internet i 邸tampanoj varijanti, a u kampanji naje邸e izvodno, kao letak ili kroz govor predstavnika politikih stranaka. U parcijalnom predstavljanju izbornog programa dominantni su bili sadr転aji koji se odnose na dr転avu, entitet ili narod, u zavisnosti od stranke i birake ciljne grupe. U odnosu na kredibilitet za ispunjavanje programskih obeanja, uoeno je da politike stranke ponavljaju obeanja koje nisu ispunile kao vladajue u prethodnim mandatima ili daju obeanja koja ne mogu ispuniti. Za programsku komponentnu predizborne kampanje bilo je karakteristino da opozicione stranke uglavnom nisu ponudile konkurentne, bitno drugaije i interesima veine graana bli転e izborne programe. Manipulativna predizborna kampanja nije prestajala u protekle 4 godine, a od poetka 2010. godine postala je samo intenzivnija. Stalne teme manipulacije bile su vezane za prenagla邸enu ili uglavnom la転nu brigu za dr転avu, entitet i naciju u cilju odr転avanja i produbljivanja etnopolitikih podjela i predstavljanje sebe kao najboljeg za邸titnika tih interesa, a u izbornoj godini manipulisalo se i rezultatima vr邸enja vlasti i programskim obeanjima. Teme sa kojim se manipulisalo obavezno su izazivale reakciju druge ili svih etnopolitikih strana. Zakoni ili parlamentarne inicijative o popisu, zabrani fa邸izma, dr転avnim praznicima, zabrani vehabija i burki, referendumu u RS i slino, dogaaji kao 邸to su mostarski sajam, istambulska deklaracija, posjeta rukovodstva SDA Beogradu, presude meunarodnih sudova u vezi nezavisnosti Kosova i povrata vojnih stanova, teroristiki akt u Bugojnu i ratno naslijee, kao 邸to su sluaj Gani, Srebrenica, obilje転avanje zloina u Dobrovoljakoj i tuzlanskoj Malti, sahrana generala Delia i slino, su teme sa kojim se manipulisalo u izbornoj godini i na kojim su se jasno prepoznavale etnopolitike pozicije. I ovu predizbornu kampanju obilje転ile su diskvalifikacije protivkandidata i obrauni unutar jednonacionalnih politikih scena, kao i podr邸ka SNSD za izbor hrvatskog lana dr転avnog predsjedni邸tva hrvatskim glasovima i zagovaranje treeg entiteta i mirnog razdru転ivanja. Sva obilje転ja predizborne manipulacije ima usvajanje zakona o oduzimanju imovine steene izvr邸enjem krivinog djela i podr邸ka Vlade RS procesuiranju odgovornih za kriminal u Investiciono-razvojnoj banci i Medicinskoj elektronici. Ova predizborna kampanja bila je ne邸to manje prljava u odnosu na onu prije 4 godine.
Koruptivna komponenta poslednje predizborne kampanje sastojala se u nezakonitom finansiranju, podmiivanju biraa i stranakim organima za sprovoenje izbora sa koruptivnim zadacima. Za finansiranje ove predizborne kampanje politike stranke i kandidati potro邸ili su preko 100 miliona KM, od ega je najmanje 90% obezbijeeno na nezakonit nain. Najvei dio sredstava za finansiranje predizborne kampanje obezbijeen je na nezakonit nain iz javnog sektora, a manji dio nezakonito je obezbjeen iz drugih izvora. Nezakonito obezbjeena sredstva kori邸tena su za podmiivanje biraa i lanova birakih odbora, kupovinu mjesta u birakim odborima, plaanje stranakih aktivista, medijsku propagandu, predizborne skupove i finansiranje drugih tro邸kova. Podmiivanje biraa vr邸eno je davanjem gotovog novca, zapo邸ljavanjem ili obeanjem zapo邸ljavanja, dodjelom podsticaja, stipendija i drugih pomoi, rje邸avanjem komunalnih problema i obeanjem neke druge koristi. U tabeli 1 prikazani su podaci o dozvoljenim i prijavljenim tro邸kovima predizborne kampanje stranaka i nezavisnih kandidata. tabela 1 politiki subjekti iznos tro邸kova u KM prijavljeno u odnosu dozvoljeno prijavljeno po glasu dozvoljeno ukupno SBiH 3.164.005 1.682.955 19,42 53,19 % 16,79 % SDP 3.196.682 1.357.012 4,77 42,45 % 12,54 % SNSD 2.309.199 1.175.492 4,23 50,90 % 11,73 % SDA 3.164.005 977.471 4,56 30,89 % 10,25 % SBB 3.131.889 700.678 5,37 22,37 % 6,99 % HDZBiH 3.021.556 591.327 5,17 19,57 % 5,90 % PDP 1.111.029 545.489 13,61 49,10 % 5,44 % HDZ1990 1.462.643 408.579 8,16 27,93 % 4,08 % SDS 1.111.029 377.500 2,74 33,98 % 3,77 % NSRzB 2.804.343 300.741 6,13 10,72 % 3,00 % BPS 2.715.560 278.999 9,93 10,27 % 2,78 % DNS 1.109.617 264.991 8,93 23,88 % 2,64 % SDU 1.916.228 189.234 22,00 10,13 % 1,89 % SP 1.031.035 159.616 10,97 15,48 % 1,59 % NS, NSP 2.226.062 156.947 8,08 7,05 % 1,57 % HSS, NHI 1.779.645 149.080 18,41 8,38 % 1,49 % SRS 715.309 136.912 13,06 19,14 % 1,37 % DNZ 2.002.848 120.648 7,96 6,02 % 1,20 % DP 753.374 74.163 4,92 9,84 % 0,74 % BOSS 2.343.340 69.368 3,61 2,96 % 0,69 % A SDA 2.699.021 37.689 2,14 1,40 % 0,38 % NDS 1.072.964 31.764 4,74 2,96 % 0,32 % POSS 7.302 1.675 2,45 22,94 % 0,02 % parlament. stranke, ukupno 44.848.685 9.788.330 6,20 21,83 % 97,68 % ostale stranke, ukupno 17.214.634 230.011 3,69 1,34 % 2,30 % nezavisni kandidati, ukupno 2.946.430 2.222 3,25 0,08 % 0,02 %
ukupno 65.049.749 10.020.563 6,10 15,40 % 100,00 % izvor podataka: centralna izborna komisija. Prethodni podaci pokazuju da su ukupni prijavljeni tro邸kovi poslednje predizborne kampanje iznosili 10.020.563 KM ili 15,40 % u odnosu na dozvoljene tro邸kove i da su prosjeni prijavljeni tro邸kovi bili 6,10 KM po va転eem glasu za dr転avni parlament. Prijavljeni tro邸kovi parlamentarnih stranaka iznose 21,83% u odnosu na dozvoljene, 97,68% u odnosu na ukupno prijavljene i 6,20 KM po va転eem glasu za dr転avni parlament. Parlamentarne stranke prijavile su ukupne tro邸kove predizborne kampanje u rasponu od 1,40% do 53,19% u odnosu na dozvoljene tro邸kove i tro邸kove u rasponu od 2,14 KM do 22,00 KM po osvojenom glasu za dr転avni parlament. Prijavljeni tro邸kovi neparlamentarnih stranaka i nezavisnih kandidata imaju simbolino ue邸e u ukupnim tro邸kovima i blizu dva puta manje tro邸kove po glasu za dr転avni parlament. U grafikonu 2 prikazano je prvih 10 stranaka sa najveim prijavljenim tro邸kovima predizborne kampanje. Prvih 10 stranaka po prijavljenim tro邸kovima predizborne kampanje potro邸ile su 81% ukupno prijavljenih tro邸kova, kao i osvojile 84% glasova i 95% mandata u dr転avnom parlamentu. Visina prijavljenih tro邸kova predizborne kampanje mo転e se dovesti u vezu sa glasovima i mandatima koje su stranke osvojile na poslednjim izborima. SBiH ima najvee prijavljene tro邸kove predizborne kampanje, a po broju osvojenih glasova u dr転avnom parlamentu nalazi se na sedmom mjestu. SDS je deveti po prijavljenim tro邸kovima predizborne kampanje, a etvrti po broju osvojenih glasova za dr転avni parlament. PDP je sedmi po prijavljenim tro邸kovima predizborne
kampanje, a deseti po broju osvojenih glasova za dr転avni parlament. Kod ostalih stranaka razlika izmeu redosljeda po osnovu tro邸kova predizborne kampanje i osvojenih glasova je u jednom mjestu. U odnosu na prijavljene tro邸kove predizborne kampanje iz 2006. godine, vee prijavljene tro邸kove imaju HDZ1990, SNSD, SDP, SBiH, HDZBiH i PDP, a manje prijavljene tro邸kove imaju NSRzB, SDS i SDA. Prijavljeni tro邸kovi poslednje predizborne kampanje HDZ1990 vei su 4 puta, a SNSD 2 puta nego prije 4 godine. U odnosu na prije 4 godine, prijavljeni tro邸kovi poslednje predizborne kampanje bili su vei za 77% kod SDP i 62% kod SBiH. Prijavljeni tro邸kovi poslednje predizborne kampanje NSRzB manji su blizu 4 puta, a SDS 2 puta nego prije 4 godine. Izlaznost na izbore. Izbornim zakonom nije propisana obaveza i prag izlaznosti potreban za legalnost i legitimnost izbora. Izlaznost na izbore u BiH naje邸e se do転ivljava kao graanska obaveza, ali i kao prilika za poku邸aj izbora bolje vlasti i spreavanja da drugi izaberu svoju vlast. Predizborna kampanja podsjeti graane na izbore, nacionalnu ugro転enost i one koji najbolje mogu zastupati njihove nacionalne interese, ime se obezbijedi relativno zadovoljavajua izlaznost na izbore. Registrovane i iza邸le na op邸te izbore u BiH od 2002. godine pokazuje grafikon 2. izvor podataka: centralna izborna komisija. Broj registrovanih biraa na izborima 2006. godine povean je za 17% u odnosu na izbore 2002. godine, a broj registrovanih biraa na izborima 2010. godine povean je za 14% u odnosu na izbore 2006. godine. Znaajnije poveanje broja biraa uglavnom je posljedica izvr邸enog unapreenja sistema registracije, a manje
posljedica eventualnog rasta broja stanovnika i izmijenjene starosne strukture. Podaci o izlaznosti biraa na izbore pokazuju nominalan rast iza邸lih koji prati rast registrovanih biraa i pribli転no isti procentualan nivo izlaznosti. Na izbore u BiH 2002. godine iza邸lo je 55,5%, 2006. godine 55,3% i 2010. godine 56,3%. Poveana izlaznost za jedan procenat na izborima 2010. godine posljedica je poveane izlaznosti biraa u FBiH za 2,2% u odosu na izbore 2006. godine. Poveanje izlaznosti na izbore 2010. godine u FBiH i pad izlaznosti u RS za 1,5% mogu se dovesti u vezu sa stranakom i nevladinom kampanjom, nezadovoljstvom vla邸u i moguno邸u boljeg izbora. Izborni rezultati. Na op邸tim izborima u BiH odr転anim 3. oktobra 2010. godine kandidati 27 politikih stranaka izabrani su u dr転avni, entitetske i kantonalne parlamente, dr転avno predsjedni邸tvo i za predsjednika i potpredsjednike RS. Prije izbora sprovedeno je anketno istra転ivanje sa ciljem da se provjeri podjela na nacionalne politike scene i glasanje biraa na izborima za stranke i kandidate koji imaju iskljuivu ili domantnu jednonacionalnu podr邸ku. Prema ovom istra転ivanju 88% biraa u BiH glasa na izborima za politike stranke koje imaju dominantnu podr邸ku jednonacionalnog birakog tijela, 邸to je znatno vi邸e nego na prvim vi邸estranakim izborima 1990. godine. Rezultate ovog istra転ivanja potvrdili su rezultati poslednjih izbora, tako da se mo転e tvrditi da je preko 90% parlamentarnih stranaka imalo iskljuivo ili dominantno jednonacionalno birako tijelo. Birai koji ne glasaju za stranke koje imaju iskljuivo jednonacionalno birako tijelo, glasali su za manje stranke i za stranku ili stranke koje imaju dominantno jednonacionalno birako tijelo.
U tabeli 2 prikazani su podaci o broju glasova i osvojenim mandatima po parlamentarnim strankama, nivoima vlasti i institucijama. tabela 2 rb politika stranka PSBiH PFBiH NSRS SK PrBiH PiPRS glasova m glasova m glasova m glasova m glasova m glasova m 1 SDP 284435 8 251053 28 19297 3 228534 61 337065 1 15425 1 2 SNSD 277819 8 9505 1 240727 37 9509 3 295629 1 319618 1 3 SDA 214300 7 206296 23 16861 2 202201 55 162831 1 14843 - 4 SDS 137844 4 - - 120136 18 70 - 285951 - 227239 - 5 SBB 130448 4 121697 13 5744 - 115027 29 142387 - 5565 - 6 HDZBiH 114476 3 108943 12 2833 - 104239 48 109758 - 4128 - 7 SBiH 86669 2 78086 9 11952 - 79748 23 117240 - 14177 - 8 HDZ90, HSP 50071 2 47941 5 866 - 44008 26 60266 - 1199 - 9 NSRzB 49050 1 48286 5 2528 - 53283 20 45397 - 1006 - 10 PDP 40070 1 - - 47806 7 1294 - - - - - 11 DNS 29658 1 1236 - 38547 6 1545 1 - - - - 12 BPS 28102 - 27952 - 478 - 29519 7 8951 - 1185 - 13 NS, NSP 19435 - 13029 - 10010 - 17431 2 - - - - 14 BOSS 19224 - 14592 - 141 - 15699 1 4228 - - - 15 A SDA 17634 - 19254 1 323 - 24507 4 8738 - 1605 - 16 DNZ 15153 1 15082 1 329 - 15247 4 13369 - - - 17 DP 15057 - - - 21604 3 16 - - - - - 18 SP,PUP 14573 - 53 - 26824 4 68 - - - - - 19 SRS 10483 - - - 15166 1 - - - - - - 20 SDU 8603 - 7925 - 44 - 14787 1 - - 402 - 21 HSS,NHI 8096 - 5725 - 4100 - 6739 3 - - 5487 - 22 NDS 6692 - - - 13440 2 - - - - 6101 1 23 POSS - - - - - - 685 1 - - - - izvor podataka: centralna izborna komisija. Najvi邸e glasova i mandata na ovim izborima osvojio je SDP. Lista za dr転avni parlament SDP dobila je najveu podr邸ku biraa od svih parlamentarnih lista, a lan dr転avnog predsjedni邸tva iz SDP osvojio je najvi邸e glasova od svih lista i kandidata. SDP je osvojio 102 mandata na svim nivoima vlasti. SNSD je druga stranka po osvojenim glasovima i mandatima na svim nivoima vlasti. SDA je trea stranka po osvojenim glasovima i mandatima na nivoima vlasti, iskljuujui instituciju predsjednika i potpredsjednika RS. Mandate u svih 6 institucija vlasti imaju 2 stranke, u 5 institucija vlasti 1 stranka, u 4 institucije vlasti ni jedna stranka, u 3 institucije vlasti 9 stranka, u 2 institucije vlasti 3 stranke i u samo jednoj instituciji vlasti 12 stranaka. Sledei dijagram pokazuje broj osvojenih glasova va転nijih politikih stranaka na izborima u BiH od 1996. do 2010. godine.
Rezultati izbora za dr転avni parlament od 1996. do 2010. godine pokazuju da su jedino SNSD i NSRzB imali kontinuirani rast broja osvojenih glasova, da su SDA i DNZ imali kontinuirani pad broja osvojenih glasova, da je SDP na poslednjim izborima osvojio najvei broj glasova u odnosu na prethodne izbore, da je SBiH na poslednjim izborima osvojila najmanji broj glasova u odnosu na prethodne izbore i da su status veih ili znaajnijih politikih stranaka zadr転ali SDP, SNSD, SDA, SDS i HDZBiH. Na grafikonu 5 prikazano je 12 stranaka po broju glasova, koje su osvojile mandate u predstavnikom domu dr転avnog parlamenta. Redosljed stranaka po broju osvojenih glasova indentian je redosljedu po broju osvojenih poslanikih mandata. SBB je nova stranka u dr転avnom parlamentu, a taj status izgubila je BPS.
izv or podataka: centralna izborna komisija. Na grafikonu 6 prikazano je 11 stranaka po broju glasova, koje su osvojile mandate u predstavnikom domu federalnog parlamenta. Redosljed stranaka po broju osvojenih glasova indentian je redosljedu po broju osvojenih poslanikih mandata. SBB i ASDA su nove stranke u federalnom parlamentu, a taj status su izgubili BPS, SDU i BOSS. izv or podataka: centralna izborna komisija.
Na grafikonu 7 prikazano je 11 stranaka po broju osvojenih glasova, koje su osvojile mandate u Narodnoj skup邸tini RS. Redosljed stranaka po broju osvojenih glasova indentian je redosljedu po broju osvojenih poslanikih mandata, izuzev poslednje dvije stranke. DP, NDS i PUP su nove stranke u Narodnoj skup邸tini RS, a taj status je izgubila SBiH. izv or podataka: centralna izborna komisija. Na grafikonu 8 prikazano je 20 stranaka po broju osvojenih glasova, koje su osvojile mandate u kantonalnim skup邸tinama. Redosljed stranaka po broju osvojenih glasova nije indentian redosljedu po broju osvojenih poslanikih mandata. SBB, ASDA, NS, NSP, DNS i POSS su nove stranke u kantonalnim skup邸tinama.
izv or podataka: centralna izborna komisija. U tabeli 3 prikazani su uporedni rezultati parlamentarnih stranaka na izborima 2006. i 2010. godine. Za dr転avni i entitetske parlamente uporedni izborni rezultati iskazani su u osvojenim poslanikim mandatima i procentu glasova za sve izborne jedinice, a za kantonalne skup邸tine u broju osvojenih poslanikih mandata. tabela 3 politika stranka PSBiH PFBiH NSRS SK 2006 2010 2006 2010 2006 2010 06 10 % m % m % m % m % m % m m m SDP 10,15 5 17,33 8 15,17 17 24,53 28 2,50 1 2,66 3 51 61 SNSD 19,08 7 16,92 8 1,46 1 0,93 1 43,31 41 38,00 37 5 3 SDA 16,89 9 13,05 7 25,45 28 20,22 23 3,39 3 2,66 2 66 55 SDS 7,69 3 8,40 4 - - - - 18,27 17 18,97 18 - - HDZBiH 4,91 3 6,97 3 7,56 8 10,64 12 0,88 - 0,45 - 36 48 SBiH 15,54 8 5,28 2 22,16 24 7,63 9 4,01 4 1,89 - 59 23 HDZ90,HSP 3,73 2 3,05 2 6,32 7 4,68 5 0,17 - 0,14 - 43 26 NSRzB 2,34 1 2,99 1 3,16 3 4,72 5 1,21 - 0,40 - 10 20 PDP 2,01 1 2,44 1 0,06 - - - 6,86 8 7,55 7 - - DNS 1,42 1 1,81 1 0,02 - 0,12 - 4,04 4 6.09 6 - 1 BPS 2,72 1 1,71 - 4,10 4 2,73 - 0,13 - 0,08 - 8 7 BOSS,SDU 1,68 - 1,70 - 3,17 3 2,20 - 0,08 - 0,03 - 5 2 DNZ 1,17 1 0,92 1 1,87 2 1,47 1 - - 0,05 - 6 4 SP 1,01 - 0,89 - 0,11 - 0,01 - 3,55 3 4,23 4 - - SRS 1,04 - 0,64 - - - - - 2,92 2 2,39 1 - - NDS 0,87 - 0,41 - - - - 2,49 - 2,12 2 - - izvor podataka: centralna izborna komisija. SDP je na izborima 2010. godine ostvario bolje rezultate u osvojenim mandatima i procentima glasova na svim nivoima vlasti, nego na izborima 2006. godine. Bolje rezultate na izborima 2010. godine imaju SDS, HDZBiH, NSRZB, DNS, SP sa PUP i NDS. PDP ima vei procenat osvojenih glasova, a u dr転avnom parlamentu isti i
Narodnoj skup邸tini RS manji broj poslanikih mandata nego na izborima 2006. godine. NDS ima manji procenat osvojenih glasova, a vei broj mandata u Narodnoj skup邸tini RS nego na izborima 2006. godine. Na izborima 2010. godine SBiH ima oko 3 puta manji procenat glasova i mandata u dr転avnom, entitetskim i kantonalnim parlamentima, nego na izborima 2006. godine. SDA, HDZ1990 sa HSP, BPS, BOSS, SDU, DNZ i SRS imaju manji broj osvojenih mandata i procenat glasova nego na izborima 2006. godine. Iako ima manji procenat osvojenih glasova na svim nivoima, SNSD je na dr転avnom nivou osvojio vi邸e mandata, a na entitetskom i kantonalnom manje, nego na izborima 2006. godine. Na grafikonu 9 prikazani su uporedni procentualni rezultati prvih 9 stranaka za dr転avni parlament, koji pokazuju razlike u rezultatima na izborima 2006. i 2010. godine. izvor podataka: centralna izborna komisija. Od svih parlamentarnih stranaka, SDP je ostvario najvei rast od 7,18%, a SBIH najvei pad od 10,26% osvojenih glasova u apsolutnom iznosu. Rast osvojenih glasova u apsolutnom iznosu imali su i HDZBiH od 2,06%, SDS od 0,71%, NSRzB od 0,65% i PDP od 0,43%. Pad osvojenih glasova u apsolutnom iznosu imali su i SDA od 3,84%, SNSD od 2,16% i HDZ1990 od 0,68%. Na ovim izborima vladajue stranke osvojile su 14;55% manje glasova u apsolutnom iznosu u odnosu na izbore prije 4 godine, uz napomenu da postoje vee razlike u pojedinanom ka転njavanju vladajuih stranaka. Najdrastinije je ka転njena SBiH, dok je ka転njavanje SDA, SNSD i HDZ1990 bilo znatno manje. Od vladajuih stranaka nisu ka転njeni HDZBiH i PDP. U odnosu na izbore prije 4 godine, opozicone stranke su ostvarile bolji rezulatat u osnosu na vladajue, ali nedovoljan da samostalno formiraju vlast na svim nivoima.
Izborne nepravilnosti. Pod izbornim nepravilnostima podrazumijevaju se izbornim i drugim zakonima zabranjenje aktivnosti koje su uinili politiki subjekati, lanovi organa za sprovoenje izbora i drugi u predizbornom i izbornom procesu u cilju ostvarivanja boljeg izbornog rezultata ili drugog interesa. U tabeli 4 su podaci o zahtijevanim i procesuiranim izbornim nepravilnostima. tabela 4 period podnosilac broj prigovora i 転albi prihvaeno sankcije oik cik sud tu転il. imenovanje birakih odbora stranke kandidati 34 8 - - 0,00% 0,00% period prije predizborne kampanje stranke sl.du転nost - 12 - - 25,00% 25,00% period predizborne kampanje stranke graani nvo 43 24 4 - 19,35% 6,45% period izborne 邸utnje stranke graani 20 9 3 - 0,00% 0,00% izborni dan stranke graani 141 11 1 - 1,42% 0,00% period nakon izbora stranke - 87 23 - 8,60% 0,00% ukupno 238 151 31 - 8,82% 2,52% izvor podataka: centralna izborna komisija. Na osnovu praenja ovih i prethodnih izbora utvreno je postojanje ozbiljnih nepravilnosti koje izbore ine uglavnom nepo邸tenim, a koje organi za sprovoenje izbora i tu転ila邸tva naje邸e ne sankcioni邸u. U predizbornom, izbornom i poslijeizbornom periodu registrovani su (1) nedozvoljeno ogla邸avanje prije poetka predizborne kampanje, (2) ogla邸avanje na nedozvoljenim mjestima, (3) podmiivanje biraa, (4) glasanje u ime odsutnih, (5) dopisivanje direktnih glasova kandidatima, (6) injenje neva転eim glasakih listia, (7) nedostavljanje i la転iranje imovinskih kartona i (8) nedostavljanje i la転iranje tro邸kova predizborne kampanje. Prijavljeni tro邸kovi predizborne kampanje nekoliko su puta vei od stvarnih, jer stranke ne registruju tro邸kove koji su finansirani iz sredstava koja su obezbijeena na nezakonit nain. Glasanjem u ime odsutnih povea se oko 5% izlaznost i izborni rezultat nekih stranaka, a dopisivanjem direktnih glasova utie se na izbor preko 1/3 kandidata. Na ovim izborima povean je broj neva転eih glasakih listia u odnosu na izbore 2006. godine. Neva転eih glasakih listia bilo je 5,6% za NSRS, 5,7% za predsjednika RS, 6,8% za Parlament FBiH i lanove dr転avnog predsjedni邸tva birane u FBiH, 7,1% za Parlament BiH u FBiH, 7,4% za Parlament BiH u RS i 9,9% za lana dr転avnog predsjedni邸tva biranog u RS.
Organi za sprovoenje izbora procesuiraju manje od 10% nezakonitosti u predizbornom, izbornom i poslijeizbornom periodu, a tu転ila邸tva manje od 1% izvr邸enih krivinih djela u ovoj oblasti. Posebno je zabrinjavajue 邸to su lokalne izborne komisije i biraki odbori stranaki organi, 邸to lokalne izborne komisije toleri邸u veinu nezakonitosti u predizbornom i izbornom periodu i 邸to veina birakih odbora ili njihovih lanova radi nezakonito na dan izbora. U periodu pred imenovanje birakih odbora registrovani su sluajavi da manje stranke i nezavisni kandidati prodaju lanstvo u birakim odborima veim strankama. Konstituisanje zakonodavne i izvr邸ne vlasti. Nakon progla邸enja izbornih rezultata zapoele su stranake aktivnosti na dogovaranju parlamentarne veine i konstituisanju zakonodavne i izvr邸ne vlasti na dr転avnom, entitetskom i kantonalnom nivou. U prvoj fazi stranakog dogovaranja uspostavljena su 3 dvostranaka bloka i dogovoreno je uspostavljanje vlasti u RS od iste vladajue strukture iz prethodnog mandata. Prvo su postizbornu saradnju dogovorile SDP i SDA, zatim SNSD i SDS i na kraju HDZBiH i HDZ1990. Blok SDP i SDA ine stranke koje su dobile najvi邸e bo邸njakih glasova, blok SNSD i SDS ine stranke koje su dobile najvi邸e srpskih glasova i blok HDZBiH i HDZ1990 ine stranke koje su dobile najvi邸e hrvatskih glasova. Blok SDP i SDA i blok HDZBiH i HDZ1990 formirani su sa ciljem konstituisanja vlasti na sva 3 nivoa, dok je blok SNSD i SDS formiran za konstituisanje vlasti na dr転avnom nivou. U ovoj fazi SDP je pripremio platformu o programskoj saradnji koju su prihvatile SDA, HSP i NSRzB, a propao je poku邸aj da je prihvate HDZ1990, SDS i jo邸 neke stranke. U drugoj fazi konstituisana je vlast u RS i nekoliko kantona. SDP i SDA su zagovarale konstituisanje vlasti na kantonalnom, federalnom i dr転avnom nivou prihvatanjem platforme o programskoj saradnji, dok su HDZBiH i HDZ1990 zagovarale ue邸e u vlasti na osnovu izbornog legitimiteta hrvatskih biraa. SNSD i SDS su davale podr邸ku hrvatskom stranakom bloku i ekale postizborni rasplet na kantonalnom i federalnom nivou vlasti. Na kraju je konstituisan predstavniki dom i nepotpuni dom naroda federalnog parlamenta i izabrani federalna vlada i predsjednik i podpredsjednici ovog entiteta, ije su konstituisanje i izbor osporila dva HDZ. Odluku Centralne izborne komisije o nezakonitosti izbora federalnih institucija vlasti suspendovao je visoki predstavnik, nakon ega se odustalo i od prijedloga za ocjenu ustavnosti. Nakon vi邸e od 200 dana od odr転anih izbora, oekuje se zavr邸etak konstituisanja federalnih i dr転avnih institucija vlasti. Entitetska vlast u RS. Skup邸tinsku veinu i vladu formirao je SNSD sa DNS i SP, koji su bili vladajua struktura i u prethodnom mandatu. Narodna skup邸tina RS konstituisana je 15. novembra 2010. godine, a nova vlada izabrana je 28. decembra 2010. godine. Konstituisanje institucija vlasti u RS zavr邸eno nakon 88 dana od odr転anih izbora. Izbor predsjednika vlade osporio je bo邸njaki klub u vijeu naroda, tako da je nova vlada preuzela du転nost poslije odluke Ustavnog suda RS 31. januara 2011. godine. Zbog kontinuiteta i homogene vladajue strukture nije bilo problema i gubitka vremena na dogovaranju konstituisanja vlasti, izuzimajui
postupak za za邸titu vitalnog nacionalnog interesa koji je pokrenuo bo邸njaki klub u vijeu naroda. Vladajua struktura u RS programski je homogena, jer su im programska obeanja identina ili bliska. Nema suprostavljenih programskih obeanja, tako da se u ovom entitetu mo転e oekivati stabilnost vlasti u naredne 4 godine. Potpunije ispunjavanje programskih obeanja te邸ko je oekivati, s obzirom na iskustva iz prethodnog mandata, kada je ista vladajua struktura ispunila u potpunosti samo 12% svojih obeanja. U svojim izbornim programima vladajue stranke u RS imaju politika u u転em smislu, ekonomska i socijalna obeanja. Politika obeanja u u転em smislu su ustavne promjene, ouvanje i jaanje pozicije RS, meunarodna saradnja, borba protiv kriminala, bolja javna administracija, bolja javna potro邸nja, bolje pravosue, bolji poreski sistem i bolja za邸tita 転ivotne sredine. Ekonomska obeanja su ekonomski razvoj, lokalni razvoj, privatizacija, razvoj energetike, razvoj industrije, razvoj saobraaja, razvoj poljoprivrede, razvoj vodoprivrede, razvoj 邸umarstva, razvoj turizma i bolje upravljanje javnim preduzeima. Socijalna obeanja su bolja socijalna za邸tita, bolja penziona za邸tita, bolja zdravstvena za邸tita, bolje obrazovanje, bolji polo転aj mladih, razvoj sporta i razvoj kulture. Program vlade RS uglavnom je usklaen sa izbornim programima vladajuih stranaka, uz napomenu da u vladinom programu nema obeanja iz oblasti 転eljeznikog, rijenog i vazdu転nog saobraaja, 邸umarstva, sporta i mladih, koja postoje u stranakim obeanjima. Vladin program prilino je heterogen, kada se radi o preciznosti i mjerljivosti obeanja. U programu vlade 16% obeanja je potpuno precizno i mjerljivo, 78% obeanja je nedovoljno precizno i mjerljivo i 6% obeanja je potpuno neprecizno i nemjerljivo. Obeanje o boljem prostornom ureenju samo je usput spomenuto u vladinom programu, a obeanje o nastavku neselektivne i poo邸trene borbe protiv kriminala i korupcije djeluje neozbiljno, ako se ima u vidu da istinske borbe protiv kriminala do sada nije bilo. U vladinom i stranakim programima postoje kontradiktorna obeanja o pristupanju NATO, referendumskom izja邸anjavanju i demilitarizaciji. Kada bi obeanja iz programa vlade RS bila potpuno ispunjena, onda bi za 4 godine graani imali jau poziciju RS, evropske standarde, bolju regionalnu saradnju, manje kriminala, manje zaposlenih u javnoj administraciji, manje bud転etske tro邸kove, bolje upravljanje prostorom, bolje za邸tienu 転ivotnu sredinu, razvojnu javnu potro邸nju, bolju naplatu javnih prihoda, godi邸nje investicije od 20% BDP, smanjenu nezaposlenost, bolju pokrivenost uvoza izvozom, ukinute administrativne barijere za poslovanje, nove energetske resurse, vee ue邸e industrijske proizvodnje u BDP, smanjen uvoz poljoprivrednih proizvoda, izgraeno 150 km autoputeva, bolju za邸titu od poplava, razvijeniji turizam, napredak u lokalnom razvoju, smanjenu depopulaciju iz ruralnih podruja, restruktuirana javna preduzea sa boljim rezultatima poslovanja, smanjeno siroma邸tvo, reformisan penzioni sistem i vee penzije, javno zdravstvo sa novim sistemom plaanja, uslugama i kapacitetima i razvijenije obrazovanje, nauku i kulturu.
Oekivanja graana od nove vlasti u RS utvrena su anketnim istra転ivanjem na manjem reprezentativnom uzorku. U tabeli 5 prikazana su oekivanja graana za rje邸avanje konkretnih problema po redosljedu prioriteta na osnovu iskazanog interesa. Oekivanja graana dovedena su u vezu sa programskim obeanjima i procjenom njihove ostvarivosti. tabela 5 rb oekivanja graana programska obeanja ostvarivost 1 smanjenje nezaposlenosti otvaranje novih radnih mjesta, podsticaji za zapo邸ljavanje izuzetno mala 2 ekonomski razvoj investicije 20% bdp, povean izvoz, razvoj energetike, industrije, poljoprivrede, saobraaja, vodoprivrede i turizma, razvojna javna potro邸nja izuzetno mala 3 bolja zdravstvena za邸tita reforme, nove usluge, novi sistem plaanja, izgradnja novih objekata izuzetno mala 4 bolja socijalna za邸tita pravedan sistem raspodjele, smanjenje siroma邸tva, pomo najugro転enijim, briga o borakim i povratnikim kategorijama izuzetno mala 5 borba protiv kriminala poo邸trena neselektivna borba protiv kriminala i korupcije nikakva 6 bolja penziona za邸tita reforma, usklaivanje penzija izuzetno mala 7 izgradnja autoputeva autoputevi banjaluka-gradi邸ka i banjaluka-doboj, most na savi kod gradi邸ke, brzi put banjaluka- kla邸nice, tunel emerno mala 8 bolje obrazovanje poveanje nivoa obrazovanosti, upisna politika usklaena sa tr転i邸tem, osavremenjavanje nastave, informatizacija, razvoj pred邸kolskog obrazovanja, obuhvat svih osnovnim obrazovanjem, rangiranje visoko邸kolskih ustanova, ulaganje u deficitarna zanimanja mala 9 razvoj sela i poljoprivrede revitalizacija ruralnih podruja, zaustavljanje depopulacije, poveanje poljoprivredne proizvodnje i izvoza, stabilno tr転i邸te, smanjenje tro邸kova ishrane izuzetno mala 10 za邸tita nacionalnog interesa nee se dozvoliti centralizacija i ustavna prekompozicija velika 11 br転e evropske integracije usklaivanje sa standardima eu, poveanje konkurentnosti privrede, referendum o lanstvu u mala
nato 12 bolja javna administracija poveanje efikasnosti, modernizacija, smanjenje tro邸kova, racionalizacija broja zaposlenih mala 13 pomirenje - izuzetno mala 14 bolje upravljanje prostorom odgovornije kori邸tenje prostora nikakva 15 bolja za邸tita 転ivotne sredine isti razvoj, ka転njavanje uni邸tavanja i zagaivanja 転ivotne sredine izuzetno mala 16 razvoj sporta - nikakva 17 razvoj nauke strategija naunog i tehnolo邸kog razvoja, podr邸ka inovacijama izuzetno mala 18 razvoj kulture unapreenje kulture izuzetno mala Vladinim programskim obeanjima pokriveno je 89% oekivanja graana ovog entiteta, uz napomenu da je polovina oekivanja programski pokrivena nedovoljno ubjedljivo ili nikako. Za graane u RS u vrhu prioriteta su ekonomska, a zatim socijalna i politika oekivanja. Na osnovu ubjedljivosti, dovoljnosti i kredibilnosti vladinih programskih obeanja izvr邸ena je procjena ostvarivosti oekivanja graana. Za 17% oekivanja graana procjenjena je nikakva, za 56% izuzetno mala, za 22% mala i za 5% velika ostvarivost. Razlika izmeu oekivanja graana i procjene ostvarenosti vladinih programskih obeanja, mogla bi biti znaajno vea za etiri godine, kada bude poznato uinjeno i ispunjeno. Entitetska vlast u FBiH. Parlamentarnu veinu i vladu formirali su SDP, SDA, NSRzB i HSP. Predstavniki dom federalnog parlamenta konstituisan je 9. marta 2011. godine, a nepotpuni dom naroda 17. marta 2011. godine. Federalna vlada izabrana je 17. marta 2011. godine, a istog dana izabrani su predsjednik i podpredsjednici FBiH. Konstituisanje federalnih institucija vlasti zavr邸eno nakon 167 dana od odr転anih izbora. Ne邸to bolje ispunjavanje programskih obeanja vladajuih stranaka u FBiH u odnosu na prethodni mandat mo転e se oekivati, s obzirom da se u novoj vladajuoj strukturi nalaz jedna, odnosno dvije politike stranke koje imaju ili bi trebale imati ambiciije da budu uspje邸nije u vr邸enju vlasti. U svojim izbornim programima vladajue stranke u FBiH imaju politika u u転em smislu, ekonomska i socijalna obeanja. Politika obeanja u u転em smislu su ustavne promjene, bolje zakonodavstvo, bolja javna uprava, bolje pravosue, bolji poreski sistem, bolje upravljanje prostorom, bolja za邸tita 転ivotne sredine, borba protiv kriminala, revizija privatizacije, vraanje oduzete imovine, jaanje povjerenja meu narodima i istina o ratu. Ekonomska obeanja su ekonomski razvoj, makroekonomska i monetarna stabilnost, bolje bankarstvo, razvoj energetike, razvoj industrije, razvoj poljoprivrede i sela, razvoj saobraaja, razvoj turizma i bolje upravljanje javnim preduzeima. Socijalna obeanja su bolja socijalna za邸tita, bolja penziona za邸tita, bolja zdravstvena za邸tita, bolja za邸tita porodice i mladih, bolje
obrazovanje, razvoj kulture, razvoj sporta, razvoj nauke i povratak prognanih i raseljenih. Kada bi obeanja iz izbornih programa vladajuih stranaka iz FBiH bila potpuno ispunjena, onda bi za 4 godine graani ovog entiteta imali promijenjen ustav, bolje zakonodavstvo, bolju javnu upravu, bolje pravosue, znatno manje kriminala, oduzetu nezakonito steenu imovinu, manje i pravednije poreze, bolju javnu potro邸nju sa nagla邸enom razvojnom komponentom, revidiranu privatizaciju, bolje upravljanje prostorom, bolje za邸tienu 転ivotnu sredinu, ubrzan ekonomski razvoj sa godi邸njim rastom BDP od 10%, rast zaposlenosti 5% godi邸nje i smanjenu nezaposlenost, monetarnu i makroekonomsku stabilnost, bolje bankarstvo, pokrivenost uvoza izvozom 65%, razvijeniju industriju, izgraene nove elektroenergetske kapacitetete i poveanu proizvodnju elektrine energije za dva puta, razvijeniju poljoprivredu i selo, vee podsticaje u poljoprivredi, izgraenih novih 140 km putne infrastrukture sa najmanje 76 km novih autoputeva, obnovljenu i elektrificiranu 転eljezniku infrastrukturu, restruktuirana i bolje upravljana javna preduzea, bolju socijalnu za邸titu, vee penzije koje iznose najmanje 50% prosjene plate, bolju zdravstvenu za邸titu za sve graane sa moguno邸u izbora ljekara I lijekova, bolje obrazovanje sa poveanim upisom, novim programima i veom bud転etskom podr邸kom, razvoj nauke finansiran sa 2% bud転eta, razvijeniju kulturu, razvijeniji sport i povratak svih registrovanih izbjeglih i raseljenih. Oekivanja graana od nove vlasti u FBiH utvrena su anketnim istra転ivanjem na manjem reprezentativnom uzorku. U tabeli 6 prikazana su oekivanja graana za rje邸avanje konkretnih problema po redosljedu prioriteta na osnovu iskazanog interesa. Oekivanja graana dovedena su u vezu sa programskim obeanjima i procjenom njihove ostvarivosti. tabela 6 rb oekivanja graana programska obeanja ostvarivost 1 smanjenje nezaposlenosti rast zaposlenosti 5% godi邸nje, smanjenje nezaposlenosti 2% izuzetno mala 2 ekonomski razvoj rast bdp 10% godi邸nje, makroekonomska i monetarna stabilnost, direktna strana ulaganja 3 milijarde KM, milijardu za podsticaje, pokrivenost uvoza izvozom 65%, bolja poreska politika, novi energetski kapaciteti, poveana proizvodnja elektrine energije 2 puta, razvoj industrije, poljoprivrede, saobraaja i turizma, restruktuisana i bolje upravljana javna preduzea izuzetno mala 3 bolja zdravstvena za邸tita reforma zdravstvenog sektora, izuzetno mala
zdravstvena za邸tita za sve graane, dopunsko i privatno osiguranje, mre転a referalnih centara, unapreenje upravljanja ustanovama, izbor ljekara, bolje liste lijekova, smanjenje ekanja, savjet za zdravstvo, udru転enje pacijenata 4 borba protiv kriminala jaanje institucija, preureenje tu転ila邸tava, oduzimanje nezakonito steene imovine, unapreenje sistema javnih nabavki, stro転ije kazne i reduciranje instituta nagodbe, borba protiv terorizma izuzetno mala 5 izgradnja autoputeva izgradnja 140 km putne infrastrukture, od ega 76 km autoputa i mala 6 bolja penziona za邸tita reforma penzionog sistema, penzije 50% u odnosu na prosjenu platu, obe邸teenje penzionera zbog pogre邸ne primjene zakona, vraanje domova penzionera izuzetno mala 7 bolje obrazovanje reforma obrazovanja, novi planovi i programi, poveanje upisa u srednje 邸kole i fakultete, obavezno srednje obrazovanje i matura, stipendije, besplatan prevoz, uvoenje predmeta kultura religija, objedinjavanje podijeljenih 邸kola mala 8 bolja socijalna za邸tita bolji zakoni, nove institucije, bolja za邸tita invalidnih lica, bolja za邸tita boraca, bolja za邸tita porodica i djece, povoljni krediti za samozapo邸ljavanje, izuzetno mala 9 za邸tita nacionalnog interesa za邸tita bo邸njake i islamske imovine, sprovoenje odluke o konstitutivnosti naroda prilikom zapo邸ljavanja, standardizacija bo邸njakog jezika izuzetno mala 10 razvoj sela i poljoprivrede vei podsticaji razvoju izuzetno mala
poljoprivrede i sela,smanjenje nepotrebnog uvoza, bolje upravljanje 邸umama 11 bolja javna administracija reforma javne administracije, efikasnija revizija mala 12 razvoj sporta sistemsko finansiranje, podr邸ka talentima, sportska infrastruktura, razvoj 邸kolskog sporta mala 13 razvoj kulture kulturna politika, novi zakoni, jaanje institucija, podsticaji za ulaganja u kulturu mala 14 bolja za邸tita 転ivotne sredine unapreenje za邸tite 転ivotne sredine, ekolo邸ki prihatljive tehnologije, kantonalni planovi, unapreenje monitoringa, bolje upravljanje otpadom izuzetno mala 15 bolje upravljanje prostorom jaanje institucija za prostorno planiranje, novi prostorni planovi, nova zemlji邸na politika nikakva 16 br転e evropske integracije ispunjavanje evrointegracijskih uslova, usklaivanje propisa mala 17 zavr邸etak povratka povratak svih registrovanih prognanih i raseljenih izuzeno mala 18 pomirenje jaanje povjerenja, istina o ratu nikakva Programskim obeanjima vladajuih stranaka u FBiH pokriveno je 100% oekivanja graana ovog entiteta, uz napomenu da je 44% oekivanja programski pokriveno nedovoljno ubjedljivo. Za graane u FBiH u vrhu prioriteta su ekonomska, a zatim socijalna i politika oekivanja. Na osnovu ubjedljivosti, dovoljnosti i kredibilnosti programskih obeanja vladajuih stranaka u FBiH izvr邸ena je procjena ostvarivosti oekivanja graana. Za 11% oekivanja graana procjenjena je nikakva, za 56% izuzetno mala i za 33% mala ostvarivost. Razlika izmeu oekivanja graana i procjene ostvarivosti programskih obeanja vladajuih stranaka u FBiH, mogla bi biti i vea za etiri godine, kada bude poznato uinjeno i ispunjeno. Dr転avna vlast. Na dr転avnom nivou nije poznata parlamentarna veina i jo邸 uvijek nije zavr邸eno konstitusanje dr転avnog parlamenta i izabran savjet ministara. Ako bi se procjenjivao stranaki sastav nove vladajue strukture na dr転avnom nivou, onda bi nju najvjerovatnije mogle initi SDP, SNSD, SDA, SDS, HDZBiH i HDZ1990.
U svojim izbornim programima pretpostavljene vladajue stranke na dr転avnom nivou imaju politika u u転em smislu, ekonomska i socijalna obeanja. Politika obeanja u u転em smislu su ustavne promjene, bolje zakonodavstvo, br転e evroatlanske integracije, bolja javna uprava, bolje pravosue, bolji poreski sistem, bolja za邸tita 転ivotne sredine, borba protiv kriminala, vraanje oduzete imovine, jaanje povjerenja meu narodima i istina o ratu. Ekonomska obeanja su ekonomski razvoj, makroekonomska i monetarna stabilnost i bolje bankarstvo. Socijalna obeanja su dr転avna penziona za邸tita, dr転avna zdravstvena za邸tita, dr転avno ministarstvo obrazovanja, sistemsko finansiranje dr転avnog sporta i povratak 135000 prognanih i raseljenih. Kada bi obeanja iz izbornih programa pretpostavljenih vladajuih stranaka na dr転avnom nivou bila potpuno ispunjena, onda bi za 4 godine graani imali promijenjen ustav, bolje zakonodavstvo, BiH kao lana NATO i kandidata za lana EU, unaprijeene odnose sa susjedima, bolju javnu upravu, bolje pravosue, znatno manje kriminala, oduzetu nezakonito steenu imovinu, manje i pravednije poreze, bolju javnu potro邸nju sa nagla邸enom razvojnom komponentom, bolje za邸tienu 転ivotnu sredinu, vraenu oduzetu imovinu, vee meunacionalno povjerenje, istinu o ratu, ubrzan ekonomski razvoj, monetarnu i makroekonomsku stabilnost, bolje bankarstvo, bolju penzionu za邸titu na dr転avnom nivou, bolju zdravstvenu za邸titu na dr転avnom nivou, dr転avno ministarstvo obrazovanja, sistemsko finansiranje dr転avnog sporta i povratak 135000 izbjeglih i raseljenih. , Oekivanja graana od nove vlasti na dr転avnom nivou utvrena su anketnim istra転ivanjem na manjem reprezentativnom uzorku. U tabeli 7 prikazana su oekivanja graana za rje邸avanje konkretnih problema po redosljedu prioriteta na osnovu iskazanog interesa. Oekivanja graana dovedena su u vezu sa programskim obeanjima pretpostavljene paarlamentarne veine i procjenom njihove ostvarivosti. tabela 7 rb oekivanja graana programska obeanja ostvarivost 1 ekonomski razvoj strategija ekonomskog razvoja bih, novi zakoni, dr転avna agencija za bankarstvo, kori邸tenje sredstava iz fondova eu, dr転avno ministarstvo poljoprivrede, rast bdp, rast zaposlenosti, direktna strana ulaganja, bolja pokrivenost uvoza izvozom izuzetno mala 2 bolja zdravstvena za邸tita zakonski okvir, dr転avni fond osiguranja nikakva 3 borba protiv kriminala jaanje institucija, bolje pravosue, oduzimanje nezakonito steene imovine, stro転ije kazne i reduciranje instituta nagodbe, izuzetno mala
borba protiv terorizma 4 bolja penziona za邸tita dr転avni zakon nikakva 5 bolje obrazovanje reforme, dr転avno ministarstvo nikakva 6 za邸tita nacionalnog interesa ustavne promjene, za邸tita bo邸njake i islamske imovine, sprovoenje odluke o konstitutivnosti naroda prilikom zapo邸ljavanja mala 7 br転e evropske integracije kandidat za lana eu, lan nato, lan wto, ispunjavanje evrointegracijskih uslova mala 8 bolja javna administracija reforma, smanjeno ue邸e u javnoj potro邸nji mala 9 bolja za邸tita 転ivotne sredine dr転avna agencija izuzetno mala 10 razvoj sporta sistemsko finansiranje dr転avnog sporta izuzetno mala 11 zavr邸etak povratka povratak 135000 prognanih i raseljenih nikakva 12 pomirenje jaanje meunacionalnog povjerenja, istina o ratu nikakva Programskim obeanjima vladajuih stranaka na dr転avnom nivou pokriveno je 100% oekivanja graana, uz napomenu da je veina oekivanja programski pokrivena nedovoljno ubjedljivo. Za graane u vrhu prioriteta su ekonomska, a zatim socijalna i politika oekivanja. Na osnovu ubjedljivosti, dovoljnosti i kredibilnosti programskih obeanja pretpostavljenih vladajuih stranaka na dr転avnom nivou izvr邸ena je procjena ostvarivosti oekivanja graana. Za 42% oekivanja graana procjenjena je nikakva, za 33% izuzetno mala i za 25% mala ostvarivost. Razlika izmeu oekivanja graana i procjene ostvarivosti programskih obeanja pretpostavljenih vladajuih stranaka mogla bi biti i vea za etiri godine, kada bude poznato uinjeno i ispunjeno. Zakljuna razmatranja. Analiza ovih izbora pokazuje da i dalje postoje ozbiljni problemi koji zahtijevaju sistemsku intervenciju koja bi izborima vratila demokratsku su邸tinu. U predizbornom, izbornom i poslijeizbornom periodu identifikovani su sledei problemi: deficit kredibilne stranake alternative i izborne ponude koja bi obezbjedila izbor odgovornije, uspje邸nije i manje korumpirane vlasti, sve prisutnije koruptivno pona邸anje u predizbornoj kampanji i izborima koje niko ne sankcioni邸e i 邸to izbore ini uglavnom nepo邸tenim,
uglavnom pristrasan i nezakonit rad stranakih lokalnih izbornih komisija i birakih odbora, izborni rezultat koji pokazuje da uglavnom nema izgraene kulture izbornog ka転njavanja i da graani dominantno glasaju sa stranke sa jednonacionalnim birakim tijelom podr転avajui suprostavljene programske koncepte, tra転ei najboljeg politikog za邸titnika nacionalnog interesa ili glasajui u strahu da im drugi ne izaberu vlast, manjak odgovornosti i kapaciteta za uva転avanje realnih razlika, pregovaranje i pravljenje kompromisa, nepostojanje ustavnog ili zakonskog roka za zavr邸etak konstituisanja zakonodavne i izvr邸ne vlasti. ____________ _______ Kori邸tene skraenice: BiH (Bosna i Hercegovina), FBiH (Federacija Bosna i Hercegovina), RS (Republika Srpska), PrBiH (Predsjedni邸tvo Bosne i Hercegovine), PSBiH (Parlamentarna skup-邸tina Bosne i Hercegovine), PFBiH (Parlament Federacije Bosne i Hercegovine), NSRS (Narodna skup邸tina Republike Srpske), PiPRS (Predsjednik i potpredsjednici Republike Srpske), EU (Evropska unija), OHR (Office of the High Representative), EU (Evropska unija), NATO (Sjevernoatlanski savez), CIK (Centralna izborna komisija), OIK (Op邸tinska izborna komisija), m (mandat), KM (konvertibilna marka), SNSD (Savez nezavisnih socijaldemokrata), SDA (Stranka demokratske akcije), SBiH (Stranka za Bosnu i Hercegovinu), SDP (Socijaldemokratska partija Bosne i Hercegovine), SDS (Srpska demokratska stranka), HDZBiH (Hrvatska demokratska zajednica Bosne i Hercegovine), HDZ1990 (Hrvatska demokratska zajednica 1990), BPS (Bosanska patriotska stranka), NSRzB (Narodna stranka radom za boljitak), PDP (Partija demokratskog progresa), HSP ( Hrvatska stranka prava), NHI (Nova hrvatska inicijativa), SDU (Socijaldemokratska unija Bosne i Hercegovine), BOSS (Bosanska stranka), DNS (Demokratski narodni savez), DNZ (Demokratska narodna zajednica), SRS (Srpska radikalna stranka Republike Srpske), SP (Socijalistika partija),SBB (Savez za bolju budunost), NS (Na邸a stranka), NSP (Nova socijalistika partija), DP (Demokratska partija), ASDA (A Stranka demokratske akc ije), NDS (Narodna demokratska stranka), POSS (Posavska stranka). BHSD (Bosanskohercegovaki slobodni demokrati), GROZD (Graansko organizovanje za demokratiju), RVI (ratni vojni invalidi), KM (konvertibilna marka), km (kilometar), USD (ameriki dolar).

More Related Content

M1 chp analiza izbora 2010

  • 2. Politiki subjekti. Za ue邸e na ovim izborima prijavila su se 63 politika subjekta ili 39 politike stranake, 11 koalicija politikih stranaka i 13 nezavisnih kandidata. Prvi put na op邸tim izborima uestvovalo je 43% prijavljenih stranaka, 邸to je znatno vi邸e u odnosu na prethodne izbore. Veina ovih politikih stranaka formirana je u godini izbora, a samo nekoliko njih imalo je iskustvo uestvujui na prethodnim lokalnim izborima. Predizborne koalicije politikih stranka bile su formirane za sve ili veinu nivoa vlasti, za kandidate za lana dr転avnog predsjedni邸tva ili predsjednika RS i za liste kantonalnih skup邸tina. Broj i trend prijavljenih politikih subjekata na op邸tim izborima od 2002. godine pokazuje grafikon 1. izvor podataka: centralna izborna komisija. Podaci o prijavljenim politikim subjektima na op邸tim izborima 2002., 2006. i 2010. godine pokazuju smanjenje broja politikih stranka i poveanje broja nezavisnih kandidata, dok je broj koalicija politikih stranaka bio pribli転an ili neznatno povean. Broj politikih stranaka znaajno je smanjen, a broj nezavisnih kandidata znaajno je povean na izborima 2006. u odnosu na izbore 2002. godine. Na izborima 2010. godine do邸lo je do manjeg poveanja prijavljenih politikih subjekata u odnosu na izbore 2006. godine. Predizborna kampanja. Praenje predizborne kampanje bilo je fokusirano na njenu programsku, manipulativnu i koruptivnu komponentu. Kao i na svim prethodnim, poslednja predizborna kampanja bila je najmanje programska, a mnogo vi邸e
  • 3. manipulativna i koruptivna. Takoe, uoljiv je trend jaanja koruptivne u odnosu na ostale komponente predizborne kampanje. Programska komponentna predizborne kampanje podrazumjeva postojanje izbornog programa za etvorogodi邸nji mandatni period, predstavljanje izbornog programa biraima i kredibilitet za ispunjavanje programskih obeanja. Samo 10% politikih stranaka imalo je prosjene ili ne邸to ozbiljnije izborne programe, dok su ostale stranke imale neozbiljne ili uop邸te nisu imale izborne programe. Meu politikim strankama koje nisu imale izborne programe su i 2 vladajue iz prethodnog mandata. U izbornim programima dominiraju uop邸teni i neprecizni sadr転aji, a konkretnih i mjerljivih obeanja ima manje od 10%. Nijedan izborni program ne pokriva sve oblasti ili probleme, a uoljive su velike razlike u koliini programskog sadr転aja u odnosu na oblast i nivo vlasti. U cjelosti izborni programi su predstavljeni u internet i 邸tampanoj varijanti, a u kampanji naje邸e izvodno, kao letak ili kroz govor predstavnika politikih stranaka. U parcijalnom predstavljanju izbornog programa dominantni su bili sadr転aji koji se odnose na dr転avu, entitet ili narod, u zavisnosti od stranke i birake ciljne grupe. U odnosu na kredibilitet za ispunjavanje programskih obeanja, uoeno je da politike stranke ponavljaju obeanja koje nisu ispunile kao vladajue u prethodnim mandatima ili daju obeanja koja ne mogu ispuniti. Za programsku komponentnu predizborne kampanje bilo je karakteristino da opozicione stranke uglavnom nisu ponudile konkurentne, bitno drugaije i interesima veine graana bli転e izborne programe. Manipulativna predizborna kampanja nije prestajala u protekle 4 godine, a od poetka 2010. godine postala je samo intenzivnija. Stalne teme manipulacije bile su vezane za prenagla邸enu ili uglavnom la転nu brigu za dr転avu, entitet i naciju u cilju odr転avanja i produbljivanja etnopolitikih podjela i predstavljanje sebe kao najboljeg za邸titnika tih interesa, a u izbornoj godini manipulisalo se i rezultatima vr邸enja vlasti i programskim obeanjima. Teme sa kojim se manipulisalo obavezno su izazivale reakciju druge ili svih etnopolitikih strana. Zakoni ili parlamentarne inicijative o popisu, zabrani fa邸izma, dr転avnim praznicima, zabrani vehabija i burki, referendumu u RS i slino, dogaaji kao 邸to su mostarski sajam, istambulska deklaracija, posjeta rukovodstva SDA Beogradu, presude meunarodnih sudova u vezi nezavisnosti Kosova i povrata vojnih stanova, teroristiki akt u Bugojnu i ratno naslijee, kao 邸to su sluaj Gani, Srebrenica, obilje転avanje zloina u Dobrovoljakoj i tuzlanskoj Malti, sahrana generala Delia i slino, su teme sa kojim se manipulisalo u izbornoj godini i na kojim su se jasno prepoznavale etnopolitike pozicije. I ovu predizbornu kampanju obilje転ile su diskvalifikacije protivkandidata i obrauni unutar jednonacionalnih politikih scena, kao i podr邸ka SNSD za izbor hrvatskog lana dr転avnog predsjedni邸tva hrvatskim glasovima i zagovaranje treeg entiteta i mirnog razdru転ivanja. Sva obilje転ja predizborne manipulacije ima usvajanje zakona o oduzimanju imovine steene izvr邸enjem krivinog djela i podr邸ka Vlade RS procesuiranju odgovornih za kriminal u Investiciono-razvojnoj banci i Medicinskoj elektronici. Ova predizborna kampanja bila je ne邸to manje prljava u odnosu na onu prije 4 godine.
  • 4. Koruptivna komponenta poslednje predizborne kampanje sastojala se u nezakonitom finansiranju, podmiivanju biraa i stranakim organima za sprovoenje izbora sa koruptivnim zadacima. Za finansiranje ove predizborne kampanje politike stranke i kandidati potro邸ili su preko 100 miliona KM, od ega je najmanje 90% obezbijeeno na nezakonit nain. Najvei dio sredstava za finansiranje predizborne kampanje obezbijeen je na nezakonit nain iz javnog sektora, a manji dio nezakonito je obezbjeen iz drugih izvora. Nezakonito obezbjeena sredstva kori邸tena su za podmiivanje biraa i lanova birakih odbora, kupovinu mjesta u birakim odborima, plaanje stranakih aktivista, medijsku propagandu, predizborne skupove i finansiranje drugih tro邸kova. Podmiivanje biraa vr邸eno je davanjem gotovog novca, zapo邸ljavanjem ili obeanjem zapo邸ljavanja, dodjelom podsticaja, stipendija i drugih pomoi, rje邸avanjem komunalnih problema i obeanjem neke druge koristi. U tabeli 1 prikazani su podaci o dozvoljenim i prijavljenim tro邸kovima predizborne kampanje stranaka i nezavisnih kandidata. tabela 1 politiki subjekti iznos tro邸kova u KM prijavljeno u odnosu dozvoljeno prijavljeno po glasu dozvoljeno ukupno SBiH 3.164.005 1.682.955 19,42 53,19 % 16,79 % SDP 3.196.682 1.357.012 4,77 42,45 % 12,54 % SNSD 2.309.199 1.175.492 4,23 50,90 % 11,73 % SDA 3.164.005 977.471 4,56 30,89 % 10,25 % SBB 3.131.889 700.678 5,37 22,37 % 6,99 % HDZBiH 3.021.556 591.327 5,17 19,57 % 5,90 % PDP 1.111.029 545.489 13,61 49,10 % 5,44 % HDZ1990 1.462.643 408.579 8,16 27,93 % 4,08 % SDS 1.111.029 377.500 2,74 33,98 % 3,77 % NSRzB 2.804.343 300.741 6,13 10,72 % 3,00 % BPS 2.715.560 278.999 9,93 10,27 % 2,78 % DNS 1.109.617 264.991 8,93 23,88 % 2,64 % SDU 1.916.228 189.234 22,00 10,13 % 1,89 % SP 1.031.035 159.616 10,97 15,48 % 1,59 % NS, NSP 2.226.062 156.947 8,08 7,05 % 1,57 % HSS, NHI 1.779.645 149.080 18,41 8,38 % 1,49 % SRS 715.309 136.912 13,06 19,14 % 1,37 % DNZ 2.002.848 120.648 7,96 6,02 % 1,20 % DP 753.374 74.163 4,92 9,84 % 0,74 % BOSS 2.343.340 69.368 3,61 2,96 % 0,69 % A SDA 2.699.021 37.689 2,14 1,40 % 0,38 % NDS 1.072.964 31.764 4,74 2,96 % 0,32 % POSS 7.302 1.675 2,45 22,94 % 0,02 % parlament. stranke, ukupno 44.848.685 9.788.330 6,20 21,83 % 97,68 % ostale stranke, ukupno 17.214.634 230.011 3,69 1,34 % 2,30 % nezavisni kandidati, ukupno 2.946.430 2.222 3,25 0,08 % 0,02 %
  • 5. ukupno 65.049.749 10.020.563 6,10 15,40 % 100,00 % izvor podataka: centralna izborna komisija. Prethodni podaci pokazuju da su ukupni prijavljeni tro邸kovi poslednje predizborne kampanje iznosili 10.020.563 KM ili 15,40 % u odnosu na dozvoljene tro邸kove i da su prosjeni prijavljeni tro邸kovi bili 6,10 KM po va転eem glasu za dr転avni parlament. Prijavljeni tro邸kovi parlamentarnih stranaka iznose 21,83% u odnosu na dozvoljene, 97,68% u odnosu na ukupno prijavljene i 6,20 KM po va転eem glasu za dr転avni parlament. Parlamentarne stranke prijavile su ukupne tro邸kove predizborne kampanje u rasponu od 1,40% do 53,19% u odnosu na dozvoljene tro邸kove i tro邸kove u rasponu od 2,14 KM do 22,00 KM po osvojenom glasu za dr転avni parlament. Prijavljeni tro邸kovi neparlamentarnih stranaka i nezavisnih kandidata imaju simbolino ue邸e u ukupnim tro邸kovima i blizu dva puta manje tro邸kove po glasu za dr転avni parlament. U grafikonu 2 prikazano je prvih 10 stranaka sa najveim prijavljenim tro邸kovima predizborne kampanje. Prvih 10 stranaka po prijavljenim tro邸kovima predizborne kampanje potro邸ile su 81% ukupno prijavljenih tro邸kova, kao i osvojile 84% glasova i 95% mandata u dr転avnom parlamentu. Visina prijavljenih tro邸kova predizborne kampanje mo転e se dovesti u vezu sa glasovima i mandatima koje su stranke osvojile na poslednjim izborima. SBiH ima najvee prijavljene tro邸kove predizborne kampanje, a po broju osvojenih glasova u dr転avnom parlamentu nalazi se na sedmom mjestu. SDS je deveti po prijavljenim tro邸kovima predizborne kampanje, a etvrti po broju osvojenih glasova za dr転avni parlament. PDP je sedmi po prijavljenim tro邸kovima predizborne
  • 6. kampanje, a deseti po broju osvojenih glasova za dr転avni parlament. Kod ostalih stranaka razlika izmeu redosljeda po osnovu tro邸kova predizborne kampanje i osvojenih glasova je u jednom mjestu. U odnosu na prijavljene tro邸kove predizborne kampanje iz 2006. godine, vee prijavljene tro邸kove imaju HDZ1990, SNSD, SDP, SBiH, HDZBiH i PDP, a manje prijavljene tro邸kove imaju NSRzB, SDS i SDA. Prijavljeni tro邸kovi poslednje predizborne kampanje HDZ1990 vei su 4 puta, a SNSD 2 puta nego prije 4 godine. U odnosu na prije 4 godine, prijavljeni tro邸kovi poslednje predizborne kampanje bili su vei za 77% kod SDP i 62% kod SBiH. Prijavljeni tro邸kovi poslednje predizborne kampanje NSRzB manji su blizu 4 puta, a SDS 2 puta nego prije 4 godine. Izlaznost na izbore. Izbornim zakonom nije propisana obaveza i prag izlaznosti potreban za legalnost i legitimnost izbora. Izlaznost na izbore u BiH naje邸e se do転ivljava kao graanska obaveza, ali i kao prilika za poku邸aj izbora bolje vlasti i spreavanja da drugi izaberu svoju vlast. Predizborna kampanja podsjeti graane na izbore, nacionalnu ugro転enost i one koji najbolje mogu zastupati njihove nacionalne interese, ime se obezbijedi relativno zadovoljavajua izlaznost na izbore. Registrovane i iza邸le na op邸te izbore u BiH od 2002. godine pokazuje grafikon 2. izvor podataka: centralna izborna komisija. Broj registrovanih biraa na izborima 2006. godine povean je za 17% u odnosu na izbore 2002. godine, a broj registrovanih biraa na izborima 2010. godine povean je za 14% u odnosu na izbore 2006. godine. Znaajnije poveanje broja biraa uglavnom je posljedica izvr邸enog unapreenja sistema registracije, a manje
  • 7. posljedica eventualnog rasta broja stanovnika i izmijenjene starosne strukture. Podaci o izlaznosti biraa na izbore pokazuju nominalan rast iza邸lih koji prati rast registrovanih biraa i pribli転no isti procentualan nivo izlaznosti. Na izbore u BiH 2002. godine iza邸lo je 55,5%, 2006. godine 55,3% i 2010. godine 56,3%. Poveana izlaznost za jedan procenat na izborima 2010. godine posljedica je poveane izlaznosti biraa u FBiH za 2,2% u odosu na izbore 2006. godine. Poveanje izlaznosti na izbore 2010. godine u FBiH i pad izlaznosti u RS za 1,5% mogu se dovesti u vezu sa stranakom i nevladinom kampanjom, nezadovoljstvom vla邸u i moguno邸u boljeg izbora. Izborni rezultati. Na op邸tim izborima u BiH odr転anim 3. oktobra 2010. godine kandidati 27 politikih stranaka izabrani su u dr転avni, entitetske i kantonalne parlamente, dr転avno predsjedni邸tvo i za predsjednika i potpredsjednike RS. Prije izbora sprovedeno je anketno istra転ivanje sa ciljem da se provjeri podjela na nacionalne politike scene i glasanje biraa na izborima za stranke i kandidate koji imaju iskljuivu ili domantnu jednonacionalnu podr邸ku. Prema ovom istra転ivanju 88% biraa u BiH glasa na izborima za politike stranke koje imaju dominantnu podr邸ku jednonacionalnog birakog tijela, 邸to je znatno vi邸e nego na prvim vi邸estranakim izborima 1990. godine. Rezultate ovog istra転ivanja potvrdili su rezultati poslednjih izbora, tako da se mo転e tvrditi da je preko 90% parlamentarnih stranaka imalo iskljuivo ili dominantno jednonacionalno birako tijelo. Birai koji ne glasaju za stranke koje imaju iskljuivo jednonacionalno birako tijelo, glasali su za manje stranke i za stranku ili stranke koje imaju dominantno jednonacionalno birako tijelo.
  • 8. U tabeli 2 prikazani su podaci o broju glasova i osvojenim mandatima po parlamentarnim strankama, nivoima vlasti i institucijama. tabela 2 rb politika stranka PSBiH PFBiH NSRS SK PrBiH PiPRS glasova m glasova m glasova m glasova m glasova m glasova m 1 SDP 284435 8 251053 28 19297 3 228534 61 337065 1 15425 1 2 SNSD 277819 8 9505 1 240727 37 9509 3 295629 1 319618 1 3 SDA 214300 7 206296 23 16861 2 202201 55 162831 1 14843 - 4 SDS 137844 4 - - 120136 18 70 - 285951 - 227239 - 5 SBB 130448 4 121697 13 5744 - 115027 29 142387 - 5565 - 6 HDZBiH 114476 3 108943 12 2833 - 104239 48 109758 - 4128 - 7 SBiH 86669 2 78086 9 11952 - 79748 23 117240 - 14177 - 8 HDZ90, HSP 50071 2 47941 5 866 - 44008 26 60266 - 1199 - 9 NSRzB 49050 1 48286 5 2528 - 53283 20 45397 - 1006 - 10 PDP 40070 1 - - 47806 7 1294 - - - - - 11 DNS 29658 1 1236 - 38547 6 1545 1 - - - - 12 BPS 28102 - 27952 - 478 - 29519 7 8951 - 1185 - 13 NS, NSP 19435 - 13029 - 10010 - 17431 2 - - - - 14 BOSS 19224 - 14592 - 141 - 15699 1 4228 - - - 15 A SDA 17634 - 19254 1 323 - 24507 4 8738 - 1605 - 16 DNZ 15153 1 15082 1 329 - 15247 4 13369 - - - 17 DP 15057 - - - 21604 3 16 - - - - - 18 SP,PUP 14573 - 53 - 26824 4 68 - - - - - 19 SRS 10483 - - - 15166 1 - - - - - - 20 SDU 8603 - 7925 - 44 - 14787 1 - - 402 - 21 HSS,NHI 8096 - 5725 - 4100 - 6739 3 - - 5487 - 22 NDS 6692 - - - 13440 2 - - - - 6101 1 23 POSS - - - - - - 685 1 - - - - izvor podataka: centralna izborna komisija. Najvi邸e glasova i mandata na ovim izborima osvojio je SDP. Lista za dr転avni parlament SDP dobila je najveu podr邸ku biraa od svih parlamentarnih lista, a lan dr転avnog predsjedni邸tva iz SDP osvojio je najvi邸e glasova od svih lista i kandidata. SDP je osvojio 102 mandata na svim nivoima vlasti. SNSD je druga stranka po osvojenim glasovima i mandatima na svim nivoima vlasti. SDA je trea stranka po osvojenim glasovima i mandatima na nivoima vlasti, iskljuujui instituciju predsjednika i potpredsjednika RS. Mandate u svih 6 institucija vlasti imaju 2 stranke, u 5 institucija vlasti 1 stranka, u 4 institucije vlasti ni jedna stranka, u 3 institucije vlasti 9 stranka, u 2 institucije vlasti 3 stranke i u samo jednoj instituciji vlasti 12 stranaka. Sledei dijagram pokazuje broj osvojenih glasova va転nijih politikih stranaka na izborima u BiH od 1996. do 2010. godine.
  • 9. Rezultati izbora za dr転avni parlament od 1996. do 2010. godine pokazuju da su jedino SNSD i NSRzB imali kontinuirani rast broja osvojenih glasova, da su SDA i DNZ imali kontinuirani pad broja osvojenih glasova, da je SDP na poslednjim izborima osvojio najvei broj glasova u odnosu na prethodne izbore, da je SBiH na poslednjim izborima osvojila najmanji broj glasova u odnosu na prethodne izbore i da su status veih ili znaajnijih politikih stranaka zadr転ali SDP, SNSD, SDA, SDS i HDZBiH. Na grafikonu 5 prikazano je 12 stranaka po broju glasova, koje su osvojile mandate u predstavnikom domu dr転avnog parlamenta. Redosljed stranaka po broju osvojenih glasova indentian je redosljedu po broju osvojenih poslanikih mandata. SBB je nova stranka u dr転avnom parlamentu, a taj status izgubila je BPS.
  • 10. izv or podataka: centralna izborna komisija. Na grafikonu 6 prikazano je 11 stranaka po broju glasova, koje su osvojile mandate u predstavnikom domu federalnog parlamenta. Redosljed stranaka po broju osvojenih glasova indentian je redosljedu po broju osvojenih poslanikih mandata. SBB i ASDA su nove stranke u federalnom parlamentu, a taj status su izgubili BPS, SDU i BOSS. izv or podataka: centralna izborna komisija.
  • 11. Na grafikonu 7 prikazano je 11 stranaka po broju osvojenih glasova, koje su osvojile mandate u Narodnoj skup邸tini RS. Redosljed stranaka po broju osvojenih glasova indentian je redosljedu po broju osvojenih poslanikih mandata, izuzev poslednje dvije stranke. DP, NDS i PUP su nove stranke u Narodnoj skup邸tini RS, a taj status je izgubila SBiH. izv or podataka: centralna izborna komisija. Na grafikonu 8 prikazano je 20 stranaka po broju osvojenih glasova, koje su osvojile mandate u kantonalnim skup邸tinama. Redosljed stranaka po broju osvojenih glasova nije indentian redosljedu po broju osvojenih poslanikih mandata. SBB, ASDA, NS, NSP, DNS i POSS su nove stranke u kantonalnim skup邸tinama.
  • 12. izv or podataka: centralna izborna komisija. U tabeli 3 prikazani su uporedni rezultati parlamentarnih stranaka na izborima 2006. i 2010. godine. Za dr転avni i entitetske parlamente uporedni izborni rezultati iskazani su u osvojenim poslanikim mandatima i procentu glasova za sve izborne jedinice, a za kantonalne skup邸tine u broju osvojenih poslanikih mandata. tabela 3 politika stranka PSBiH PFBiH NSRS SK 2006 2010 2006 2010 2006 2010 06 10 % m % m % m % m % m % m m m SDP 10,15 5 17,33 8 15,17 17 24,53 28 2,50 1 2,66 3 51 61 SNSD 19,08 7 16,92 8 1,46 1 0,93 1 43,31 41 38,00 37 5 3 SDA 16,89 9 13,05 7 25,45 28 20,22 23 3,39 3 2,66 2 66 55 SDS 7,69 3 8,40 4 - - - - 18,27 17 18,97 18 - - HDZBiH 4,91 3 6,97 3 7,56 8 10,64 12 0,88 - 0,45 - 36 48 SBiH 15,54 8 5,28 2 22,16 24 7,63 9 4,01 4 1,89 - 59 23 HDZ90,HSP 3,73 2 3,05 2 6,32 7 4,68 5 0,17 - 0,14 - 43 26 NSRzB 2,34 1 2,99 1 3,16 3 4,72 5 1,21 - 0,40 - 10 20 PDP 2,01 1 2,44 1 0,06 - - - 6,86 8 7,55 7 - - DNS 1,42 1 1,81 1 0,02 - 0,12 - 4,04 4 6.09 6 - 1 BPS 2,72 1 1,71 - 4,10 4 2,73 - 0,13 - 0,08 - 8 7 BOSS,SDU 1,68 - 1,70 - 3,17 3 2,20 - 0,08 - 0,03 - 5 2 DNZ 1,17 1 0,92 1 1,87 2 1,47 1 - - 0,05 - 6 4 SP 1,01 - 0,89 - 0,11 - 0,01 - 3,55 3 4,23 4 - - SRS 1,04 - 0,64 - - - - - 2,92 2 2,39 1 - - NDS 0,87 - 0,41 - - - - 2,49 - 2,12 2 - - izvor podataka: centralna izborna komisija. SDP je na izborima 2010. godine ostvario bolje rezultate u osvojenim mandatima i procentima glasova na svim nivoima vlasti, nego na izborima 2006. godine. Bolje rezultate na izborima 2010. godine imaju SDS, HDZBiH, NSRZB, DNS, SP sa PUP i NDS. PDP ima vei procenat osvojenih glasova, a u dr転avnom parlamentu isti i
  • 13. Narodnoj skup邸tini RS manji broj poslanikih mandata nego na izborima 2006. godine. NDS ima manji procenat osvojenih glasova, a vei broj mandata u Narodnoj skup邸tini RS nego na izborima 2006. godine. Na izborima 2010. godine SBiH ima oko 3 puta manji procenat glasova i mandata u dr転avnom, entitetskim i kantonalnim parlamentima, nego na izborima 2006. godine. SDA, HDZ1990 sa HSP, BPS, BOSS, SDU, DNZ i SRS imaju manji broj osvojenih mandata i procenat glasova nego na izborima 2006. godine. Iako ima manji procenat osvojenih glasova na svim nivoima, SNSD je na dr転avnom nivou osvojio vi邸e mandata, a na entitetskom i kantonalnom manje, nego na izborima 2006. godine. Na grafikonu 9 prikazani su uporedni procentualni rezultati prvih 9 stranaka za dr転avni parlament, koji pokazuju razlike u rezultatima na izborima 2006. i 2010. godine. izvor podataka: centralna izborna komisija. Od svih parlamentarnih stranaka, SDP je ostvario najvei rast od 7,18%, a SBIH najvei pad od 10,26% osvojenih glasova u apsolutnom iznosu. Rast osvojenih glasova u apsolutnom iznosu imali su i HDZBiH od 2,06%, SDS od 0,71%, NSRzB od 0,65% i PDP od 0,43%. Pad osvojenih glasova u apsolutnom iznosu imali su i SDA od 3,84%, SNSD od 2,16% i HDZ1990 od 0,68%. Na ovim izborima vladajue stranke osvojile su 14;55% manje glasova u apsolutnom iznosu u odnosu na izbore prije 4 godine, uz napomenu da postoje vee razlike u pojedinanom ka転njavanju vladajuih stranaka. Najdrastinije je ka転njena SBiH, dok je ka転njavanje SDA, SNSD i HDZ1990 bilo znatno manje. Od vladajuih stranaka nisu ka転njeni HDZBiH i PDP. U odnosu na izbore prije 4 godine, opozicone stranke su ostvarile bolji rezulatat u osnosu na vladajue, ali nedovoljan da samostalno formiraju vlast na svim nivoima.
  • 14. Izborne nepravilnosti. Pod izbornim nepravilnostima podrazumijevaju se izbornim i drugim zakonima zabranjenje aktivnosti koje su uinili politiki subjekati, lanovi organa za sprovoenje izbora i drugi u predizbornom i izbornom procesu u cilju ostvarivanja boljeg izbornog rezultata ili drugog interesa. U tabeli 4 su podaci o zahtijevanim i procesuiranim izbornim nepravilnostima. tabela 4 period podnosilac broj prigovora i 転albi prihvaeno sankcije oik cik sud tu転il. imenovanje birakih odbora stranke kandidati 34 8 - - 0,00% 0,00% period prije predizborne kampanje stranke sl.du転nost - 12 - - 25,00% 25,00% period predizborne kampanje stranke graani nvo 43 24 4 - 19,35% 6,45% period izborne 邸utnje stranke graani 20 9 3 - 0,00% 0,00% izborni dan stranke graani 141 11 1 - 1,42% 0,00% period nakon izbora stranke - 87 23 - 8,60% 0,00% ukupno 238 151 31 - 8,82% 2,52% izvor podataka: centralna izborna komisija. Na osnovu praenja ovih i prethodnih izbora utvreno je postojanje ozbiljnih nepravilnosti koje izbore ine uglavnom nepo邸tenim, a koje organi za sprovoenje izbora i tu転ila邸tva naje邸e ne sankcioni邸u. U predizbornom, izbornom i poslijeizbornom periodu registrovani su (1) nedozvoljeno ogla邸avanje prije poetka predizborne kampanje, (2) ogla邸avanje na nedozvoljenim mjestima, (3) podmiivanje biraa, (4) glasanje u ime odsutnih, (5) dopisivanje direktnih glasova kandidatima, (6) injenje neva転eim glasakih listia, (7) nedostavljanje i la転iranje imovinskih kartona i (8) nedostavljanje i la転iranje tro邸kova predizborne kampanje. Prijavljeni tro邸kovi predizborne kampanje nekoliko su puta vei od stvarnih, jer stranke ne registruju tro邸kove koji su finansirani iz sredstava koja su obezbijeena na nezakonit nain. Glasanjem u ime odsutnih povea se oko 5% izlaznost i izborni rezultat nekih stranaka, a dopisivanjem direktnih glasova utie se na izbor preko 1/3 kandidata. Na ovim izborima povean je broj neva転eih glasakih listia u odnosu na izbore 2006. godine. Neva転eih glasakih listia bilo je 5,6% za NSRS, 5,7% za predsjednika RS, 6,8% za Parlament FBiH i lanove dr転avnog predsjedni邸tva birane u FBiH, 7,1% za Parlament BiH u FBiH, 7,4% za Parlament BiH u RS i 9,9% za lana dr転avnog predsjedni邸tva biranog u RS.
  • 15. Organi za sprovoenje izbora procesuiraju manje od 10% nezakonitosti u predizbornom, izbornom i poslijeizbornom periodu, a tu転ila邸tva manje od 1% izvr邸enih krivinih djela u ovoj oblasti. Posebno je zabrinjavajue 邸to su lokalne izborne komisije i biraki odbori stranaki organi, 邸to lokalne izborne komisije toleri邸u veinu nezakonitosti u predizbornom i izbornom periodu i 邸to veina birakih odbora ili njihovih lanova radi nezakonito na dan izbora. U periodu pred imenovanje birakih odbora registrovani su sluajavi da manje stranke i nezavisni kandidati prodaju lanstvo u birakim odborima veim strankama. Konstituisanje zakonodavne i izvr邸ne vlasti. Nakon progla邸enja izbornih rezultata zapoele su stranake aktivnosti na dogovaranju parlamentarne veine i konstituisanju zakonodavne i izvr邸ne vlasti na dr転avnom, entitetskom i kantonalnom nivou. U prvoj fazi stranakog dogovaranja uspostavljena su 3 dvostranaka bloka i dogovoreno je uspostavljanje vlasti u RS od iste vladajue strukture iz prethodnog mandata. Prvo su postizbornu saradnju dogovorile SDP i SDA, zatim SNSD i SDS i na kraju HDZBiH i HDZ1990. Blok SDP i SDA ine stranke koje su dobile najvi邸e bo邸njakih glasova, blok SNSD i SDS ine stranke koje su dobile najvi邸e srpskih glasova i blok HDZBiH i HDZ1990 ine stranke koje su dobile najvi邸e hrvatskih glasova. Blok SDP i SDA i blok HDZBiH i HDZ1990 formirani su sa ciljem konstituisanja vlasti na sva 3 nivoa, dok je blok SNSD i SDS formiran za konstituisanje vlasti na dr転avnom nivou. U ovoj fazi SDP je pripremio platformu o programskoj saradnji koju su prihvatile SDA, HSP i NSRzB, a propao je poku邸aj da je prihvate HDZ1990, SDS i jo邸 neke stranke. U drugoj fazi konstituisana je vlast u RS i nekoliko kantona. SDP i SDA su zagovarale konstituisanje vlasti na kantonalnom, federalnom i dr転avnom nivou prihvatanjem platforme o programskoj saradnji, dok su HDZBiH i HDZ1990 zagovarale ue邸e u vlasti na osnovu izbornog legitimiteta hrvatskih biraa. SNSD i SDS su davale podr邸ku hrvatskom stranakom bloku i ekale postizborni rasplet na kantonalnom i federalnom nivou vlasti. Na kraju je konstituisan predstavniki dom i nepotpuni dom naroda federalnog parlamenta i izabrani federalna vlada i predsjednik i podpredsjednici ovog entiteta, ije su konstituisanje i izbor osporila dva HDZ. Odluku Centralne izborne komisije o nezakonitosti izbora federalnih institucija vlasti suspendovao je visoki predstavnik, nakon ega se odustalo i od prijedloga za ocjenu ustavnosti. Nakon vi邸e od 200 dana od odr転anih izbora, oekuje se zavr邸etak konstituisanja federalnih i dr転avnih institucija vlasti. Entitetska vlast u RS. Skup邸tinsku veinu i vladu formirao je SNSD sa DNS i SP, koji su bili vladajua struktura i u prethodnom mandatu. Narodna skup邸tina RS konstituisana je 15. novembra 2010. godine, a nova vlada izabrana je 28. decembra 2010. godine. Konstituisanje institucija vlasti u RS zavr邸eno nakon 88 dana od odr転anih izbora. Izbor predsjednika vlade osporio je bo邸njaki klub u vijeu naroda, tako da je nova vlada preuzela du転nost poslije odluke Ustavnog suda RS 31. januara 2011. godine. Zbog kontinuiteta i homogene vladajue strukture nije bilo problema i gubitka vremena na dogovaranju konstituisanja vlasti, izuzimajui
  • 16. postupak za za邸titu vitalnog nacionalnog interesa koji je pokrenuo bo邸njaki klub u vijeu naroda. Vladajua struktura u RS programski je homogena, jer su im programska obeanja identina ili bliska. Nema suprostavljenih programskih obeanja, tako da se u ovom entitetu mo転e oekivati stabilnost vlasti u naredne 4 godine. Potpunije ispunjavanje programskih obeanja te邸ko je oekivati, s obzirom na iskustva iz prethodnog mandata, kada je ista vladajua struktura ispunila u potpunosti samo 12% svojih obeanja. U svojim izbornim programima vladajue stranke u RS imaju politika u u転em smislu, ekonomska i socijalna obeanja. Politika obeanja u u転em smislu su ustavne promjene, ouvanje i jaanje pozicije RS, meunarodna saradnja, borba protiv kriminala, bolja javna administracija, bolja javna potro邸nja, bolje pravosue, bolji poreski sistem i bolja za邸tita 転ivotne sredine. Ekonomska obeanja su ekonomski razvoj, lokalni razvoj, privatizacija, razvoj energetike, razvoj industrije, razvoj saobraaja, razvoj poljoprivrede, razvoj vodoprivrede, razvoj 邸umarstva, razvoj turizma i bolje upravljanje javnim preduzeima. Socijalna obeanja su bolja socijalna za邸tita, bolja penziona za邸tita, bolja zdravstvena za邸tita, bolje obrazovanje, bolji polo転aj mladih, razvoj sporta i razvoj kulture. Program vlade RS uglavnom je usklaen sa izbornim programima vladajuih stranaka, uz napomenu da u vladinom programu nema obeanja iz oblasti 転eljeznikog, rijenog i vazdu転nog saobraaja, 邸umarstva, sporta i mladih, koja postoje u stranakim obeanjima. Vladin program prilino je heterogen, kada se radi o preciznosti i mjerljivosti obeanja. U programu vlade 16% obeanja je potpuno precizno i mjerljivo, 78% obeanja je nedovoljno precizno i mjerljivo i 6% obeanja je potpuno neprecizno i nemjerljivo. Obeanje o boljem prostornom ureenju samo je usput spomenuto u vladinom programu, a obeanje o nastavku neselektivne i poo邸trene borbe protiv kriminala i korupcije djeluje neozbiljno, ako se ima u vidu da istinske borbe protiv kriminala do sada nije bilo. U vladinom i stranakim programima postoje kontradiktorna obeanja o pristupanju NATO, referendumskom izja邸anjavanju i demilitarizaciji. Kada bi obeanja iz programa vlade RS bila potpuno ispunjena, onda bi za 4 godine graani imali jau poziciju RS, evropske standarde, bolju regionalnu saradnju, manje kriminala, manje zaposlenih u javnoj administraciji, manje bud転etske tro邸kove, bolje upravljanje prostorom, bolje za邸tienu 転ivotnu sredinu, razvojnu javnu potro邸nju, bolju naplatu javnih prihoda, godi邸nje investicije od 20% BDP, smanjenu nezaposlenost, bolju pokrivenost uvoza izvozom, ukinute administrativne barijere za poslovanje, nove energetske resurse, vee ue邸e industrijske proizvodnje u BDP, smanjen uvoz poljoprivrednih proizvoda, izgraeno 150 km autoputeva, bolju za邸titu od poplava, razvijeniji turizam, napredak u lokalnom razvoju, smanjenu depopulaciju iz ruralnih podruja, restruktuirana javna preduzea sa boljim rezultatima poslovanja, smanjeno siroma邸tvo, reformisan penzioni sistem i vee penzije, javno zdravstvo sa novim sistemom plaanja, uslugama i kapacitetima i razvijenije obrazovanje, nauku i kulturu.
  • 17. Oekivanja graana od nove vlasti u RS utvrena su anketnim istra転ivanjem na manjem reprezentativnom uzorku. U tabeli 5 prikazana su oekivanja graana za rje邸avanje konkretnih problema po redosljedu prioriteta na osnovu iskazanog interesa. Oekivanja graana dovedena su u vezu sa programskim obeanjima i procjenom njihove ostvarivosti. tabela 5 rb oekivanja graana programska obeanja ostvarivost 1 smanjenje nezaposlenosti otvaranje novih radnih mjesta, podsticaji za zapo邸ljavanje izuzetno mala 2 ekonomski razvoj investicije 20% bdp, povean izvoz, razvoj energetike, industrije, poljoprivrede, saobraaja, vodoprivrede i turizma, razvojna javna potro邸nja izuzetno mala 3 bolja zdravstvena za邸tita reforme, nove usluge, novi sistem plaanja, izgradnja novih objekata izuzetno mala 4 bolja socijalna za邸tita pravedan sistem raspodjele, smanjenje siroma邸tva, pomo najugro転enijim, briga o borakim i povratnikim kategorijama izuzetno mala 5 borba protiv kriminala poo邸trena neselektivna borba protiv kriminala i korupcije nikakva 6 bolja penziona za邸tita reforma, usklaivanje penzija izuzetno mala 7 izgradnja autoputeva autoputevi banjaluka-gradi邸ka i banjaluka-doboj, most na savi kod gradi邸ke, brzi put banjaluka- kla邸nice, tunel emerno mala 8 bolje obrazovanje poveanje nivoa obrazovanosti, upisna politika usklaena sa tr転i邸tem, osavremenjavanje nastave, informatizacija, razvoj pred邸kolskog obrazovanja, obuhvat svih osnovnim obrazovanjem, rangiranje visoko邸kolskih ustanova, ulaganje u deficitarna zanimanja mala 9 razvoj sela i poljoprivrede revitalizacija ruralnih podruja, zaustavljanje depopulacije, poveanje poljoprivredne proizvodnje i izvoza, stabilno tr転i邸te, smanjenje tro邸kova ishrane izuzetno mala 10 za邸tita nacionalnog interesa nee se dozvoliti centralizacija i ustavna prekompozicija velika 11 br転e evropske integracije usklaivanje sa standardima eu, poveanje konkurentnosti privrede, referendum o lanstvu u mala
  • 18. nato 12 bolja javna administracija poveanje efikasnosti, modernizacija, smanjenje tro邸kova, racionalizacija broja zaposlenih mala 13 pomirenje - izuzetno mala 14 bolje upravljanje prostorom odgovornije kori邸tenje prostora nikakva 15 bolja za邸tita 転ivotne sredine isti razvoj, ka転njavanje uni邸tavanja i zagaivanja 転ivotne sredine izuzetno mala 16 razvoj sporta - nikakva 17 razvoj nauke strategija naunog i tehnolo邸kog razvoja, podr邸ka inovacijama izuzetno mala 18 razvoj kulture unapreenje kulture izuzetno mala Vladinim programskim obeanjima pokriveno je 89% oekivanja graana ovog entiteta, uz napomenu da je polovina oekivanja programski pokrivena nedovoljno ubjedljivo ili nikako. Za graane u RS u vrhu prioriteta su ekonomska, a zatim socijalna i politika oekivanja. Na osnovu ubjedljivosti, dovoljnosti i kredibilnosti vladinih programskih obeanja izvr邸ena je procjena ostvarivosti oekivanja graana. Za 17% oekivanja graana procjenjena je nikakva, za 56% izuzetno mala, za 22% mala i za 5% velika ostvarivost. Razlika izmeu oekivanja graana i procjene ostvarenosti vladinih programskih obeanja, mogla bi biti znaajno vea za etiri godine, kada bude poznato uinjeno i ispunjeno. Entitetska vlast u FBiH. Parlamentarnu veinu i vladu formirali su SDP, SDA, NSRzB i HSP. Predstavniki dom federalnog parlamenta konstituisan je 9. marta 2011. godine, a nepotpuni dom naroda 17. marta 2011. godine. Federalna vlada izabrana je 17. marta 2011. godine, a istog dana izabrani su predsjednik i podpredsjednici FBiH. Konstituisanje federalnih institucija vlasti zavr邸eno nakon 167 dana od odr転anih izbora. Ne邸to bolje ispunjavanje programskih obeanja vladajuih stranaka u FBiH u odnosu na prethodni mandat mo転e se oekivati, s obzirom da se u novoj vladajuoj strukturi nalaz jedna, odnosno dvije politike stranke koje imaju ili bi trebale imati ambiciije da budu uspje邸nije u vr邸enju vlasti. U svojim izbornim programima vladajue stranke u FBiH imaju politika u u転em smislu, ekonomska i socijalna obeanja. Politika obeanja u u転em smislu su ustavne promjene, bolje zakonodavstvo, bolja javna uprava, bolje pravosue, bolji poreski sistem, bolje upravljanje prostorom, bolja za邸tita 転ivotne sredine, borba protiv kriminala, revizija privatizacije, vraanje oduzete imovine, jaanje povjerenja meu narodima i istina o ratu. Ekonomska obeanja su ekonomski razvoj, makroekonomska i monetarna stabilnost, bolje bankarstvo, razvoj energetike, razvoj industrije, razvoj poljoprivrede i sela, razvoj saobraaja, razvoj turizma i bolje upravljanje javnim preduzeima. Socijalna obeanja su bolja socijalna za邸tita, bolja penziona za邸tita, bolja zdravstvena za邸tita, bolja za邸tita porodice i mladih, bolje
  • 19. obrazovanje, razvoj kulture, razvoj sporta, razvoj nauke i povratak prognanih i raseljenih. Kada bi obeanja iz izbornih programa vladajuih stranaka iz FBiH bila potpuno ispunjena, onda bi za 4 godine graani ovog entiteta imali promijenjen ustav, bolje zakonodavstvo, bolju javnu upravu, bolje pravosue, znatno manje kriminala, oduzetu nezakonito steenu imovinu, manje i pravednije poreze, bolju javnu potro邸nju sa nagla邸enom razvojnom komponentom, revidiranu privatizaciju, bolje upravljanje prostorom, bolje za邸tienu 転ivotnu sredinu, ubrzan ekonomski razvoj sa godi邸njim rastom BDP od 10%, rast zaposlenosti 5% godi邸nje i smanjenu nezaposlenost, monetarnu i makroekonomsku stabilnost, bolje bankarstvo, pokrivenost uvoza izvozom 65%, razvijeniju industriju, izgraene nove elektroenergetske kapacitetete i poveanu proizvodnju elektrine energije za dva puta, razvijeniju poljoprivredu i selo, vee podsticaje u poljoprivredi, izgraenih novih 140 km putne infrastrukture sa najmanje 76 km novih autoputeva, obnovljenu i elektrificiranu 転eljezniku infrastrukturu, restruktuirana i bolje upravljana javna preduzea, bolju socijalnu za邸titu, vee penzije koje iznose najmanje 50% prosjene plate, bolju zdravstvenu za邸titu za sve graane sa moguno邸u izbora ljekara I lijekova, bolje obrazovanje sa poveanim upisom, novim programima i veom bud転etskom podr邸kom, razvoj nauke finansiran sa 2% bud転eta, razvijeniju kulturu, razvijeniji sport i povratak svih registrovanih izbjeglih i raseljenih. Oekivanja graana od nove vlasti u FBiH utvrena su anketnim istra転ivanjem na manjem reprezentativnom uzorku. U tabeli 6 prikazana su oekivanja graana za rje邸avanje konkretnih problema po redosljedu prioriteta na osnovu iskazanog interesa. Oekivanja graana dovedena su u vezu sa programskim obeanjima i procjenom njihove ostvarivosti. tabela 6 rb oekivanja graana programska obeanja ostvarivost 1 smanjenje nezaposlenosti rast zaposlenosti 5% godi邸nje, smanjenje nezaposlenosti 2% izuzetno mala 2 ekonomski razvoj rast bdp 10% godi邸nje, makroekonomska i monetarna stabilnost, direktna strana ulaganja 3 milijarde KM, milijardu za podsticaje, pokrivenost uvoza izvozom 65%, bolja poreska politika, novi energetski kapaciteti, poveana proizvodnja elektrine energije 2 puta, razvoj industrije, poljoprivrede, saobraaja i turizma, restruktuisana i bolje upravljana javna preduzea izuzetno mala 3 bolja zdravstvena za邸tita reforma zdravstvenog sektora, izuzetno mala
  • 20. zdravstvena za邸tita za sve graane, dopunsko i privatno osiguranje, mre転a referalnih centara, unapreenje upravljanja ustanovama, izbor ljekara, bolje liste lijekova, smanjenje ekanja, savjet za zdravstvo, udru転enje pacijenata 4 borba protiv kriminala jaanje institucija, preureenje tu転ila邸tava, oduzimanje nezakonito steene imovine, unapreenje sistema javnih nabavki, stro転ije kazne i reduciranje instituta nagodbe, borba protiv terorizma izuzetno mala 5 izgradnja autoputeva izgradnja 140 km putne infrastrukture, od ega 76 km autoputa i mala 6 bolja penziona za邸tita reforma penzionog sistema, penzije 50% u odnosu na prosjenu platu, obe邸teenje penzionera zbog pogre邸ne primjene zakona, vraanje domova penzionera izuzetno mala 7 bolje obrazovanje reforma obrazovanja, novi planovi i programi, poveanje upisa u srednje 邸kole i fakultete, obavezno srednje obrazovanje i matura, stipendije, besplatan prevoz, uvoenje predmeta kultura religija, objedinjavanje podijeljenih 邸kola mala 8 bolja socijalna za邸tita bolji zakoni, nove institucije, bolja za邸tita invalidnih lica, bolja za邸tita boraca, bolja za邸tita porodica i djece, povoljni krediti za samozapo邸ljavanje, izuzetno mala 9 za邸tita nacionalnog interesa za邸tita bo邸njake i islamske imovine, sprovoenje odluke o konstitutivnosti naroda prilikom zapo邸ljavanja, standardizacija bo邸njakog jezika izuzetno mala 10 razvoj sela i poljoprivrede vei podsticaji razvoju izuzetno mala
  • 21. poljoprivrede i sela,smanjenje nepotrebnog uvoza, bolje upravljanje 邸umama 11 bolja javna administracija reforma javne administracije, efikasnija revizija mala 12 razvoj sporta sistemsko finansiranje, podr邸ka talentima, sportska infrastruktura, razvoj 邸kolskog sporta mala 13 razvoj kulture kulturna politika, novi zakoni, jaanje institucija, podsticaji za ulaganja u kulturu mala 14 bolja za邸tita 転ivotne sredine unapreenje za邸tite 転ivotne sredine, ekolo邸ki prihatljive tehnologije, kantonalni planovi, unapreenje monitoringa, bolje upravljanje otpadom izuzetno mala 15 bolje upravljanje prostorom jaanje institucija za prostorno planiranje, novi prostorni planovi, nova zemlji邸na politika nikakva 16 br転e evropske integracije ispunjavanje evrointegracijskih uslova, usklaivanje propisa mala 17 zavr邸etak povratka povratak svih registrovanih prognanih i raseljenih izuzeno mala 18 pomirenje jaanje povjerenja, istina o ratu nikakva Programskim obeanjima vladajuih stranaka u FBiH pokriveno je 100% oekivanja graana ovog entiteta, uz napomenu da je 44% oekivanja programski pokriveno nedovoljno ubjedljivo. Za graane u FBiH u vrhu prioriteta su ekonomska, a zatim socijalna i politika oekivanja. Na osnovu ubjedljivosti, dovoljnosti i kredibilnosti programskih obeanja vladajuih stranaka u FBiH izvr邸ena je procjena ostvarivosti oekivanja graana. Za 11% oekivanja graana procjenjena je nikakva, za 56% izuzetno mala i za 33% mala ostvarivost. Razlika izmeu oekivanja graana i procjene ostvarivosti programskih obeanja vladajuih stranaka u FBiH, mogla bi biti i vea za etiri godine, kada bude poznato uinjeno i ispunjeno. Dr転avna vlast. Na dr転avnom nivou nije poznata parlamentarna veina i jo邸 uvijek nije zavr邸eno konstitusanje dr転avnog parlamenta i izabran savjet ministara. Ako bi se procjenjivao stranaki sastav nove vladajue strukture na dr転avnom nivou, onda bi nju najvjerovatnije mogle initi SDP, SNSD, SDA, SDS, HDZBiH i HDZ1990.
  • 22. U svojim izbornim programima pretpostavljene vladajue stranke na dr転avnom nivou imaju politika u u転em smislu, ekonomska i socijalna obeanja. Politika obeanja u u転em smislu su ustavne promjene, bolje zakonodavstvo, br転e evroatlanske integracije, bolja javna uprava, bolje pravosue, bolji poreski sistem, bolja za邸tita 転ivotne sredine, borba protiv kriminala, vraanje oduzete imovine, jaanje povjerenja meu narodima i istina o ratu. Ekonomska obeanja su ekonomski razvoj, makroekonomska i monetarna stabilnost i bolje bankarstvo. Socijalna obeanja su dr転avna penziona za邸tita, dr転avna zdravstvena za邸tita, dr転avno ministarstvo obrazovanja, sistemsko finansiranje dr転avnog sporta i povratak 135000 prognanih i raseljenih. Kada bi obeanja iz izbornih programa pretpostavljenih vladajuih stranaka na dr転avnom nivou bila potpuno ispunjena, onda bi za 4 godine graani imali promijenjen ustav, bolje zakonodavstvo, BiH kao lana NATO i kandidata za lana EU, unaprijeene odnose sa susjedima, bolju javnu upravu, bolje pravosue, znatno manje kriminala, oduzetu nezakonito steenu imovinu, manje i pravednije poreze, bolju javnu potro邸nju sa nagla邸enom razvojnom komponentom, bolje za邸tienu 転ivotnu sredinu, vraenu oduzetu imovinu, vee meunacionalno povjerenje, istinu o ratu, ubrzan ekonomski razvoj, monetarnu i makroekonomsku stabilnost, bolje bankarstvo, bolju penzionu za邸titu na dr転avnom nivou, bolju zdravstvenu za邸titu na dr転avnom nivou, dr転avno ministarstvo obrazovanja, sistemsko finansiranje dr転avnog sporta i povratak 135000 izbjeglih i raseljenih. , Oekivanja graana od nove vlasti na dr転avnom nivou utvrena su anketnim istra転ivanjem na manjem reprezentativnom uzorku. U tabeli 7 prikazana su oekivanja graana za rje邸avanje konkretnih problema po redosljedu prioriteta na osnovu iskazanog interesa. Oekivanja graana dovedena su u vezu sa programskim obeanjima pretpostavljene paarlamentarne veine i procjenom njihove ostvarivosti. tabela 7 rb oekivanja graana programska obeanja ostvarivost 1 ekonomski razvoj strategija ekonomskog razvoja bih, novi zakoni, dr転avna agencija za bankarstvo, kori邸tenje sredstava iz fondova eu, dr転avno ministarstvo poljoprivrede, rast bdp, rast zaposlenosti, direktna strana ulaganja, bolja pokrivenost uvoza izvozom izuzetno mala 2 bolja zdravstvena za邸tita zakonski okvir, dr転avni fond osiguranja nikakva 3 borba protiv kriminala jaanje institucija, bolje pravosue, oduzimanje nezakonito steene imovine, stro転ije kazne i reduciranje instituta nagodbe, izuzetno mala
  • 23. borba protiv terorizma 4 bolja penziona za邸tita dr転avni zakon nikakva 5 bolje obrazovanje reforme, dr転avno ministarstvo nikakva 6 za邸tita nacionalnog interesa ustavne promjene, za邸tita bo邸njake i islamske imovine, sprovoenje odluke o konstitutivnosti naroda prilikom zapo邸ljavanja mala 7 br転e evropske integracije kandidat za lana eu, lan nato, lan wto, ispunjavanje evrointegracijskih uslova mala 8 bolja javna administracija reforma, smanjeno ue邸e u javnoj potro邸nji mala 9 bolja za邸tita 転ivotne sredine dr転avna agencija izuzetno mala 10 razvoj sporta sistemsko finansiranje dr転avnog sporta izuzetno mala 11 zavr邸etak povratka povratak 135000 prognanih i raseljenih nikakva 12 pomirenje jaanje meunacionalnog povjerenja, istina o ratu nikakva Programskim obeanjima vladajuih stranaka na dr転avnom nivou pokriveno je 100% oekivanja graana, uz napomenu da je veina oekivanja programski pokrivena nedovoljno ubjedljivo. Za graane u vrhu prioriteta su ekonomska, a zatim socijalna i politika oekivanja. Na osnovu ubjedljivosti, dovoljnosti i kredibilnosti programskih obeanja pretpostavljenih vladajuih stranaka na dr転avnom nivou izvr邸ena je procjena ostvarivosti oekivanja graana. Za 42% oekivanja graana procjenjena je nikakva, za 33% izuzetno mala i za 25% mala ostvarivost. Razlika izmeu oekivanja graana i procjene ostvarivosti programskih obeanja pretpostavljenih vladajuih stranaka mogla bi biti i vea za etiri godine, kada bude poznato uinjeno i ispunjeno. Zakljuna razmatranja. Analiza ovih izbora pokazuje da i dalje postoje ozbiljni problemi koji zahtijevaju sistemsku intervenciju koja bi izborima vratila demokratsku su邸tinu. U predizbornom, izbornom i poslijeizbornom periodu identifikovani su sledei problemi: deficit kredibilne stranake alternative i izborne ponude koja bi obezbjedila izbor odgovornije, uspje邸nije i manje korumpirane vlasti, sve prisutnije koruptivno pona邸anje u predizbornoj kampanji i izborima koje niko ne sankcioni邸e i 邸to izbore ini uglavnom nepo邸tenim,
  • 24. uglavnom pristrasan i nezakonit rad stranakih lokalnih izbornih komisija i birakih odbora, izborni rezultat koji pokazuje da uglavnom nema izgraene kulture izbornog ka転njavanja i da graani dominantno glasaju sa stranke sa jednonacionalnim birakim tijelom podr転avajui suprostavljene programske koncepte, tra転ei najboljeg politikog za邸titnika nacionalnog interesa ili glasajui u strahu da im drugi ne izaberu vlast, manjak odgovornosti i kapaciteta za uva転avanje realnih razlika, pregovaranje i pravljenje kompromisa, nepostojanje ustavnog ili zakonskog roka za zavr邸etak konstituisanja zakonodavne i izvr邸ne vlasti. ____________ _______ Kori邸tene skraenice: BiH (Bosna i Hercegovina), FBiH (Federacija Bosna i Hercegovina), RS (Republika Srpska), PrBiH (Predsjedni邸tvo Bosne i Hercegovine), PSBiH (Parlamentarna skup-邸tina Bosne i Hercegovine), PFBiH (Parlament Federacije Bosne i Hercegovine), NSRS (Narodna skup邸tina Republike Srpske), PiPRS (Predsjednik i potpredsjednici Republike Srpske), EU (Evropska unija), OHR (Office of the High Representative), EU (Evropska unija), NATO (Sjevernoatlanski savez), CIK (Centralna izborna komisija), OIK (Op邸tinska izborna komisija), m (mandat), KM (konvertibilna marka), SNSD (Savez nezavisnih socijaldemokrata), SDA (Stranka demokratske akcije), SBiH (Stranka za Bosnu i Hercegovinu), SDP (Socijaldemokratska partija Bosne i Hercegovine), SDS (Srpska demokratska stranka), HDZBiH (Hrvatska demokratska zajednica Bosne i Hercegovine), HDZ1990 (Hrvatska demokratska zajednica 1990), BPS (Bosanska patriotska stranka), NSRzB (Narodna stranka radom za boljitak), PDP (Partija demokratskog progresa), HSP ( Hrvatska stranka prava), NHI (Nova hrvatska inicijativa), SDU (Socijaldemokratska unija Bosne i Hercegovine), BOSS (Bosanska stranka), DNS (Demokratski narodni savez), DNZ (Demokratska narodna zajednica), SRS (Srpska radikalna stranka Republike Srpske), SP (Socijalistika partija),SBB (Savez za bolju budunost), NS (Na邸a stranka), NSP (Nova socijalistika partija), DP (Demokratska partija), ASDA (A Stranka demokratske akc ije), NDS (Narodna demokratska stranka), POSS (Posavska stranka). BHSD (Bosanskohercegovaki slobodni demokrati), GROZD (Graansko organizovanje za demokratiju), RVI (ratni vojni invalidi), KM (konvertibilna marka), km (kilometar), USD (ameriki dolar).