Mišljenje osterman monika ii-1 (1)
•Download as PPTX, PDF•
0 likes•30,866 views
prezentaciju sastavila učenica Monika Osterman
Mišljenje osterman monika ii-1 (1)
- 2. Misli i mišljenje su psihološke funkcije koje nam omogućuju da putem misaonih operacija određujemo svojstva pojava i otkrivamo odnose među njima, koje ne možemo otkriti čulima. Suština mišljenja je u shvatanju ili uviđanju odnosa. Ljudi su jedina živa vrsta bida koja se bitno razlikuju od svih drugih bida jer imaju razum. Zato se čovek zove homo sapiens (lat. razuman čovek). Pr. Čulima ne možemo saznati kako jabuka pada sa drveta ili kako je nastala Zemlja i sva bida na njoj. Čovek je radoznalo bide i zbog toga je hteo sve saznati o njegovom okruženju. Pokušavao je to otkriti svojim čulima, ali ima neke stvari koje se ne mogu saznati tako. Pa je tada čovek počeo da razmišlja. Što je više razišljao, to je više saznao i ta saznanje je upotrebio u svoju korist.
- 3. Mišljenje je sve ono što se u glavi događa (sećanje, predviđanje, planiranje, analiziranje, zaključivanje, zamišljenje, veriovanje, maštanje, snevanje, fantayiranje itd.). Koristi se za rešavanje problema, zaključivanje i donošenje odluka. Prema Spirmanu postoje 2 oblika mišljenja. Odnos između različitih korelata ili uočavanje relacija (otkriti nepoznati element). Tok i faze misaonog procesa: Uočavanje i shvatanje problema Stvaranje direkcije Javljanje hipoteze Proveravanje hipoteze Kao što znamo životinja može da misli ali ne kao čovek. Čovek je sposoban da misli o onome što nije prisutno i što se ne može registrovati čulima. Tj. Čovek je sposban za apstraktno mišljenje. Apstraktno mišljenje je onaj oblik mišljenja u kome se elementi problema ne nalaze u opažajnom polju niti su dati u obliku konkretnih predstava ved se kao osnovna sredstva mišljenja pojavljuju simboli. Glavna sredstva abstratnog mišljenja su govor (reči) ili simboli (slova).
- 4. Govor je ljudska specifičnost, služi za sporazumevanje. O svakoj reči imamo neku misao. Misaoni sadržaj o bitnim, zajedničkim svajstvima nekog predmeta ili vrste predmeta, bida i pojava je pojam. Npr. pojam škola obuhvata karakteristike zajedničke svim školama. Pored apstraktnog mišljenja imamo i konkretno mišljenje. Konkretno mišljenje (očigledno, opažajno, situaciono) odnosi se na rešavanje problema pri čemu se koriste uglavnom elementi u opažajnom polju ili konkretne predstave.
- 5. Ako posmatramo stepen realističnosti tj. poštovanja principa realnosti u mišljenju mišljenje može biti realistično i imaginativno. Realisticko mišljenje je oblik mišljenja kojim se rešavaju svakodnevni životni problemi i u kome su elementi za rešavanje problema jasno odredjeni u vremenu i prostoru i čije se osobine moraju uzimati u obzir da bi se problem zaista rešio. Npr. ako želimo da upišemo likovnu akademiju moramo uzeti u obzir realnu činjenicu o postojanju ili nepostojanju sopstvenog talenta. Imaginativno mišljenje – obojeno maštom
- 6. Ako se posmatra ishod misaonog procesa, mišljenje se može podeliti i na stvaralačko i kritičko mišljenje. Produktivno-stvaralacko mišljenje jeste mišljenje čiji je ishod neka društveno priznata vrednost kojoj se može pridati svojstvo originalnosti. Kritičko-procenjivačko mišljenje je poseban oblik mišljenja čiji je ishod ili rezultat vrednovanje-evaluacija, (procena vrednosti) nečega sto je bilo predmet ili sadržaj mišljenja. Svaki misaoni proces sadrži kritičko mišljenje. Predmet kritickog mišljenja, dakle, mogu biti sopstvene ili tudje ideje i produkti.
- 7. Ako se posmatra put kojim se krede mišljenje, tok misaonog procesa mišljenje se deli na konvergentno i divergentno. Konvergento mišljenje jeste mišljenje koje se zasniva na strogo logičnom sledu misaonih operacija iz kojih proističe jedan jedini mogudi ishod ili zaključak. Primeri: a) 8:2=? 8:2=4 b) VII=I (sa šibicama) √I=I Divergentno mišljenje podrazumeva produkciju ideja, elastičnost mišljenja, otkrivanje novih puteva rešenja jednog istog problema. Ovo mišljenje je dominantno u umetnosti ali je neophodno i u mnogim fazama naučnog rada. a) mišljenje koje dovodi do stvaranja objektivne tvorevine – stvaralačko mišljenje. b) mišljenje koje ne dovodi do stvaranja objektivne tvorevine – sanjarenje i maštanje.
- 8. Deduktivno i induktivno mišljenje Deduktivno mišljenje – kada se iz opštih pravila izvode konkretni primeri Induktivno mišljenje – kada se iz konkretnih primerra izvode opšta pravila
- 9. Razvoj mišljenja Pijaže je smatrao da su deca aktivni učesnici sopstvenog kognitivnog razvoja, deca otkrivaju i konstruišu znanje kroz sopstvenu aktivnost. Kognitivni razvoj počinje sa nekoliko osnovnih šema – kognitivnih struktura kojima identifikujemo i interpretiramo objekte, događaje i druge informacije u okolini. Suočeni sa novim informacijama deca se trude da ih prilagode postojećim šemama – asimilacija. Ali ponekad je to nemoguće. (pr. nepoznati muškarac nije tata.) Kada ga roditelji ili netko drugi ispravljaju ili kada sami otkriju da nešto ne može da se asimilira koriste proces akomodacije, postojeće šeme se menjaju i kreiraju nove. Cilj je adaptirati se na okruženje. Kognitivne faze razvoja – razvoj se odvija u 4 faze, koje se razlikuju prema načinu detetovog rezonovanja. Svaki stadijum reflektuje kvalitativno različiti stadijum rezonovanja i razumevanja sveta. Stadijumi se odvijaju u fiksirnim sekvencama, pri tome se postignuda ranijih stadijuma koriste u novim, predstavljaju njihovu bazu. Ipak postoje individualne razlike u brzini kojom deca prolaze kroz stadijume (maturacija i iskustvo), prelaz iz jedne faze u drugu je postepen i deca obično pokazuju znake obe faze tokom perioda tranzicije.
- 10. Senzomotorna faza – od rođenja do 2. godine, deca počinju da razumjevaju svet preko čula i sopstvenih motornih aktivnosti. Na rođenju ponašanje je refleksno, s vremenom postaje kompleksno i evoluira u inteligentno ponašanje. Ipak inteligencija je od akcije ne od misli, odnosi se na objekte koji su prisutni i u trenutku opazivi, dete uči da odgovori i manipuliše objektima, te da ih koriste u svrsishodnim aktivnostima. Na rođenju deca nisu sposobna da razmišljaju i nisu u mogućnosti da diferenciraju sebe od ostalih objekata u okolini. Objekti postoje dok ih vide. Najveće dostignuće je razvoj postojanosti objekta – odnosno razumevanje da oni postoji i kada ih beba ne vidi, na kraju perioda dete je sposobno da mentalno predstavi objekat u njegovom odsustvu.
- 11. Preoperacionalna faza – od 2. do 7. godine, period brzog razvoja jezika, dete je u mogućnosti da predstavi objekte u rečima i slikama. Mišljnje je jednodimenzionalno – dete može da misli samo o jednom aspektu. Takođe deca još ne mogu da izvode mentalne operacije koje prate zakone logike – ne poseduju konzervaciju. Mentalno ne mogu da se vrate u predhodnu fazu akcije.
- 12. Konkretne operacije – od 7. do 11/12 godine, deca postepeno savladavaju prepreke logičkog mišljenja povezanih sa predoperacionalnim periodom, njihovo mišljenje je manje egocentrično i shvataju da se pogledi drugih mogu razlikovati od njihovih. Mogu se decentrirati – razmotriti dve ili više dimenzija u isto vreme, shvataju koncept reverzibilnosti i stiču koncept konzervacije. Ipak mogu da upotrebe logičke operacije samo za konkretne probleme koje direktno opažaju. Formalne operacije – od 11/12 godine pa na dalje, adolescenti mogu primeniti reverzibilnost i konzervaciju na abstraktne, verbalne ili hipotetičke situacije i probleme u bududnosti, sadašnjosti ili prošlosti. Tinejdžeri mogu da shvate apstraktne koncepte. Ne dostižu svi ovaj stepen, ali srednjoškolsko obrazovanje, nauka i matematika ga podstiču.