�ݺ�ߣ

Прва техничка школа
Семинарски рад
Тема:
Милош Обреновић
Предмет:
Информатика и Рачунарство
Ученик:
Милован Самарџић
Професор:
Јелена Максовћ

March 11, 2017 [МИЛОШ ОБРЕНОВИЋ]
Милован Page 1
Садржај
1 Увод.........................................................................................................................2
2 Детињство и младост.............................................................................................3
3 Војвода у Првом устанку......................................................................................4
3.1 Слом устанка...................................................................................................4
4 Други српски устанак............................................................................................5
5 Hatišerif iz 1830. Godine....................................... Error! Bookmark not defined.
6 Рударство и ливница..............................................................................................7
7 Милошев пад са власти .........................................................................................7
8 Друга Милошева владавина..................................................................................8
9 Смрт Милоша Обреновића ...................................................................................9
10 Наслеђе ...................................................................................................................9
10.1 Амиџин конак...............................................................................................10
10.2 Сима Милосављевић Паштрмац .................................................................11
11 Коришћени извори...............................................................................................12

1 Увод
Милош Теодоровић Обреновић
(18. март1780. или 1783 — 26.
септембар1860), био је кнезСрбије од
1817. а пре тога други врховни вожд од
1815. године. Године 1830. добио је
достојанство наследног Кнеза. Владао је
Србијом од 1815. до 1839. и од 1858. до
1860. године. 19 година је провео у
изгнанству, од 1839. до 1858. године,
прво у Бечу а потом на својим имањима
у Влашкој, одакле је давао политичку
подршку својим присталицама у Србији.
Учествовао је у Првом српском устанку
као борац да би због заслуга догурао до
звања војводе, истакавши се у борбама
код Ужица. Након слома устанка, 1813,
био је један од малобројних војвода који
су остали у земљи чиме је задобио
поверење значајног дела народа, у то
тешко доба. Након краћег времена и
појачаног терора османлија стао је на чело као изабрани вођа Другог српског устанка,
који је подигао у Такову, 1815.Учествовао је у најважнијим биткама и лично водио
преговоре са Турцима. Склопио је усмени договор са Марашли Али-пашом о
мешовитој српско-турској управи. За време његове прве владавине, упорном
дипломатијом, Србија је постала аутономна кнежевина у оквиру Османског царства и
укинут је феудализам након чега је настао нови друштвени слој слободно сељаштво.
Кнез Милош је владао аутократски, стално одбијајући да ограничи и дели власт, због
чега је против његове власти било подизано неколико буна. Најзначајнија је била
Милетина буна која је за последицу имала доношење краткотрајног либералног
Сретењског устава који је поставио темеље правног поретка у земљи. Током своје прве
владавине, кнез Милош је био најбогатији човек у Србији и један од имућнијих на
Балкану, а током изгнанства пословно су га претекли други велетрговци. Иако је био
неписмен током његове прве владавине основане су 82 школе, 2 полугимназије, 1
гимназија и Лицеум Књажества сербског, који представља темељ високог образовања.
Током краткотрајне друге владавине наложио је да се прогоне политички противници
за које је сматрао да су одговорни за његово вишегодишње изгнанство али је и усвојен
Закон о скупштини чиме се у земљи утемељио парламентарни систем.
Слика 1-Милош Обреновић

2 Детињство и младост
Милош Обреновић је био син Вишње Урошевић и њеног другог супруга Теодора
Михаиловића, сиромашног сељака из Црногорског среза Ужичке нахије. Рођен је у
селу Горња Добриња код Пожеге, око 1783. године.Милошеви родитељи Теодор и
Вишња су пре ступања у брак имали већ засноване породице. Теодор је пре женидбе са
Вишњом био у браку са женом Горданом, са којом је имао три сина, а Вишња је у
првом браку била удата за Обрена Мартиновића из села Бруснице у Рудничком крају,
са којим је родила синове Милана и Јакова, као и ћерку Стану. У другом браку Теодора
и Вишње родио се најпре син Милош, а касније Јован (1786) и Јеврем (1790). Милош је
имао тешко детињство, јер му је отац рано умро и он се са мајком и два брата нашао у
великом сиромаштву. Око 1800. године, Милош је постао слуга у породици Аксентија
Јечменице, богатог трговца стоком са Златибора.У то доба, марвени трговци су
откупљивали стоку у једном крају да би је потом по вишој цени продавали у другим
крајевима. Стока се обично гонила од пар десетина до више стотина километара, у
места где је била веома тражена, а те маршуте су биле добро уходане. За овакав посао
били су им потребни неожењени момци, навикнути на одвојеност од куће и породице,
вични у раду са марвом, добри у јахању, увек спремни да спавају под отвореним небом
али и добри у руковању оружјем јер је било потребно чувати велика стада од хајдучких
заседа и дивљих звери. За то кратко време, млади Милош прошао је целу Шумадију,
Подриње, Херцеговину и Босну, упознавши том приликом нове предели и људе као и
бројне обичаје.
Слика 2-Милошева кућа

3 Војвода у Првом устанку
Када је избио Први српски устанак1804. године, Милан Обреновић је био један
од покретача и вођа народног устанка. Кроз кратко време, током самих догађаја,
Милан је постао војвода нахије рудничке, а затим и пожешке (чачанске), и ужичке. Уз
брата Милана, Милош је учествовао у бројним бојевима и у управним и судским
пословима. Милош је 1805. године на предлог газде Николе Луњевице, добио од
Карађорђа војводски чин (Звање војводе у устаничкој војсци није представљало
феудалну титулу већ војнички чин у рангу данашњег команданта бригаде, који је поред
војничких дужности давао овлашћења за рад на управним и судским пословима у
одређеној области или нахији током рата.). Током борби за Ужице1807. године, под
зидинама тврђаве, у нападу на један шанац, војвода Милош је био тешко рањен у
груди. Иако га већина отписала, војвода Милош се након дванаест недеља излечио и
опоравио. Пред крај године 1810, Милан Обреновић, током боравка у Букурешту, код
главнога заповедника руске војске, као народни депутат, изненада се разболео и након
неколико дана умре. Милошево презиме је било Теодоровић. Презиме Обреновић
преузео је по свом полубрату Милану, истакнутом војводи, који је имао велики углед у
народу. Међутим, није јасно када је Милош почео да користи презиме Обреновић.
Уобичајено мишљење је да је то урадио после Миланове смрти 1810. године, мада
новија открића показују да је још 1808. почео да се потписује као Милош Обреновић.
3.1 Слом устанка
Након слома устанка и уласка турских снага у Србију
у јесен 1813. године, војвода Милош, је одлучио да не
напушта земљу, већ се окренуо на задатак да спашава народ
од терора турских јединица које су имале дозволу да 21 дан
спроводе зулум у знак освете. И самим турским
заповедницима је користило да имају, и поред свега,
виђеније људе из народа уз себе како би контролисали
стање у Србији. Поред тога, Милош је већ био означен од
Турака да је за време устанка био у групи противника
Карађорђу. Недуго потом, новопостављени београдски
везир Сулејман-паша Скопљак поставио га је за кнеза
Рудничке нахије у Такову, а сам Милош није жалио новаца
за такво поверење. Кад је почетком септембра 1814. год. на
путу за Русију прошао кроз Срем Карађорђе је био предмет
опште пажње, а поготово о томе је доспео глас до његових
људи. Тако су у околини Чачка људи војводе Хаџи
Продана Глигоријевића дигли буну, већ средином
септембра, у незгодно време, почетком јесени. Хаџи
Слика3-ХаџиПродан
Глигоријевић

Проданова буна је кренула без ранијег договора и припрема. С тога Милош Обреновић
и Станоје Главаш, да не би дошло до тежих заплета, пристадоше одмах да ту буну
угуше заједно с Турцима ако се побуњеницима да амнестија.Хаџи Продан је, видећи да
устанак није нашао жељеног одзива, пребегао у Аустрију, а Милош је брзо умирио
његов крај и околину Крагујевца, где се, исто тако, било дигло више стотина људи. Ту
буну искористио је Сулејман-паша да у земљи уведе терор.
4 Други српски устанак
Стигавши у село Црнуће, где му се налазио конак, Милош је почео да окупља
виђеније људе око себе, међу њима Арсенија Лому, Лазара Мутапа, Јована Добрачу,
Милића Дринчића и друге и да врши припрему устанка за народну слободу. За празник
Цвети, 11. априла по старом, односно 23. априла по новом календару 1815. године, у
дубини густе и мрачне храстове шуме са столетним стаблима пред скривеном Црквом
брвнаром у Такову обратио се изабрани велики вожд Милош окупљеном народу
попевши се са заставом на камен стожер са захтевом да се узме оружје у руке узвиком:
“Ево мене, ето вас, рат Турцима!” Предајући заставу Сими Паштрмцу чиме
је отпочео Други српски устанак.
Слика 4-Почетак устанка у Такову

Милош је био свестан да неће моћи да победи надмоћног непријатеља само
војним средствима, већ је за то била и потребна и упорна дипломатска борба. У том
циљу, одазвао се позиву босанског везира Куршид-паше да дође у његов логор на
Орловом пољу, поред Дрине, како би „разговарали о миру“. Милош није успео у
преговорима са Куршид-пашом, јер је овај тражио безусловну предају оружја. Након
овог, Милош се упути на Велику Мораву, код Ћуприје, где га је чекао други турски
великодостојник - Марашли Али-паша, румелијски везир, такође са предлогом за
склапање мира. Марашлијини услови су били блажи, па је са њим склопио усмени
споразум уз два главна услова: да Марашлија изда препоруку за српске делегате који
ће отићи у Цариград да султану поднесу жалбу на Сулејман-пашу Скопљака и умоле
Порту да постави Марашлију за новог београдског везира, као и да издејствују ферман
којим султан даје опроштај Србима због дизања устанака. Претходно је Милош
дозволио да се пропусти, да један део пашине војске прође безбедно за Београд, па су
ту војску чак и снабдевали храном, и упутили су једну своју депутацију на преговоре у
Цариград. Овакав споразум и безбедан пролаз до београдске тврђаве дела војске је
вероватно закључен давањем „вере“ обзиром да се ради о личностима различите
вероисповести. Порта и султан Махмуд II су у септембру 1815. године прихватили
услове и то се сматра за прву дипломатску победу кнеза Милоша.
5 Хатишериф из 1830. године
Хатишериф из 1830. године представља последњи корак ка успостављању
аутономије Кнежевине Србије у односу на Османско царство. Султан Махмуд II је
овим актом признао Кнежевини аутономију и независну државну управу. Други је и
најважнији од три хатишерифа (или четири рачунајући и Турски устав) које је турски
султан издао Србима. Хатишериф је био праћен и султановим Бератом којим је кнезу
Милошу Обреновићу признато право
формирања династије.
Слика 5-Кнежебина Србија 1833

6 Рударство и ливница
Током боравка српске делегације у Цариград, на кнежев позив у Србији су
боравили рударски старешина и инжењер барон Сигмунд фон Хердер са сарадницима
из Саксоније, који су вршили теренска испитивања, у пратњи члана Совјета Стевана
Радичевића, за отварање рудника, изградњу ливнице и рударске железнице у Србији.
Барон Хердер је у Србију донео поклон збирку од 500 примерака минерала које је
сакупио по различитом крајевима света, а потом је обогатио узорцима и из Србије.Из
„баронове збирке“ до данас су сачувана 254 узорка која се чувају на прописан начин у
збирци - музеју Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду. Барон фон
Хердер је током истраживања старог рудника гвожђа у селу Рудњаку код Крушевца
пронашао зелено-плави минерал. По
повратку у Фрајберг утврђено је да
се ради о новој минералној врсти,
који је на његов предлог назван
Милошин по кнезу Милошу. Кнез
Милош је за добро одрађен посао на
терену и поклон минеролошку
збирку наградио барона са 1000
дуката у злату и сабљом посебно
искованом и украшеном с 108
брилијаната од 20 карата.Ова сабља
је постала заштитни знак и баштина
Хердерових наследника на месту
врховног рударског старешине
Саксоније.
7 Милошев пад са власти
Уставобранитељска опозиција је у првој половини 1839. године толико ојачала да
је кнез Милош потражио решење ради њеног кршења у подизању тзв. Јованове буне,
која је била лоше припремљена, уставобранитељи су успели лако да је угуше, а њихов
предводник Тома Вучић Перишић је у Крагујевцу сакупио представнике 12 округа и
извршио „избор“ народних посланика за предстојећу скупштину. Уставобранитељски
прваци су искористили овакву скупштину да изврше притисак на кнеза и приморају га
да поднесе оставку 13. јуна 1839. године. Потом је на једној проширеној седници
Савета (Совјета) изабрано Прво намесништво (Аврам Петронијевић, Јеврем Обреновић
Слика 6-Хердерова збирка

и Тома Вучић-Перишић) да уместо тешко болесног кнеза Милана Обреновића II
управља Кнежевином Србијом. Два дана после абдикације кнез Милош је са сином
Михаилом напустио Србију и настанио се на свом имању у Херетешу у Кнежевини
Влашкој. Међутим, претходно се у априлу 1839. године у Београду и Балкану, који је
још увек живео у феудализму, завијорила на кошави застава слободе јер је Француска
отворила своје дипломатско представништво. Кнежевина је остала без владаоца када је
8. јула умро кнез Милан, па је намесништво наставило да управља земљом све до
доласка кнеза Михаила у Србију у марту 1840. године.
8 Друга Милошева владавина
Скупштина је прво донела одлуку о опозиву кнеза Александра, који се по пријему
акта о томе склонио код паше у тврђаву, а потом је Скупштина на брзину и без
расправе изабрала Милоша Обреновића за кнеза баш како су то хтели секретари и
либерали Грујић и Илић. Скупштина је до тада често падала под један, а час под други
утицај. Војска, још увек под командом Александрових људи, хтела је да растера
Скупштину. Довела је чланове Савета у касарну где је трећег дана преврата
Александар Карађорђевић, упркос одлуци Скупштине, враћен на престо. Војска је у
неколико наврата била упућивана на Скупштину, али је одступила и положила оружје
услед снажног отпора грађана на улицама. Схватајући да се Скупштина у том часу
заиста наметнула као највиши орган власти у Србији излазећи из оквира важећег
поретка, војска се повукла не желећи додатно да компликује политичку кризу и
признала је њене одлуке, које су убрзо биле извршене.
Увидевши да је све изгубљено Александар
Карађорђевић је признао пораз. Уступио је команду
над војском министру унутрашњих дела Илији
Гарашанину. С падом Александра Карађорђевића
престао је и уставобранитељски режим у Србији.
Револуција коју је 1858. извела саветска
уставобранитељска странка, окренула се на крају
против ње. Од главних политичара из те групе једино
је Гарашанин преостао. Једини истински победник у
овим догађајима била је установа Народне Скупштине
која је захваљујући младим „паризлијама“ успела, да
преузме врховну власт и ударила темеље за
парламентарни систем власти.
Слика 7-Теразијска чесма
Милошев поклон поводом
другог доласка на власт

9 Смрт Милоша Обреновића
Кнез Милош је преминуо 14. септембра
по старом, односно 26. септембра по новом
календару 1860. године, у својој 81 години, у
Двору у Топчидерском парку.Сахрањен је у
крипти Саборне цркве Светог Арханђела
Михаила у Београду.
10 Наслеђе
 Кућа Милоша Обреновића у Горњо Црнући, из које је Милош две године управљао
Србијом и у којој је донета одлука о подизању Другог српског устанка, је
проглашена за споменик културе од изузетног значаја.
 Његово име носи Улица Кнеза Милоша у Београду, дуж које се налазе бројне
државне институције и амбасаде, те улице у бројним другим српским градовима.
Улица је носила име Улица Милоша Великог све док јој за време комунизма нису
променили назив у њено данашње име. Композиција „Таковски устанак“ која га
представља постављена је 2004. испред зграде Владе Србије. Књаз Милош А. Д. је
један од водећих српских произвођача минералне воде.
 Милан Ђ. Милићевић је 1893. објавио књигу „Кнез Милош прича о себи“
приређену на основу рукописа старог више деценија у коме је кнез Милош причао
о свом животу, а писар је то записивао.
 Кнез Милош је имао осморо деце у браку са кнегињом Љубицом, и још осморо
ванбрачне деце.
 Неколико година његов берберин је био Нићифор Нинковић који је о томе оставио
мемоаре. Лични лекар током прве владавине био му је Бартоломео Куниберт који је
написао двотомну књигу преведену на српски под насловом „Српски устанак и
прва владавина Милоша Обреновића 1804-1850“.
Слика 8-Саборна црква

 Црква Светог Саве на Савинцу је његова задужбин
10.1 Амиџин конак
Амиџин конак у Крагујевцу је једина сачувана зграда из комплекса дворских
објеката Милошевог доба. У његовој непосредној близини се налазио конак кнеза
Милоша (уништен 1941. године) и конак кнегиње Љубице (изгорео у пожару 1884.
године). Амиџин конак је подигнут 1819-24. године за дворско особље на чијем челу је
био домостроитељ Кнежевог двора Сима Милосављевић Паштрмац, родом из
Паштрме, засеока у Рамаћи. Милош га је звао Амиџа (тур. стриц), па је тако конак
добио назив. Паштрмчева породична кућа и данас постоји, у ул. Светозара Марковића
3.
Слика10-Застава посмртница
ношена на сахрани кнеза Милоша
Обреновића
Слика9-Споменик Милошу
Обреновићу у Пожаревцу

10.2 Сима Милосављевић Паштрмац
Иако је често сматран само за шаљивог и веселог човека, Сима Милосављевић
Паштрмац је играо изузетно важну улогу на двори кнеза Милоша у Крагујевцу, као
један од најпоузданијих кнежевих пријатеља и сарадника. Дуго година је био
двороуправитељ, бринући о свим потребама кнежеве породице. Да би га наградио за
верност кнез му је дао звање саветника. Његова сахрана, у одсуству кнеза Милоша,
била је величанствена церемонија, праћена одавањем највиших почасти. Сахрањен је у
Рамаћи, у којој постоји крај Паштрма, по којем је добио један од надимака. Једини
очувани конак из дворског комплекса у Крагујевцу носи име по његовом другом
надимку – Амиџин конак. Кућа у којој је живео налази се у улици Светозара
Марковића, која је раније носила име – Паштрмчева.
Слика 11-Амиџин конак

11 Коришћени извори
 https://sr.wikipedia.org/
 http://opusteno.rs/biografije-poznatih-f151/biografija-knez-milos-
obrenovic-t21733.html
 http://pescanik.net/apsolutizam-i-korupcija-slucaj-kneza-milosa/
 http://www.bastabalkana.com/2014/04/evo-mene-evo-vas-eto-rata-
turcima-knjaz-milos-obrenovic/

�ݺ�ߣ

Milos obrenovic (1)

Recommended

More Related Content

What's hot (20)

Similar to Milos obrenovic (1) (20)

Milos obrenovic (1)